Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik profesor dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre, poštovane gošće, poštovani gosti, imam četiri napomene koje su usmerene ka gospodinu Lončaru u vezi sa amandmanom koji je podneo ovde i dr Milisavljević.
Prva napomena tiče se nečega što je gospodin Milisavljević u svom govoru takođe ovde pomenuo, a to je obrazloženje za predloge zakona ili za amandmane koji dolaze od Vlade, a to je u ovom slučaju na primer od Ministarstva zdravlja.
Zamolio bih samo gospodina Lončara, još jednom, to bi sada bio treći put, da ubuduće, šta je bilo bilo je, ali da ubuduće imamo obrazloženja u kojima je jasno prisutan pažnja prema jeziku kojim se služimo. Mislim da sam ovde dva puta ilustrovao jednu vrstu nemarnosti prema jeziku i za mene je ta vrsta nemarnosti prema jeziku odraz nemarnosti prema Skupštini, prema građanima, a u ovom slučaju možda i ka nekim pacijentima. U ovom domu, mislim, neophodno je veoma precizno i tačno da koristimo i reči. Samo vas molim, ubuduće da takvu vrstu nemarnosti nemamo.
Druga stvar, koja ide u centar onoga što je predlog gospodina Milisavljevića, tiče se efikasnosti. Gospodin Milisavljević je vama ovde rekao i ovim amandmanom zapravo sugerisao, da bi bilo dobro da taj rok ipak bude nešto kraći. Saglasan sam sa gospodinom Milisavljevićem. Vi ste saopštili da postoji druga logika da je možda dobro da se da neki duži rok da ne idemo sa pompeznim najavama, pa ako ranije budemo nešto uradili, onda će da bude u redu.
Meni se u izboru te dve vrste puteva, ipak više dopada put doktora Milisavljevića, jer ako sledimo ovaj put, dajemo duži rok, gospodine Lončar, onda bismo mogli da zaključimo ovako – pa, zašto nismo stavili da će kartice da počnu da se primenjuju 31. decembra 2020. godine, i ima mnogo vremena, sigurno ćemo ranije da završimo, nismo pompezno najavili, a šta će da bude posledica? Posledica će da bude, da buduće da se ljudi bave time i vide da ima mnogo vremena do tada. Sigurno neće biti veoma posvećeni u odnosu na to pitanje koje nam je sada važno za promenu našeg plana.
Zato ja smatram da je ova pozicija koju nudi dr Milisavljević, a to je pozicija koja počiva na principu efikasnosti, mnogo bolja za naš zajednički rad ovde. Drugim rečima, da se daju neki kraći rokovi, da svi ljudi koji se bave time budu naravno i posevećeniji svom radu, i naravno da se svi trudimo onda da u tom kraćem vremenskom periodu ostvarimo ono što nam je zajednički, ne samo cilj, nego i interes.
Treća stvar gospodine Lončar, moram to sada da vam napomenem, kartica za koju se sada ovde amandmanom pravi skraćenje vremena za primenu, a vi smatrate da treba da počne da se primenjuje 31. decembra 2016. godine, kartica je samo odraz nekih principa na kojima se temelji npr. transformacija sistema zdravstva.
Mi smo vam ovde sugerisali da bi možda trebalo u Skupštini da se pojavite sa predlogom tih principa na osnovu kojih možemo da vidimo kako će se reformisati taj sistem zdravstva, npr. verujem da ste vi saglasni, i oko toga nema dileme da jedan od najvećih strahova među ljudima jeste strah od nemogućnosti lečenja.
Zar mi nismo mogli i danas i kada smo razgovarali u načelu o ovom predlogu zakona, da se dogovorimo ovde da taj strah ne sme da postoji kod građana Srbije, pa da onda jedan taj princip vezujemo i za ove kartice? Onda da kažemo građanima – građani, da znate da Ministarstvo zdravlja sada radi na tome da će primarna zdrastvena zaštita da bude besplatna za sve. Da primenimo jedan sistem koji će građanima da omogući da nemaju taj strah od nemogućnosti lečenja.
Sada su građani usmereni ka tome da vide da li će morati da izdvoje 400 ili 500 dinara za jednu karticu, a sada čujemo npr. da te kartice ne mogu ni da se primenjuju zato što mora da se uskladi sa nekim drugim, trećim ili četvrtim.
Smatrao sam da je važno da kada govorim o ovim karticama da se vežemo za neke principe, pa da najavite šta je sve to reformsko što vi spremate.
Poslednja stvar, gospodine Bečiću, vidim da je prst već na tasteru, ističe pet minuta, Vlada je trebalo, gospodine Lončar, da dođe i da kaže – napravili smo prekršaj jer smo mesec dana u bezakonju, a onda da raspravljamo o predlogu zakona, to bi bio ispravan put.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga što sam imao nameru da kažem je rekao i ministar. Volim kada o nekim stvarima, interesantno je, diskutanti opšte prakse, kao što je kolega malopre diskutovao, o temama koje mu nisu baš tako bliske, smatrajući da poznaje svaku temu.
Mi smo danas vrlo iscrpno diskutovali o ovom amandmanu, mislim da smo ga osvetlili sa svih strana, i da smo se skoro jednoglasno, sa jednim glasom protiv, složili s tim da je Vlada apsolutno pravilno uradila što je odbila ovaj amandman. Radi se o jednoj stvari. Vlada je, ova sada koju vodi Aleksandar Vučić, je vrlo odgovorna Vlada koja vodi računa i o onome što kaže i o onome što radi, i obećanja koja da građanima Srbije.
Rok koji je dat do decembra meseca 2016. godine je prepoznat kao realan rok da se svi poslovi koji su potrebni u vezi ove kartice urade da budu završeno. To znači elektronski recept, elektronski karton, znači umrežavanje svih zdravstvenih ustanova, domova zdravlja, itd. i sve prateće tehnike koja je potrebna da bi se ova kartica uvela u upotrebni sistem. Ovaj rok nije zakucan, nije rečeno da će tad biti gotovo. Postoji mogućnost da to završimo i ranije.
Znači, kao odgovorni ljudi, kao odgovorna Vlada dali su jedan razuman rok do koga će to sigurno biti gotovo, ali i zadržavaju mogućnost, čemu se ja nadam, da će taj rok ranije biti završen, znači da će ranije biti odrađen ceo ovaj posao.
Tako da nema mesta, kao odgovorni ljudi, da sada kažemo uradićemo za godinu dana, pa da onda ponovo se sastajemo i produžavamo rok za još godinu dana ili godinu i po dana, što u svakom slučaju ozbiljni ljudi ne rade.
Mislim da je insistiranje na tome da damo rok od godinu dana, predstavlja više jednu ovako političku demagogiju, da nas dovede u situaciju da se na izvestan način obrukamo sa tim, a da je ovo razumnije, mnogo celishodnije ovo što smo sda predložili.
Ne znam da li mogu da govorim o sledećem amandmanu, tj. o ceni kartice?

Ne možete.

Ne mogu? Hvala.

Za reč se po Poslovniku javio profesor dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gospodine Bečiću, u odnosu na neke druge situacije, ovo je možda manje važna, ali ipak važna, budući da predstavlja povredu Poslovnika Narodne skupštine.
Smatram da je upravo malo pre povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, kada je gospodin Mijatović u svom govoru vrlo jasno za mene rekao da sam ja diskutant opšte prakse.
Smatram da je to povreda člana 107. Poslovnika Narodne skupštine, zato što u tom članu piše, poštovani gospodine Bečiću, da govornik na sednici Narodne skupštine jeste dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. To znači da je svaki narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo drugog narodnog poslanika, time poštuje dostojanstvo Narodne skupštine u celosti.
Molio bih da podsetite gospodina Mijatovića da Narodna skupština Republike Srbije, to sam već više puta ovde ponavljao nekim drugim poslanicima, da to nije stručno telo, ovo nije ordinacija, pa kada ministar Lončar dođe ovde i predloži nešto iz oblasti sistema zdravstvene zaštite ili zdravstvenog osiguranja, da o tome može samo da govori jedan lekar, na primer dr Mijatović.
Narodna skupština Republike Srbije, gospodine Bečiću, molim vas da prenesete gospodinu Mijatoviću, je centralna politička institucija u ustavnom sistemu Republike Srbije. To znači da je jedino dostojanstveno ponašanje narodnih poslanika da učestvuju u raspravi o svim tačkama dnevnog reda za koje se pripreme.
Ja se poštovana gospodo i poštovani gospodine Bečiću ovde pripremam za raspravu o svakoj tački dnevnog reda, pa čak i kada na primer ministar Lončar predlaže promenu samo jednog člana Zakona o zdravstvenom osiguranju. Smatram da to predstavlja dostojanstveno poštovanje i smatram da treba da upozorite gospodina Mijatovića da je prekršio dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Izvinjavam se što nisam čuo u govoru gospodina Mijatovića da nas je na takav način okvalifikovao. Da jesam, opomenuo bih. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ja sam potpuno saglasna sa vama da se moramo kloniti paušalnih i naglih odluka koje su često donošene u prošlosti, tako da sada između ostalog imamo i problem ljudskih resursa u sistemu zdravstvene zaštite.
Ovaj rok koji ste ponudili do 31. decembra 2016. godine smatram da je optimalan, jer kada govorimo o zameni zdravstvenih isprava elektronskim, potrebno je da poznajemo proceduru te zamene.
Samo bih podsećanja radi kazala da je recimo zamena obrazaca starih za nove zdravstvene knjižice trajala tri godine.
Ovaj projekat zamene zdravstvenih isprava elektronskim je sveobuhvatni projekat koji ne zavisi isključivo samo od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nego zavisi i od osiguranika i smatram da su Vlada i ministarstvo opravdano odbili predloženi amandman opozicionih poslanika. Hvala.