Gospodine Pavićeviću, prijavite se da bih mogao da vam dam reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li sam ja izuzetak u odnosu na pravilo da sistem funkcioniše kada govore svi drugi narodni poslanici, jedino blokira kad ja dobijem pravo da kažem svoj komentar o Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu i upravo kada počnem da govorim o čestitosti… (Isključen mikrofon.)

Ne znam stvarno, gospodine Pavićeviću. Izvolite.

Ovo je stvarno neverovatno.
Da li ide vreme ispočetka kada blokira sistem ili kako?

Pratimo mi kako trošite vreme, samo izvolite.

Dobro.
Poštovani ministre, nadam se da je prvo pitanje jasno. Je li u radu? U redu je.
Idemo na drugo pitanje povodom Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Na primer, već sam na početku rekao da sam malo čitao i o sankcionisanju dopinga u sportu, pa malo da se uputimo i svi mi koji nismo stručno vezani za tu oblast. Došao sam do sledećeg zapažanja, to je ono drugo zapažanje, ovako kaže – represivni karakter disciplinskih sankcija, gospodine Udovičiću, primenjenih na sportiste koji su koristili doping sredstva u prethodne dve i po decenije u Evropi nije bitnije uticao na smanjenje upotrebe dopinga u sportu. Dakle, disciplinske sankcije, uprkos tome što su postojale i što postoje, nisu bitnije uticale na smanjenje upotrebe dopinga u sportu.
Imam drugo pitanje za vas i veoma mi je važno da čujem odgovor. Da li je, poštovani ministre, nužno krivično kažnjavanje sportiste takmičara koji koristi doping sredstva? Posebno sam se vezao za ovo čitajući ovaj predlog zakona, jer mi se čini da tu postoje tačke zakona, odnosno članovi koji omogućavaju, ja mislim, i neku malu promenu. Na primer, kada dolazimo do krivičnih dela, to je ovo poglavlje kaznene odredbe, član 38. kaže – ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo itd, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Onda, ako pređemo na član 41, poštovani ministre, tu piše sledeće – novčanom kaznom, a ne zatvorskom, od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je npr, pod tačkom 1, sportista koji koristi doping sredstva. Šta je sada meni bila dilema? Ako je tačno da represivni karakter disciplinskih sankcija u prethodne dve i po decenije u Evropi nije bio dovoljan, zašto onda možda ovim predlogom zakona nismo otišli jedan korak dalje?
Plus, imam dodatni argument za ovo pitanje, da je moglo možda drugačije da se reši - Ko će to da odluči o krivičnom gonjenju onoga ko navede sportistu na korišćenje tih sredstava, a ko će da odluči da li nije reč o krivičnom delu onoga ko navodi sportistu, nego je sportista sam odlučio?
Drugim rečima, šta će da se desi gospodine ministre, ako imamo situaciju da jedan sportista takmičar koji je ovde zaštićen, koji je sam odlučio na primer da koristi ta sredstva, dođe i kaže – ej, nisam to ja sam, mene je naveo na to ovaj i ovaj. Mislim da je to jedna vrsta nepreciznosti koja bi mogla da se reši time što bismo možda, pitam – šta vi mislite, uveli i krivično kažnjavanje, sportiste koji koristi ta sredstva. To gospodine ministre, bilo drugo pitanje.
Evo, ako gospodin predsedavajući Bečić dozvoli, pošto sistem malo, malo pa prestaje da radi, imam još jedno pitanje, da li je u redu gospodine Bečiću?

Samo ako je u duhu ovoga predloženog zakona. Izvolite.

Naravno, ja uvek govorim o onome što je tačka dnevnog reda.
Treće pitanje, primetio sam poštovani ministre izvesne nelogičnosti opet povodom nekih članova ovoga Predloga zakona, pa bi bilo dobro možda do dana za glasanje da se vidi da li su te nelogičnosti zaista stvarne, ili sam ja nešto pogrešio. Moguće da sam ja pogrešio.
Na primer, u članu 9. govori se o tome i ovde je bilo već reči, ali nisam bio zadovoljan vašim odgovorom. Govori se o tome da Antidoping agencija određuje organizaciju koja će se obaviti analiza doping uzoraka sportista, odnosno životinja koje učestvuju na takmičenjima.
Imamo stav 2. malo obimniji sadržinski, i stav 3. kaže – izbor organizacije iz stava 1. ovog člana koji sam pročitao, vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne nabavke. Međutim, na strani broj 8, član 21. kaže – Antidoping agencija obavlja sportske delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu, pa u tački 3. stoji – stara se o obezbeđenju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za doping kontrolu.
Čuo sam već da je bilo reči o tome, na primer gospodin Božović je to pominjao i vi ste to odgovorili, ali nisam zadovoljan tim odgovorom, jer mi imamo obavezu da po Zakonu o javnim nabavkama…

Gospodine Pavićeviću, prošlo je već pet minuta pored svih ovih prekidanja i sada je već izašlo pet minuta, tako da nemam mogućnosti da vam dam reč.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li mogu još jednu rečenicu?)
U redu, zato sam vam rekao da završite. Izvolite.

Hvala vam na prilici da u jednoj rečenici završim svoj govor, samo me interesuje ako mi nemamo takvih organizacija koje mogu da ispune uslove konkursa za javnu nabavku zašto onda na neki drugi način ne rešimo ovo pitanje, jer neće biti, kako sam razumeo gospodina ministra malopre tokom rasprave danas, nijedne organizacije koja će da ispuni te uslove i onda moramo da idemo na član 21. Hajde onda da uredimo stvar zakonski tako da nema izuzetaka niti povlašćenih po bilo kom osnovu. To su tri pitanja, gospodine ministre.