Hvala.
Povreda Poslovnika, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da je malopre tokom govora gospodina Rističevića povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem, poštovana predsednice, u stavu 1. piše da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Rističević je ovo dostojanstvo, poštovana predsednice, po mom razumevanju narušio na dva načina. Prvi način, on je rekao da neki narodni poslanici nemaju pravo da podnose amandmane na predloge zakona koje u Skupštinu šalju narodni poslanici ili Vlada. Poštovana predsednice Narodne skupštine prema Zakonu o Narodnoj skupštini, prema našem Poslovniku ovde, svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman na neki predlog zakona.
Smatram da je bilo neophodno da upozorite gospodina Rističevića da se tokom svog govora drži dostojanstva Narodne skupštine.
Plus, druga stvar, gospodin Rističević je ovde rekao da ga ne bi čudilo da su neki narodni poslanici, a pošto je gospodin Živković prethodno govorio o našem amandmanu, predložili i kaznu streljanja za izvesne prekršaja, smatram da time naročito gospodin Rističević jeste narušio dostojanstvo Narodne skupštine.
Poštovana predsednice, molim vas da ako niste reagovali tokom govora gospodina Rističevića da mu sada kažete da gospodin Rističević treba da pita ministra odbrane – zašto gospodin Živković nije služio vojsku. To se nalazi u njegovim arhivama i plus, poštovana predsednice, pošto svaki narodni poslanik ima pravo da podnosi amandman isto tako smatram da i gospodin Rističević ima pravo da postane utisak nedelje ovu nedelju. Hvala vam.

Zahvaljujem. Odgovoriću vam.
Nisam kao predsedavajući povredila član 107. Reagovala bih da sam čula ime i prezime poslanika. Ima nas 250, od toga dve trećine muškaraca, a sada i žene, služe vojni rok, ako to žele, tako da nisam mogla da tačno prepoznam na koga je mislio poslanik Marijan Rističević. Jer, „neki“, to je široko, a posle toga je i poslanik Živković govorio „neki“ i nisam htela ni sa njegove strane bilo kako da reaguje. Oni najbolje znaju na koga su mislili. Istine radi, molim poslanika Rističevića da dozvoli da svi poslanici ulažu amandmane i mislim da nije mislio ništa zlonamerno, nego kolokvijalno.
Zaista, s moje strane, nije mi bila namera da povredim Poslovnik. Ali, ako vi smatrate, mi ćemo glasati?
Da li želite da stavimo na glasanje povredu Poslovnika? (Da)
Molim službu da stavi na glasanje povredu Poslovnika.
Poslaniku Borislavu Stefanović objašnjavam da je pokazivao rukom na Marijana Rističevića kada sam pitala za glasanje. Tačno znam šta sam pitala.
Reč ima Meho Omerović, predstavnik predlagača. Inače, poslanici su predlagači.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice.
Pošto smo na samom kraju, jer je reč o poslednjem amandmanu na predložene dopune Krivičnog zakonika, želim da se zahvalim svim uvaženim koleginicama i kolegama, narodnim poslanicama i narodnim poslanicima, na doprinosu i na želji da se poboljša predloženi tekst amandmana. Nažalost, nijedan od amandmana nismo mogli da prihvatimo. Zahvaljujem se što ćemo za nekoliko minuta, ne „neki“ nego svi narodni poslanici glasati za predloženi tekst zakona.
Posebno se zahvaljujem kolegama Pavićeviću i Živkoviću, uz jednu samo ogradu i odgovor kolegi Živkoviću. Kolega Živkoviću, vaš amandman nije odbijen zato što pripadate delu opozicione političke partije. Naprosto, to nije tačno, jer smo odbili amandman kolege Marijana Rističevića a koji, složićete se, baš pripada i to vrlo istaknuto delu vladajuće koalicije.
Prema tome, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, jer ovaj zakon koji ćemo usvojiti za nekoliko minuta je zaista neophodan zakon za državu Srbiju. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite, po amandmanu.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS neće prihvatiti amandman koji smo dobili od cenjenih poslanika gospodina Zorana Živkovića i gospodina Vladimira Pavićevića zato što odudara od samog duha zakona koji smo predložili.
Želja 199 poslanika koji su predložili ovaj zakon jeste bila prevencija da se pokaže jasna poruka, kako svetu da smo zemlja koja hoće da vodi vrlo miroljubivu politiku, tako i preventivna poruka svim eventualnim učesnicima. Čak smo sa ove govornice pozvali i one koji su izvršioci tog dela, odnosno biće za osam dana kada to bude inkorporirano u Krivični zakonik, se vrate sa ratišta, bez obzira iz kog motiva, kog razloga, šta ih je povelo, ideologija, želja za borbom, želja za dokazivanjem, novac i šta god drugo.
Međutim, ne može se reći da smo imali želju da kao država uvedemo sistem taliona, odnosno osvete države prema tim učiniocima, pogotovo što se uglavnom radi o mladim ljudima i vreme osvete „zub za zub“ je daleko za nama. Mislim da ovaj amandman upravo ima tu ideju i upravo sam se obradovao kada sam čuo da su ova dva poslanika dala ovaj amandman, odnosno kada su rekli da će glasati za usvajanje ovog zakona i pomislio sam da to zaista pokazuje dobru volju i shvatanje da smo mi jedna ozbiljna i normalna država. Znate, kao u onom filmu – Neću jednu kartu, hoću pet, samo najmanje pet karata, tako izgleda ovaj amandman.
Takođe, u profesionalnom smislu on je potpuno nelogičan. Ispada da osnovni deo krivičnog dela, odnosno za osnovno delo predviđena je kazna od šest meseci do pet godina po Predlogu zakona, za kvalifikovani oblik, ukoliko se izvrši u grupi, predviđena je kazna od godinu do osam godina, a za organizatore, finansijere i one koji drugim ljudima nude i organizuju ih, vode ih tamo, znači, rade profesionalno, predviđena je kazna od dve do 10 godina. To je jedan raspon kazni koji je imanentan našem krivičnom zakonodavstvu, nešto što je paralela između ostalih kažnjivih dela, a zamislite kolika bi bila kazna eventualno za subvencije koje uzmete za vinograd, a vinograd još nemate. Zamislite kada bismo tu sada predvideli neku kaznu, kako je neko ovde spomenuo, smrtnu. Naravno da je ona ukinuta davno, davno.
Najkraće od svega ovoga, rekao bih da je moguće po ovom amandmanu i po ovome što je predviđeno da se izrekne kazna, i za osnovno delo i za kvalifikovano delo kada se izvrši u grupi, da kazna bude jednaka. Naime, predviđeno je amandmanom za osnovno delo od dve do deset godina, a za kvalifikovano delo, odnosno ako je izvršeno u grupi, od tri do 10 godina. Postoje ovde dve stvari, kada je donja granica tri godine, obično gornja bude 12 godina. To samo pokazuje jedno osnovno, odnosno notorno neznanje. Ako imate predviđene dve kazne u tom rasponu, onda je moguće da sud izrekne jednake kazne za, rekao bih, dva različita dela, odnosno sa mnogo težom posledicom.
Zbog toga poslanička grupa SNS i iz mnogo drugih razloga neće glasati za ove amandmane, a naravno, glasaćemo za zakon u celini. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, pažljivo čitam sve amandmane uvaženih kolega i brižno skupljam niti tokom obrazloženja koje daju na te amandmane i do sada mogu da konstatujem da skoro svi amandmani koje su uvažene kolege predlagali, pa po tome logički zaključujem da bi to mogao da bude slučaj i sa ovim amandmanom, nedostaje nešto suštinski, a to je glas „za“ i to ne bilo čiji glas „za“, već upravo uvaženih kolega predlagača.
Zato pozivam uvažene kolege da pokažu veću odgovornost i istrajnost i, što je za mene najvažnije, poslanička čestitost. Pročitaću vam definiciju poslaničke čestitosti: „Ako poslanik – predlagač amandmana smatra da amandman koji je predložio ima smisla, u celini ili u pojedinostima, obavezan je da u toku Dana za glasanje glasa za.“ Nadam se da će ovaj amandman biti prilika da se konačno pokaže ta poslanička čestitost i ja ću ozbiljno razmotriti mogućnost da glasam i ja za ovaj amand-man. U svakom slučaju, to bi za mene bio utisak nedelje, a možda i meseca. Hvala vam.

Hvala. Ima još dosta vremena do kraja nedelje.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Ovo je dobro, poštovane kolege, upravo ono o čemu smo pričali. Uvaženi doktor apeluje da se glasa za ovaj amandman i vidite da to nema veze sa partijama. Ako je neko rešenje dobro, uvaženi predlagaču, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, onda to treba da se prihvati.
Ima smisla, naša kaznena politika je takva da se najčešće primenjuju minimalne kazne ili uslovne osude, raspon od minimalne do maksimalne kazne u Krivičnom zakoniku, kao što znate, naši sudovi najčešće primenjuju na način da ljude iz raznih razloga puste ranije na slobodu, mlad je dečko, radi hiljadu sklekova i zgibova, popraviće se. Još ako je član vladajuće stranke, tim bolje. Još ako pada pod onu amnestiju, još bolje.
Mladi ljudi koji treba da se resocijalizuju, da se vrate u društvo, da se poprave, što je priroda svake krivične sankcije u demokratskim društvima, treba da imaju šansu za to, ali ne tako što ponovo ostavljamo sudovima, hiljaditi put, mogućnost da idu na najnižoj mogućoj lestvici i da se kreću po najnižem stepenu odlučivanja. Oni, ljudi moji, jedva čekaju opravdanje da daju najblaže moguće kazne. Ne zameri se, ne pravi problem, ne talasaj, nemoj da praviš sada frku kad nam je tako lepo krenulo u reformama. E to je suština, to je ono što treba ovim amandmanom da izbegnemo.
Mislim da je amandman dobar zato što precizira stvari, precizira kaznenu politiku, podiže lestvicu za određena krivična dela koja su po svom duhu i prirodi drugačija nego neka druga krivična dela. Nije u pitanju ničije obijanje trafike. U pitanju je organizovanje, sprovođenje i vršenje akata oružanih dejstava i terorizma, ako hoćete. Znači, to je drugačija stvar i smatramo da mora da se donji raspon obavezne krivične sankcije podigne. Nije tačno da je linearno, kako je jedan kolega ovde rekao, već je predlagač, gospodin Pavićević, postavio stvari stepenasto, gradualno. Znači, nije isto za svako krivično delo koje je ovde nabrojano 10 godina. To je samo za određeno tačno, čini mi se pod slovom B navedeno u predlogu, pa pogledajte u tekstu.
Opet ponavljam, nemojte ljudi danas, 2014. godine, u vreme globalnog rata protiv terorizma, koji postoji, islamske države, u vreme toga kada ljudi u Iraku postavljaju automobil bombe i bombaši samoubice itd, da stavljate u isti koš, molim vas, kuvare, intendante i ne znam šta smo ovde sve čuli.
Sledeća stvar, lepo smo zamolili predlagača – budite precizniji zbog tužilaca koji će baš to morati da uradi, da provere kako će on znati ko je bio intendant, ko je spremao ručak za teroriste, a ko je podmetao bombu. To će biti teško precizirati. I heroji i ljudski divovi, kao što je Aleksa Dundić, i heroji iz Španskog građanskog rata ne mogu nikad biti, ponavljam, u istom košu sa ljudima na koje se ovaj zakon odnosi. Ali, pošto ne možemo da izmerimo i pošto smo predlagali da precizirate šta je to pravedan rat, šta je to pravedan sukob, to ne može niko, naročito 2014, ali mi je drago da se predlagač slaže barem da to jeste vidljiva manjkavost ovog predloga dopune zakona. Ako se bar oko toga slažemo, dajte onda da ne brkamo, kako kažu deca, pojmove i da ovde stvari stavljamo u neodgovarajuću ravan. Nemojte, molim vas. Ako se neko bori protiv fašizma i protiv, kako smo juče zajednički konstatovali, određenih tirana, diktatora, ljudi koji pucaju u svoj narod, koji koriste vojsku, koji guše građanska prava i slobode, to nije isto kao ovo što radi islamska država, molim vas.
Prema tome, pošto nemamo taj kantar i ne možemo to da izmerimo, dajte da pokušamo barem da minimum zakonski podignemo za određena krivična dela, da ne bi opet imali situaciju da tužilac, neopremljen, bez adekvatnog znanja, recimo u sudu u Pazaru, pravna pomoć nikakva, spora, traži informacije, ne dobija, traju procesi mesecima, godinama. Ko će onda biti kriv, gospodine Omeroviću? Kako ćemo te ljude da dovedemo i zakon do njegovog prirodnog ishodišta i do prirodnog kraja njegove primene? Prirodan kraj je čovek koji je počinio krivično delo na izdržavanju kazne. To je prirodni kraj.
Ovim amandmanom se to jasno podiže za najteže krivično delo protiv mira, protiv civilizovanosti, protiv ljudskosti, protiv pravih vrednosti. Ali, pošto su to pravni standardi, ne može niko da ih precizira, a naročito nije mogao predlagač. Dajte bar onda da pokušamo kaznenu politiku u ovoj zemlji, najzad da pomerimo te harmonike koje naši sudovi stalno prave. Ako ima zakonski minimum, još uslovna osnova, ko bog, samo nemoj da se nekom zamerim. Neće, ljudi, to niko promeniti, sem Skupštine Srbije. Moramo to da razumemo. Nema te sudske prakse koja će to da ustanovi. Pokazala je upravo sudska praksa da nema te reforme sudova.
Dakle, mislim da je ovo, recimo, jedan segment, jedan deo mozaika, kao što Skupština u poslednje vreme dosta nekih malih koraka preduzima, koji u velikoj slici možda nisu toliko značajni, ali u domenu naših aktivnosti i ovlašćenja svakako jesu. Ovo je jedan od tih koraka. Evo, zašto ne biste prihvatili ovaj amandman? Naročito mi je bilo interesantno da kažete da predlog Pavićevića odudara od duha zakona. Ne znam kako odudara od duha zakona, uvaženi kolega, molim vas. Evo, neka mi neko objasni. Šta je duh zakona, ako nije da kazni te ljude, da ih spreči u odlasku na ta ratišta? Kako je ovo protivno duhu zakona, ako onaj ko ih organizuje sprema i šalje tamo dobije višu kaznu nego što je predvideo predlagač? Zašto je to protiv duha zakona?
Znate, vi ste centar desno. Ako ste centar desno, iznenađuje me da ste tako liberalni i čak u levo orijentisani oko blagih kazni i šanse za resocijalizaciju. To govori o vašem ideološkom lutanju. To meni ne smeta, samo to morate vašim biračima da objasnite. Hvala.