Zahvaljujem se gospodine Udovičiću.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima mr Jovan Marković, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, danas raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona koji se do sada pojavio u skupštinskoj proceduri i za razliku od nekih mojih kolega zbog značaja ovog zakona imam primedbe na javnu raspravu koja je vođena u prethodnom periodu. Pokušao sam kao i neke druge kolege da dobijem informacije o javnoj raspravi koja je vođena i osim informacije da je javna rasprava bila 30.6. ove godine nisam našao druge podatke.         
Takođe imam ozbiljnu primedbu i na to kakva je uloga bila nacionalnih organizacija u toj javnoj raspravi. Očekivao sam, opet kažem, zbog značaja ove teme da i Olimpijski komitet, Sportski savet i druge asocijacije daju svoje mišljenje i da pre svega vama i vašim saradnicima pomognu u izradi ovog značajnog zakona.
Drugo pitanje jeste pitanje zbog čega je ovo poseban zakon? Ako se u obrazlaganju razloga donošenja ovog zakona negde navodi da je postojeća Agencija za borbu protiv dopinga radila dobro od 2005. godine na ovamo, podrazumeva se da je i postojeći bio adekvatan i da je u ovom trenutku bilo važno doneti neke nove mere i uvrstiti ga u stari zakon, ali mislim da to nije centralno pitanje.
Rekli ste, poštovani ministre, u uvodu da je Predlog zakona usaglašen sa Međunarodnom konvencijom o antidopingu iz 2005. godine, da je usaglašen i sa Svetskim antidoping kodeksom iz 2009. godine, da je ovo pokušaj da se zakon usaglasi i sa našim Zakonom o sportu iz 2011. godine i da se usaglasi sa Ustavom. Smatram da verovatno nema nijednog poslanika u ovoj sali koji će naći primedbe na ove osnovne ciljeve.
Ono što mislim da je izuzetno važno, a što nije dovoljno naglašeno u Predlogu zakona jeste ovaj osvrt o kome je kolega prethodno govorio, na član 10. Zakona koji očigledno i dalje ostaje sporan, a radi se o tome da smo kroz iskustvo koje postoji od 2005. do 2013. godine utvrdili da od preko 100 nacionalnih organizacija, saveza, asocijacija i udruženja, koje postoje danas u Srbiji, samo 56 organizacija je poštovalo zakon, donosili su svoje akte u skladu sa zakonom, utvrđivali pravilnike, procedure itd. To govori ne samo o tome što je kolega govorio da oni nisu ispoštovali proceduru vezanu za boravak, prebavilište, informacije, nego su prosto bili van sistema, odnosno zakon se u nekom trenutku i nije bukvalno odnosio na njih, što govori o velikom prostoru koji postoji. Smatram da je jedna od centralnih obaveza ovog predloga zakona bila upravo da se aktiviraju svi potencijali koji postoje u tom smislu i da se kroz predviđena zakonska rešenja dođe do toga da apsolutno sve nacionalne organizacije, savezi i udruženja poštuju ovaj zakon, da budu uključeni u sistem kako bismo kao društvo, kao sistem i država mogli adekvatno da ga primenimo.
Prema tome, u amandmanima koje smo predložili kao poslanička grupa poseban osvrt dajemo na tu vezu koja postoji u poštovanju zakona sa delom koji se odnosi na kaznene odredbe. Smatramo da je dobro da se podigne taj stepen kazni koje ste ovde predvideli, ali sam predlog u nekim svojim članovima je kontradiktoran.
` Ukazujem na tu vezu člana 10, o kojoj je kolega pričao, sa članovima zakona koji tretiraju taj deo oko prekršaja gde imate da član 39, koji govori o usklađivanju ovog zakona sa Krivičnim zakonom, predviđa zakonske kazne, odnosno izvršavanje kazne zatvora za počinioce koji se ovde opisuju u trajanju od tri do 12 godina.
Ministar je u uvodu rekao da u ovom periodu od 2005. godine, odnosno 2006. godine do 2013. godine ne postoji primer da je neko krivično odgovarao za učinjena dela i to negde povezujem sa tim da možda upravo zbog ovako velikih kazni ljudi koji procenjuju stepen i odgovornost učinjenog dela lakše pribegavaju ili donose odluke da se to delo svrsta u prekršaj.
Naš predlog će biti da se razmisli o tome, to smo podneli kao amandman, da se u članu 40. tačka 2. briše jer ona je potpuno sadržana u članu 39, odnosno neke stvari se ponavljaju, da li je u pitanju prodaja ili distribucija, proizvodnja itd. Znači, dolazimo u situaciju da za isto delo čovek može da odgovara krivično i dobije zatvor od tri godine ili u ovom članu 40. da dobije novčanu kaznu u iznosu od 400.000.
Dalje, u članu 42. ide se sa usklađivanjem ovog zakona sa Zakonom o sportu gde se za gotovo iste stvari, odnosno ista dela predviđa kazna u iznosu od 50.000 do 150.000. Znači, mislim da je taj raspon od 12 godina zatvora do kazne od 50.000 dinara ili obrnuto izuzetno veliki raspon koji daje veliki prostor za subjektivna tumačenja. Mislim da, ako je intencija bila da se ovaj zakon uskladi sa Krivičnim zakonom i sa međunarodnim aktima, da bi o ovome trebalo da se povede računa ili da se poveća ova kazna koja je za prekršaje po Zakonu o sportu 50.000 do 150.000 ili da se smanji ovaj predlog koji je vezan za Krivični zakon, odnosno izdržavanje kazne zatvora od tri do 12 godina.
Takođe, želeo bih da skrenem pažnju pošto smo i taj amandman predložili, o njemu ćemo pričati, da se razmisli o tome da se u članu 40. tačka 8) precizira upravo ovo o čemu je kolega pričao - obaveze saveza Nacionalnih saveza koji proističu iz ovog zakona i, u ovom slučaju po ovoj tački, rok od 15 dana usklađivanje akata i dostavljanje tih akata nadležnom Ministarstvu sporta.
Po ovom predlogu, kako ste vi ministre obrazložili, znači, ispada da je jedna od mera ministarstva koje se ovde planiraju da se nadležne asocijacije, savezi, itd, izuzmu iz plaćanja, odnosno da država Srbija zbog neispunjavanja tih obaveza, ako sam dobro razumeo, njih izuzme iz plaćanja iz budžeta.
Međutim, tačka 40) ovog zakona predviđa kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara za neispunjavanje tih obaveza, ali nigde se ne pominje da oni neće dobijati pare, odnosno novac iz budžeta, pa onda tražimo obrazloženje da li je to predviđeno u ovom zakonu ili je to neka posebna odluka Vlade.
Ono što mislim da ministar kao jednu posebnu dilemu duguje u obrazloženju ovog predloga jeste i član 3. tačka 4) o kojoj ste malo pričali. Pomenuli ste je, ali meni ostaje kao nejasna i mislim da je važno za poslanike i javnost da se ona razjasni. U njoj se govori o tri vezana neispunjavanja obaveza Saveza, sportista itd, ona se direktno kasnije preliva i prenosi na član 41. tačka 3) istog ovog predloga zakona koji predviđa kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Kolega je pomenuo, a i vi ste pomenuli da taj član pre svega podrazumeva - ako sportista tri puta vezano ne kaže Savezu, nadležnoj organizaciji, instituciji, itd, mesto prebivališta, ne prijavi tog dana boravak i tako dalje. Međutim, u nastavku tog člana ne stoji samo tema koja je vezana za prebivalište, nego se kaže da on, ako propusti tri puta testiranje izvan takmičenja, što podrazumeva da jedan sportista dva puta može ispoštovani zakon, treći put ako ne dođe na testiranje on neće biti kažnjen. Znači, primenjuje se princip 2 - 1 svaki put i on izbegava mogućnost da bude kažnjen. To mislim da jeste važno pitanje i nisam baš siguran da je ovo tačka o kojoj se možemo negde dogovoriti za glasanje. Naš predlog će biti da jedno ispunjavanje tih obaveza u stvari znači činjenje prekršaja i za sobom povlači određene mere.
Sledeća tema o kojoj ministar treba podrobnije da upozna i javnost i poslanike jeste agencija. Smatram da ste gospodine ministre propustili šansu da upravo u formiranju Upravnog odbora agencije smanjite broj ljudi koji su u tom upravnom odboru. Imajući u vidu da je ova agencija radila sa 15 članova, imajući u vidu intenciju ove Vlade o smanjenju troškova, imajući u vidu velika obećanja koja je ova Vlada dala javnosti u tom smislu da će od postojećih 140 agencija mnoge biti ukinute, a ukinute su samo dve, onda bi bilo dobro da ste na ovom primeru bar pokazali dobru volju i da se smanji broj ljudi i u upravnom odboru.
Mislim da je posebno važno, a da nije u Predlogu zakona dat značaj toj temi, to je tema maloletnika i dopinga maloletnika. Imajući u vidu usklađivanje sa Krivičnim zakonom, gde ste predložili kaznu zatvora od dve do deset godina, to stoji samo u jednoj formulaciju u članu 38, mislim da je to pitanje, imajući u vidu iskustva koja su postojala, o kojima je kolega iz Nove Srbije govorio u prethodnom periodu, imajući iskustva i u poslednjem nekom periodu, takođe bila je važna tema kako bi se deca zaštitila od zloupotreba da li su u pitanju roditelji, treneri, sistem itd, ali u tom smislu, mislim da je ovaj zakon trebao da da podrobnije odgovore, odnosno da predvidi mnoge situacije koje se tiču zaštite dece koja se aktivno bave sportom.
Znate da se danas deca već u 12, 13,14 godini bave vrhunskim sportom, i u gimnastici i u plivanju i u nekim drugim disciplinama. Mislim da su oni izloženi velikim pritiscima, pa samim tim i zloupotrebama.
Sledeća stvar koja je ostala nerazjašnjena i koja je dilema za mene jeste ingerencija agencije u smislu raspisivanja tendera za opremu, gde se preuzima obaveza i javne nabavke i raspolaganja opremom itd. Raspisuje se tender, traži se korisnik za tu opremu. Mislim da je tu veliki prostor za zloupotrebe i za korupciju. Zbog čega se nije išlo u tom smislu da javne nabavke i tenderi budu sveobuhvatni, odnosno da oni ljudi koji preuzmu odgovornost da se bave tim poslovima, odnosno tim sistemima preuzmu obavezu i održavanja i nabavke opreme, a ne da Ministarstvo daje novac, odgovara za opremu, a neko drugi sa njim da raspolaže.
Još jedno pitanje koje se tiče kazne za one koji ne ispunjavaju po članu 10. svoje obaveze Saveza. Mislim da je to centralno pitanje, odnosno centralna tema, da li ćemo u narednom periodu upravo i kroz kaznenu politiku, ali i edukaciju doći do toga da se ovih 50% organizacije koji su trenutno u sistemu i koji poštuju zakon, da taj nivo podignemo i da ovaj zakon, na kraju krajeva, ima svoju svrhu, upravo zbog toga što smo neke svoje specifičnosti na neki način uskladili sa primenom ovog zakona, odnosno sa međunarodnim standardima?
Što se tiče glasanja poslaničke grupe DS, zaista smo spremni da, uz uvažavanje svih razloga za odbijanje ili prihvatanje amandmana, podržimo ovaj predlog, ali zavisno od rasprave i zavisno od toga kako ćete se izjasniti o našim amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Hvala na sugestijama i sigurno ćemo preispitati neke stavke iz Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Naveli ste nekoliko nedoumica i pitanja, pa ću pokušati da vam odgovorim na neke.
Naravno da se zakon sprovodi, ne možemo reći da se ne sprovodi. Zato što smo uočili nepravilnosti, zato smo i zatražili od Nacionalnih granskih saveza da poštuju svoja prava i obaveze i da dostavljaju sportska pravila koja se ubacuju po novom zakonu nadležnom ministarstvu i Antidoping agenciji. Znači, sada je Savez dužan da obavesti nadležno ministarstvo da je doneo svoja sportska pravila. U slučaju da ne donese sportska pravila, sleduju mu sankcije nedobijanja sredstava iz javnih prihoda. Pojačava se ovim zakonom i inspekcijski nadzor, zato se jasno utvrđuju prava i obaveze sportskog inspektora, ali baš iz tog konkretnog razloga. Pošto se dala veća odgovornost Nacionalnim granskim savezima, samim tim želja jeste da inspektor po dubini uđe i da iskontroliše da li nacionalni granski savezi poštuju svoje obaveze ili ne.
To su neke stvari koje smo ovim zakonom dodali baš iz razloga što smo uvideli neke nepravilnosti u ranijem radu, ali ne možemo reći da se zakon nije sprovodio, jer je nemoguće da se zakon ne sprovodi ili se sankcionišu oni savezi koji ne sprovode svoj zakon.
U svom uvodnom izlaganju sam rekao da po krivičnom delu upotreba doping sredstva nije izrečena kazna. Samo za to jedno krivično delo, ne za ostala dva. Bilo ih je tri, sad su dva, jedno se izbacuje na međunarodnom nivou jer je bilo nemoguće dokazati nameru za korišćenje doping sredstva. Za to krivično delo nije donešena ni jedna presuda. Zbog toga se izbacuje na međunarodno i sve zemlje iz svojih zakona izbacuju to krivično delo.
Spominjali ste član 40, oko kaznenih odredbi. Član 40. je ako neko podnese prijavu, a u članu 10. je ako ne izvrši obavezu i to se konstatuje u nadzoru. Tu je ta razlika u ove dve stvari koje su malo nejasne, ali sam zato spreman da preispitamo neke stvari i da razgovaramo, pogotovo kada je reč o amandmanima.
Spomenuli ste sportistu koji tri puta ne popunjava svoju obavezu da obaveštava Nacionalnu agenciju antidoping. Objasniću vam na klasičnom primeru, pošto sam lično proživljavao taj član ili tu odredbu i svetskog antidoping kodeksa i samog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. U praksi se dešava da je sportista dužan svakog dana da popuni mesto boravka, gde je mesto gde trenira i koji vremenski period će trenirati i obaveznih sat vremena gde antidoping kontrolor može da ga nađe. Pošto sam lično to doživljavao, iskreno vam kažem, ujutru od šest do sedam sam stavljao da na mojoj adresi može da me pronađe doping kontrolor, da treniram na toj i toj adresi u toliko i toliko sati i ceo dan se nalazim u tom gradu i to je moja obaveza.
Tri prekršaja su u slučaju da se dokaže ili da Nacionalna doping agencija ili Međunarodna doping agencija utvrdi da nisam ispunio svoju obavezu popunjavanja dobijam jedan minus. Data je mogućnost nesankcionisanja povrede antidoping pravila istog trenutka kada sportista nije obavestio, jer se dešavalo u praksi da iznenada mora da se putuje, da se otkažu letovi, da popunite unapred gde ćete biti, a da se promeni plan putovanja, da se promeni hotel. Imali smo na ličnom primeru da smo menjali u jednom danu u Kanadi zbog poplava tri hotel. Zamislite sada neko da popunjava tri puta gde se nalazi. Uglavnom je tu i na međunarodnom nivou fleksibilan stav i pokušava da se razume i uvaži svaka argumentacija sportiste. Zato i jesu tri puta ako sportista ne popuni svoju obavezu, tada ima povredu tog člana, tj. povredu antidoping pravila.
Rekli ste o Upravnom odboru i tendenciji da se smanjuju članovi Upravnog odbora. Upravni odbor Antidoping agencije zaseda dva puta godišnje i plaćen je po zasedanju, nije tokom cele godine. Može da se traži zasedanje i više od dva puta na zahtev nadležnog ministra za sport, ali u praksi je to stvarno dva puta godišnje, kada se utvrđuju liste nedozvoljenih supstanci.
Laboratorija, tj. raspisivanje tendera javne nabavke za samu laboratoriju. Mi smo izabrali laboratoriju u poslednjih par godina u Beču, u Austriji, zato što je licencirana da ima homogenizaciju i za krv i za urin. U regionu ne postoje takve laboratorije. Postoje neke koje su bliže nego Austrija, ali koje samo testiraju urin, a ne i krv. Ja bih iskreno voleo da mi u Republici Srbiji imamo ovlašćenu licenciranu laboratoriju, jer bi time podigli i lestvicu u ovoj oblasti i time bi pokazali odgovorniji pristup ovom problemu, ali, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, neophodno je imati 3.000 pregleda u toku godine da bi se isplatila takva laboratorija. Donekle se kupila neka aparatura, ona postoji, ali kada se ušlo po dubini, kada se videlo koliko je stvarno potrebno sredstava da bi opstala jedna laboratorija, onda se odustalo od toga dok se ne steknu uslovi u Republici Srbiji da postoji mogućnost 3.000 pregleda u toku godine, onda ćemo aktivirati laboratoriju koja se nalazi u Beogradu.
To je u suštini to. U mnogome želimo da povećamo inspekcijski nadzor i zbog toga direktno utvrđujemo rad i odgovornost sportskih inspektora, baš da bi bila jasna primena samog zakona i da bi svi shvatili koliko je neophodno da se pridržavaju ovog zakona, tj. sada Predloga zakona o sprečavanju dopinga. Hvala vam i, kao što sam rekao, spreman sam da saslušam konkretne sugestije i, naravno, da preispitamo sve ove stvari koje ste rekli i da zajedničkim naporom, jer mi stvarno jeste do tendencija, dođemo do što kvalitetnijeg zakona.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Aleksandar Jovičić.
Gospodine Markoviću, nemate mogućnost sada u ovom trenutku, imate vreme koje vam je ostalo i na kraju ćete moći da se obratite.
(Jovan Marković, s mesta: Mislim da je u temi i da je važno i za ministra da čuje. Samo ću dva minuta da obrazložim.)
Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala.
Poštovani ministre, što se tiče ove dileme koja se odnosi na sankcije, koje se odnose na nacionalne organizacije, asocijacije i udruženja itd. koja ne ispune svoje obaveze po članu 10. zakona, predviđena je u članu 40. novčana kazna u iznosu od 400.000 dinara do milion dinara. To je predlog koji stoji u zakonu.
Pošto ste više puta pomenuli, nekoliko puta ste rekli da u slučaju da oni ne budu ispunjavali te obaveze, onda će se primeniti druga mera, a to je ukidanje prihoda iz budžeta Republike Srbije, ja hoću samo da vam skrenem pažnju da u tom slučaju imate problem, taj predlog verovatno neće moći da prođe Zakon o budžetskom sistemu. Mislim da treba da se razradi onda ovaj član 40. i da se kroz to pokuša na neki način da se podigne broj organizacija koje će poštovati ovaj zakon. O tome sam posebno govorio, jer smatram da je to suštinski važan razlog za donošenje ovog zakona, na koji treba više da se da akcenat.
Druga stvar koja se odnosi na ovaj član 3. tačka 4) koji je predviđen u članu 41. tačka 3), da oni koji ne poštuju ove odredbe dobijaju novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Razumem vaše obrazloženje i motive zbog čega ste na ovakav način kroz ovu formulaciju obrazložili ovaj slučaj, ali ono što hoću da vam kažem, to je ono što je meni nedoumica i zbog čega sam podneo taj amandman, jeste nastavak te rečenice. Vi kažete – ako sportista iz registrovane test grupe tri vezana puta ne ispuni obaveze utvrđene pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan takmičenja ili ne pruži podatke o boravištu, pa u nastavku – ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja. Znači, dva puta se ponavlja ovaj deo oko boravišta, što mislim da je suvišno. Drugi deo je – ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja. To podrazumeva po mom tumačenju opet ovaj princip – dva puta će ispoštovati, jedanputa neće, pa opet dva puta hoće ili jednom neće, ali nikada neće doći u prostor da bude kažnjen zbog toga što ne poštuje zakon i što ne poštuje ovo pravilo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Želim samo da vam približim iskreno pošto sam, opet ponavljam, lično imao jedan propust, jedan minus zato što smo krenuli ujutru. Ja sam stavio od šest do sedam da sam kod kuće, a avion je poleteo rano za Minhen, onaj jutarnji u šest sati. Kada je došao kontrolor u šest sati nije zatekao nikoga na adresi i dobio sam jedan minus, kako oni to nazivaju. Posle toga sam popunjavao i nisam imao više minusa. Ne potire se ako su vas dva-tri puta našli i izvršili antidoping kontrolu, ne potire se taj minus, već vam on ostaje sve vreme upisan. Imam kolegu koji je imao dva minusa, gde smo se svi zajedno iz kolegijalnosti trudili da više ne pravi te greške. Čak je i trener želeo da ima pristup, da mu trener popunjava gde je, jer nije želeo da njegov igrač bude sankcionisan, tj. da ima  povredu antidoping prava.
Moram reći, u praksi jeste to, zato i jesam rekao u uvodnom izlaganju nešto što ima mnogo nedoumica, mnogo pitanja, neusaglašenosti najviše iz neznanja, a to je opet jedna obaveza koju svako od nas prihvata.
Svestan sam ako ne popunim tri puta šta će se dogoditi. Ja sam svestan unapred i svesno ulazim u taj rizik, ako ne popunim i ako me nađu na adresi, a moram reći da su meni dolazili na kućnu adresu jedno četiri, pet puta ukupno, pogotovo u poslednje dve tri godine, jer svi znate, onda kreću one priče, šalju neke druge reprezentacije. Pokušaji jesu ovakvi, ali pokušavam stvarno da vam približim u svetu sporta, u praksi šta se događa.
Znači, nije to sada nešto što je novo ili nešto što sada uvodimo što je revolucionarno, već je ovo sastavna obaveza sportiste, propisano Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite, gospodine Jovičić.

Hvala, uvaženi gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, narodni poslanici, na samom početku voleo bih da predsedavajući reagujete na ovu kafe pauzu, u redovima DS. Smatram to, i na samom početku krši dostojanstvo parlamenta, jer mislim da ovde treba da razgovaramo o ozbiljnim zakonima, na jedan odgovoran način, pa bih zamolio da reagujete po tom pitanju. Ako je potrebna pauza, sačekaćemo.