Zahvaljujem, gospodine Stanojeviću.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da istaknem da će poslanička grupa JS podržati Predlog zakona za sprečavanje dopinga u sportu, u načelu, a siguran sam i u pojedinostima, iz dva razloga.
Prvi je formalne prirode, da tako kažem, a to je što postojeći zakon koji sada imamo i koji je trenutno na snazi donet je davne 2005. godine. U međuvremenu je Srbija, kao što je poznato, ratifikovala međunarodnu Konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu 2009. godine. Pored toga od strane Svetske anti doping agencije usvojeni su određeni kodeksi kao i drugih međunarodnih organizacija, koji moraju da budu sankcionisani zakonima, nacionalnih saveza, odnosno država, da bi, kao što je i ministar rekao, naši sportisti od 1. januara 2015. godine nesmetano da se takmiče na određenim takmičenjima za koja se spremaju i za koje se prijave.
Takođe, kao stranka koja je uvek podržavala napore ove države da što pre uđe u EU i donošenje ovakvog zakona i usklađivanje sa drugim propisima EU i svetskih propisa koji regulišu materiju, mi moramo da podržimo i usvojimo novi zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Međutim, za nas iz poslaničkog kluba JS, mnogo su bitni oni drugi praktični razlozi za podržavanje ovog zakona, a to je da želimo da glasanjem za ovaj zakon i usvajanjem ovog zakona sprečimo mlade ljude i one koji su oko njih da se bave nekim nečasnim, nezakonitim, nemoralnim stvarima da bi postigli određeni rezultat u sportu, već da te mlade ljude i njihovu energiju usmerimo na zdravo bavljenje sportom, na zdrav trening, na zdravu ishranu i da stvarno talenat i rad na treninzima i na sportskim terenima bude jedino merilo za postizanje određenih evropskih i svetskih rezultata.
Poznato je da stranka kojoj pripadam ulaže mnogo sredstava tamo gde ima mogućnosti da mlade ljude odvojimo od kafića, od droge, od alkohola, da se bave sportom, a donošenjem ovog zakona sprečićemo ih da koriste neke supstance koje mogu da štete njihovom zdravlju ako žele da se bave sportom.
Nije novo reći da nisu uvek krivi sportisti kada se utvrdi da su koristili neko sredstvo ili neku supstancu da bi postigli neki bolji rezultat ili u pojedinačnom ili u ekipnom sportu i s toga posebno kao poslanička grupa JS pozdravljamo član 30. Predloga zakona koji predviđa oštre kazne za sve one koji proizvode ili stavljaju u promet te supstance koji štete, moramo reći, zdravlju sportista, ali na neki način pomognu da se postigne neki bolji rezultat nego što trenutne mogućnosti tog sportiste mu daju da može da postigne neki rezultat.
Tako da primenom ovih sankcija, kao i primenom novčanih kazni za sve one koji se ogreše o ta sportska pravila, ja bih rekao ne samo sportska, nego i moralna, etička pravila u sportu, treba da daju primer drugima da se ne bave time, nego da samo talenat i rad na treninzima, kao što sam rekao, bude jedini putokaz za ostvarivanje dobrog rezultata u sportu.
S druge strane, gospodine ministre, kao poslanički klub bi vam preporučili, ako je to moguće, da sve eventualne kazne novčane koje se prikupe od strane onih koji na bilo koji način se ogreše u primeni ovog zakona i koriste nedozvoljena sredstva za postizanje boljih rezultata, da se usmere na izgradnju novih sportskih terena, hala, bazena, itd, i da tamo treniraju oni mladi ljudi koji žele da se časno, pošteno i sportski bave sportom i da učestvuju na sportskim takmičenjima i da u skladu sa svojim mogućnostima postignu dobar rezultat.
Ove kazne koje su predviđene, odnosno koje se predviđaju članom 39. za one, kao što sam rekao, koji stavljaju u promet ili proizvode ove supstance, treba da se primene najrigoroznije, jer ljudi koji se time bave nekada i dovedu sportistu u zabludu da postigne neki rezultat preko koga ostvari i neka materijalna dobra, finansijska dobra, u stvari ne zaslužuje to svojim mogućnostima, svojim trenutnim zdravim, ako bi bili zdravi, sposobnostima ispoljenim na terenu bilo kom i u bilo kojoj vrsti sporta.
Iz tog razloga ne bih dužio mnogo, pozdravljamo napore ministarstva da ovu oblast reguliše na jedan adekvatan način, da sprečimo sve one koji i pomisle da mogu koristeći određena nedozvoljena sredstva, nedozvoljene supstance, da daju sebi mogućnost da postignu neki rezultat koji realno u datom trenutku ne mogu da postignu. Ne radi se ovde samo o pojedinačnim sportovima i u ekipnim sportovima nažalost ima mnogo pojedinaca koji koriste nedozvoljene supstance da bi njihova ekipa postigla bolji rezultat.
Nekada ostanu nekažnjeni zbog toga jer je nemoguće, ako je to u pitanju neki sportski tim koji broji kao fudbal 11 igrača i sa rezervama 20 igrača, ili, ne znam, rukomet, košarka itd, da svi odu na antidoping kontrolu.
S druge strane ima sigurno sportista koji se časno i, na svu našu sreću, to je većina, pošteno u granicama svojih sportskih i fizičkih mogućnostima bore da ostvare dobar rezultat.
Iz tog razloga mislimo da treba ove kazne u buduće primenjivati strogo, da bismo sprečili svaku pomisao da neko na nečastan, nemoralan, nezakonit način ostvari, prvo sportski rezultat, a taj sportski rezultat daje mogućnost dobijanje određenih drugih društvenih, materijalnih i bilo kakvih drugih priznanja.
Zato istrajte, gospodine ministre, u primeni ovog zakona. Od strane poslaničkog kluba JS imaćete punu podršku, jer mi se borimo i želimo samo da teren i trening pre izlaska na teren bude jedino merilo gde će sportista postići neki rezultat, a ne koristeći neka druga sredstva. Dakle, samo časno, sportski i na zakonit način da se postigne rezultat i da se na taj način ostvare određene privilegije koje društvo pruža. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo ja ću pokušati u par minuta da kažem neko svoje viđenje i viđenje naše poslaničke grupe o Predlogu zakona o kome danas raspravljamo, a to je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu.
Pre svega, želeo bih samo par reči da uputim gospodinu ministru, jer za ovo vreme od kada je ovaj skupštinski saziv, mi smo raspravljali oko 70 i nešto zakona, 60 i nešto zakona je bilo po hitnom postupku i ja čestitam vama i vašem ministarstvu što ste dali zakon Skupštini koji ide po zakonu i propisanoj proceduri gde je bila javna rasprava, gde su svi relevantni mogli da daju svoj sud i gde smo mi na vreme dobili ovaj zakon, pa one koje je interesovalo mogli su da pročitaju, da se konsultuju i da, sem pohvala, kažu i nešto što je neko njihovo mišljanje i razmišljanje u vezi ovog zakona i onoga šta on implicira i koje posledice vuče.
Ono što je moja zamerka je što Izveštaj o javnoj raspravi je vrlo teško naći. Verujte, to treba čovek da se baš razume u kompjuter i da hakuje da bi našao ovaj izveštaj.
U izveštaju nema dovoljno podataka, koje su sugestije bile sportskih saveza, Olimpijskog komiteta. Vrlo je šturo to objašnjeno. Rečeno je da se samo radi o tehničkim pitanjima. Trebali ste ipak nama koje zanima ta materija i koji želimo da pročitamo, da bar vidimo o čemu se radi, ne da budu konkletni zapisnici. Nadam se da ćete u buduće te izveštaje dati u kompletu.
Druga sugestija, po Rezoluciji o zakonodavnoj politici je predviđeno da uz zakon je potrebno podnošenje i modela podzakonskih akata kako bismo videli na koji način ćete vi primeniti ovaj zakon i kako će on zaživeti i kako će imati svoje pozitivne efekte zbog kojih je u krajnjoj liniji i donešen. Očekujem da ćete u narednom periodu to dostavljati i Narodnoj skupštini, mada je to u principu jedan manir svih ovih zakona koji su do sada došli u skupštinsku proceduru. Nismo videli podzakonske akte, što je vrlo bitno, jer sam zakon bez podzakonskog akta ništa ne znači. Može da bude mrtvo slovo na papiru.
Malo ću kasnije o tome, jer zakon iz 2005. godine verovatno nije imao kvalitetna podzakonska akta i inplicira sve ono što se dešavalo od 2005. do 2014. godine u odnosu s jedne strane agencije i ministarstva, a s druge strane, Saveza naših sportista u Srbiji.
Ne bih pričao konkretno o članovima zakona, jer o tome ćemo pričati kada budemo pričali u danu kada raspravljamo u pojedinostima, nego bih par napomena u vezi izveštaja, ja sam to tako doživeo, za period od 2005. do 2014. godine.
O razlozima donošenja ovog zakona dosta mojih kolega je iscrpno elaboriralo, te ne bih na to gubio vreme. Evidentno je da mi moramo, ako želimo da i dalje imamo učešće u međunarodnim takmičenjima, da usvojimo ovaj zakon ovakav kakav jeste ili uz neku izmenu u ova dva dana, da bi sprečili moguću diskvalifikaciju naših predstavnika u sportu na međunarodnim takmičenjima.
Ono što je mene zaintrigiralo i pokušaću da pročitam, pošto nemam mnogo vremena, da bih upoznao moje kolege i građane šta je to što mi je zaparalo uši dok sam čitao u izveštaju: U proteklom periodu od preko 100 nacionalnih saveza u Republici Srbiji, 56 nacionalnih sportskih asocijacija je izvršilo obavezu iz člana 10. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Radi podsećanja naših gledalaca, član 10. se odnosi na nadležnosti sportskih saveza koji su dužni da: 1) sportskim pravilima utvrde disciplinske mere i urede postupke njihovog izricanja u slučajevima utvrđene potvrde antidoping pravila u skladu sa ovim zakonom i da obezbede da se u postupku izricanja mera licima odgovornim za doping poštuje njihova ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu; 2) da obezbedi u okvirima nadležnosti Saveza da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping bude izrečena odgovarajuća disciplinska mera u skladu sa ovim zakonom i pravilima nadležne andidoping organizacije; 3) da ne prizna sportski rezultat u čijem postizanju je učestvovao dopingovani sportista; 4) da ne dozvoli učešće na sportskoj priredbi sportiste, sportskom stručnjaku i drugom licu u ingerenciji Nacionalnog sportskog saveza kome je izrečena mera zbog dopinga ili izrečena u skladu sa ovim zakonom; 5) da donese program antidoping delovanja; 6) da obezbedi stalno individualno medicinsko praćnje kategorisanih sportista i u tom cilju donese potrebna akta i preduzme konkretne mere; 7) da sportskim pravilima i u saradnji sa Antidoping agencijom obezbedi da se članovi saveza, posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jedanput godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotreba dopinga, što maltene ni jedan nacionalni sportski savez nije uvrstio u svoju godišnju aktivnost i delatnost, što je vrlo bitno.
Složićete se samnom da sem represivnih mera koje predlaže ovaj zakon, ovde ima dosta članova koji govore o obavezi sportskih saveza da edukuju sportiste. Znači, nije nama suština donošenje zakona, da nekog kažnjavamo i udaljavamo sa borilišta, nego da u cilju zaštite sporta, zaštite fer pleja, zaštite zdravlja sportista sprečimo korišćenje nedozvoljenih sredstava.
O tome šta je sada sve sredstvo koje se računa kao doping sredstvo je jedna široka lepeza. Sem onih klasičnih anabolika i steroida, ima dosta hemijskih sredstava i preparata koji se računaju kao doping sredstva, a ljudi ih koriste u normalnoj svakodnevnoj ishrani. Ta edukacija je izuzetno bitna i to vi, gospodine ministre, sa Agencijom bi trebalo u narednom periodu maksimalno da se angažujete na sprovođenje ovog zakona.
Ono što je vrlo bitno i zašto su potrebna ova podzakonska akta je poražavajuća činjenica da u proteklih devet godina je 56 nacionalnih sportskih saveza primenilo deo propisa, tj. deo uputstava koje je predlagao Zakon iz 2005. godine, a ostali su se oglušili.
Mislim da ćete imati ozbiljnih problema sa sportskim savezima koji su veliki sportski savezi u Srbiji, da ih ne licitiram i da ih ne navodim, oni su svima nama poznati, jer njih ubediti i uplašiti ukidanjem dotacija od Republičkog budžeta je, po meni, do sada bilo nesvrsishodno, neefikasno.
Sam podatak da oni u proteklih devet godina nisu primenili instrukcije Agencije za borbu protiv korišćenja nedozvoljenih sredstava i Ministarstva zdravlja govori o njihovom odnosu prema onome što kao akta potpisuje i prihvata Republika Srbija. To će vama biti osnovni problem.
Stoga mislim da podzakonska akta koja se budu naslanjala na zakon koji ćemo usvojiti po ovoj dinamici prekosutra, treba vrlo ozbiljno da shvatite i da na njima, uz saradnju sa vašim stručnim timom, koji je, kao što sam već rekao, vrlo kvalitetno obradio i predložio ovaj zakon, sa svim objašnjenjima i pratećom dokumentacijom, morati da uradite vrlo kvalitetno u odnosu na podzakonska akta koja su eventualno bila doneta 2005. godine, kažem eventualno jer ovde ne vidimo da li su uopšte postojala. Ima nas koji smo narodni poslanici od ove godine, pa bi trebalo bar da se kaže koja su akta doneta i šta menjamo.
Što se tiče kaznenih odredbi, to je, ja mislim, kvalitetno urađeno. O ostalim članovima ćemo, kao što sam rekao, razgovarati kada budemo diskutovali amandmane koje smo podneli na ovaj Predlog zakona. Nadam se da ćete ih izanalizirati i sve ono što smatrate da je dobro prihvatiti. Predložili smo ih iz želje da ovaj zakon učinimo još kvalitetnijim, a ponavljam, vrlo je bitno kakve ćete podzakonske akte doneti, jer iz ovoga što se vidi, iz ovog Predloga zakona i objašnjenja Predloga zakona se vidi da je zakon iz 2005. godine bio parcijalno primenjivan, da kao posledica toga, ne samo što nije poštovan zakon od strane Saveza, nego imamo veliku neinformisanost naših sportista o primeni doping sredstava, što kažem i ponavljam, je osnovna uloga prvo da edukuje, a tek posle da kazni. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi Vanja Udovičić. Izvolite.

Zahvaljujem se na sugestijama i na pohvalama.
Prva vaša kritika u odnosu na nedostavljanje izveštaja o javnoj raspravi, moram da kažem da od Olimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije nije bilo nikakvih sugestija. Uvažili smo sve sugestije sa javnih rasprava, obavili detaljnu i široku javnu raspravu. Prisustvovao sam lično na pojedinim, baš iz razloga što sam želeo i da dam na značaju ovoj temi, a i da čujem direktno savete sa terena od ljudi na koje se direktno primenjuju ove zakonske odredbe.
Dostaviću vam sve ono, ali moram da priznam da nije bilo mnogo i nije bilo baš nekih konstruktivnih ideja. Sama javna rasprava je trajala kratko, baš iz tog razloga što je malo specifična tema o kojoj se raspravlja. Uglavnom su bila neka pitanja vezana za ispitivanje životinja, tj. sprovođenje dopinga nad životinjama, pošto je to jedna nova oblast, oblast koja nije bliska svima, pa je najviše pitanja bilo i iz svega toga, ali ćemo preuzeti obavezu i poslaćemo vam, da ne biste tražili, jer stvarno nije u redu.
Što se tiče podzakonskih akata, njih donosi Antidoping agencija. Ima ih šest. Biće doneti i naravno da ćemo vam poslati. Neki od tih su liste nedozvoljenih supstanci, tj. dve liste. Jedna je za sportiste, a jedna je za životinje, obaveze sportista, terapeutsko izuzeće, posebni pravilnici i utvrđivanje odgovornosti i sportista.
Naravno da će Antidoping agencija u naredna dva meseca doneti te podzakonske akte i dostaviti kako Ministarstvu, tako i vama narodnim poslanicima.
Pitanje u vezi člana 10. i utvrđivanja direktnih i konkretnih obaveza samih saveza, naravno, baš zato što smo sami uočili te nedostatke, podelili sa vama te informacije, zato smo i ušli u konkretnije obaveze samih saveza. Naravno da smatramo da je edukacija najbolji vid prevencije. Kao što sam rekao, to se i pokazalo. Konstantna edukacija se pokazala kao dobra i zato i lekari koji do sada možda nisu ni bili upućeni, ne znaju, pokušavamo da podignemo odgovornost i samih lekara, da sam sportista u razgovoru sa lekarom ima obavezu da ga obavesti da je kategorisani sportista i da se nad njim sprovodi antidoping kontrola. U mnogome se išlo šire, ovaj zakon, da bi direktno utvrdili obaveze i prava samih saveza i lekara i svih onih činioca koji učestvuju u radu sportista i jesmo detaljno ušli. Zato smo predložili novi zakon, jer smatramo da se mnogo toga promenilo u odnosu na Zakon iz 2005. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, složio bih se sa vašom malopređašnjom konstatacijom. Mnogo toga se promenilo u periodu od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu do danas. Razmatrajući odredbe aktuelnog zakona, dobro je da niste predložili izmene i dopune zakona, već ste u celosti izašli sa novim zakonskim predlogom.
Takođe, na početku svog izlaganja, želim da napravim jednu hronologiju kada je reč o donošenju svih važnih akata kojima se reguliše ovo izuzetno važno i značajno pitanje u oblasti sporta. Kao što ste i sami rekli, aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu jeste usvojen 2005. godine i on u trenutku usvajanje jeste bio u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i sa Svetskim antidoping kodeksom, koji je usvojen, čini mi se, 2003. godine. Godine 2009. Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj konvenciji, Srbija je kao potpisnik preuzela jednu vrstu obaveze i to je najvažnije, da ojača, osnaži borbu za sprečavanje dopinga u sportu.
Ta Međunarodna konvencija propisuje i definiše da potpisnici Konvencije moraju jedinstveno primenjivati one osnovne odredbe kada je reč o Svetskom antidoping kodeksu.
Već sam rekao, Svetski antidoping kodeks je usvojen, čini mi se, 2003. godine, stupio na snagu 2004. godine, pretrpeo određene izmene, da bi stupio na snagu 2009. godine. Godine 2013. je ponovo pretrpeo određene izmene i sa takvim izmenama će stupiti na snagu 1. januara 2015. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog, to se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući predlog o kojem danas govorimo, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Prvi je da se unapredi, ojača i osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi je da se ova oblast uskladi sa svim onim promenama koje su se u međuvremenu desile, kada je reč o međunarodnim dokumentima.
Tačno je, vi ste to rekli, usvajanje ovog zakonskog predloga na neki način jeste i međunarodna obaveza. Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu. Tačno je i da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu usaglasili sa Svetskim antidoping kodeksom, koji sam maločas pomenuo, i sa međunarodnim standardima. Tačno je i važno da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa.
Ali, u potpunosti ću se složiti sa vama. Neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo zbog nas samih. Kada je reč o konkretnom zakonskom predlogu, ovo činimo i radimo pre svega zbog svih onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije bave sportom, a na našu veliku sreću, njih je zaista puno. Oni će, želimo da verujemo, biti predstavnici vrhunskog sporta, oni će učestvovati na međunarodnim takmičenjima i ubeđeni smo, kao i vi, nekada postizati zapažene rezultate u interesu svoje države.
Doping je, pored ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba SPS borba za sprečavanje dopinga u sportu je za nas strateški cilj.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga mi hoćemo omogućiti našim vrhunskim sportistima da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, jer države koje ne usaglase svoja antidoping pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa neće imati pravo učešća. Sa druge strane, i o tome ste govorili, usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će ispuniti i onaj jedan od osnovnih preduslova da bi mogla da bude organizator međunarodnih takmičenja.
Ako bi napravili poređenje aktuelnog zakona, koji je usvojen 2005. godine, sa zakonskim predlogom o kome danas govorimo, mislim da je nekoliko ključnih rešenja koji su od izuzetne važnosti. Pre svega, definisanje povrede antidoping pravila i to u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, određivanje da sankcije za povrede antidoping pravila mogu izricati i Antidoping agencije organizacije u Srbiji, naravno u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih saveza.
Ono što je takođe važno, definisana su prava i obaveze Antidoping agencije Republike Srbije i složiću se i u vašoj konstataciji da je Antidoping agencija odigrala izuzetno važnu ulogu u regulisanju ovog pitanja na teritoriji Republike Srbije, ali regulisana su i prava i obaveze u delovanju i sportskih inspektora i nacionalnih sportskih saveza. Kada je reč o kaznenim odredbama, o čemu je čini mi se i kolega maločas govorio, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedo pravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu i, kada već pominjemo Zakon o sportu, terminološko usklađivanje zakonskog predloga o kome danas govorimo sa Zakonom o sportu koji je usvojen 2011. godine. To je potpuno logično, obzirom da je aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu usvojen 2005. godine.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi zaista hoćemo još jednom, kao država, po ko zna koji put poslati poruku da sprečavanje dopinga u sportu ima važno mesto i važnu ulogu u razvoju sporta u Srbiji. Mi zaista u tom pogledu jesmo, rekao bih, lider u ispunjavanju onih svetskih antidoping standarda.
Već sam rekao, između ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu jeste i doping. Zaista, mi kao poslanički klub smatramo da borba u sprečavanju dopinga u sportu za nas jeste strateški cilj. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme jedan deo odgovornosti i jedan deo obaveza. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i na sve sportiste.
Podaci Antidoping agencije Republike Srbije, o kojima je maločas bilo reči i koji se tiču perioda od čini mi se 2006. do 2013. godine, nažalost govore da korišćenje nedozvoljenih supstanci za Srbiju nije nepoznata tema i da su nepoznate supstance nažalost prisutne u našem sportu. Svakako da doping ima uticaj i na perspektivu, kao i na ugled srpskog sporta. Međutim, ono o čemu govorimo i kada govorimo o Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i između ostalog i u Izveštaju Agencije za antidoping Republike Srbije, uglavnom se pažnja posvećuje vrhunskom sportu. Izveštaj Agencije, čini mi se, da se odnosi na nacionalna takmičenja.
Međutim, podsetiću vas, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću, bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen. Mislim da je to, takođe, važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Zašto?
Postavlja se jedno, za nas takođe važno i ključno pitanje, jedno od ključnih pitanja. Imali smo dakle, prilike da sagledamo u obrazloženju ovoj zakonskog predloga izveštaj Antidoping agencije Republike Srbije, ali kada je reč o nacionalnim takmičenjima. Da li postoje u ovom trenutku podaci i da li je nekada sprovedena kontrola dopinga na ovima koji se na neprofesionalan način bave sportom i na onim mladim ljudima, a mnogo ih je danas u Srbiji, koji se rekreativno bave sportom?
Ako nije sprovedena, ključno pitanje za nas je šta je to što Srbija može i treba da učini da bi takav vid kontrole bio sprovodljiv i kod nas? Recimo, primera radi, najpoznatiji slučaj gde se antidoping kontrola sprovodi i u fitnes klubovima je Minhen. Gradske vlasti u Minhenu su rešile da svoje klube, sportske i fitnes centre, sportske klubove pročiste i oslobode od tih nedozvoljenih supstanci i u kontinuitetu imaju takav vid kontrole.
Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima mislim da neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da se i oni ne profesionalni sportisti i oni koji se rekreativno bave sportom da su podložni i da možda koriste ne dozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.
Naravno, mi kao poslanički klub podržavamo rigorozno sankcionisanje i kažnjavanje, svako ko prekrši odredbe ovog zakona mora biti rigorozno kažnjen, pre svega zbog mladih i budućih generacija, kao što sam maločas rekao, koje se bave sportom. Isto tako, čini mi se da samo kažnjavanje neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo.
Pored čvrste i jasne zakonske regulative koja je krajnje neophodna, koja je neminovna, koja predstavlja prvi i važan korak, moramo ulagati u stručno usavršavanje, to je ono o čemu ste maločas govorili, moramo ulagati u istraživanje, u razvoj. Moramo ulagati u preventivno delovanje, a ključnu ulogu u okviru preventivnog delovanja mora i treba da ima edukacija, edukativni rad o uticaju dopinga na zdravlje.
Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu neki od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali ubeđen sam da je tako. Jedan od ključnih razloga jeste upravo neinformisanost i neznanje i sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, ovo za nas kao poslanički klub nije političko pitanje. Prosto kada govorimo o sportu, smatramo da pre svega treba da imamo na umu sve mlade ljude koji se u ovom trenutku bave sportom na teritoriji Republike Srbije, sve što učinimo za sport, svako ulaganje u sport jesu ulaganje u budućnost, ulaganje u perspektivu, ulaganje u mlađe generacije.
To kažem iz prostog razloga zato što sam ubeđen da se u danu za glasanje, bar po ovom zakonskom predlogu nećemo deliti na poziciju i opoziciju i da će ovaj zakonski predlog dobiti najširu moguću podršku u republičkom parlamentu.
Takođe, ubeđen sam da naredni put kada dođete u republički parlament da ćemo imati prilike da o važnim i značajnim pitanjima u oblasti sporta konačno zaista razgovaramo i u okviru Odbora za omladinu i sport, pre nego što zakonski predlozi koje izradi vaše ministarstvo, uđu i započnu plenarno zasedanje. Mislim da je mnogo tema o kojima treba da razgovaramo.
Mi smo kao poslanički klub i u prethodnom sazivu, vi to dosta dobro znate, 20. oktobra 2013. godine smo podneli inicijativu i u ovom sazivu smo podneli inicijativu za izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije sa samo jednim ciljem, da se definiše i osnuje još jedan odbor koji će se isključivo baviti mladima, odnosno odbor za omladinu i sport. Nekako, nije logično da pored svih ostalih obaveza uz dužno poštovanje kolegama koje jesu u Odboru za obrazovanje, prosvetu, nauku, tehnološki razvoj, informatički razvoj, ali uz sve obaveze koje imaju, da se na sednicama Odbora bave i Predlogom zakona u sprečavanju dopinga u sportu. Nije nemoguće, ali mislim da nije logično i nije prirodno.
Dakle, imamo u okviru Vlade Republike Srbije resorno ministarstvo koje se bavi omladinom i sportom. Logično je da unutar Republičkog parlamenta imamo i resorni odbor koji će se baviti ovim važnim pitanjima. Mnogo je tema o kojima treba da razgovaramo. Mi smo usvoji Zakon o mladima 2011. godine, Zakon o sportu. Mislim da je pred nama vreme kada treba da razgovaramo na temu i efekata primene ova dva vrlo važna zakona, krovna zakona kada je reč o mladima u Srbiji i kada je reč o sportu.
Znam da u ovoj inicijativi imamo vašu podršku kao ministra za omladinu i sport. Zahvalan sam vam na tome. Očekujem da ćemo u narednom vremenskom periodu imati i podršku ostalih kolega iz poslaničkih klubova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Hvala vam na sugestijama gospodine Milićeviću.
Moram isto da naglasim da se i te kako vodilo računa o Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu da bude usaglašen sa konvencijama. Naravno da nam je i te kako briga da budemo usaglašeni sa međunarodnim aktima, da je to naša dužnost.
Moram da napomenem da sam danas ovde da predlažem zakone ne zato što nas neko uslovljava, već zato što smatram da odgovorno moramo da se ponašamo u svim aspektima i sferama života, pa i u ovom i da ovo mi radimo zbog nas samih i ne zato što nas neko uslovljava. To je na prvom mestu.
Zato sam rekao na kraju, kao jedan od razloga zašto je neophodno doneti, jeste zato što je i to jedan uslov, ali prvenstveno pokazalo se u prethodnom periodu da je i te kako bitno da se na najvišem mogućem nivou vodi briga o nedozvoljenim supstancama u samom sportu.
Postavili ste pitanje u vezi profesionalnih sportista, rekreativaca, da li ima izveštaj o sprovedenim antidoping kontrolama. Antidoping kontrola se sprovodi na sve učesnike u oblasti sporta, da li je on zvanično najbolji na svetu ili je rekreativac u onoj meri gde u trenutku kada trinira je prijavljeni član jednog kluba. Tada on postaje sportista koji podleže doping kontroli i nije bilo do sada i u prethodnih deset godina urađeno je 5.000 doping kontrola. Doping kontrola iziskuje i određena novčana sredstva da bi se sprovela. Jedna doping kontrola košta oko 400 eura, tako da trudili smo se da povećamo mogućnost sprovođenja antidoping kontrole.
Lično sam ove godine za 50%, tj. za 100% povećao doping kontrolu u Republici Srbiji. Ove godine smo imali oko 1.000 pregleda naših sportista, što je tendencija da se svake godine povećao broj baš iz razloga zabrinutosti prema našim sportistima i prvenstvenoj edukaciji. Da, utičemo, najviše idemo ka edukaciji sa manjim novčanim sredstvima, podležemo svim alternativnim mogućnostima da bi nadomestili nemogućnost a i pokazalo se iskreno u praksi da to ima i te takvog značaja kada je reč o samom sportisti. Hvala vam mnogo još jednom na podršci i hvala na sugestijama.