Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim da baratam egzaktnim podacima, ili tačnim.
Četrdeset do pedeset hiljada zaposlenih u lokalnoj administraciji nema u celoj Srbiji. Tako da vas molim da sledeći put iznosite tačne podatke. Inače, nije sramota izgubiti od svetskog prvaka u kuvanju, 47% je dobio Kosjerić na poslednjim izborima, ne znam da li zbog toga žalite.
Samo da vas podsetim, kada spominjete neke gradove, u Gradu Kruševcu 2012. godine smo zatekli 20 ari gradskoj građevinskog neizgrađenog zemljišta i dug toplane gradske od sedam miliona evra, a dugovi su i imovina, ako želite da upisujemo kao republičku imovinu, samo recite.
Nije mi jasno, ovde u suštini za državu u izmenama ovog zakona nema nekih štetnih posledica, apsolutno nema. Ne razumem onda o kakvim onda tenzijama ovde govorimo. Prihvatite, dajte tih 40-50 hiljada imena što ste spomenuli. Ne morate ni toliko, dajte 4000 imena, ali da proverimo od 2008.-2012. godine ko su izvršioci, ko su načelnici uprava, kako su se na konkursima zapošljavali, da li su to bili pravi konkursi. Napisali ste zakonodavstvo da kada izgubite vlast, vašim kadrovima niko ništa ne može. To je rađeno baš 2011. godine kada je i ovaj zakon donet. Sada se čudite što je država ovakva.
Nije u pitanju utisak nedelje što je država ovakva. U pitanju je utisak decenije, decenija utisaka rastakanja države, privrede, nipodaštavanje građana da bi neko imao pravo da stavi neki novac u džep.
Jel utisak decenije „Agrobanka“? Jel utisak decenije „Razvojna banka Vojvodine“, „Metals banka“? To je sve utisak decenije.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Velibor Stojković, po kom osnovu?
(Velibor Stojković, s mesta: Spomenuo je Leskovac.)
Nemate pravo na repliku, samo po amandmanu.
Nije pomenuo vaše ime. To što je spomenuo Leskovac, nemate osnov za repliku. Možete samo po amandmanu da govorite.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, naravno javljam se po amandmanu.
Zakon o javnoj svojini koji je donet 2011. godine je tada, koliko se sećam, doneo žestoku raspravu između snaga koje su se zalagale da Republici pripadne što više javne svojine i onih koji su pre svega za AP Vojvodinu tražili da joj pripadne što više svojine.
U to vreme, moje raspoloženje i raspoloženje većine građana u Vojvodini je bilo da se to pravedno podeli i da to pitanje – čija je naša javna svojina, bude rešeno na zadovoljstvo obe strane.
Oni koji su se tada zalagali da što više imovine pripadne AP Vojvodini su ujedno vršili vlast i u Republici Srbiji, tako da je postavljeno pitanje ustavnosti nekih amandmana. Uglavnom, ovaj zakon je bio predmet spora između nekoliko struja tada vladajuće stranke i njihovih koalicionih partnera.
U međuvremenu, oni koji su se zalagali da što više javne svojine pripadne AP Vojvodini su promenili svoj stav u poslednje tri godine i on je došao otprilike sa gubitkom vlasti. Kako su na izborima izgubili vlast, tako se i njihovo raspoloženje prema javnoj svojini promenilo. Koliko ja vidim iz ovih njihovih nastupa, više se ne teži da AP Vojvodini pripadne što više svojine da što više upiše. Njihovo raspoloženje se dakle dijametralno promenilo i sada nastupaju u korist republike ili smatraju da gubitkom vlasti, gubitkom rejtinga i svakako da će uslediti potpuni gubitak vlasti u nekom narednom periodu, dakle gubitkom vlasti smatraju da više naša javna svojina nije toliko bitna i da treba da napuste one rovove i pozicije koje su imali 2011. godine.
Dakle, potpuna promena stava onih koji su se zalagali za što veća ovlašćenja u tome AP Vojvodine da AP Vojvodina upiše što više svojine, tada su imali jedne amandmane, a sada sasvim suprotnim amandmanima žele da u korist Republike uknjiže što više svojine. Nisam protiv toga da se to upiše, da to postane državna imovina i da korisnici budu lokalne samouprave, AP Vojvodina, ali se bojim da će iste političke snage kroz nekoliko godina pitanje javne svojine ukoliko se uknjiži u korist Republike Srbije, ukoliko se ovaj zakon ne donese, ukoliko se ne produži rok u kome AP Vojvodina i lokalne samouprave treba da uknjiže svoju javnu svojinu, onda se postavlja političko pitanje – šta će te stranke uraditi kroz jednu, dve, tri ili četiri godine. Hoće li to biti argument da se ukazuje na neku novu centralizaciju, na novu neku pljačku lokalnih samouprava i na novu pljačku AP Vojvodine, na šta su ukazivali da 2011. godine i što je bio predmet spora između njih samih?
Naprosto, više ne razumem šta predlagač amandmana hoće i zato sam na stanovištu da taj amandman koji su oni podneli treba odbiti, jer ukoliko bi usvojili taj njihov amandman onda bi uradili nešto što je bilo suprotno njihovim idejama 2011. godine.
Dakle, ili su se oni promenili, promenili svoje stavove ili ih gubitkom vlasti više imovina javna u lokalnim samoupravama i AP Vojvodini zanima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po amandmanu.

Nismo dobili jasan odgovor zašto je ovo neprihvatljivo. Voleo bih, ministarka, da vi presečete ovu, na momente, mučnu raspravu, eventualno, nadam se sa pozitivnim odgovorom na naš apel. Mislim da bi u značajnoj meri pomoglo. Da ne bi bilo ovakvih tumačenja izuzetno nategnutih.
Da kažem, ovo vam je kao kaučuk. Razvukli ste ovo da dokažete nekonzistentnost kod opozicije, a zaista nema potrebe. Mislim da svaki građanin Srbije, nekada ste govorili dobronamerni građani koji ovo gleda zna i vidi šta mi zapravo hoćemo. Hoćemo da se najzad stane na kraj neprekidnom produžavanju rokova za upis nepokretnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i javna preduzeća. To je borba protiv javašluka, bez obzira, podvlačim, ko je na vlasti u kojoj opštini, a vi ste na vlasti u preko 130 opština u Srbiji.
Nebitno je. Zašto to stalno podvlačite? Jednostavno želimo da se najzad uvede neki red. Počnite od ovog segmenta. Da ste doneli neki drugi zakon, pričali bi o nečemu drugom.
Svaka jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, autonomna pokrajina ima priliku. Neka bude kraći rok. Neka završe taj posao. Ne postoji opravdanje i zato mislim da bi ovo bilo dobro da se usvoji i da sa ovom raspravom zaista završimo u jednom pozitivnom smislu, da kažemo sebi pre svega i građanima koji su nas birali – uveli smo neki red. A, ne sada, mi se zalažemo protiv imovine lokalnih samouprava i AP Vojvodine. To je stvarno, ne znam, jako zanimljivo. Neću da nikoga uvredim, zaista. Svako mora da poštuje zakon i zakon mora da se sprovede i nebitno je ko je gde na vlasti.
Ovo je kontinuitet javašluka, kontinuitet bezobrazluka, kontinuitet nesposobnosti. Ja to kažem potpuno otvoreno i šta sad? Kažite vi o vašima ovo što ja smem da kažem o mojima, pod znacima navoda, i bićete veliki, a do tada ostaćete mali bez obzira na procente. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, molim vas da birate reči. Pitate me – zašto? Mogu da vam kažem mnogo razloga zbog čega ovo što ste izgovorili zadnje nije u redu da govorite u ovom visokom domu, ali to je vaš manir.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Gospođo ministarka, tačno je da je poslanička grupa SPS postavila opravdano pitanje – zbog čega bi se stalno morali produžavati rokovi za upis prava svojine onima koji su legitimisani da to pravo svojine i upišu i dali smo vrlo jasne predloge i sugestije Vladi RS da u ovom novom roku koji ćemo podržati, jer nemamo problem da podržimo ove izmene i dopune zakona, se izvrši vrlo jasan analiza zbog čega se to do sada nije uradilo i da se ukaže gde je taj problem zbog čega lokalne samouprave, javna preduzeća i eventualno AP Vojvodina to nije uradila.
Ono što je daleko značajnije od toga, predlog da se sve vrati u vlasništvo RS bi bio poguban predlog. Oni koji su 2011. godine glasali za ovaj zakon, među kojima je i SPS, su imali jasan motiv, a taj motiv je da se razgraniči pravo svojine, jer Zakon o javnoj svojini nedvosmisleno javno ukazuje koji su to oblici svojine, državna, svojina autonomne pokrajine, svojina lokalnih samouprava i javnih preduzeća i to je u duhu one decentralizacije kojoj svi težimo, a istovremeno da se utvrdi odgovornost onih koji budu upisani sa pravom svojine i države i lokalne samouprave i autonomne pokrajine i javnih preduzeća i od tog koncepta nema odustajanja.
To je nešto što je ne samo motiv, nego neophodnost donošenja ovog zakona sa stanovišta normalnog funkcionisanja pravnog sistema i državnog uređenja. Da ne govorim o tome koliko smo uspeli da izvršimo harmonizaciju sa zakonodavstvom EU.
Dakle, ni u kom slučaju se ne trebaju građani dovoditi u zabludu da bi sada sankcija trebala da bude tako što će se sve vratiti u vlasništvo RS. U tom slučaju smo onda izvršili centralizaciju svega i svačega i SPS će se protiv toga uvek određivati negativno. Zbog toga ostajemo pri stavu koji smo izneli kao poslanička grupa u raspravi u načelu i ovo je poslednji put da se ovaj rok produžuje. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Amandmanom tražimo da se promeni ovo produženje roko i da ne bude još dve godine, odnosno pet, nego da se produži za tri meseca. Ako postoji u ovoj državi vlast i ako postoje ozbiljni činovnici, njihovi šefovi i ozbiljni ministri i ako nam Vlada radi neki posao ozbiljno, a ne samo da emituje neznanje, licemerje i bahatost, tri meseca je sasvim dovoljno za ove protekle tri godine da se taj posao završi.
Ne postoji nikakvo objašnjenje za to zašto za tri godine nije mogao da se završi posao bez obzira ko je bio u kojoj lokalnoj samoupravi. Nema nevinih.
Voleo bih da čujem odgovor od ministarke – koji su to razlozi? Mislim da treba da prođe vreme da ministri koji dolaze ovde da brane zakone da se brane ćutanjem i da na sva pitanja koja dobiju ćute. Koji je smisao parlamenta onda? Šta je to u Nemanjinoj tako pametno, bahato, superiorno pa da nema potrebe da objašnjava ništa ovde? Polovina poslanika prisutnih je u svojim izlaganjima rekla da misli da je bahato i bezobrazno da za tri godine nije mogao da se završi posao. To govore poslanici svih stranaka, svi koji smeju to da kažu. I mi od Vlade dobijemo ćutanje na to.
Obrazloženje, ovo je stvarno smešno. Smešno je za predsednika Vlade da potpiše ovako nešto – svrsishodnost i celishodnost se koristi u političkom rečniku kada hoćete nekoga da prevarite, a obrazloženje za ovaj član je i protivustavan.
Ako niste čitali, amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje svrsishodnije s obzirom da je autonomnoj pokrajini i jedinicama, pokrajini – jednina. Na koji Ustav su se zakleli oni poslanici malopre? U tom Ustavu piše da Srbija ima pokrajine. Ili ih ima ili ih nema. Ne može da ih ima kada se talambasa o velikom srpstvu, ali ih nema kada se piše jedan ozbiljan zakon. Ovo je protivustavno.

Gospodine Živkoviću samo da vas pitam, da li koristite vreme?