Ovo je dobro, poštovane kolege, upravo ono o čemu smo pričali. Uvaženi doktor apeluje da se glasa za ovaj amandman i vidite da to nema veze sa partijama. Ako je neko rešenje dobro, uvaženi predlagaču, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, onda to treba da se prihvati.
Ima smisla, naša kaznena politika je takva da se najčešće primenjuju minimalne kazne ili uslovne osude, raspon od minimalne do maksimalne kazne u Krivičnom zakoniku, kao što znate, naši sudovi najčešće primenjuju na način da ljude iz raznih razloga puste ranije na slobodu, mlad je dečko, radi hiljadu sklekova i zgibova, popraviće se. Još ako je član vladajuće stranke, tim bolje. Još ako pada pod onu amnestiju, još bolje.
Mladi ljudi koji treba da se resocijalizuju, da se vrate u društvo, da se poprave, što je priroda svake krivične sankcije u demokratskim društvima, treba da imaju šansu za to, ali ne tako što ponovo ostavljamo sudovima, hiljaditi put, mogućnost da idu na najnižoj mogućoj lestvici i da se kreću po najnižem stepenu odlučivanja. Oni, ljudi moji, jedva čekaju opravdanje da daju najblaže moguće kazne. Ne zameri se, ne pravi problem, ne talasaj, nemoj da praviš sada frku kad nam je tako lepo krenulo u reformama. E to je suština, to je ono što treba ovim amandmanom da izbegnemo.
Mislim da je amandman dobar zato što precizira stvari, precizira kaznenu politiku, podiže lestvicu za određena krivična dela koja su po svom duhu i prirodi drugačija nego neka druga krivična dela. Nije u pitanju ničije obijanje trafike. U pitanju je organizovanje, sprovođenje i vršenje akata oružanih dejstava i terorizma, ako hoćete. Znači, to je drugačija stvar i smatramo da mora da se donji raspon obavezne krivične sankcije podigne. Nije tačno da je linearno, kako je jedan kolega ovde rekao, već je predlagač, gospodin Pavićević, postavio stvari stepenasto, gradualno. Znači, nije isto za svako krivično delo koje je ovde nabrojano 10 godina. To je samo za određeno tačno, čini mi se pod slovom B navedeno u predlogu, pa pogledajte u tekstu.
Opet ponavljam, nemojte ljudi danas, 2014. godine, u vreme globalnog rata protiv terorizma, koji postoji, islamske države, u vreme toga kada ljudi u Iraku postavljaju automobil bombe i bombaši samoubice itd, da stavljate u isti koš, molim vas, kuvare, intendante i ne znam šta smo ovde sve čuli.
Sledeća stvar, lepo smo zamolili predlagača – budite precizniji zbog tužilaca koji će baš to morati da uradi, da provere kako će on znati ko je bio intendant, ko je spremao ručak za teroriste, a ko je podmetao bombu. To će biti teško precizirati. I heroji i ljudski divovi, kao što je Aleksa Dundić, i heroji iz Španskog građanskog rata ne mogu nikad biti, ponavljam, u istom košu sa ljudima na koje se ovaj zakon odnosi. Ali, pošto ne možemo da izmerimo i pošto smo predlagali da precizirate šta je to pravedan rat, šta je to pravedan sukob, to ne može niko, naročito 2014, ali mi je drago da se predlagač slaže barem da to jeste vidljiva manjkavost ovog predloga dopune zakona. Ako se bar oko toga slažemo, dajte onda da ne brkamo, kako kažu deca, pojmove i da ovde stvari stavljamo u neodgovarajuću ravan. Nemojte, molim vas. Ako se neko bori protiv fašizma i protiv, kako smo juče zajednički konstatovali, određenih tirana, diktatora, ljudi koji pucaju u svoj narod, koji koriste vojsku, koji guše građanska prava i slobode, to nije isto kao ovo što radi islamska država, molim vas.
Prema tome, pošto nemamo taj kantar i ne možemo to da izmerimo, dajte da pokušamo barem da minimum zakonski podignemo za određena krivična dela, da ne bi opet imali situaciju da tužilac, neopremljen, bez adekvatnog znanja, recimo u sudu u Pazaru, pravna pomoć nikakva, spora, traži informacije, ne dobija, traju procesi mesecima, godinama. Ko će onda biti kriv, gospodine Omeroviću? Kako ćemo te ljude da dovedemo i zakon do njegovog prirodnog ishodišta i do prirodnog kraja njegove primene? Prirodan kraj je čovek koji je počinio krivično delo na izdržavanju kazne. To je prirodni kraj.
Ovim amandmanom se to jasno podiže za najteže krivično delo protiv mira, protiv civilizovanosti, protiv ljudskosti, protiv pravih vrednosti. Ali, pošto su to pravni standardi, ne može niko da ih precizira, a naročito nije mogao predlagač. Dajte bar onda da pokušamo kaznenu politiku u ovoj zemlji, najzad da pomerimo te harmonike koje naši sudovi stalno prave. Ako ima zakonski minimum, još uslovna osnova, ko bog, samo nemoj da se nekom zamerim. Neće, ljudi, to niko promeniti, sem Skupštine Srbije. Moramo to da razumemo. Nema te sudske prakse koja će to da ustanovi. Pokazala je upravo sudska praksa da nema te reforme sudova.
Dakle, mislim da je ovo, recimo, jedan segment, jedan deo mozaika, kao što Skupština u poslednje vreme dosta nekih malih koraka preduzima, koji u velikoj slici možda nisu toliko značajni, ali u domenu naših aktivnosti i ovlašćenja svakako jesu. Ovo je jedan od tih koraka. Evo, zašto ne biste prihvatili ovaj amandman? Naročito mi je bilo interesantno da kažete da predlog Pavićevića odudara od duha zakona. Ne znam kako odudara od duha zakona, uvaženi kolega, molim vas. Evo, neka mi neko objasni. Šta je duh zakona, ako nije da kazni te ljude, da ih spreči u odlasku na ta ratišta? Kako je ovo protivno duhu zakona, ako onaj ko ih organizuje sprema i šalje tamo dobije višu kaznu nego što je predvideo predlagač? Zašto je to protiv duha zakona?
Znate, vi ste centar desno. Ako ste centar desno, iznenađuje me da ste tako liberalni i čak u levo orijentisani oko blagih kazni i šanse za resocijalizaciju. To govori o vašem ideološkom lutanju. To meni ne smeta, samo to morate vašim biračima da objasnite. Hvala.