Zahvaljujem gospođo Mrdaković Todorović.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi njegovog tima, uvaženi narodni poslanici, pre svega ja bih se osvrnuo prvo na ono što najviše interesuje naše građane, a to je da rok za zamenu zdravstvenih knjižica ne utiče na pravo osiguranika iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dakle, dok traje ova procedura zamene papirnih zdravstvenih knjižica u elektronske, svi osiguranici će imati osiguranje i zdravstvenu uslugu na isti onaj način na koji su imali i do tada.
Takođe, smatram da je rok koji je dalo Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, a to je 31. decembar 2016. godine, rok koji je optimalan za uslugu izrade personalizacije i distribucije zdravstvenih kartica, ali sam isto tako ubeđen, kao i gospodin ministar, da će rok za sprovođenje ovog projekta biti značajno kraći i ubeđen sam da će i procedura biti transparentna, tako da u tom smislu zaista nemam dilemu.
Što se tiče ugovora koji je pomisao kolega iz opozicije, samo ću reći da je osnovni ugovor i dva aneksa, kojima je cena definisana, govorim o ceni elektronske kartice, da su potpisani u toku 2010. godine. Koliko se sećam, ugovor je potpisan februara meseca, prvi aneks 8. marta 2010. godine, a drugi aneks 10. maja 2010. godine, kada su definisane cene elektronskih kartica. Prvo je bilo 5,16 ugovorom, nakon toga 3,87 i nakon toga 2,96 evra bez PDV-a. Svi ugovori su potpisani za vreme vladavine DS. Hvala puno.

Zahvaljujem se.
Reč ima dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, javio sam se samo da spomenem na izlaganje gospodina Laketića i spominjanje ugovora koji su pravljeni u nekom periodu kada je bila neka druga garnitura ljudi u Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja.
Mislim da ste me dobro čuli. Ja jasno i javno tražim imena ljudi, nebitno iz koje stranke. Ja nemam nameru da nosim odgovornost nekih prošlih vremena. Znači, znam da mi je obraz čist, znam iz koje porodice dolazim i tražim imena ljudi koji su se ogrešili, ljudi koji su 12 miliona evra hteli da stave ili u svoje džepove ili u džepove svojih političkih stranaka.
Dajte da kažemo i da jednom krenemo stvarno u borbu protiv korupcije. Nemojte više da spominjete - krivi su oni i oni. Dajte da čujemo ta imena i da te ljude procesuiramo. Ništa drugo nisam ni tada rekao i sada ponavljam javno i jasno.

Zahvaljujem se, gospodine Milisavljeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima predlagač amandman dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi profesori, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i to na član 1. koji je Ministarstvo, to jest Vlada Republike Srbije poslala u Narodnu skupštinu, koji kaže da se menja deo člana 52. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to da se reči: “u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuju rečima: „do 31. decembra 2016. godine“, gde je Ministarstvo u obrazloženju, pročitaću vam par rečenica pošto narodni poslanici to znaju, ali građani ne znaju, da bi ih uveo u priču o onome šta sam ja želeo amandmanom da učinim i šta mislim o tome što je Ministarstvo, to jest Vlada odbila ovaj amandman.
Radi se o izmeni roka za završetak akcije podele ili procesa podele elektronskih zdravstvenih kartica građanima Srbije koji su osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kaže: „Odlaganjem roka za zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom do 31. decembra 2016. godine“, podsećam vas da je važećim zakonom to treba sve da bude završeno 31. decembra 2014. godine, „obezbeđuje se tehnički preduslov za blagovremenu zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom, a na taj način obezbeđuje se i nesmetano ostvarivanje prava obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja“. To nije tačno.
Dalje kaže: „Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike za 2014. godinu, s obzirom da je članom 112. stav 3. i 4, članom 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju stavom 3. i 4. propisano da troškovi izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove porodice. Imajući u vidu da je stavom 5. navedenog člana propisano da je izuzetno obaveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fizičko lice, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, može preduzeti obavezu naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice, sredstvo za sprovođenje ovoga zakona za 2015. godinu i nadalje doniraju se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje“.
Koliko ja shvatam, ovo je Ministarstvo dalo mogućnost da Fond, to jest republički budžet plati karticu.
Uložio sam amandman koji glasi, vodeći se ovim što sam dobio od Vlade i Ministarstva zdravlja - U članu 1. reči: „do 31. decembra 2016. godine“ zamenjuju se rečima: „do 31. decembra 2015. godine“ i dodajem da nakon stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi – Troškovi zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. sa zdravstvenom karticom, padaju na teret Republičkog fonda. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dao sam obrazloženje da sam mišljenja da je rok za potpunu zamenu postojećih isprava zdravstvenom karticom propisan Predlogom zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju 31. decembar 2016. godine, to sada meni odgovaraju na osnovu odbijenog amandmana, da je taj rok optimalan, imajući u vidu sve neophodne aktivnosti koje je potrebno sprovesti radi njenog potpunog uvođenja u sistem zdravstvenog osiguranja.
Naime, prilikom predlaganja roka posebno su uzete u obzir sve neophodne tehničke mere. Znači, ministarstvo ponavlja da tehničke mere treba da se urade, kao da ništa nije urađeno do sada po ovom pitanju, koje prate postupak izdavanja zdravstvene kartice za oko sedam miliona osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a naročito usluge izrade, personalizacije i distribucije zdravstvene kartice.
Takođe, mišljenja smo da se navedeni amandman u delu koji se odnosi na troškove zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite, zdravstvenom karticom ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga. To se misli na moj predlog da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije u prenesenom smislu, zato što je Republički fond deo budžeta Republike Srbije za tekuću godinu, ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga jer je pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice u potpunosti regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju članom 112. stav 4.
Gospodine ministre, ja uopšte ne sumnjam da vi imate iskrenu nameru, nego se ovo više odnosi na vaše saradnike koji vam daju ova akta na potpisivanje.
Taj član ima i stav 5. To je isto član tog zakona. Propisano je da troškove izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove svoje porodice. Takođe, pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice nije predmet predložene izmene zakona.
Koliko ja znam, uvažene kolege, mi ovde formiramo zakone, mi pišemo zakone i sve ono što stigne iz Vlade postaje zakon tek kada mi ovde usvojimo, da sve ono što Narodna skupština usvoji postaje zakon. Ako se mi dogovorimo da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije treba da snosi trošak, to postaje zakon.
Uopšte ne vidim kako to da može da se menja deo zakona koji se odnosi na vreme završetka izdavanja kartica, i tu možemo da menjamo zakon, a kada trebamo da promenimo da osiguranici ne plaćaju dodatno kartice, onda ne možemo da menjamo zakon.
Uvaženi kolega, molio bih vas da skrenete pažnju svojim saradnicima, jer ipak vi potpisujete ovo, a iza vas potpisuje predsednik Vlade, da se povede računa o tome šta se šalje u Narodnu skupštinu, jer ima narodnih poslanika, a verujem da to radi velika većina, koja vrlo pažljivo čita, a ako ne zna šta čita i ako nije pravnik, ona pita pravnika da mu objasni.
Sada bih objasnim zbog čega mislim da je moguće prihvatiti moj amandman. Kao što su dosadašnji diskutanti ponovili više puta, elektronska kartica ili kartica zdravstvenog osiguranja, to je stručni naziv u Republičkom fondu, je deo sistema koji sadrži tri stvari: elektronski karton, elektronski recept i elektronska zdravstvena kartica.
Šta je benefit ta tri elementa koja želimo da uvedemo u srpsko zdravstvo? Benefit je, prvo, ušteda materijalnih troškova koje Republički fond, tj. osiguranici preko Republičkog fonda, plaća za sve ono što se zove administriranje u zdravstvu. To je jedno. Znači, nema više kupovine kartona, recepata, uputa, sve ono što se koristi u ordinacijama i u bolnicama, što se tiče evidentiranja bolesti, protoka bolesti, protokola i raznih drugih papira koji se koriste u administraciji. Znači, nema toga.
Drugo, što je vrlo bitno, je da nema više pisanih recepata, nema kupovine recepata od strane Republičkog fonda, nema mogućnosti zloupotrebe falsifikovanja, dopisivanja, mada su i oni sada zaštićeni bar kodom, ali se potpuno isključuje mogućnost manipulacije receptima, tako što više neće biti mogućnosti da pacijent nosi recept, nego pacijent sa svojom karticom ode u apoteku, oni očitaju njegov bar kod i izađe šta mu je lekar propisao i to dobije.
Treće, vrlo bitno za sistem srpskog zdravstva i današnji način lečenja u ambulantama je ušteda vremena lekara. Lekari gro svog vremena, naročito u primarnom zdravstvu, koriste za administriranje. Prvo ukucava u elektronski karton to što je radio, koji recept treba, a sve to onda rukom upisuje u papirni karton koji Ministarstvo preko svojih inspektora zahteva da bude i dalje prisutan u zdravstvenim ustanovama, iako postoji elektronski karton. Čak idu do tog nivoa nepoverenja prema lekarima, ili je to tako propisano zakonom o tim podacima, da zahtevaju da ne bude odštampan onaj deo koji oni u kompjuter ukucaju, nego mora rukom da se piše, jer ne veruju da je to što se odštampa tačno i da nije nešto manipulisano sa time.
Umesto da idemo na to da što pre smanjimo administraciju, oslobodimo lekare administriranja, mi želimo da damo mogućnost da to traje još dve godine.
Ovde Ministarstvo kaže da su razlog tehničke mogućnosti. Preko DILS programa, to je program sa našim prijateljima iz inostranstva, mi smo izvršili kompjuterizaciju zdravstvenih ustanova maltene u 100% slučajeva. Kada kažem – maltene u 100% slučajeva, mislim, pre svega, na velike gradove, velike centre i tamo gde je to bilo…

Gospodine Bradiću, uz svo uvažavanje, ali molim vas samo da se malo vratimo na amandman.

Hoćemo, pa ja pričam o temi. Ja se stvarno izvinjavam, ja ne pričam o poljoprivredi, pričam o zdravstvu. Ako vama nije interesantno ovo što pričam …

Gospodine Bradiću, ali vi ste podneli amandman gde tražite da se …

Ne, govorim o tehničkim mogućnostima, jer je Ministarstvo u razlogu odbijanja mog amandmana reklo da treba da se preduzmu tehničke mere, tj. da tehnički nije opremljeno srpsko zdravstvo. Ja kažem da jeste, o tome pričam. Ja se držim strogo ovoga što sam dobio kao odgovor Vlade i Ministarstva.
Dakle, tehničke mere su ispunjene, šta više, ne znam za druge gradove, verovatno i oni imaju, u gradu Nišu, u Institutu za javno zdravlje, rekao sam i pre dva dana, postoji server koji treba da podrži umrežavanje svih tih elektronskih sistema.
Ono što nedostaje i što verujem da će ministar preko Republičkog fonda vrlo brzo da sprovede, to je elektronski karton univerzalan, ujednačen, kako god da ga zovete, koji će biti isti po sadržini za celu Republiku Srbiju. To nema. Svaka ustanova je naručivala za sebe poseban elektronski karton, da bi moglo da se ima jedna centralna baza, mora da bude jedinstven taj elektronski karton. Sve ostalo može. Tako da, tehnička mogućnost za odbijanje ovoga ne postoji.
Ono što treba, treba da se kupe čitači, kao što su rekli moji prethodnici. To je zanemarljiva svota za Republički fond, 60.000 evra za nivo cele Srbije.
Zašto insistiram na tome da se prihvati moj amandman da bude gotovo do kraja 2015. godine? Nije to još godinu dana, to je još 16 meseci. Iz prostog razloga, što godišnja papirologija srpsko zdravstvo, tj. Republički fond košta oko tri miliona evra. Tih tri miliona evra Ministarstvo može na mnogo pametniji način da iskoristi, na bolji način, nego što će da se da ponovo u hartiju i u duplo administriranje, zato što su zdravstvene ustanove i pored elektronskog sistema koji imaju, koji je uveden i dalje primorane da, a i to i na vašim klinikama postoji, da pišu svoje izveštaje rukom i da imaju u papirnoj formi, što nije potrebno.
Zašto kažem da treba da bude besplatno? Zato što svi osiguranici srpskog zdravstva plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, zato što je nelogično da nešto što platim kao osiguranik moram dodatno da platim da bi mogao da koristim to što sam platio.
Republički fond za zdravstveno osiguranje dobija novac osiguranika koji uz pomoć, tj. kanalisanjem Ministarstva zdravlja, se upućuje prema pacijentima. Pre tri meseca, moji prethodnici su govorili, ministar finansija, ja to podrazumevam da ste se vi to na Vladi dogovorili, da nije on to samoinicijativno uradio, je rekao da postoji suficit, pa smo se pre dva dana dogovorili da ne postoji ušteda u zdravstvu, nego postoji racionalno trošenje, pošto to tako radite, bravo za vas, alal vera.
Ali, taj novac je prebačen penzionom osiguranju sa napomenom da nema potrebe više da se koristi u srpskom zdravstvu jer ima dovoljno para, pa ako ima dovoljno para, zašto onda ljudi da plate elektronsku karticu još 400 ili 500 dinara? Mislim i apelujem na kolege poslanike da prihvate moj amandman, jer time ćemo prvo doneti veliku uštedu u Republičkom fondu, koji može mnogo pametnije da se iskoristi, nego da se daje na hartiju i na papire.
S druge strane, apelujem na vas da prihvatite amandman iz razloga što nema potrebe da opterećujemo građane Srbije koji su osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da dodatno plaćaju svoju karticu.
Ovo što je pričano do sada oko tendera i zloupotreba, samo napominjem, ja sam isto pristalica toga da mora da se ispita, da je to raspisano 2009. godine, da je ugovor potpisan 2010. godine, da je na tenderu pobedio Zavod za izradu novčanica, da su aneksi pravljeni tako da trenutna važeća cena repromaterijala je cena elektronske kartice. Tako da, ne vidim gde je tu bilo. Možda postoji, ne znam, to ćete vi da utvrdim. Ne vidim razloga kako je bilo manipulacije.