Reč ima ministar Udovičić. Izvolite.

Hvala. Hteo sam samo na dve-tri stvari koje ste rekli da kažem baš zbog prepoznavanja mnogih problema koje ste naveli, to ovaj zakon direktno uređuje.
Kao što ste spomenuli druga lica, ti treneri, vi ste spominjali i roditelje, ali se ovaj zakon odnosi i na lica koja direktno učestvuju u radu samog sportiste i to jesu dve nove povrede anti doping pravila, udruživanje i saučesništvo, jer na primeru Lens Armstronga što svi sada pominju, u prethodnom izlaganju se pokazalo da jeste on odgovoran. Ovde stvarno najveću odgovornost je imao njegov tim i da je tim bio taj koji je sve vreme nagovarao sportistu, gde su to svi ljudi priznali koji su bili u tom timu, počevši od direktora njegovog tima, tj. kluba za koji je nastupao, pa do samog doktora koji je pratio njegovo usavršavanje.
Samim zakonom, član 6. propisuje edukaciju i stručnjaka u oblasti sporta baš da bi smo preventivno delovali. Znači sve to što ste vi naveli, da sada ne idem preširoko, ali neke stvari su baš iz tog razloga stavljene ovde, jer prepoznajemo značaj istih. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, cenjene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred ovim uvaženim domom Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu o kome ćemo raspravljati u načelu, a koji je usaglašen sa svim međunarodnim propisima i novim svetskim anti doping kodeksom koji će stupiti na snagu u januaru ove godine.
Usvajanje ovog zakona olakšaće našim sportistima da učestvuju na svim međunarodnim takmičenjima za koje budu zainteresovani, jer je u poslednje vreme uzimanje doping sredstava u sportu postala sve češća pojava. Doping je ovaj zakon jasno precizirao i sankcionisao.
Začeci uzimanja doping sredstava dosežu do samog početka olimpijskih igara u Staroj Grčkoj, kada su sportisti da bi postigli bolje rezultate uzimali razne vrste gljiva koje su im davale veću snagu i izdržljivost. To nije novina. Međutim, danas farmaceutske kuće su toliko usavršile hemijske formule za određene preparate da je vrlo teško identifikovati šta je to doping.
Doping su koristile i vojske u ratovima da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika. Iz naše istorije poznato je da je Vojvoda Mišić pred Kolubarsku bitku naredio Intendantskoj službi da oduzme od vojnika svu rakiju i da, zajedno sa armijskom rezervom, skuva tu rakiju i vruću podeli vojnicima pred početak Kolubarske bitke. To je bila jedna vrsta dopinga. Takvih primera u istoriji ima bezbroj.
Doping je način na koji sportisti, upotrebom hemijskih sredstava ili drugim vrstama medicinskih intervencija, na primer, zamene krvi, pokušavaju da nadmaše rezultatima ostale sportiste ili sopstvene najbolje rezultate na štetu svog zdravlja. To znači da je uzimanje dopinga, pored štetnosti za zdravlje, nesportski i nemoralan čin, a rezultat koji taj sportista postigne je prevara. Prevara se mora sankcionisati i ovo je jedan od razloga što se donosi ovaj zakon.
Doping sredstva su se iz godine u godinu sve više usavršavala, a broj sportista koji koristi postajao je sve veći i veći. Međutim, tek je 1967. godine Međunarodni olimpijski komitet zabranio upotrebu dopinga.
Doping sredstva se koriste u svim vrstama sportova, a posebno u bodibildingu, bodifitnesu, rvanju, boksu, biciklizmu, pa čak se dopinguju životinje u raznim vrstama konjičkih sportova i igara.
Lens Amstrong je bio ljubimac američke nacije i najbolji biciklista u istoriji ovog sporta. Sedam puta uzastopno osvojio je najprestižniju trku u biciklizmu „Tour de France“. Tokom njegove dugogodišnje karijere optuživali su ga za uzimanje dopinga, ali su tu tek 2012. godine dokazali, pa su mu zabranili dalje takmičenje, a oduzeli su mu svih sedam titula koje je osvojio na „Tour de France“.
I u svetu tenisa bilo je brojnih skandala vezanih za doping. Jedan od najboljih nemačkih, a i svetskih tenisera Andre Agasi objavio je u svojoj biografiji da je koristio drogu, ali da je ATP zataškao njegov slučaj.
Zakon kaže da je doping u sportu zabranjen i zato jasno definiše povredu antidoping pravila. Sportista je dužan da dozvoli antidoping kontrolu, a onome ko je odbije, ne pristupi joj, izbegne ili ne omogući doping testiranje, biće izrečena mera zbog povrede antidoping pravila, kao da je na doping testu bio pozitivan. U slučaju takvog pokušaja, može mu se izreći i mera zabrane takmičenja na određeni period.
Poznat je slučaj našeg tenisera Troickog, koji je odbio da se podvrgne antidoping kontroli. Kažnjen je sa godinu dana ne igranja tenisa. Pre ove kazne bio je među prvih 20 tenisera na svetu, a po povratku na teniski teren pošao je od početka i ušao u prvih 900.
Povreda antidoping pravila podrazumeva se i kada sportista nedozvoljeno poseduje doping sredstva, neovlašćeno prodaje, organizuje transport, slanje, isporuku ili distribuciju zabranjene doping supstance ili zapremine doping metoda, fizički ili elektronski ili na neki drugi način.
Doping kontrola je, kako kaže zakon, postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.
Doping kontrola može biti organizovana na takmičenjima, van takmičenja, može biti najavljena, ali i nenajavljena. Sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krivi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Ovlašćene antidoping organizacije su Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija, nadležni međunarodni nacionalni sportski savezi kao što su Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitete, Međunarodni sportski savez, Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije i Nacionalni granski sportski savez.
Doping kontrolu mogu sprovoditi samo ovlašćena i kvalifikovana lica koja poseduju legitimaciju koju im je izdala Antidoping agencija ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
Kaznene odredbe ovog zakona su dosta rigorozne. Onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstva, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je sportista maloletnih ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen kaznom zatvora od dve do 10 godina.
Zakon predviđa da se zatvorom od tri do 12 godina kazni onaj ko ne ovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, kupuje radi prodaje, drži, prenosi, posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstva i na drugi način neovlašćeno stavlja u promet to sredstvo.
Kazna zatvora od šest meseci do pet godina predviđena je i za lica koja prave, nabavljaju, poseduju i daju na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje znaju da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstva.
Kada je reč o prekršajima, novčanu kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara dobiće Nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice ako neovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za isti prekršaj biće kažnjeno odgovorno lice u Nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu.
Kaznom od 50.000 do 150.000 dinara biće kažnjen sportista koji koristi doping sredstvo, ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanja uzoraka posle obaveštenja ili izbegavanja davanja uzoraka na drugi način.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne ovlašćeno transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping sredstva neposredno ili posredstvom trećeg lica bilo kom licu u oblasti sporta.
Takođe, kazniće se i onaj koji na bilo koji način učestvuje u povredi antidoping pravila ili kršenju izrečene mere zabrane učestvovanja u sportu.
Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija koja daje i potrebne antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Naša Antidoping agencija dobila je takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih organizacija u svetu.
Novine koje donosi, kao i sveobuhvatno definisanje i sankcionisanje dopinga u sportu, dovoljan su razlog da SNS u danu za glasanje podrži predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić-Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, pred sobom imamo zadatak da kroz izmene i dopune poslednje verzije Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, donetog pre devet godina, uskladimo ovaj deo sistemskih propisa sa onim međunarodnim, u skladu sa pravilima koje propisuje Svetska antidoping agencija.

S obzirom da najnovija verzija izmenjenog i dopunjenog Antidoping kodeksa stupa na snagu već sa prvim danom predstojeće godine, imamo veoma odgovornu ulogu, da usvojimo kvalitetan dokument koji je odlučujući pravni okvir za nastup naših sportista na međunarodnim sportskim takmičenjima.

Ako sam dobro razumela, svaka neusklađenost domaćeg antidoping zakonodavstva bila bi prepreka našim sportistima da svoj trud, rad i talenat verifikuju na međunarodnim sportskim arenama kroz eliminaciju u startu. Otud želim da verujem da su eksperti za ovu oblast sačinili u ovom momentu najkvalitetniji mogući predlog zakona i to u smislu njegovog saglasja sa međunarodnim aktima na čije smo se poštovanje obavezali ratifikacijom.

Zato je veoma bitno da prilikom diskusije i amandmana koji bi trebali da poprave ovaj predlog zakona, imperativ njegove pune i sveobuhvatne usaglašenosti sa Međunarodnim antidoping kodeksom.

U tom kontekstu, hoću da verujem da ćemo na ovoj temi pokazati visok stepen saglasnosti, odgovornosti i pre svega ekspeditivnosti, kako ne bismo ugrozili pravovremenost i pravnu valjanost nove verzije izmenjenog i dopunjenog zakona.

Ovo uverenje temeljim na činjenici da smo svi mi ovde, bez obzira kojoj ideologiji ili kojoj stranci pripadali, podjednako navijači naših sportskih klubova, kada izađu na međunarodnu scenu da odmere snage sa sportistima iz drugih zemalja. Kao što se, u to sam sigurna, možemo u startu složiti da su, a poslednjih godina naročito i sve više, naši sportisti možda najbolji ambasadori naše zemlje širom sveta, uprkos svemu i možda protivno logici da je sport danas uglavnom visokoprofesionalizovana delatnost i da izuzetni rezultati u njemu moraju biti produkt izuzetnih ulaganja u sportiste i u uslove u kojima oni rade i da to manje ili više mora biti i jeste u korelaciji sa visinom nacionalnog dohotka, odnosno stepenom ulaganja u vrhunski sport.

Nije tu više reč o političkoj ili drugoj vrsti dobre volje ili odluci da se u sport ulaže. Tu se, nažalost, radi o objektivnim mogućnostima i imperativima prioriteta. Ulaže se kada se i koliko može. Onda nas svako malo naši sportisti obraduju vrhunskim uspesima. Oni osvajaju neko od prvih mesta, medalje, čiji je sjaj obzirom na realnost, okolnosti višestruko blistaviji i za razliku od nekih drugih parametara gde smo u odnosu na ostali svet na nekom od začelja nekada trocifrenih odličnih dvocifrenih mesta, naši sportisti osvajaju tronove.

Zato oni i nisu samo naši najbolji ambasadori, nego i pravi kolektivni psihoterapeuti nacije. Oni nam hrane nacionalni ponos i nanovo nas podsećaju koliko možemo da budemo dobri kada se za nešto založimo, čak i onda kada nedostaje uslova i sredstava koji su nam vrlo često bili izgovori za samo nečinjenje i za odustajanje u samom startu.

Zalaganje za antidoping takođe jeste u osnovi zalaganje za koncept očuvanja suštinskog karaktera sporta, viteštvo i fer nadmetanje u sportskim veštinama, čije se granice svakodnevno i neslućeno pomeraju, u kojem uz bitan faktor sportske sreće pobeđuje trenutno bolji, pri čemu nije samo cilj, bar ne jedini, puka pobeda, već igra i nadmetanje, u kojem samo jedan može biti pobednik, ali je učesnika mnogo više i gde je najblistavija pobeda trijumf sportskog duha, istinskog i autentičnog, koji može uspešno biti prenet i u druge sfere života, gde smo se neretko već unapred predali i zanemarili sam smisao olimpijskog pokliča – brže, više, jače.

Zato je sport mnogo više od granica sportskog borilišta. On je način i filozofija življenja ili nešto prizemnije gledano, jedan od naših najboljih nacionalnih proizvoda, pravi nacionalni brend, pa je dobro zato ugledati se na naše sportiste. Oni su po svemu merljivom bolji deo nas. Zato je podrška ovom predlogu naš mali, skromni znak zahvalnosti za slavu koji naši sportisti pronose svetom i doprinose ugledu zemlje i svakoga od nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Moje kolege iz SNS, odnosno pre svega kolege lekari, dali su medicinsku definiciju dopinga. Ja, što se tiče medicinske definicije, ne bih imala ništa drugo da dodam. U potpunosti se slažem sa njima. Moja koleginica, inače isto lekar, gospođa Mrdaković, u svojoj zadnjoj rečenici je rekla da je doping smrt u sportu. Ja se u potpuno slažem sa tim i mislim da je doping smrt u sportu i da je zato stalni naš zadatak da ga treba iskoreniti.
Kako se doping u sportu iskorenjuje? Upravo, jedan od način je i ovaj koji ste vi danas predložili, a to je – kroz pravni okvir, odnosno kroz zakonsku regulativu. Odmah ću navesti prvi član koji smatram da je najznačajniji u ovom predlogu zakona, koji predstavlja kamen temeljac celokupnog zakona iz koga se crpe sve ostale zakonske odredbe, a to je član 2. stav 1. u kome se jasno i nedvosmisleno kaže da je doping u sportu zabranjen.
Naravno da su razlozi za donošenje ovog zakona usaglašavanje sa međunarodnim dokumentima i Svetskim antidoping kodeksom, ali isto tako, donošenje ovog zakona proizašlo je iz potrebe svestrane analize prethodnog zakona i uočavanja nedostataka koji su postojali u pomenutom zakonu. Takođe, razlog za donošenje ovog zakona je i usaglašavanje sa Ustavom.
Ono što posebno želim da istaknem je transparentnost i javnost koja je prethodila donošenju ovog zakona i na kome ste svakako vi, gospodine ministre, i te kako zaslužni. Transparentnost i javnost, učešće svih segmenata društva u donošenju zakona je i te kako važno sa aspekta efikasnije implementacije zakona.
Ono što takođe želim da istaknem, a što ovaj zakon promoviše, to je sportski duh, koji je inače osnova olimpizma, a inače, Međunarodni olimpijski komitet je 1975. godine ustanovio antidoping pravilnik. Sem toga što je sportski duh u osnovi olimpizma, u osnovi olimpizma je i ideja da nije važno ko je pobedio, nego kako se borio. Iz te ideje proističe da je u stvari antidoping filozofija jedan stil života koji promoviše i te kako značajne društvene vrednosti, a to su društvene vrednosti poštenja, društvene vrednosti fer pleja, društvena vrednost zdravlja, solidarnosti, timskog rada, poštovanja i uvažavanja protivnika.
Šta je ono što mi u zadnjim decenijama nismo imali? Nismo imali pozitivne društvene vrednosti. Zadatak sportista, jedan od najvećih, a koji se odnosi na taj širi društveni kontekst i na taj socijalni aspekt, svakako jeste taj da doprinose stvaranju pozitivnih društvenih vrednosti upravo iz razloga što njih podržavaju ogroman broj mladih, ogromne mlade generacije i ogromnom broju mladih generacija oni su uzori i idoli, a znamo da mlade generacije imaju potrebu da se identifikuju sa svojim idolima. Identifikujući se sa svojim idolima, oni se identifikuju i sa pozitivnim društvenim vrednostima, što svakako jeste cilj SNS.
Što se samog zakona tiče, naravno da postoje antidoping pravila koja su apsolutno preneta iz Svetskog antidoping kodeksa, zatim, sankcije koje se tiču oglušavanja o antidoping pravila takođe su prenete, jer u stvari zakonski moraju da budu prenete u našu pravnu regulativu.
Ono što posebno želim da naglasim, to je preventivni, odnosno edukativni karakter, koji negde provejava kroz ovaj zakon i to edukativni karakter ne samo sportskih stručnjaka koji imaju obavezu da kada se usavršavaju, obavezno u toku tog usavršavanja imaju i sadržaje koji se odnose na štetno dejstvo dopinga, ali takođe, obavezu usavršavanja, stalnog informisanja, neprekidnog informisanja imaju sportisti i to sve kategorije sportista, počev od najmlađih. To je negde zacrtano kao neprekidna aktivnost, ali zakon je precizirao da to bude bar jednom godišnje, kako bi se svi registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija upoznali sa štetnim dejstvima dopinga i sa antidoping pravilima.
Ono što takođe želim da pohvalim to je nadzor nad implementacijom ovog zakona, jer osim toga što zakon treba u osnovi da bude dobar, jako je važno da nadzor, odnosno kontrolu ovog zakona vrše pre svega stručna lica. U ovom Predlogu zakona Ministarstvo je nadzor poverilo sportskim inspektorima, koji su naravno, dužni da povratnu informaciju dostave i Ministarstvu prosvete i sporta.
Takođe bih navela ono što je novina, to je obaveza sportskih saveza i sportskih udruženja da umesto ranije sedam dana, sada prijavu za sportsko takmičenje prijavljuju na 21 dan Antidoping agenciji, kako bi se na vreme i u potpunosti pripremila za sportska takmičenja.
Takođe stoji i obaveza sportskih udruženja i nacionalnih sportskih saveza da Antidoping agenciji dostavljaju svoja sportska takmičenja na kraju jedne za narednu godinu, kako bi naravno i Agencija svoj plan i program uskladila sa onim što suštinski jeste njen posao a to je uskladila sa sportskim takmičenjima.
Što se tiče kaznenih odredbi tu bih navela usaglašavanje sa članom 246. Krivičnog zakonika, i članom 247. Krivičnog zakonika, a odnosi se na izjednačavanje kazne za krivično delo omogućavanje upotrebe dopinga sa krivičnom delom omogućavanje upotrebe opojnih droga i izjednačavanje kazne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet dopinga sa krivičnim delom, nedozvoljena proizvodnja i stavljanju u promet opojnih sredstava.
Ono što pre kraja želim da vam kažem, poštovani ministre, nesumnjivo da iz ovakvog zakona proizilazi i veliko zalaganje vašeg ministarstva i vas lično. Na početku vašeg obraćanja nama rekli ste da ste danas imali veću tremu, nego kada ste osvajali sportske rezultate. Ja hoću da verujem da je ta trema u stvari i mislim da je ta trema posledica vaše prevelike odgovornosti, jer vi ste u jednoj Vladi čiji je premijer Aleksandar Vučić, a čija je osnovna crta prevelika odgovornost.
Na kraju, htela bih još nešto da kažem, ovaj zakon koji ste vi danas predložili, je u stvari pravni okvir protiv onih koji varaju, koji varaju u konkretnom slučaju u sportu. Cilj SNS sem borbe protiv kriminala i korupcije jeste i stalna i neprekidna borba protiv svih onih koji u bilo kom segmentu društvenog života varaju. To svakako jeste jedan od razloga zbog čega će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Vukadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite, gospodine Vukadinović.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Zakon o sprečavanju dopinga u sportu koji je sredstvo za ostvarivanje cilja zvanog ne do vrhunskog rezultata po svaku cenu.
Problem korišćenja doping sredstava valja razmotriti u dva pravca. Najpre registrovati korišćenje doping sredstava u neprofesionalnom sportu, i to iz lako razumljivih razloga. U ovoj kategoriju sportista je ubedljivo veći broj osoba nego što je to slučaj u profesionalnom sportu.
Složićete se samnom, da kontrole doping ponašanja neprofesionalnih sportista imalo malo ili ih gotovo nema. kao objašnjenje najpre se nudi činjenica da nije jasno zašto bi ovi sportisti koristili doping kada njihovi rezultati i dostignuća nemaju za osnovni cilj rezultat i uspeh.
Upozorio bih kako je u neprofesionalnom sportu od velikog značaja prevencija, koja najpre podrazumeva što veću i bolju informisanost o vrstama i štetnosti dopinga. Zato su nam potrebni stručnjaci visokih profila u koje ubrajamo trenere, psihologe i lekare.
Korišćenje doping sredstava jeste tema koja je više decenija sa pravom u žiži javnosti, jer štetne posledice korišćenja dopinga u sportu, a posebnom u profesionalnom su nemerljive.
Postavljam pitanje – šta se dešava sa neprofesionalnim sportistima? Šta je sa ljudima koji se rekreativno bave sportom, sa svima onima koji ne učestvuju u takmičenjima? Da li smemo odluku o korišćenju ne dozvoljenih sredstava prepustiti samo njima ili ćete se složiti samnom da je reč o opasnim sredstvima i da smo dužni da na organizovan i sistematski način, preko stručnih ljudi i institucija svakoj grupaciji sportista jasno predočimo da upotreba dopinga može dovesti do fizičkih, ali i psihičkih poremećaja. Nijedna sportska titula, čak ni ona međunarodnog ranga, nijedan vrhunski rezultat ne sme biti ispred zdravlja.
Od vas gospodine ministre, očekujem podršku za moje zalaganje, da lični primerom kao i obraćanje naših vrhunskih sportista, sportskih idola mlađih generacija, pojačate efekat pravilnog informisanja.
Kao vrhunski sportista, sa iskustvom menadžera koji je vodio najuspešniji klub juga Srbije, košarkaški klub „Zdravlje“, imam slobodu da preporučim kako tzv. učenje po modelu daje bolji rezultat od drugih.
Iskustvo sjajnih asova, neokaljane sportske karijere znači mnogo mlađim izraštajima, a poznata su vam upozorenja naučnih timova koja govore da je najosetljiviji period kod dece uzrasta od 10-15 godina, da ih u tom periodu moramo na valjani način zaštiti da ne postanu korisnici zabranjenih supstanci.
Smatram da u tesnoj vezi sa Ministarstvom omladine i sporta mora da bude i formalno obrazovanje, tj. i Ministarstvo prosvete, odnosno da se antidoping sadržaj uvrsti u nastavni plan i program, a da nosioci promocije zdravlja i bezbednog života školaraca budu, pored profesora sporta, psiholozi i pedagozi.
Saradnja sa prosvetnim vlastima je po meni od velikog značaja u cilju što bolje promocije programa edukacije nastavnika i pripreme školskog materijala. Ukoliko u takav projekat ne bude uključen veliki broj škola i ne budemo mu pristupili na različitim nivoima nastave, bojim se da se problem korišćenja dopinga u neprofesionalnom sportu neće dovoljno efikasno rešavati.
Danas više govorimo o problemima u neprofesionalnom sportu, najpre zbog činjenice da profesionalni sportisti podležu doping kontrola, a ne zato što je reč o manje važnoj grupi mladih ljudi koji koriste nedozvoljena sredstva.
Svetska antidoping agencija i Antidoping agencija Republike Srbije nude velike mogućnosti za kvalitetno informisanje o svim problemima dopinga, posebno u profesionalnom sportu i načinima kontrole.
U vreme kada se pobedama ostvaruju velike materijalne koristi, pa i astronomske zarade, ali se stiču i mnoge nematerijalne koristi i privilegije, dosta je onih koji bi olako zaključili kako je zarad pobede i zarad opravdanog koristiti nedozvoljena sredstva i to se pri tom pogrešno naglašava, kako je karijera vrhunskog sportiste kratka i da vreme, vrednosti i popularnost treba što pre bolje unovčiti.
Tu vidim potrebu da država preko nadležnih institucija poradi na potpunoj informisanosti sportista, kako bi se ukazalo na to da je prevara u sportu i ona koja se tog trenutka ne otkrije. Smatram da učenje o fer pleju nije prevaziđeno, da je ono potrebno sportistima kao recimo, poštenje u poslovanju.
Neću prihvatiti uverenje kojim bi priznao da je fer plej pretpostavka i uslov igre i pobede. Pitam vas – smemo li dozvoliti da upotrebom nedozvoljenih sredstava ova temeljna karakteristika sportskog ideala tek tako da se sruši?
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, borba protiv droge traje decenijama i dobro je što se o njoj sve više govori na najvišim forumima. Deo mojih razmišljanja bih pokušao da predstavim vama i vašim saradnicima kao povećanu obavezu za naredni period i to prvo edukativni rad. Biću kratak i daću što veći broj osoba i informacija o supstancama i metoda koje su zabranjene u sportu.
Dva - informisanje o zdravim načinima kojim se mogu poboljšati fizičke sposobnosti. Znači, planom zdrave ishrane stići do postavljenih ciljeva, a pri tom izbeći opasnost da se upotreba nedozvoljene i stimulativnih sredstava.
Treće – razgovarati na temu izrada individualnog plana treniranja. To znači dobro informisanje o trenažnom procesu, metodama treniranja i načinu izrade plana, treniranje u zavisnosti od sporta i željenih ciljeva. Složićete se da je tema takva da zaslužuje svakodnevno razmatranje, dogovor i akciju.
Uz zahvalnost što ste me saslušali, voleo bih da se i pre ulaska u EU što više približimo standardima prevencije i borbe protiv korišćenja dopinga. Zbog toga kao nekadašnji vrhunski sportista u Danu za glasanju ću u potpunosti podržati i donošenje ovakvog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.