Reč ima ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić.

Pošto ste postavili direktno pitanje definicije dopinga, definicija dopinga je prepisana iz Svetskog antidoping kodeksa i kao takva ne može se menjati.
Moram da napomenem da smo imali u nekim stvarima kada smo prevodili Antidoping kodeks svetski kako ga usaglasiti sa srpskim rečnikom i tu dolazi do nerazumevanja, ali ovo je u prevodu bilo jedino moguće da se na ovaj način prevede a da bude primenjivo i da bude usklađeno sa svim drugim zakonima i podzakonskim aktima.
Donacije i sponzorstvo je regulisano po opštem režimu i zloupotrebe se rešavaju po opštem režimu, ali sam na raspolaganju da razmotrimo još jednom i pokušamo zajednički da nađemo neko idejno rešenje. Nekako smo donekle ograničeni u menjanju ovih oblasti jer nešto jesmo usvojili, a većinu nismo i neke stvari su apsolutno uslovljene. Opet kažem, na raspolaganju smo da razgovaramo na tu temu. Hvala vam predsedavajući.

Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković.

Uvaženi predsedavajući, ministre, koleginice i kolege poslanici, ovaj zakon, kao što su neke moje kolege pomenule, mogao je da bude primer dobre prakse. Pred narodne poslanike nije došao po hitnom postupku. Bila je javna rasprava i jedino gde smo mogli negde da vidimo rezultate toka te javne rasprave.
Neću sada govoriti o dopingu kao pošasti savremenog doba jer razne vrste prirodnih dopinga kao stimulativne supstance postoje još pre 2000 godina, pa imamo primere dopingovanja konja još iz 1666. godine arsenom u Engleskoj.
Krajem 19. veka počinje ozbiljnije korišćenje dopinga, kako bi sredinom i u drugoj polovini 20. veka već korišćenje dopinga u sportu primilo ozbiljnije razmere sa ozbiljno štetnim dejstvom po zdravlje i život sportista, pa čak za poslednjih 100 godina imamo 115 slučajeva smrtnih ishoda usled korišćenja ovih supstanci i veliki broj zdravstvenih poremećaja opet usled korišćenja istih.
Dakle, doping postoji i doping se koristi odavno. Ima suviše loših i iznova novih slučajeva, kako bismo danas mogli da kažemo da znamo sve o dopingu. Sa napredovanjem i sa razvojem masovnih medija, sa razvojem tehnologije i sa razvojem medicine dolazimo do toga da se javljaju nove supstance i traže se novi načini korišćenja novih doping sredstava.
Šta je naš zadatak? Pošto međunarodna zajednica vodi oštru pravnu borbu protiv korišćenja dopinga u sportu, naš zadatak je da pratimo međunarodne korake, da ove konvencije usklađujemo sa međunarodnim i da podržavamo Antidoping agenciju.
Šta smo uradili? Godine 2005. smo doneli Antidoping zakon koji je baziran na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskom antidoping kodeksu. Godine 2005. smo ratifikovali Međunarodnu konvenciju o dopingu, a 2011. godine smo usvojili Zakon o sportu i tu smo nekako stali. Iako je Svetski antidoping kodeks donet još 2007. godine, počeo je da se primenjuje tek 2009. godine i imamo novi Svetski antidoping kodeks koji je, čini mi se, donet krajem 2013. godine i da ste vi ministre bili prisutni kada je on bio donošen. On počinje da se primenjuje 1. januara 2015. godine, pa smo opet došli do takve situacije da se nalazimo u cajtnotu, da za samo dva meseca počinje primenjivanje tog kodeksa, a mi još uvek nismo uskladili naš ni sa ovim iz 2009. godine. To je ono na šta sam želela u svom obraćanju da skrenem pažnju.
Ovaj zakon usvajamo sada jer naši sportisti neće moći da učestvuju na međunarodnim takmičenjima u slučaju da on ne bude usvojen i koliko sam razumela, nećemo moći ni da organizujemo neka takmičenja.
To što se sada zakon donosi u cajtnotu nije u neku ruku ni zbog naših sportista ni zbog njihovih rezultata, već zbog toga što opet imamo kašnjenja i opet imamo rokove. Vi ste nekih 400 dana ministar ovog ministarstva, pa smatram i želim da vas pitam – da li su ti zakoni mogli da se donesu ranije 2013. godine ili ranije 2014. godine?
Glavna moja zamerka se odnosila na neaktivnost ministarstva, inertnost. Kada govorim o ministarstvu u vašem portfoliju Ministarstva omladine i sporta se nalaze velike teme, pozicija mladih u našem društvu, nezaposlenost mladih ljudi, edukacija, imamo podatak da čak 70% mladih smatraju nasilje korisnim instrumentom u rešavanju problema, a jedan od načina na koji možemo rešiti taj problem jeste uključivanje mladih u bavljenje sportom kako profesionalno, tako i rekreativno, odnosno amaterski.
Još neke od mojih zamerki idu u pravcu neaktivnosti u smislu edukacije. To je ujedno i zamerka Antidoping agenciji u odnosu na saveze. To je i zakonska obaveza, član 10. stav 7. je vrlo precizan u odnosu na ovu potrebnu edukaciju. Izvukla sam neke podatke koji govore o tome da su naši sportisti veoma upoznati sa tim kolika je štetnost prilikom dopingovanja. Međutim, mali procenat sportista je upoznat sa tim. Mislim da 50% njih ne zna koje su to zabranjene supstance i čak 60% sportista nije upoznato sa ovim zakonom koji danas donosimo i onim zakonom koji je važio do sada.
Mislim da je neophodno skrenuti pažnju i obratiti pažnju na one koji se rekreativno bave sportom jer i oni često da bi postigli svoje rezultate posežu za nedozvoljenim supstancama. Te nedozvoljene supstance se vrlo često mogu naći gotovo u svakoj teretani i dostupne su svima. Neophodno je edukovati mlade ljude o štetnosti ovih sredstava sa kojima oni dolaze u kontakt.
Jako je bitno da vodimo inteligentnu borbu protiv dopinga u sportu jer on nekada može imati mnogo bolje rezultate nego neke druge stvari, jer kada gledamo samo zakon i restriktivne mere u svemu tome uvek se nađe nekog prostora za rad ispod žita i očekujem da vi vašim autoritetom kao ministar i vašim planom edukacije gradite svest o borbi protiv dopinga.

Zahvaljujem gospođice Jovanović.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić.

U pravu ste da smo ovde možda prekasno pred vama sa Predlogom zakona o sprečavanju dopinga. Javna rasprava i rad na ovom zakonu rađen je pre konstituisanja nove Vlade, rađena je javna rasprava za vreme same tehničke Vlade i zbog toga se ponovila ponovo celokupna javna rasprava. Baš zato što smo želeli da ne idemo po ubrzanom postupku, išli smo normalnim putem, i zato danas smo pred vama sa zakonom koji jeste prošao opštu javnu raspravu.
Nije bilo mnogo sugestija ni prvi ni drugi put. Znači, dva puta sam obavljao de fakto istu javnu raspravu sa istim ljudima, pozivali smo sve relevantne stručnjake iz oblasti sporta da se priključe. Drugi put smatrali su da nemaju šta novo da kažu na Predlog zakona, smatrali su da je zakon dobar takav kakav jeste napisan i zbog toga, ponavljam, procedura je cela ispoštovana, od objavljivanja do sprovođenja.
Slažem se sa vama, kao što sam rekao, i drugim narodnim poslanicima, poslaćemo izveštaj sa javne rasprave da se ljudi ne bi mučili tražili, ali opet je jako šturo štivo koje uopšte piše o samoj javnoj raspravi, to je zbog inercije samog ministarstva. Ali, opet kažem, ovo je bio jedini moguću rok da se nađemo u Skupštini. Čak smo insistirali da što pre dođemo pred vas, narodne poslanike, i pred građane Republike Srbije da bismo što pre pokrenuli, da bi mogli da usaglasimo i podzakonske akte, da ne bismo probijali nikakve rokove i bili na štetu naših sportista. Posle ću vam odgovoriti na rekreativce.
Sportisti su i te kako upoznati sa ovim zakonom, možda sa listom nedozvoljenih supstanci ne verujem da jesu, jer ni ne mogu da izgovore te supstance koje su na toj listi. Zato i postoji Antidoping agencija koja pomaže svim sportistima, na raspolaganju je svim sportistima, dostupna je, moram reći, 24 sata svim sportistima, baš da bi se otklonile sve nedoumice. Mislim da mnogi od nas sada da pročitamo, ne znamo šta u suštini znači ta supstanca.
Ono što nisam rekao u uvodnom izlaganju, sportista može da traži u jednom trenutku izuzimanje neke od supstanci zbog same terapije. On je dužan da obavesti lekara da je profesionalni sportista i lekar je dužan da prilagodi terapiju ka njemu, ali ako imate dijabetičara i asmatičara, on ceo život mora da sprovodi svoju terapiju u kojoj se nalaze određene dozvoljene doping supstance.
Ta licenca se obavlja svake godine od strane Nacionalne antidoping agencije ili međunarodne sportske organizacije.
Što se tiče rekreativaca, mislim da u ovom trenutku sa ovim brojem ljudi koji se bave ovom temom smo u maksimumu aktivni po svim tačkama ovog zakona. Što se tiče same edukacije rekreativaca, ne možemo dopreti do nekog ako on ne želi da prihvati edukaciju. Dešavalo se na terenu da rekreativci odbijaju, prvo, da popune informator, da popune neke opšte informacije koje dajemo da bi videli koliko su uopšte upoznati sa ovim problemom, sa ovom negativnom pojavom. Ne možemo uticati ni na koga da protiv njegove volje se on edukuje. Možemo raditi razne kampanje, možemo pričati o tome. To se radi, možda u nedovoljnoj meri. Potrudićemo se u narednom periodu da pojačamo aktivnost i na tom planu, ali sada nam je trenutno fokus grupa sportisti, ne samo profesionalni sportisti, o kojima se ovde najviše govori, kada se priča o sportistima svi misle o profesionalnim sportistima, ne, nego svaki sportista koji je u sistemu sporta, svaki sportista koji se takmiči i koji je u sistemu koji je prepoznala Republika Srbija.
Zato nam je jako teško i iskreno tražim i od vas pomoć da bismo edukovali sve građane, svako u onoj meri u kojoj može da edukuje, da prenese svoje znanje da bismo sprečili ovakve pojave, jer smatram da je ovo od opšteg značaja i da je pomoć neophodna da bismo uspeli. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, a neka se pripremi narodna poslanica Adrijana Anastasov.
Izvolite gospodine Marković.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na zakon želeo bih da se složim sa mojim dragim kolegom koji sedi preko puta mene, da postoje poslanici koji prehlađeni dolaze na sednice Narodne skupštine zato što je tema važna, zato što su zakoni važni. Jeste, i ja sam danas došao prehlađen na ovu sednicu Narodne skupštine zato što smatram da je važan ovaj zakon, ali mi pristojnost ne dozvoljava da donosim ni lanč pakete, ni hranu, ni piće, ni ostale stvari.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je važan predlog zakona, Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Ono što bih odmah na početku svog učešća u načelnoj raspravi voleo da istaknem to je da je za Srbiju kao zemlju sporta, kao zemlju izvanrednih svetski priznatih sportskih radnika koji su i u individualnom, ali i u kolektivnom sportu osvajali najprestižnija svetska znamenja, ovaj zakon istinski važan, istinski, jer su rezultati koje smo postigli u ovoj oblasti postavili Srbiju veoma visoko na karti sveta.
I ako nismo zemlja koja se svojom veličinom, koja se svojim brojem stanovnika i snagom svoje ekonomije može takmičiti, upravo zahvaljujući sportu Srbija ima pravo da se u nekom aspektu nazove svetskom silom. Sve ove činjenice ostavile su značajan trag na izgradnji karaktera celog naroda. Ponosni na svoje sportiste i pomenute rezultate, postali smo društvo koje visoko ceni fer plej i poštenu kompeticiju. Zato je za nas veoma važan ovaj zakon, zakon koji regulišete upravo one pojave koje se sa ovim vrednostima kose.
Za Srbiju je ova oblast važna i zato što se odnosi na onu sferu u kojoj se na najbolji način predstavljamo svetu, ali i zbog toga što najbolje oslikava sistem vrednosti kome težimo.
Usvajanjem predloženog zakona višestruko ćemo pomoći upravo sportistima, sportskim radnicima i sportu uopšte. Osim već pomenutog usaglašavanja sa Međunarodnom konvencijom o dopingu i Svetskim antidoping kodeksom, kao i usaglašavanja sa važećim Zakonom o sportu iz 2011. godine, ovaj zakon treba usvojiti kako bi se na najbolji način uredila i unapredila oblast borbe protiv dopinga u sportu u Srbiji, u skladu sa promenama koje su nastale u svim međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu.
Kada se ovaj zakon uporedi sa Zakonom o sprečavanju dopinga iz 2005. godine, jasno se uočavaju određene izmene koje se ogledaju u jasnijem definisanju povrede antidoping pravila, koja su utvrđena Svetskim antidoping kodeksom, zatim, preciznijem određivanju da sankcije sportistima usled povrede antidoping pravila mogu biti izrečene od strane ovlašćenih antidoping organizacija na način propisan Svetskim antidoping kodeksom, zatim, sveobuhvatnije se utvrđuju obaveze svih sportskih organizacija u sprečavanju dopinga, jasno se definišu pojedine nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije, preciznije se regulišu i ovlašćenja sportskih inspektora, što je u ovom slučaju naročito važno, kao i usklađivanje krivične i prekršajne kaznene politike sa Krivičnim zakonom i sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu.
Usvajanjem ovog zakona ulazimo u red država koje su pravno uredile ovu oblast. Imajući u vidu i nove propise Svetskog antidoping kodeksa, koji stupaju na snagu sledeće godine, a što će našim sportistima omogućiti nesmetano učešće na velikim međunarodnim takmičenjima, jer sportisti iz zemalja koje ne usklade svoja antidoping pravila sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa neće imati pravo učešća.
Želim da vas pozovem da podržimo ovaj predlog zakona i usvojimo isti. Hvala vam najlepše.

Hvala i vama.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakon i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe vas obaveštavam da ćemo raditi bez pauze, pa vas molim da svoje lične potrebe usaglasite u međuvremenu u svom nahođenju.
Reč ima narodni poslanik Adrijana Anastastov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, ovim Predlogom zakona Vlada Republika Srbije jasno pokazuje svoju brigu, ogromnu brigu o potencijalu ove zemlje, koji se ogleda u uspešnim sportistima u svim sportovima, brigu o mladima, o bavljenju sportom i kvalitetnom provođenju slobodnog vremena dece i mladih svih uzrasta.
U našoj zemlji, sa izuzetno turbulentnom istorijom, mladi ljudi su po svaku cenu želeli da postignu neku vrstu uspeha, da odu iz svojih gradova, iz svoje zemlje u neku bolju i lepšu budućnost. Biti uspešan sportista postalo je jako važno i mladi su to želeli po svaku cenu. Želeli su da budu i žele i dalje da budu novi Vanja Udovičić, novi Novak Đoković, nova Ana, Jelena, novi Saša Đorđević. Ogromna želja za uspehom u sportu dovela je do početka korišćenja doping sredstava i u Srbiji.
U Srbiji je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu donet 2005. godine, a temeljio se na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i Svetskom antidoping kodeksu iz 2003. godine. Srbija je 2009. godine ratifikovala Međunarodnu konvenciju protiv doping u sportu i time preuzela obavezu da preuzme i dalje jača akcije usmerena ka eliminaciji dopinga u sportu.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa određeni broj odredbi moraju biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta. U suprotnom sportisti iz tih zemalja ne mogu da učestvuju na velikim međunarodnim takmičenjima sportskim. U tu grupu spadaju i odredbe o tome šta se smatra povredom antidoping pravila i koje su sankcije.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Srbiji temelji se prema Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza. Mi smo ovde pričali i o greškama koje su načinjene prilikom rada nekih određenih granskih nacionalnih sportskih saveza, a pre svega bih navela da je u proteklom periodu od preko 100 nacionalnih sportskih saveza samo 56 nacionalnih sportskih saveza izvršilo svoje zakonske obaveze koje se tiču donošenja opštih akata u vezi sa antidoping borbom, donošenja programa antidoping delovanja, utvrđivanja mera i postupaka u slučaju utvrđenog dopingovanja sportiste itd.
Cilj ovog zakona jeste unapređivanje borbe protiv dopinga u sportu i usklađivanje sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima. Osnovne suštinske izmene tiču se definisanja povrede antidoping pravila, određivanja da se sankcije sportistima zbog povrede antidoping pravila izriču od strane ovlašćenih antidoping agencija i organizacija u Republici Srbiji, jasnije utvrđivanje obaveza svih organizacija u oblasti sporta, preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedno-pravnim rešenjima i usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu.
Većina uspešnih sportista u Srbiji bi vam reklo da se uspeh i rezultati postižu samo velikim radom i trudom. Stalno upozoravanje, podizanje svesti i informisanje sportista je neophodno za njihov zdrav razvoj. Promovisanje sportskog duha predstavlja proslavu ljudskog duha, tela i uma. Karakteriše ga etika, fer plej, poštenje, zdravlje, izuzetna dostignuća, timski rad, posvećenost, poštovanje pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih učesnika, hrabrost, zajedništvo i solidarnost. Zbog toga pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona, jer ćemo samo tako nastaviti borbu protiv dopinga u sportu i podržati uspešne sportiste, koji se tu nalaze samo zahvaljujući svom ogromnom radu i trudu. Hvala.