Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić, a neka se pripremi Ljubica Mrdaković Todorović.
Izvolite, Giriću.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama poslanicima je predlog zaista kvalitetnog zakona, pre svega sveobuhvatnog i vrlo preciznog, o sprečavanju dopinga u sportu. Kvalitetan je u svim segmentima, od antidoping pravila, odnosno vrlo je jasno naznačeno kada je nastala povreda antidoping pravila, do kaznenih odredbi koje obuhvataju sve učesnike u kršenju antidoping pravila.
Da se podsetimo da je Republika Srbija 2005. godine donela Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, ali je 2009. i 2013. godine donet Svetski antidoping kodeks i Srbija je prihvatila UNESKO-vu Međunarodnu konvenciju protiv dopinga u sportu. Godine 2009. je ova konvencija ratifikovana usvajanjem Zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu.
Dakle, ovaj zakon ima za zadatak da ukloni razlike koje postoje u Zakonu od 2005. godine, koje ste vi, ministre, vrlo jasno objasnili, i Svetskog antidoping kodeksa, koji stupa na snagu 1. januara 2015. godine.
Još jednom da kažemo da su ovlašćene organizacije koje se bave antidopingom pre svega Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i međunarodni i nacionalni savezi.
Antidoping agencija, pored ostalog što ima u svom domenu rada, najmanje jednom godišnje utvrđuje listu zabranjenih doping sredstava, koja je u skladu, naravno, sa listom zabranjenih sredstava Svetske antidoping agencije. Pored toga, Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka, odnosno kada je u pitanju terapijska upotreba određenih sredstava. U skladu sa tim, lekar koji propiše sportisti sredstvo koje sadrži zabranjene supstance u cilju lečenja, dužan je da o tome obavesti sportistu.
Ovo je jako bitno i ja bih dao zaista nepretenciozan primer iz svog iskustva, pre svega bavljenja vrhunskim sportom koji se zove rukomet iz 70-tih i 80-tih godina, kada je ovaj sport bio na jugoslovenskom i svetskom vrhu, a zatim i kao lekar Fudbalskog saveza Jugoslavije i Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Radio sam sa svim uzrastima reprezentativaca i potencijalnih reprezentativaca, od škole fudbala do kvalifikacija i učešća na evropskim takmičenjima.
Kada je u pitanju korišćenje doping sredstava, osnovni problem je bio u mlađim kategorijama, u mlađim kategorijama fudbalera, ovog puta fudbalera, pogotovo onih koji dolaze iz manjih sredina i manjih klubova. Pojedinci su koristili doping sredstva bez bilo kakvog saznanja sa čime se suočavaju. Naravno, u samim selekcijama se problem rešavao najpre sprečavanjem i oduzimanjem doping supstanci, a zatim i stalnim, odnosno kontinuiranim edukacijama. Ovde je više kolega pričalo o tim edukacijama, ali mislim da to treba pojačati, pogotovo na terenu i pogotovo prema manjim sredinama.
Dakle, želim da ukažem na to da danas, u vreme postizanja vrhunskih rezultata u svim sportovima, sportista od prvog dana kada dođe u susret sa sportom, svi akteri, od trenera, zdravstvenog osoblja i ostalih, moraju da rade na ličnoj i edukaciji sportista kada su u pitanju doping supstance. Ovo govorim pre svega da bismo imali zdrave sportiste i da ne ugrozimo učešće na velikim međunarodnim takmičenjima.
Pored toga, ovaj Predlog zakona definiše i da nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši ministarstvo nadležno za sport, naravno, preko inspekcijskog nadzora, odnosno sportskih inspektora. Što se tiče kaznenih odredbi, mislim da su sasvim primerene i vrlo je značajno da obuhvataju sve aktere u sportu i oko sporta.
S obzirom na kvalitet zakona i zaista veliku preciznost u svim zakonskim odredbama, pozivam sve poslaničke grupe da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon. Naravno, poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović, a zatim Violeta Lutovac.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Pošto nam ministar nije tu, poštovani saradnici Ministarstva omladine i sporta, koleginice i kolege narodni poslanici, potpuno je jasno da Predlog zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu uređuje i normira izuzetno dinamičnu oblast, tako da i nacionalni propisi, ali i propisi na globalnom nivou, koji su posvećeni ovoj temi, zahtevaju stalnu korekciju, dopune i poboljšanja.
Upravo danas je naš zadatak da usvajanjem novog Predloga zakona izvršimo usaglašavanje važećeg zakona sa Zakonom o sportu iza 2011. godine, ali i da unapredimo i uskladimo oblast borbe protiv dopinga u sportu sa aktuelnim rešenjima iz međunarodnih propisa.
Nova zakonska rešenja regulišu sledeće oblasti i vi ste o tome govorili u svom uvodnom izlaganju, a to su definisanje povrede antidoping pravila na način utvrđen svetskim antidoping kodeksom, način izricanja sankcija sportistima i drugim licima zbog povrede antidoping pravila, regulisanje obaveza svih sportskih organizacija u odnosu na sprečavanje dopinga, nadležnost sportskih inspektora, usklađivanje krivičnih i prekršajnih sankcija.
Pre svega, kao lekar i kao humanista, kome je ljudski život i zdravlje prioritet, moram da istaknem sva pogubna dejstva sredstava za doping koji se negativno odražavaju na celokupni zdravstveni sistem korisnika tih sredstava.
Danas znamo da postoje različite farmakološke supstance, razni stimulansi, počev od narkotika, anabolika koji su bili jako popularni 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, zatim diuretici, lokalni anestetici, koritiko preparati, betablokatori i mnogi drugi, a njihovo pogubno dejstvo se kod korisnika manifestuje kroz oštećenje funkcije jetra, funkcije bubrega, hormonalnog dizbalansa koji kod muškaraca sportista dovodi do dinekomastije, impotencije, erektilne disfunkcije, a kod žena sportskinja dovodi do hipetrofije reproduktivnih organa, nepravilnog menstrualnog ciklusa, sa svim posledičnim konsekvencama, zatim rani prestanak rasta i mnogo toga, i mnogo toga zaista.
Osim narušavanja zdravlja, sportista koji koriste doping sredstva doping nije i ne može da bude prihvatljiv ni sa moralnog aspekta, jer nije pošteno prema brojnim sportistima koji ne koriste doping.
Kada govorimo o motivima, koji su motivi za korišćenje dopinga. Oni su brojni, pre svega, sama ličnost, nezadovoljstvo rezultatom i napretkom u sportskoj karijeri, želja sportiste da se izbori sa anksioznošću i sa stresom, etičke vrednosti, verovanje da drugi koriste doping, lako potpadanje pod uticaj drugih osoba, nedostatak samopouzdanja i nedostatak znanja o dejstvima nedozvoljenih supstanci.
Pored toga, motivi mogu da proističu iz okruženja sportista, a to su vaspitači, treneri, porodica, prijatelji, društvo, navijači, mas-mediji, organizatori, takmičenja, finansijske i materijalne nagrade, ali i nacionalni politički i ideološki razlozi. Sport koji je danas sve više prestao da bude igra, razonoda, rekreacija, postao je profesija, nažalost industrija novca i uključuje u sebe mnogo toga nedozvoljenog i opasnog, što kao krajnji rezultat dovodi do narušavanja zdravlja pojedinca.
Zabrinjavajuće je to što se u mlađim selekcijama pojavljuje tendencija upotrebe nedozvoljenih sredstava a sve u cilju postizanja vrhunskih rezultata, a u pozadini svega toga imam utisak da je novac koji je dominantan i zbog kojeg mnogi mladi sportisti svoj život stavljaju na kocku, tako da smatram da je doping u sportu smrt sport i da ga u potpunosti treba iskoreniti.
Na kraju, htela bih da kažem da spektar načina za doping se svakodnevno uvećava a testovi za otkrivanje nedozvoljenih supstanci u organizmu su ili zastareli ili prevaziđeni, ili su preterano skupi pa samim tim nestandardni. Sve ovo nam nameće obavezu da redovno pratimo trendove u svetu i usaglašavamo naše zakonodavstvo sa rešenjima donetim od strane međunarodnih tela, jer kao izuzetno nadarena sportska nacija ne smemo da zatvaramo vrata našim sportistima da pristupe bilo kom takmičenju ili da organizuju bilo koje takmičenje, tako da će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Lično, apelujem na sve kolege poslanike da takođe podrže ovaj predlog zakona. hvala.

Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac, a neka se pripremi Nikola Jolović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, pred nama je danas rasprava o jednom jako važnom zakonu, Predlogu zakona o zabrani korišćenja doping sredstava u sportu. Na ovaj predlog zakona bi se osvrnula pre svega kao jedna mlada sportski aktivna osoba, sa jedne strane, i kao lekar sa druge strane.
Znamo da je težište jednog modernog današnjeg sporta zapravo ko može brže, jače i bolje. Na osnovu ovih teza možemo u stvari i da polemišemo o samim situacijama gde se koriste kod sportista zabranjena sredstva, odnosno doping sredstva. Antidoping mi možemo posmatrati kao jedan stil života. Stil života zdravog mladog sportiste koji pre svega promoviše svoje iskustvo, svoje sposobnosti na zdrav način, s jedne strane. Zatim, promoviše jedan fer plej odnos, poštuje svoje kolege i druge učesnike, samu svoju ličnost.
Motivi za korišćenjem zabranjenih supstanci, odnosno doping sredstava mogu biti različiti. Kao lekar istakla bih da je najčešći motiv sama ličnost, nezadovoljstvo samog sportiste u odnosu na nekog kolegu koji se poredi i želja da recimo eliminiše istog iz igre i tome slično. Takođe postoje kao motivi gde sportista poseže za zabranjenim supstancama i vrednosti kao moralne vrednosti, kao i materijalne vrednosti. Najčešće korišćene supstance, zabranjene supstance su anabolički agensi, zatim steroidi, kortekosteoridi, nitrati, beta blokatori i krvni doping.
Samo bih rekla da prema odredbama svetskog anti doping kodeksa zapravo postoje neke odredbe i pravila kojih se svaki učesnik u sportu mora pridržavati. Zemlja koja ne usvoji ta pravila i te odredbe nisu u mogućnosti da učestvuju na međunarodnim svetskim takmičenjima. Sama ova činjenica, a ne usvajanjem ovakvog predloga zakona nanosimo veliku štetu našim sportistima, pogotovo ukoliko se osvrnemo na činjenicu da ostvaruju izuzetne rezultate u sportu.
Antidoping agencija je od 2006. godine, do 2013. godine sprovela istraživanje, odnosno analiziranje krvnih uzoraka kod sportista gde je moguće pronaći zabranjene supstance ili pak metabolite zabranjenih supstanci i pronađeno je 49 sportista koji su bili doping pozitivni. Najviše sportista je pronađeno u borilačkim veštinama, što je i logično, u rvanju, boksu, zatim bodibildingu i ne mnogo manji broj u rukometu.
Zapravo, povreda antidping pravila ne obuhvata samo postojanje samo doping supstanci ili metabolita u krvi sportiste, već i samo učestvovanje sportiste u svim procesima i isporuke ili pak transporta, slanja u svim procesima prodaje zabranjenih supstanci. Zapravo, usvajanjem ovakvog predloga zakona o zabrani korišćenja doping sredstava kod sportista mi štitimo naravno pre svega sportiste, ali i sve mlade ljude koji su zainteresovani za bavljenje sportom, a politika ove Vlade je usmerena u tom pravcu tako da ću ispred SNS u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a zatim neka se pripremi Cvetanović.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici.
Ceneći društveno prihvaćen stav da se pravo može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše država, te da pravo za svoje izbore ima u moralu, običajima i etici, a naročito pravdi i uvažavajući činjenicu da naše zakonodavstvo usvaja evropske norme i rešenja iz života, poslovanja i uređenja najsavremenijih država i njenih građana, jasan je razlog i neophodna potreba za donošenje zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Sport je razvojem društva postao zapravo profesija a ne rekreacija i aktivnost koja poboljšava život kako pojedinca, tako i zajednice. Ona se sportisti može višestruko isplatiti, doneti mu slavu, naravno sa slavom dolazi i novac.
Zbog toga, a uz prisustvo sve veće konkurencije, pojedini sportisti svoje telo izlažu ekstremnim naporima radi postizanja značajnih rezultata i neminovno troše i uništavaju svoje telo.
Međutim, neki pojedinci nisu sposobni da dosegnu vrhunske rezultate sa svojim trenutnim fizičkim mogućnostima i posežu za upotrebom zabranjenih stvari i metoda, koji će im omogućiti da značajno premaše limite i potencijale svog tela u pogledu brzine i snage pokreta, zamora mišića i tome slično. Smisao sporta koji je definisan kroz slogan – brže, jače, više, gubi svaki smisao.
Nažalost, broj takvih pojedinaca je sve veći i uzrokuje pojavu da se moraju uzimati zabranjene stvari i metode da bi se mogao ostvariti vrhunski rezultat, jer ih je po njima nemoguće postići na prirodan način.
Navešću primer dopinga antivitaminima koji nemaju osobine regeneracije tela, već oni umor samo trenutno psihički uklanjaju i blokiraju, tako da dovode zdravlje sportiste u zaista veliku opasnost. Sve veći broj povreda, bolesti i smrtnih slučajeva doveo je do potrebe kontrolisanja stvari koje sportisti uzimaju, tako da je do prvih doping kontrola na velikim sportskim takmičenjima došlo 1968. godine na Letnjim olimpijskim igrama u Meksiku.
S obzirom na opšteprihvaćeni stav da je sport zabava, rekreacija i način postizanja zdravlja, te oblik viteškog nadmetanja, ceneći da regularna sportska igra zahteva da svaki sportista mora imati podjednake uslove na sportskim manifestacijama, jer jedino tada sportsko takmičenje ima i svoju svrhu i stvarnog pobednika, nekog sportistu koji u tom trenutku nadmašuje druge učesnike svojim fizičkim predispozicijama i lucidnošću, jasno je da društvo ne želi verovati da se vrši upotreba dopinga u njemu.
Sportisti konzumenta dopinga varaju to društvo, jer se predstavljaju zaista nečim što nisu. Sledeći rečeno i ceneći da je ustavni osnov za donošenje zakona o sprečavaju dopinga u sportu sadržan u članu 97. stava 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta i znajući da je pod okriljem UNESK-a doneta 2005. godine Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, koji je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine i time preuzela obavezu da preuzme dalje i jače akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu, Vlada Republike Srbije je dala ovaj predlog zakona koji je danas pred nama u ovom visokom domu.
Međunarodna konvencija o dopingu upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim zemljama potpisnicama Konvencije. Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena zakona ovog kodeksa.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju dosledno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, jer, inače, sportisti zemalja koje ne usklade svoja antidoping pravila sa tim odredbama Kodeksa, ne mogu učestvovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima.
Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Sva osnovna pitanja u ovom predlogu zakona su uređena na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, posebno imajući u vidu da naše organizacije u oblasti sporta moraju doslovno prihvatiti određenje šta se smatra dopingom u sportu iz Svetskog antidoping kodeksa, inače ne mogu učestvovati na međunarodnim sportskim takmičenjima, niti mogu organizovati takva sportska takmičenja u našoj zemlji.
U članu 6. Predloga zakona koji zadržava rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, propisane su obaveze sportista u vezi omogućavanja obavljanja doping kontrole i sankcija za njena izbegavanja ili onemogućavanja.
Osim toga, u cilju unapređenja preventivnog rada na sprečavanju dopinga u sportu, a imajući u vidu značaj i ulogu sportskih stručnjaka, posebno trenera, za razvoj sportista, precizira se da stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka, koje je inače regulisano Zakonom o sportu, obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
U članu 13. propisano je ko podleže kontroli izvan takmičenja, kao i da se doping kontrola izvan takmičenja može sprovesti i na obrazloženi predlog sportske organizacije određenog sportiste i nadležne nacionalne sportske asocijacije, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole, kao i na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Kontroli izvan takmičenja, naravno, podležu i sportisti koji su u statusu olimpijskog kandidata, vrhunski i drugi kategorisani sportisti, sportisti i međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi antidoping agencija.
Iz svega ovoga jasno vidimo da nema pomilovanih i da su na udaru zakona, pre svega, najuspešniji i najpoznatiji sportisti širom sveta.
Predlogom zakona, predviđeno je da se zbog povrede antidoping pravila izriču, pored diskvalifikacija sportskih rezultata i privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza.
Jedan od primera je i novčana kazna za koje su predviđene, pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Dakle, na osnovu svega iznetog i na osnovu celog obrazloženja, smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu veoma korektna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti, sa međunarodnim propisima i normama koje definišu ovu oblast, te i usklađivanju sa Krivičnim zakonom u pogledu vrste krivičnog dela i izricanja visine moguće zaprećene kazne, gde smatram da ne postoji nikakva prepreka za usvajanje ovog predloga zakona.
U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović, zatim Mirjana Andrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, pokušaću da vas ubedim u ovom kratkom izlaganju, u neophodnost prihvatanja i izglasavanja jednog ovakvog zakona, zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kao i o njegovoj doslednoj primeni u praksi po njegovom usvajanju.
Takođe ću pokušati da vas ubedim i o tankoj niti koja razdvaja doping u sportu i narkotike u narkomaniji. Sve to ću izneti kroz iskustvenu prizmu, kao igrač takmičar, kao diplomirani trener pedagog i kroz menadžment u sportu.
U poslednje vreme, uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sledećoj meri je prisutno kod sportista, a razmatrajući ukratko ovu oblast, pokušaću da obrazložim motive sportista za uzimanje nedozvoljenih sredstava, koja mogu da budu i opasna po život.
Definicija dopinga nije u skladu sa savremenim dostignućima u oblasti medicine sporta, ali i pored toga navešćemo neke koje pretenduju to da budu.
Nedozvoljeno unošenje farmakoloških stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizičke sposobnosti, zloupotreba lekova, droga u sportu koje štete humano organizmu i mogu izazvati smrt.
Zloupotreba supstanci ili bilo kojih sredstava namenjenih veštačkom povećanju fizičke sposobnosti sportista, a koja mogu da štete zdravlju, kažnjivo uzimanje nekog hemijskog sredstva koje doprinosi nadvladavanju osećaja umora i povećanju izdržljivosti.
Motivi koji su vezani za korišćenje dopinga su, možemo ih navesti – etičke vrednosti, verovanje da drugi koriste doping, lako potpadanje pod uticaj drugih osoba, nedostatak samopouzdanja, itd.
Pod motivima koja proističu iz okruženja sportista možemo podvesti trenere, porodicu i prijatelje, navijače, organizatore takmičenja, društvo, finansijske, materijalne nagrade i druge ideološke razloge.
Sport je danas prestao da bude samo razonoda. Postao je biznis, što podrazumeva mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. Anaboličke steroide koji se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovog veka bili najčešće korišćeni kao doping sredstva u profesionalnom sportu, u ovoj deceniji zamenio je hormon rasta. Upravo tu je jedan od krucijalnih prikrivenih problema.
Željni slave, vrhunskih rezultata, prebrzog uspeha, a naveli smo da je sport odavno izašao iz okvira bezbrižne igre i nadmetanja, roditelji, lica koja su uključena u karijeru, rad i praćenje karijere deteta, ne razmišljajući o posledica koje će se najpre odraziti na zdravlje deteta u adolescentnom uzrastu, olako posežu za raznim stimulativnim sredstvima traživši od njih što bržu i bolju fizičku zrelosti, mogućnosti izdržavanja vanserijskih napora, neprimerenih za taj uzrast.
Veliki svetski moćnici, vlasnici kapitala u najvećim svetskim i evropskim klubovima, žele po svaku cenu, što pre i što je jeftinije moguće da se dočepaju plena u vidu veoma mladih i perspektivnih igrača, naročito iz ne tako ekonomski razvijenih zemalja, a veoma talentovanih, poput Srbije, Brazila, afričkih zemalja, traživši u njima šansu za sticanje što većeg kapitala, kupujući njihovu mladost, talenat i prerano stečenu fizičku zrelost izazvanu uzimanjem baš ovih zabranjenih supstanci.
Ne mareći za njihov uzrast, pa smo i ne tako malo puta bili svedoci umiranjem igrača na terenu u adolescentnom dobu. Ali ko mari za to? Sport kao industrija novca guta sve, melje sve i neverovatnom brzinom nadoknađuje sve izgubljeno.
Mi kao ekstremno nadarena zemlja za sport koja je iznedrila mnogo evropskih i svetskih šampiona, nažalost dopuštamo zbog naše, ne baš zavidne ekonomske situacije, prerani odlazak naše dece na svetska i evropska sportska tržišta, veštački razvijena zbog uzimanja nedozvoljenih sredstava, upravo zbog želje onih koji teže što bržem sticanju bogatstva na račun dečijeg zdravlja i to najčešće u periodu od 16 do 18 godine.
Nedovoljna edukovanost, preventiva u smislu predavanja po sportskim klubovima, kojih skoro uopšte da nema naročito u omladinskim selekcijama, upozorenje mladim naraštajima da doping sredstva su veoma približna narkoticima i da njihova upotreba ne retko dovodi do veoma tragičnih posledica.
Ne bih pričao o zabranjenim supstancama, njih pobrojane možete naći na sajtu Agencije za doping, već o Predlogu zakona o dopingu koji jednostavno mi moramo usvojiti, jer, citiram: „Svetski anti doping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena ovog kodeksa. Prema odredbama Svetskog anti doping kodeksa postoji podređeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu.
Inače, sportisti iz zemlje koja ne uskladi svoja anti doping pravila sa tim odredbama kodeksa, ne mogu učestovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima“. Završen citat.
Anti doping agencija Srbije, možemo slobodno reći da se smatra jednom od vodećih agencija u Evropi, ali sam siguran da zbog nedostatka finansijskih sredstava taj rad nije mogao da bude još sveobuhvatniji.
Koristim ovu priliku da apelujem na sve stručne službe koje se bave kontrolom, izricanjem mera, istraživačkim radom i svim onim što propisuje da posvete mnogo više prostora edukaciji i predavanjima o štetnosti doping sredstava. Da li slanjem volontera predavača i zaljubljenika u sport ili obraćanjem kroz medije u vidu reklamnih spotova, baš kao što se to radi u suzbijanju narkomanije, jer nije samo dovoljno izricati kaznene mere, već ih preventivno upozoravati o neželjenim efektima oduzimanja istih.
Napomenuću sledeće – da je svaki sportista lično odgovoran za prisustvo nedozvoljenih materija u svom organizmu. Dužnost mu je da osigura da nijedna doping supstanca ne uđe u njegovo telo. Preporuka je da se uvek konsultuje Nacionalna anti doping agencija, ukoliko sportista nije siguran u sastav leka.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji se temelji prema Zakonu o sprečavanju u dopingu u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza prema ovom problemu, kao i drugih organizacija iz oblasti sporta.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu sačinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Predlogom zakona predviđa se zbog povrede anti doping pravila izricanje pojedine kvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene svetski anti doping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza. Tu spadaju na primer novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Doping u sportu je smrt sporta i zato ga treba u potpunosti iskoreniti. Kao pedagog, kao vlasnik UEFA trenerske licence, kao diplomirani menadžer u sportu, roditelj skoro profesionalca u našem najmasovnijem sportu, fudbalu, apelujem na nedvojbenu podršku ovom zakonu i na njegovoj doslednoj primeni u praksi i životu uopšte. Hvala.