Sada hoćete da mi kažete da svi vaši koji su dobili pakete su prehlađeni? Gospodine Božoviću, neću da polemišem.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da.)
Koji član je povređen?
Član 107.
Izvolite, povreda Poslovnika, magistar Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče, nadam se da vam je jasno, ne možete da polemišete sa narodnim poslanicima u momentu kada oni pokušavaju da obrazlože zbog čega smatraju da ste povredili bilo koju odredbu Poslovnika, reklamiram član 103. Poslovnika. Ono što ste uradili sada u potpuno neprimerenoj komunikaciji sa poslanikom Božovićem, nije neka praksa koju smo mi do sada imali.
Narodni poslanik koji reklamira povredu Poslovnika, ima priliku da obrazloži zašto smatra da je Poslovnik povređen i u čemu se sastoji povreda, a vi gospodinu Božoviću, niste pružili čak ni tu priliku, na stranu to što Poslovnik jasno kaže da se iste odredbe odnose na sve učesnike u sednici.
Koliko je nama poznato, za predsedavajućim stolom osoblje iz skupštinskog restorana donose kafe, čajeve, sokove i ostala pića, a ministar i njegovi saradnici koji sede u ovoj sali isto tako imaju priliku da popiju kafu ili čaj.
To što vi pokušavate da primenite druga pravila na različite učesnike u raspravi, u zavisnosti od toga kojoj opciji pripadaju, jeste vaše pravo, ali ne možete da uskraćujete mimo onoga što vam Poslovnik propisuje, gospodinu Božoviću ili bilo kom drugom poslaniku, pravo da obrazloži zbog čega smatra da je Poslovnik povređen.
Tražim da se Skupština izjasni o ovome u Danu za glasanje, zbog toga što nema objašnjenja za ovo što ste malopre uradili, a koje može da zadovolji bilo kog poslanika.

Gospođice Jerkov, ipak sam dužan da vam dam objašnjenje.
Prvo, ministar koga ste pomenuli je gost u Narodnoj skupštini, obrazlaže zakon koji je dostavljen od strane Vlade i sigurno, ako sedi ovde ceo dan i sluša, a vi kao narodni poslanici možete da izađete i da popijete kafu u skupštinskom restoranu, a ministar to ne može.
Ministar to ne može da učini i zato je neka praksa da se ministru koji je ovlašćen predstavnik Vlade, da se unese kafa u toku rasprave. Toliko o tome da poštujemo goste koji dođu u Narodnu skupštinu.
Za predsedavajućim stolom nemate nijednu kafu, a primedbu je imao govornik koji je u tom trenutku dobio reč, da ne može da nastavi da govori, jer u tom trenutku se ulazilo u salu sa većom količinom kafe, a ne čaja. Mi smo to svi imali priliku u ovoj sali da vidimo i ne možete nas ubediti da je sada cela poslanička grupa prehlađena, pa da mora da se unese čaj.
Mislim da ne stoji vaša primedba, gospođice Jerkov. Ne želim da polemišem sa vama, vi ste kao poslanička grupa navikli da polemišete sa predsedavajućim iz klupe, a ja ne želim na takav način da radim sa vama.
Vi kada zatražite reč, vi ćete je i dobiti.
Izvolite, ponovo povreda Poslovnika.
Reč ima magistar Aleksandra Jerkov, koji član Poslovnika?

Član 103.

Ne možete opet isti član.
(Isključen je mikrofon, narodnoj poslanici Aleksandri Jerkov.)
Prelazim na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov s mesta: Javljam se za drugu povredu Poslovnika, ja ne znam kako da vam objasnim sve ovo…)
Ne možete u istom trenutku da se ponovo javite po istom članu. Ne možete po istom članu istovremeno oba puta da se javite zaredom.
Ne vredi sa vama da polemišem.
Prelazim na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, onako kao što je od strane ovlašćenog predstavnika, poslaničke grupe SPS rečeno, tačno je da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kako iz razloga koji su izneti, tako i iz razloga koji je i vama i nama suštinski jasan, a to je borba protiv jedne izuzetno opasne i devijantne pojave, kao što je doping i to pojave koja u slučaju da nemamo ovakve mehanizme borbe, može da predstavlja karcinom, koji može da metastazira i ugrozi jednu i te kako značajnu društvenu oblast, odnosno ono što podrazumeva afirmaciju mladih sportista.
Sa druge strane, ova pojava, zbog čega poslanička grupa SPS reaguje na ovakav način jeste i poštovanje određenih Ustavom garantovanih prava, ali ne samo Ustavom, već i međunarodnim dokumentima, pre svega, univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, a to je pravo na život i pravo na zdravlje.
Nesumnjivo je da u ovom smislu, pre svega oni na koje se ovaj zakon odnosi, a to su sportisti, ta prava moraju da imaju kao apsolutno zagarantovana i ta prava moraju biti poštovana.
Ne želim kao što su neke kolege danas tokom trajanje ove rasprave, da komentarišem pojedine odredbe ovog zakona, ali želim da izvučem nešto što je za poslaničku grupu SPS, a siguran sam i za sve nas, predstavlja značajan deo zakona, a to je pre svega, da ste vi gospodine ministre, uspeli sa ovim predlogom zakona, za koji sam siguran da će biti usvojen, da obezbedite transparentnost u radu i organa i tela i institucija, koje su ovim zakonom sistematizovane i to je za veliku pohvalu i u tom pravcu SPS daje snažnu podršku u tom delu, naročito kada govorimo o ovlašćenjima, odnosno nadležnostima antidoping agencija.
Ovim zakonom je učinjen jedan korak napred, imajući u vidu da se ovim zakonom još više trasira put ka članstvu EU. Zašto?
Polazimo od činjenice da svetski anti doping kodeks koji će biti u primeni od 1. januara 2015. godine sadrži odredbe koje su, doduše, u određenim formulacijama već implementirane u odredbe predloženog zakona.
Ono što je suštinski iz samog kodeksa preneseno u zakon, a esencijalni je deo zakona jesu njegovi ciljevi. Prvi cilj je da se zaštite osnovna prava sportista. Rekao sam da su garantovana i Ustavom i međunarodnim dokumentacijama, pre svega pravo na zdravlje. Drugi cilj je da se obezbedi, odnosno usaglasi i koordiniše jedan delotvoran anti doping program koji će faktički omogućiti da se prevenira, dakle da se učini prevencija kako se ne bi dešavale pojave na koje ovaj zakon ukazuje i gde se ovaj zakon mora nesumnjivo primeniti.
Zaista, usaglašenost sa svetskim anti doping programom je učinjen i kroz samu suštinu odnosno sadržinu ovog zakona. Moram da ukažem, pre svega zbog građana, kako se taj svetski anti doping program afirmiše, kroz tri modaliteta, pre svega izradu kodeksa o kome sam sad govorio, drugi je prihvatanje internacionalnih standarda, a treći je usaglašavanje modela kao najboljih rešenja i smernica da se anti doping kontrola postigne, odnosno učini najefikasnijim.
Mislim da smo mi dosta učinili u ovom pravcu i da se upravo kroz ovaj zakon sva ova tri modaliteta mogu i videti i da se oni pojavljuju kao nešto što će u smislu mehanizama, odnosno delovanja u praktičnoj primeni zakona dati puni efekat.
Smatram da, za razliku od nekih kolega koji su izneli kao kritiku, gospodine ministre, ovde nema neusaglašenosti i nerazumevanja kada su u pitanju krivična dela. Kao pravnik i kao advokat, a posle ću nešto reći i kao sportista, pre svega podržavam, apsolutno podržavam kriminalizaciju krivičnih dela koja ste ovde obuhvatili.
Lično mislim da bi bilo dobro da ova ista krivična dela budu obuhvaćena i Krivičnim zakonikom, što bi trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva pravde i nadam se da će uskoro i Krivični zakonik biti dopunjen nečim što ste vi sjajno uradili, a to je kriminalizacija dva krivična dela od kojih se jedno pojavljuje kao i te kako i te kako značajno. To je sprečavanje organizovanja u krivično-pravnom smislu reči, radi protivpravnog delovanja koje podrazumeva stavljanje u promet supstanci koje podrazumevaju zabranjene supstance, bez obzira da li su to suplementi ili neke druge supstance.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što je već rasprostranjena pojava, drage kolege narodni poslanici, da se na bazi komercijalnih aspekata, komercijalnih načina delovanja, ostvarenja profita, sve više i više puštaju u promet suplementi i na taj način pokušava ostvariti enormna zarada, a s druge strane ko su žrtve? Žrtve su sportisti, žrtve su mladi, bez obzira kako su sportisti rangirani, da li kao profesionalni sportisti ili kao amateri. Zbog toga kriminalizacija ovog krivičnog dela je nesumnjivo bila potrebna i nesumnjivo je da je ovo ogroman pomak u krivično-pravnom smislu reči.
Ono što ni vi, a ni mi, pre svega u poslaničkoj grupi SPS nećemo prihvatiti, jeste da je zakon navodno uveo konfuziju kada su u pitanju odnos između prekršaja i krivičnih dela. Nije. Nije niti može biti konfuzno i kontradiktorno bilo šta, pre svega i sa stanovišta krivičnog zakonodavstva niko ne može biti kažnjen dva puta za isto protiv-pravno delo, što znači, da ako je neko vek kažnjen za prekršaj, gde su vrlo jasno precizirani i definisani elementi prekršaja, neće biti krivično gonjen za krivično delo i suprotno.
Dakle, sa te strane i vi a i narodni poslanici, naročito građani i sportisti na koje se ovaj zakon direktno donosi mogu da budu relaksirani da ovde u praktičnoj primeni nema apsolutno nikakvih apsurda, nema nelogičnosti i nema kontradiktornosti.
Ono što je takođe važno istaći jeste činjenica da s obzirom da sam pomenuo kodeks, da mi je poznato da je vaše ministarstvo, sa vama na čelu učinilo značajne korake kako bi se sprovele edukacije.
Zašto edukacije? Edukacije u odnosu na sve sportske organizacije odnosno na sportske kolektive u odnosu na klubove, jer nesumnjivo je da nema dovoljno novčanih sredstava da bi se sprovodile anti doping kontrole.
Sami ste pomenuli koliko košta jedna anti doping kontrola. Sada, kada bi se krenulo u jednu akciju sprovođenja anti doping kontrole, a to bi bilo izuzetno skupo, i zbog toga, bez obzira što se moraju sprovesti radi uštede budžeta Republike Srbije, smatram, a i poslanička grupa SPS stoji na tom stanovištu da je neophodno potrebno prevenirati, da je neophodno potrebno da ta prevencija bude sprovedena kroz edukacije, da se sportisti edukuju u onom smislu u kome je to neophodno jer na taj način štite sebe, štite svoje zdravlje a na kraju krajeva svoje živote i ono što je najvažnije u sportu na taj način ostaju ono što jesu, a to je pobornici fer-plej takmičenja i fer-plej borbi.
Imajući u vidu da sam 35 godina vezan za sport i kao međunarodni sudija sa svetskim sertifikatom u karate sportu, jednostavno dužan sam da kao svetao primer, ali zaista svetao primer pomenem upravo Karate federaciju Srbije kao organizaciju koja je uspela da već sada afirmiše sve ovo što je u zakonu o kome danas raspravaljamo predviđen. Nacionalni granski savet koji se zove Karate federacija Srbije, postoji već 50 godina i prepoznata je od Sportskog saveta odnosno Saveza Srbije, Olimpijskog komiteta i zaista to je jedini nacionalni savez iz ove grane sporta preko koga država Srbija ostvaruje svoje interese kada je karate sport u pitanju.
Podsetiću da je 2010. godine Karate federacija Srbija upravo ovde u Gradu Beogradu, našem glavnom gradu organizovala svetsko prvenstvo gde su tada postignuti najzapaženiji i najznačajniji rezultati, čak tri zlate medalje, jedna bronzana, pri čemu je i jedna zlatna medalja bila u ekipnoj konkurenciji.
U ovoj grani sporta je prisutno preko 50.000 sportista i gospodine ministre, sigurno je da znate, ali zbog građana želim da napomenem da se u ovoj grani sporta posebna pažnja posvećuje životu sportista, gde postoji izuzetno uspešna saradnja sa Republičkim zavodom za sport, sa Anti doping agencijom Republike Srbije i sa ponosom se može konstatovati da do sada ovaj sport nikada nije imao dopingovane sportiste.
Čak moram da istaknem da su naši najkvalitetniji sportisti, naši reprezentativci koji su već međunarodno priznati po svom sportskom kvalitetu, čak dve godine bili testirani kada su u pitanju anti doping kontrole, da se apsolutno u tom pravcu ništa nije moglo ni pronaći i zaista je to jedan pozitivan i svetao primer kako treba delovati i kako jedna organizacija treba da se ponaša u tom smislu.
Ovo sam rekao zbog toga što je karate sport marginalan sport iako je masovan, izuzetno masovan, a marginalan zbog toga što mu se ne posvećuje neka medijska pažnja, ali na našu sreću, sreću karatista, ljudi koji se bave ovim sportom, posvećuje mu se pažnja ministarstva, vas koji predstavljate ministarstvo, i posvećuje mu se pažnja u onom smislu u kome taj sport treba da bude afirmisan, znatno više nego što je do sada.
To znatno više jednostavno stoji i utemeljeno je na činjenici da rezultati karatista i sportista u karate sportu opravdavaju ulaganje u karate sport. To ulaganje još uvek nije, bar po nekom mom mišljenju, a nećete mi zameriti što ću ga izneti kao lični stav, nije na onom nivou na kome bi bilo potrebno, da i oni koji dolaze, jer uvek imamo podmlatke, uvek imamo talente, uvek imamo nadarene u svim oblastima sporta, ne samo u karateu, ali u karateu posebno, to apostrofiram i smatram da u njih i treba ulagati.
Na kraju, mislim da bi bilo značajno da ovde postignemo jedan opšti konsenzus. Oko ovog zakona ne sme da bude političkih podela. Nema razloga se na bilo koji način dovodi pod sumnju bilo šta što se ovim zakonom afirmiše, jer radimo u interesu zdravlja, u interesu života, u interesu mladih, u interesu onih na kojima svet ostaje, u interesu onih koji će veličati i verovatno ovenčati slavom ovu državu, našu Republiku Srbiju.
Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će iz svih ovih razloga, kao i razloga koje je izneo ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije na ovoj raspravi, sigurno glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Želim da vam se zahvalim na sugestijama, ali i da vam dam jedan kratak odgovor.
Član 3. ovog zakona prepisan je direktno iz Svetskog antidoping kodeksa i, kao takav, ne može se menjati na nacionalnom nivou.
Prekršaji su nezavisni i oni upravo idu po prijavi, tako da se sportista, po članu 3. po Svetskom antidoping kodeksu, kažnjava tako što se ne može baviti sportom za vreme trajanja izrečene kazne. To je jedino ona paralela što sam hteo da vam objasnim. U svakom slučaju, hvala na podršci i na sugestiji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Svi znamo da je odavno u sportu prestala da važi parola kako je samo važno učestvovati. Da je tako, ne bi se u sportu na svim nivoima vladala tolika sredstva i sa značajnih mesta u različitim ekipama smenjivali oni koji ne ostvaruju očekivane rezultate.
Iz ovoga izvodimo zaključak da je više od učešća važna pobeda, pre svega da bi se opravdalo sve ono što je uloženo u sport. Ako je tako, onda se ne biraju sredstva da se dođe do pobede, a način da se do nje dođe je i korišćenje stimulativnih sredstava, sve češće i onih zabranjenih.
Doping je tema o kojoj se malo priča, ali se čini da je najveći broj običnih ljudi, a što je porazno i sportista, o tome vrlo malo i zna.
Iako se pod ovim pojmom prvobitno smatralo samo poboljšanje učinka na nekom takmičenju, korišćenjem stimulativnih i narkotičkih sredstava tokom vremena je doping dobio mnogo šire značenje, pa ga je i Međunarodni olimpijski komitet definisao kao korišćenje, uzimanje i davanje ljudskom organizmu stranih supstanci ili veće količine supstanci koje organizam normalno sadrži sa ciljem da se na veštački način stimulišu, odnosno povećaju takmičarske sposobnosti, što je u suprotnosti sa sportskom etikom, fizičkim i mentalnim integritetom sportiste.
Prvi podaci o dopingu u sportu potiču iz antičke Grčke, gde su stari Grci u vreme olimpijskih igara koristili određene vrste gljiva da poboljšaju fizičke performanse, a Asteci su u iste u svrhe konzumirali ljudsko srce. Doping su, navodno, koristile neke vojske u ratovima, da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika.
Korišćenje doping sredstava i metoda za povećanje izdržljivosti je prisutno među vrhunskim sportistima, ali i kod amatera i rekreativaca. Posebno razočaravajuće deluje saznanje da je prisutno i kod sve mlađe populacije.
U sportu se koristi i sve veći broj različitih supstanci sa ciljem da se poboljšaju rezultati, smanji nervna napetost, poveća mišićna snaga i masa, gubitak težine, otkloni umor i ostvari brži oporavak ili zamaskira neka druga supstanca prilikom testiranja.
Posebno je zabrinjavajuće što sportisti uzimaju doping sredstva čak i po cenu vlastitog zdravlja, a zbog težnje za samodokazivanjem zbog uticaja roditelja, trenera ili drugih činilaca, a sve u cilju sticanja slave i novca.
Da bi se sprečilo negativno dejstvo ovih supstanci po organizam, međunarodna organizacija, vlade gotovo svih zemalja, nacionalne i sportske federacije i MOK su se mobilisali da stanu na kraj ovom poroku.
U tom cilju je osnovana i Svetska antidoping agencija u cilju popularizacije sporta bez dopinga i zaštite sportista od neželjenih posledica. Napravljena je i lista zabranjenih supstanci i pronađeni postupci za njihovo otkrivanje posebnim hemijsko-tehnološkim laboratorijskim ispitivanjima.
Predloženi zakon precizira disciplinske mere koje podrazumevaju diskvalifikaciju sportskih rezultata, privremenu suspenziju, zabranu učešća na takmičenju, zabranu obavljanja poslova u oblasti sporta.
U kaznenim odredbama piše da će onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je sportista maloletnik ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen zatvorom od dve do deset godina. Sve ovo, kao i mnoge druge odredbe su u redu samo ako se obezbedi poštovanje zakona.
Posebno želim da naglasim i poručim svim sportistima i mladim ljudima koji žele da se bave sportom, a iz ugla sportiste koji je već 20 godina u sportu, da se vrhunski rezultati postižu samo vrednim radom, treningom, zdravim razumom i hrabrim srcem.
Na kraju, kao što sam i rekla, poslanička grupa JS će podržati predloženi zakon, uz napomenu da je potrebna mobilizacija celokupne zajednice i svih koji se bave sportom i mladima da kod njih razviju sportski duh u punom smislu tih reči i da ih uče da se do vrhunskih rezultata dolazi samo mukotrpnim radom i odricanjem, a ne korišćenjem stimulativnih sredstava, jer su onda rezultati trenutni, a posledice, nažalost, trajne. Hvala.