Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Mislim da ovim amandmanom apsolutno nema ničega nejasnog. Namera poslanika koji ga je podneo upravo jeste da se nejasnoće otklone, a ne da se prodube. Ne vidim šta je nejasno u odredbi koja precizno određuje uslov koji je neophodno ispuniti, a to je da je u pitanju lice koje nije državljanin Republike Srbije, nego da su neke druge dve strane zemlje u sukobu ili je sukob u okviru druge strane zemlje. Na ovaj način štitite naše građane u nekom hipotetičkom, nadam se nemogućem slučaju, gde bi neko od naših ljudi morao da učestvuje u određenim operacijama koje sada nisu definisane kao mirovna misija.
Ne vidimo šta je ovde nejasno i ne vidimo zašto je ovo višak. Prosto, stvari se dodatno preciziraju i pomažu da ovaj zakon dobije oblik koji će biti primenjiv u praksi i koji će svojim elementima, svojim odredbama uspeti da otkloni svaku nejasnoću.
Svaki zakon Republike Srbije treba da bude što precizniji, jer nažalost, život i dešavanja u svetu oko nas najčešće dovedu u situaciju da su norme preširoko postavljene i podložne jedino tumačenju, a kada je u Srbiji nešto podložno tumačenju, onda to znate kako se završava – vrlo nepovoljno. Nisam od onih pravnika koji vole i žele da svaka odredba tačno piše sve što se dešava, to je i nemoguće.
U ovom slučaju, poštovani predlagaču, mogli ste da uvažite ovu sugestiju, jer ona otklanja jednu, nadam se, nemoguću situaciju u budućnosti koja bi mogla potpuno nepravedno da pogodi državljane Republike Srbije koji iz nekog razloga, u ovom slučaju odbrambenog i patriotskog, učestvuju u oružanim sukobima.
Ne znamo mi šta sutra donosi. Vi kada ste pisali zakon, više ste razmišljali o tome šta sadašnjost donosi, a sadašnjost je dosta siva zbog toga što naši državljani odlaze i učestvuju kao „psi rata“ u tuđim sukobima.
Šta donosi sutra? O tome najčešće zakonodavci u Srbiji ne misle, nego misle - daj sada nešto da uradimo, da regulišemo koliko možemo. Sami ste rekli, uvaženi kolega, da ovaj zakonski okvir donekle reguliše i bolje išta nego ništa. Slažem se. Dajte da to išta bude ipak preciznije. Većina se sada zabavlja međusobnim razgovorima, jer njih to ne zanima. To su vaši partneri i evo vidite kako poštuju vaš predlog zakona.
Međutim, sve ono što dolazi od opozicije, na žalost, u političkom smislu se najčešće odbija, ne prihvata, čak i kada je svim poslanicima u sali jasno, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, da nema političkih razlika u ovom parlamentu, nema nesuglasica. Svi podržavamo cilj predlagača. Svi apsolutno podržavamo potrebu da se na zakonski način reguliše jedna do sada, skoro, potpuno neregulisana oblast. Ako ne potpada pod domen krivičnog dela terorizma, kako je kolega govorio, ne možete im ništa. Oni mogu pod plaštom verskih sloboda, najčešće, ili sloboda okupljanja, ili političkog organizovanja, ili pod plaštom preduzeća da ljude upućuju na tuđa ratišta, da ratuju za sumnjive ciljeve i sa sumnjivim motivima.
Naš amandman ide u pravcu da zaštitimo pripadnike, tj. građane naše države koji bi se mogli naći, što kažu neki ljudi, ne daj Bože u takvoj situaciji, da budu pod udarom ovog zakona u slučaju sukoba u kojem učestvuje Republika Srbija. Da bi to izbegli, ova odredba po nama trebalo bi da bude sastavni deo teksta Predloga zakona. Ne vidimo, uopšte, na koji način ova odredba šteti duhu zakona i motivu predlagača da se reguliše ova oblast.
Hoćete da regulišete oblast, a nećete da dodate situacije koje su vrlo moguće. Sada će neko da ustane i kaže – to je nemoguće. Ja sam mislio da je puno toga nemoguće devedesetih godina, pa sam gledao da je moguće. Mislio sam da nas ne mogu bombardovati, pa su nas bombardovali. Mislio sam da nam neće uvesti sankcije, pa su nam uveli sankcije i kako termini iz dragih devedesetih za neke izazivaju tišinu u sali. Vidite li ovo? To je društveni eksperiment. To je lično sećanje na lepo vreme za njih. Da ne bi ponovo bili u lepom vremenu za njih, predlažemo ovaj amandman i ne vidimo šta je u tome loše.
Molio bih uvaženog predlagača da ipak razmisli. Ne vidimo nikakav problem u ovoj odredbi i u drugim stvarima na koje smo pokušali da utičemo u smislu…
(Milovan Drecun, sa mesta: Kome su to bila lepa vremena?)
Nema potrebe da dobacujete.

Izvinite, poslaniče, predsedavajući održava red u sali. Nemojte dobacivati…
(Milovan Drecun, sa mesta: Kome su to bila lepa vremena? Ne možete da kažete da su to bila lepa vremena.)
Ne čujem vas, zaista vas ne čujem. Neću tolerisati viku i dobacivanje. Pustite poslanike. Javite se za reč i govorite posle poslanika.

Ne znam zašto ta nervoza, gospođo predsednice. Znamo vrlo dobro da je za neke, podvlačim za neke, to je termin koji je često korišćen od strane Vlade, bilo super devedesetih. Zašto baš ti kojima je bilo super sada viču na mene? Zna taj gospodin što mu je bilo super. Neću to da iznosim u Skupštini, nije red i neću da se svađam sa većinom. Inače, to ću svaki put da kažem. Ne želim da se svađam sa većinom.
Pričamo o amandmanu koji može da poboljša tekst zakona. Voleo bih, ponavljam, da uvažite motive i želju dodatnog preciziranja. Nema politike iza ovoga. Nema politikanstva, nema stranaka. Uostalom, svi smo na istoj liniji. Apsolutno ne vidim zašto bi neko zamerio nameru da se određeni tekst, po našem mišljenju, poboljša. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Znate kako, predsedavajuća, nisam sanjao da će neko za 10 godina, po zvaničnim podacima, izneti 55 milijardi evra iz Srbije, pa imamo zvanične podatke. To je gora šteta, nego što nam je NATO bombardovanje priredilo. Toliko o blagodetima vaše vlasti i da je vama bilo super. Nisam sanjao da će onakve privatizacije biti, pa je zemlja razorena u potpunosti.
Sam amandman u mnogo čemu je nelogičan i teško je prihvatljiv. Zašto? Zato što se predviđa da će Republika Srbija možda biti u nekom sukobu. Ne vidim razlog zašto neko na ovakav način definiše i možda nešto unapred predviđa, a pro po onih ukrajinskih scenarija, da će možda Republika Srbija biti u nekom sukobu. Svakako državljanin Republike Srbije, a mi to inkriminišemo ovim izmenama i dopunama, ne može nigde da ratuje osim u slučaju da Republika Srbija uđe u neki sukob. Samim tim je ovako nešto suvišno, jer komplikujete sam član i unosite prilično veliku nepreciznost. Recite nam, ako predviđate unapred da će Republika Srbija biti u nekom sukobu, da mi to znamo, da se pripremimo. Nadam se da nećemo. Isključivo se zalažemo za ekonomski progres. Nas to jedino interesuje, a ne da Republika Srbija ulazi u sukobe. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona ima za cilj da otkloni nejasnoće, nepreciznosti i nedoumice koje stoje u predloženom članu 386b.
Predložili smo da se reči „ko u nameri izvršenja“ zamene rečima „ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenje“, jer za primenu ovog zakona ključno pitanje je ko je ovlašćen da procenjuje namere ljudi, na osnovu kojih parametara će to činiti. S obzirom da ovakva odredba stvara prostor za široku zloupotrebu ovog zakona, smatramo da formulacija koja je predložena amandmanom sprečava zloupotrebu u tumačenju i sprovođenju ovog zakona.
Ovaj zakon je u osnovi dobar, ali ovako kako je predložen ima smisla samo u zemljama u kojima vlada ogromno poverenje u državne organe koji treba da ga sprovode, u policiju, u sudstvo, u tužilaštvo i ostale. Međutim, mi nismo među tim zemljama, još uvek nismo na tom nivou.
Naš amandman ima za cilj da zaštiti ovaj zakon od mogućih zloupotreba, jer ne želimo da on postane mehanizam režima za obračun sa političkim neistomišljenicima. Suština je u tome da ne postoji instrument ili čovek može da meri nivo i prirodu namere. Zato tražimo da se otkloni ta nejasnoća i stavi preciznija odredba koja kaže – ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenje.
Ako pitate – da li imamo poverenja u organe koji treba da sprovode ovaj zakon, odgovor je ne. Nemamo pravo da verujemo nakon svega što su Bošnjaci Sandžaka proživeli devedesetih godina od strane tadašnjeg režima, od strane vojske i policije ove države, a ni dan danas ti zločini nisu rasvetljeni. Zato ne možemo govoriti o poverenju koje je neophodno da bi se ovaj zakon adekvatno sprovodio.
U najboljoj želji da unapredimo ovaj zakon, predložili smo ovaj amandman. Međutim, uslov svih uslova za adekvatnu primenu ovog zakona je usaglašavanje nacionalne strukture u organima koji treba da sprovode ovaj, ali i druge zakone sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžaku.
Mi zato predlažemo da se odloži primena ovog važnog, ali veoma osetljivog zakona sve dok se ne usaglasi nacionalna struktura zaposlenih u policiji, sudstvu i tužilaštvu i drugim organima sa javnim ovlašćenjima. Ovo je put kojim treba da izgrađujemo uslove i poverenje neophodno za adekvatnu primenu ovog zakona, ali i drugih zakona u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima predstavnik predlagača poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođi predsednici.
Ja razumem želju predlagača ovog amandmana da unapredi Predlog dopune ovoga zakona, kao što uostalom svaki narodni poslanik to i čini sa dobrom željom da poboljša neki tekst, ali ovaj amandman ne možemo prihvatiti iz dva razloga.
Rešenje iz Predloga zakona koje smo ponudili je dovoljno precizno, a za nameru postoji brojna srpska praksa, dok formulacija koju su predložili amandmanom ne postoji ni u jednom delu postojećeg krivičnog dela u našem krivičnom zakonodavstvu. Tako da je vrlo logično i razumljivo zašto odbijamo ovaj amandman.