Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i državnu samoupravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Mi smo podržali ovaj Predlog zakona, mislimo da je dovoljno jasan i da može da bude koristan u ovoj situaciji, a i u budućnosti nemamo dileme oko toga kako će se Srbija postaviti ako se desi neka nova Španija ili ako dođe do nečega sličnoga. Nemamo nikakvu brigu za građane Srbije koji su pripadnici Legije stranaca i nekih drugih sličnih organizacija i trupa i mislim da je to potpuno besmislena dilema šta sa njima. Dakle, zakon je dobar, naravno kao i svaki drugi zakon on će da prođe proveru vremena, ja se nadam da će to biti sasvim u redu.
Mislimo da je kaznena politika u Srbiji inače blaga i zato predlažemo i ovde da se kazne povećaju za ova tri slučaja kada je pojedinac član, kada on učestvuje u nekom sukobu van Srbije, kada je to grupa ili kada je organizator u pitanju, da se za pojedinca sa šest meseci minimalna kazna podigne na dve godine, za učesnika grupe da je minimalna kazna ne jedna nego tri godine, a da onaj ko organizuje tu grupu da je minimalna kazna pet, a ne dve godine. Mislim da bi takva kazna politika, takve predložene kazne za ova krivična dela, bila efikasna i da bi odvraćanje bilo podignuto na mnogo viši nivo.
Mislim da je jako loš običaj da predlagač zakona odbije amandmane bez obrazloženja. Ako ćemo sada čuti to obrazloženje, mislim da nije bilo nikakvog razloga da ne bude napisano u ovom aktu kojim je odbijeno. Voleo bih da čujem šta je to problem u ovim amandmanima.
Bez obzira na prihvatanje ili ne prihvatanje amandmana, mi ćemo glasati za ovaj zakon, ali smatramo da bi on bio efikasniji kada bi bili prihvaćeni naši amandmani, odnosno naš amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Protiv smo prihvatanja ovog amandmana iako donekle ima logike, ali obrazložiću to, naravno da me neko pogrešno ne shvati, pre svega, učesnici, govorim direktno učesnicima tih ratova, videćemo sada u Siriji, a i ovi koji idu po Ukrajini itd. najčešće su to mladi ljudi.
Imate recimo primer iz BiH, devojčicu koja nema ni punih 18 godina i otišla je da ratuje na strani terorista. Mladom čoveku valja pružiti šansu za resocijalizaciju, odnosno time što ćete ga kazniti, recimo deset godina, zapravo ćete izgubiti tok čoveka.
Potpuno podržavam ovaj drugi deo, a tu je i predviđena kazna od dve do deset godina za onog koji vrbuje. To su najčešće zreli ljudi koji organizuju te grupe koje se najčešće bave kriminalom, krijumčarenjem ljudi itd. Njima bi i trebalo dati veću kaznu, ali ne možemo mladom čoveku koji je zalutao, otišao u tu neku ekstremnu ideologiju, odjednom ga kazniti deset godina i ne dati mu nikakvu šansu da dobije neku novu priliku i da se u samom društvu pronađe i nađe neki normalan i pravi put. Zato ne možemo ovako nešto da prihvatimo.
Jedinu zamerku na kazne koju imam, gospodine Omeroviću, to je zato što su veliki rasponi. Jako je teško proceniti kako ćete nekom dati jednu, kako nekom pet, a kako nekom osam godina i zbog čega, ali to je sada nešto što je sam zakonodavac ovako donelo. Suštinski ovako nešto je neprihvatljivo, jer bismo time možda određene mlade ljude, čitave generacije izgubili zato što smo želeli nekoga žestoko da kaznimo, a to nije nešto što je dobro niti poželjno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Kolega Đukanoviću, potpuno ste u pravu, kada kažete da je ovaj zakon i ovo što ćemo doneti za nekoliko minuta, pre svega zbog čuvanja ljudskih života i to mladih ljudi koje ste apostrofirali, koji još traže neki svoj put, koji u uslovima siromaštva koje postoji u Srbiji, nažalost još uvek, postaju ovakva meta za svaku vrstu indoktrinacije. Ovaj zakon upravo ima za cilj da ih mi odvratimo od takvog puta.
Što se tiče raspona kazni i ovoga što su predlagači amandmana, uvažene kolege Zoran Živković i Vladimir Pavićević tražili svojim amandmanom, ti rasponi i jesu po krivičnom zakonodavstvu našem, a i u ovom predlogu koji mi nudimo takvi da bi otvorili šansu i pružili mogućnost sutra sudstvu, odnosno onome ko bude odmeravao kaznu i odgovarajuću vrstu individualizacije te kazne.
Šta hoću da kažem, dakle, sutra će sud u pojedinačnom slučaju moći da procenjuje i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti za svakog učinioca pojedinačno. Tu bi onda mogao kolega Đukanović, taj neki mladi zadojeni ili kako već i na koji način, vrbovani čovek dobiti možda neku olakšavajuću kaznu.
S toga i ovaj predlog amandmana koji su predložili predlagači, gospodin Živković i gospodin Pavićević ne možemo prihvatiti. Ja ga odbijam, jer su kazne odmerene i usklađene kao što sam rekao i sa ostalim krivičnim delima u Krivičnom zakonu, a raspon kazne koji oni predlažu od pet do deset godina bi stvorio probleme u sudskoj praksi. Ovaj raspon nije predviđen ni za jedno krivično delo u našem Krivičnom zakoniku. Stoga, odbijam ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Mislim da je obrazloženje za odbijanje našeg amandmana neobično. Poređenje sa drugim krivičnim delima u Krivičnom zakonu je potpuno besmisleno. Naravno da se krivična dela razlikuju i naravno da to što bi ova predložena kazna bila jedinstvena i treba da bude jedinstvena, jer je ovo jedinstveno krivično delo koje nanosi veliku štetu kako onom ko učestvuje i ko treba da bude kažnjen, jer je njegov povratak opasnost po sve građane Srbije, posebno za one u njegovom okruženju, a konačno, to je jedna mrlja na obrazu Srbije koja može da se stvori takvim ponašanjem.
Zato je potrebno da kazne za ovo krivično delo budu tako velike. Čuo sam na nekim medijima, da neki poslanici koji imaju tu priliku da budu i voditelji nekih emisija, su se hvalili da su lično predlagali još teže kazne, ovde pričaju nešto drugo, ali to je neka druga tema i to se ne tiče ovih članova izmena.
Generalno, mislim da je potpuno pogrešna priča i o tome da ako se neko kazni sa 10 godina, da je to mlad čovek kojeg ćemo da izgubimo i koji neće moći da se vrati u normalno ponašanje ili da bude dobar deo društva. Mi ne tražimo da kazna bude 10 godina, nego da se samo minimum kazne sa šest podigne na dve, sa jedne na tri i sa dve na pet.
Prema tome, ima dovoljno šansi da, ako neko učini ovo krivično delo, pa bude osuđen i bude osuđen ne na minimalnu, ne ni na maksimalnu kaznu, nego, da kažemo, bliže minimalnoj, da se tako izrazim, da ima dovoljno vremena da shvati svoju grešku, da promeni svoj stav i da kroz pet-šest godina postane normalan član našeg društva.
Ovde se odbija amandman samo iz jednog razloga, a to je zato što ga predlažu poslanici opozicije. Inače, nema nikakvog drugog razloga. Naravno, da je to pravo većine. Naravno da svaka većina u bilo kom parlamentu može da koristi to pravo, ali se većine dele na pristojne i nepristojne, na mudre i manje mudre, i one koje su pristojne i mudre ima dobar odnos sa opozicijom, slušaju šta se predlaže, imaju javni interes iznad svega i u odnosu na javni interes određuju to da li će da prihvate nešto ili neće.
Ovde imamo primer sa nekoliko izuzetaka oko tehničkih amandmana gde je apsolutno sve što dolazi sa ove strane, odnosno iz manjine koja je očigledna manjina, pošto nas ima premalo da bismo mogli da pokrenemo neke postupke u ovom parlamentu, a kamoli da nešto više uradimo, ali to ne znači da ta manjina nema podršku građana Srbije koja je iskazana na prošlim izborima. Ona jeste manja nego što je ova druga strana dobila, ali to ne znači da se to neće promeniti.
Još jednom apelujem, pošto imam taj utisak da jedan dobar deo poslanika razmišlja na sličan način na koji smo gospodin Pavićević i ja razmišljali kada smo pisali ovaj amandman, da se ipak još jednom razmisli da se prihvati amandman upravo iz razloga zbog koga je odbijen, a to je da kaznena politika po ovom krivičnom delu mora dramatično da se razlikuje od bilo kog drugog krivičnog dela. Nije to najteže krivično delo, ali je po specifičnosti i po šteti koju nanosi pojedincu i građanima i društvu i državi takvo da ga treba staviti u jednu posebnu poziciju, a to može da se uradi upravo time što će zaprećene kazne biti onakve kao što smo gospodin Pavićević i ja to predložili u našem amandmanu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, mom kolegi poljoprivredniku ne zameram što je predložio ovakav amandman, s obzirom na njegovo vrlo tanko, gotovo nikakvo iskustvo u ratovima, vojskama, oružanim jedinicama, jer on nije imao sreću ili nesreću da u tome učestvuje.
Dakle, neko ko nije služio vojsku, neko ko nije učestvovao u ratu sebi može dati za pravo da predloži ovakav amandman. Pravo je čudo da nije predložio kaznu streljanja ili doživotnu robiju. Posle njihove vlasti smrtna kazna je ukinuta, ali je narod na doživotnoj robiji. S obzirom na te okolnosti, pravo je čudo da nije predložena još oštrija kazna.
Pristojno ili nepristojno na tu dilemu prethodnog govornika mogu reći da je pristojno i služiti vojsku. Pristojno je ponekad i učestvovati u ratu, pristojno je i nekad poželjno zaštititi slabije od sebe, pristojno je možda učestvovati ukoliko postoji neka vojna diktatura i progoni civile, kao što je to bilo u Ruandi, pristojno je pružiti otpor, pristojno je u španskom ratu. U španskom građanskom ratu je veoma bilo pristojno se suprotstaviti fašističkoj diktaturi, pristojno je bilo učestvovati u Oktobarskoj revoluciji, kao Aleksa Dundić i voditi određene borbe u revolucionarnim borbama, u ratnim vojnim sukobima.
Bojim se da ovde grešimo. Ovde polazimo od toga da su učesnici u sukobu svi krivolovci, da su im ruke krvave do lakata, da seku glave, da ubijaju civile, da vrše zločine. To je nešto sasvim drugo. Počinioci takvih zločina odgovaraju pred međunarodnim sudovima i sudovima zemalja u kojima počine te zločine, ukoliko je to moguće i čim je moguće.
Biti dobrovoljac u nekom sukobu ne znači izvršiti najteži zločin. Možete učestvovati u ratu na pristojan način. Recimo, možete biti lekar i bolničar, pripadnik nekih vojnih snaga, spašavati živote vojnika i civila, pri tome ne počiniti nikakav zločin, pri tome čak ne uzeti ni pušku, pri tome na human način učestvovati u tom sukobu i u takvim slučajevima možete biti kuvar u nekoj ratnoj jedinici.
Dakle, u takvim situacijama naš državljanin, za strane državljane se u ovom prvom stavu zakon ne odnosi, mogu biti kažnjeni šest meseci. Ukoliko ste bili kuvar u oružanom sukobu, u oružanoj formaciji u nekoj stranoj zemlji, možete po predlogu predlagača dobiti šest meseci. Predlagač amandmana koji nema iskustva sa ratovima i vojskom je predložio da to bude 10 godina. Zamislite nekog ko na human način želi, na pristojan način, da smanji patnju civilnog stanovništva učestvuje u nekom građanskom sukobu želeći da odbrani ljudska prava ljudi učestvuje na takav način. Mislim da je šest meseci i previše za takav prekršaj, ako je to prekršaj, ali tako nekome dati 10 godina zatvora zbog takvog učešća mislim da je preterano.
Cenim nameru kolege poljoprivrednika da oni najžešći zlikovci koji seku glave, koji čine neverovatne zločine i koji se angažuju sa naše teritorije budu osuđeni. Govorio sam da ovaj zakon ima mnogo nedostataka. On se ne odnosi čak na one koji nemaju naše državljanstvo. Ako neki apatrid ode sa ovih teritorija i učestvuju u oružanom sukobu napolju, on neće odgovarati. Ukoliko neko ko nema naše državljanstvo sa ove teritorije ode u taj sukob, neće odgovarati. Odgovaraće samo državljanin RS, čak i onaj ko je bio kuvar, bolničar, lekar, ko je spašavao živote ili učestvovao u prehrani određene vojne jedinice.
Mislim da je i šest meseci mnogo, a deset godina bi tek bilo vrlo drakonski i ne verujem da će predlagač ovog zakona, odnosno gospodin Meho Omerović prihvatiti ovaj amandman.
Što se mene tiče, ne pada mi na pamet da glasam za ovakvu vrstu amandmana. Hvala.