Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Uvaženi građani, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, osnovni ciljevi donošenja ovog zakona su potpuno jasni i sa njima se mi slažemo. Oni su u redu.
Iskreno, nama je veoma krivo što je vašem ministarstvu i vama lično trebalo oko dve godine da predložite ovaj zakon. Imamo tu situaciju da sedite u Vladi čiji je premijer i sinoć govorio o munjevitim reformama, a već dve godine se čeka na donošenje jednog zakona u kome, da se razumemo, nema zaista ništa spektakularnog, sem onog što ste i vi rekli, da se usklađuje sa svetskim antidoping normama, što je pohvalno i što ćemo mi u danu za glasanje pozitivno oceniti.
Ono što je nama sporno, odnosi se na nekoliko stvari o kojima je govorio i naš ovlašćeni predstavnik, jeste kada je u pitanju direktor Antidoping agencije. Po našem mišljenju, on ne može obavljati drugu funkciju sem te, ukoliko ona eventualno nije edukatorska, iz prostog razloga što jedna tako važna funkcija ili pojedinac ili pojedinka na tako važnoj javnoj funkciji ne mogu biti u bilo kakvom sukobu interesa.
Takođe smo u nekoliko navrata govorili o tome kako su kazne, po našem mišljenju, veoma blage i ovom prilikom bih pročitao i u samom predlogu da se u članu 39. Predloga zakona kaže sledeće: „Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi i prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva kazniće se zatvorom od tri do 12 godina“.
Ono što nas buni jeste što se zatim kod prekršaja u drugom delu u članu 40. takođe govori o prodaji i o sličnim elementima prestupa, ali se ovde predviđa novčana kazna od 400 hiljada do milion dinara.
Takođe, u čl. 41. i 42. se predviđaju opet za isto delo različito stepenovanje od 50 do 150 hiljada ili od određenog broja do maksimum 150 hiljada dinara.
Ono što nas buni jeste da se nedovoljno razgraničila prekršajna od krivične odgovornosti i da se sasvim široko stavlja na tumačenje šta u kom trenutku može biti prekršajna, a šta krivična odgovornost. To nije jasno definisano i tu ćemo kroz amandmane vama predložiti da na jedan jasniji način uredimo ovu oblast.
Gospodin Jova Marković je govorio da su preblage kazne koje predviđaju i prekršaje, da svaki sportista na bilo kom nivou takmičenja, naravno, koji je svestan posledica korišćenja doping sredstava, koje mogu da nanesu veliku štetu njegovoj karijeri, da se u Predlogu zakona predviđa da svaki sportista ima pravo na tri vezana neispunjavanja obaveza prema antidoping organizaciji. Dakle, smatramo da je to suviše blago i da svako neispunjavanje obaveze mora biti sankcionisano momentalno.
Vi ste imali priliku da objasnite i da to obrazložite. Mi i dalje smatramo da je ovo način koji treba rešiti do kraja i ovaj deo Predloga zakona.
Takođe, dr Mileta Poskurica, koji je član Zakonodavnog odbora, ako se ne varam, on je nekada bio uvaženi član Srpske radikalne stranke, danas Srpske napredne stranke, skrenuo je pažnju da ovaj Predlog zakona ima jednu vrstu, mogao bih je nazvati, korupcije i najave. Evo, obrazložiću zbog čega.
Antidoping agencija, po ovom Predlogu zakona, raspisuje tender koja laboratorija će vršiti antidoping kontrolu. Zatim, u daljem obrazloženju se govori da će Agencija nabaviti potrebnu opremu laboratoriji koja pobedi na tenderu. To nije do kraja jasno, zašto bi iz budžeta Agencija plaćala nekome ko je već pobedio na tenderu dodatnu opremu i pitanje je da li ljudi koji rade na toj dodatnoj opremi, da li onda imaju iskustva, s obzirom da je nisu imali do tada i da li se dodatno plaćaju troškovi, zato što se radi o ljudima koji nemaju iskustva na određenoj opremi?
Takođe je veoma konfuzna stvar zato što se iz nekoliko primera potencijalno može javiti primer korupcije u najavi i zato je ovo još jednom molba poslaničkog kluba Demokratske stranke, s obzirom da je esencija politike Vlade borba protiv antikorupcije da se ovakve stvari mnogo jasnije regulišu nego što su predložene samim Predlogom zakona.
Da se razumemo, ne moramo da znači da je nekome ovo i bila namera. Ja uopšte ne govorim da je to slučaj. Samo predlažem da se samo malo jasnije ova oblast uredi iz prostog razloga što se na osnovu ovog primera mogu javiti neke stvari koje bi u nekoj najavi mogle da znače i postojanje određene korupcije. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Božoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Neću dužiti, pokušaću samo da objasnim u vezi ove opreme za koje se raspisuje javna nabavka i sama laboratorija. Andidoping agencija raspisuje javnu nabavku za opremu koju koristi u sprovođenju antidoping kontrole. Radi se o takozvanim kitovima, gde se stavlja supstanca uzeta od sportiste i dalje taj kit se transportuje tako upakovan na specijalan način, da ne bi došlo do zloupotrebe u ovlašćenoj laboratoriji.
U svetu postoje samo dve kompanije koje proizvode te kitove. Znači, nema ih mnogo. Ima ih samo dve i raspisuje se javna nabavka za te dve kompanije. Kao što sam i rekao u uvodnom izlaganju, laboratorija ima dosta, u Evropi oko dvadesetak. Ona koja ispunjava sve obaveze je ova u Beču, da se ne bih ponavljao, ali nema nikakve veze sa opremom da mi našim sredstvima kupujemo bilo kakvu opremu za laboratoriju. Znači, radi se o kitovima koji odu u laboratoriju, u čemu se transportuju supstance i onda se… Mogu da vam objasnim kako to sve izgleda, pošto sam to radio bezbroj puta, ali to je jedan poseban način, da ne zamaram sada sve poslanike, ali je to konkretan odgovor na vaše pitanje. Smatram da ćemo kroz amandmane razgovarati i o drugim sugestijama koje ste izneli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, zadovoljstvo je nas kao narodnih poslanika da na čelu Ministarstva stoji neko čija je sportska karijera obeležena vrhunskim rezultatima. Na čelu Ministarstva imamo osobu koja je na najbolji način, u svakom smislu, kao sportista reprezentovao svoju zemlju, a mi očekujemo da na kraju vašeg mandata takvu ocenu damo i u pogledu rada vašeg Ministarstva. Na tom putu vam neće biti teško, posebno u pogledu privatizacije velikih sportskih klubova i svega što nam neophodno sledi.
Zakon o kome danas pričamo je upravo promovisanje zdravlja, one stare latinske sentence Mens sana in corpore sano ili U zdravom telu zdrav duh. Doping je način na koji sportisti zloupotrebom hemijskih sredstava, ali i drugim vrstama medicinskih intervencija, npr. zamenom krvi, pokušavaju da nadmaše u rezultatima ostale sportiste ili sopstvene rezultate na štetu sopstvenog zdravlja. To nije nova pojava modernog sporta, bez obzira što većina misli i takav je utisak u javnostida je to pojava koja nastaje sa razvojem farmakologije.
To je stara pojava. Još su antički sportisti koristili nedozvoljene supstance u želji da postignu što bolje rezultate ili da pobede na takmičenjima. Doping ili nedozvoljena sredstva su koristile i mnoge armije vojske kroz ljudsku istoriju, a poznato je i u našem narodu odomaćeno mišljenje – kad Turci beru mak, da se sprema veliki vojni udar.
Sa obnovom olimpijskih igara obnavljaju se i nova sredstva. Sa razvojem sporta, medicine, postižu se i značajniji rezultati, tako da, recimo, danas jedan prosečni sportista može postići rezultat kakav je postigao olimpijski pobednik pre 40, 50 ili 60 godina.
Starosne granice se pomeraju. Sećam se da se pre samo 20 i nešto godina sportista koji je imao 27, 28 godina u javnosti zvao veteran. Danas se za tog sportistu smatra da tek treba da postigne vrhunske rezultate. Starosne granice se pomeraju. Naša fudbalska legenda Dragan Džajić se oprostio od fudbala u 31. godini, Kićanović isto, a danas u 31. godini nikome na pamet da okači kopačke o klin, ali to je neka druga tema, ali je vezana za razvoj sportske medicine, za unapređenje zdravlja i uporedo i sa razvojem opasnosti koje urušavaju zdravlje sportista i zdravlje nacije, a to je korišćenje nedozvoljenih sredstava.
Primera radi, Lens Armstrong, njemu je 2012. godine oduzeto čak sedam titula pobednika „Tour de France“, a doping je danas bukvalno redovna pojava u ekstremnom sportu, naročito u biciklizmu.
Mi tu možemo da se pohvalimo, s obzirom da je na ovih, ako se ne varam, 5.000 pregledanih sportista, samo 50 bilo pozitivno. To je negde oko 1%. Zbog čega je to bitno? Zbog toga što doping sredstva utiču na povećanje fizičkih i psihičkih sposobnosti sportista, više na pogoršanje psihičkih sposobnosti, negde do 10%, ali i fizičkih od 3 do 5%. Mnogi bi rekli da je to zanemarljivo, ali nije zanemarljivo jer povećanje fizičkih sposobnosti samo za 1% upravo čini tu prelomnu tačku da se postigne taj vrhunski rezultat, jer zamislite šta kada recimo u trci na sto metara jedna stotinka odluči pobednika, a vi podignete sa korišćenjem nedozvoljenih sredstava svoju psihofizičku formu za 1%.
Zbog čega je uopšte u promovisanju ne samo zdravlja sportista, nego svih onih koji se bave i amaterskim i profesionalnim sportom bitno da se bude u stalnoj kampanji? Mi ne očekujemo da će ovaj zakon rešiti sve probleme i podzakonske akte, jer je to nemoguće. Mislimo da će tu dominantan uticaj imati zakonska osnova uz vođenje stalne kampanje, pre svega vezano za štetnost po zdravlje, jer recimo, različiti podaci govore da mnogi bodibilderi ne prežive 50. godinu upravo zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava u želji da postignu najbolje rezultate.
Na godišnjem nivou, pričam o javnom zdravlju, izgubi se zbog neredovne ili odsustva umerene fizičke aktivnosti više života nego što se izgubi u saobraćajnim nesrećama kod prekomerne upotrebe narkotika, duvana ili alkohola. Nedostatak fizičkih aktivnosti kao faktor rizika izjednačio se u mnogim svojim segmentima i sa bolestima kardio-vaskularnog sistema i kao uzrok izjednačio se u potpunosti sa holesterolom, povišenim krvnim pritiskom i ostalim rizicima koji su na tabeli smrtnosti među glavnim rizicima.
Kod finansijske koristi bavljenja sportom, jedna analiza UN pokazuje da ušteda troškova zdravstvene zaštite i podizanja nivoa javnog zdravlja je velika. Zatim, to utiče na povećanje produktivnosti, onda, prevenciju nasilničkog ponašanja i maloletničke delikvencije i o obezbeđuje zdraviju životnu sredinu. S druge strane, treba se baviti zaštitom zdravlja sportista, što je osnovni cilj ovog zakona, pored preventivne zaštite, rada timskih lekara, medicinskog osoblja na takmičenjima itd, borba protiv dopinga.
Zbog čega sportisti koriste doping? Zato što skraćuje vreme oporavka, odmora, donosi bolji fizički i psihički učinka i povećanje učinka o kome sam pričao od 5 do 10%, što se tiče fizičkih i psihičkih aktivnosti.
Vi ste promovisali ovde ministre nešto sa čim se mi u potpunosti slažemo. Sportisti su idoli mladih generacija. Od ponašanja sportiste, od toga na koji način je došao do vrhunskog sportskog rezultata to će u velikoj meri uticati i na ponašanje mladih kojima su sportisti idoli. Ne postoji ovde, čini mi se, narodni poslanik ili narodna poslanica koji nije imao nekog vrhunskog sportistu u klubu za koji navija ili reprezentaciju koji mu je u svoje vreme bio vrhunski idol.
Prema tome, velika je odgovornost i na samim sportistima i na timovima koji upravljaju sportskim društvima, sportskim savezima, klubovima, reprezentacijama, ali i onima koji se bave amaterskim sportom da stalno vrše edukaciju.
Pošto mi vreme ističe, ja ću samo reći da se u potpunosti slažem i zalažem da se obnovi rad skupštinskog odbora za omladinu i sport, da po ovim pitanjima treba edukativno i preventivno delovati. Zalažem se da se u potpunosti izvrši depolitizacija sporta, privatizacija velikih sportskih klubova i posebno da se što manje iz budžeta i lokalnih samouprava…

Vreme.

… završavam, i republičkog budžeta ulaže u ljude, više da se ulaže u infrastrukturu, jer kad imamo dobro infrastrukturu to je najbolja osnova za razvoj sporta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, neka se pripremi narodna poslanica Jovana Jovanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pred nama je veoma važan zakon. Izuzetno važan zato što u mnogo čemu može da poboljša neki naš odnos prema samoj omladini. Zašto o ovome govorim?
Pre svega, mi smo gospodine Udovičiću, a nadam se da i vi to uviđate i vidim da ste neke lepe korake pokrenuli u Ministarstvu sporta, potpuno smo uništili generacije i generacije time što smo sport počeli da shvatamo isključivo kao sredstvo da se zaradi novac. Treneri su sve više postali radnici menadžera, a ne pedagozi.
Naravno tu ima i krivice roditelja i čitavog društva, zato što mnogi roditelji već kako vide da mu dete raste, pa je malo talentovano odmah smatraju da mu je dete ili Đoković ili novi Mesi, ili ne znam neki od vrhunskih sportista. Onda se zapostavlja škola, zapostavlja se obrazovanje, daju se ogromna sredstva, inače danas je jako skupo upisati dete da trenira, daju se ogromna sredstva, ulaže se u dete, dolazi naravno do potpunog uništenja zdravlja samog deteta, zato što dete dok raste ne možete mu takve napore davati i onda ono propada i postane i čak beskoristan član društva zato što nije ni školu završio, a propao je u sportu.
Pozivam vas da pogledate od naših mladih košarkaša koliko njih je nažalost svoje karijere upropastilo tako što imaju ukrštene ligamente, tako što su im potpuno upropašćena leđa, tako što gomila njih ima velikih problema sa samim mišićima, neki imaju i srčane mane. Imali smo nekoliko situacija na našim fudbalskim terenima na treningu da fudbaler padne na samom treningu, jer ne može napore više da izdrži, padne u nesvest. Imali smo i smrtni slučaj čak pre nekoliko godina. Nažalost takve stvari se zbivaju i zbivaju se upravo zato što se koriste razno razna nedozvoljena sredstva.
Ovo je dobar zakon zato što će to sprečiti, ali ovo nije naravno dovoljno. Vi morate pre svega da vratite struku u sport. Struka je potpuno uništena u sportu i razno razni privatni fakulteti koji se navodno bave sportom mislim da su tome dosta doprineli, zato što se stalno gleda kako da se negde ostvari profit, a recimo onaj ko je završio DIF i koji se obrazovao za tako nešto danas nema ni posla, niti može i da radi, zato što jednostavno nije poželjan, jer ne želi da neko dete ubije, nego prosto želi da ga stvori dobrim sportistom. Naravno, to ne odgovara raznim menadžerima, ne odgovara raznim klubovima koji otprilike su počeli igrače i mlade sportiste sve više da shvataju kao roblje, a ne kao ljude koji bi zaista trebali da stasaju u vrhunske sportiste.
Razumem, to je ta bitka u nekom kapitalističkom društvu, za koje se inače lično zalažem, ali pogledajmo naravno i u Nemačkoj i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji i svim drugim državama i te kako se vodi računa o zdravlju sportista. Kod nas je nažalost postao sistem dajte do šesnaeste, sedamnaeste godine da od njega nešto napravimo pa da ga prodamo, a to kakve igrače sve prodajemo, posebno recimo, u fudbalu, najbolji vam je pokazatelj što neretko naši klubovi dobijaju packe za inostranstvo upravo od klubova gde smo nekog igrača prodali zato što dođe bolestan, odnosno dođe sa ukrštenim ligamentima ili sa uništenim leđima, sa oštećenim zglobovima itd.
Za početak bih vas pozvao, ono što je suštinski, što mi u našem sportu moramo da uvedemo, a to je da se vrati fizička kultura. Znači, ne samo čas fizičkog u školi kao čas fizičkog, nego prosto mora da postoji fizička kultura da se dete obrazuje, šta je to zapravo bavljenje sportom? To je ono što nama nedostaje.
Nedavno sam bio u Rusiji i tamo su u svim školama vratili sovjetski sistem obrazovanja u sportu i uopšte sovjetski sistem u školovanju zato što se pokazao kao dobar. Tamo svaka škola mora da ima bazen, mora da ima izvanrednu rukometnu salu, mora da ima izvanrendan fudbalski teren. Ja znam da je to skupo ovde kod nas da se izvede, ali neke stvari u tom segmentu moramo da popravimo da bismo dobili naravno zdravu decu. Između ostalog, nadam se da ćete to uraditi.
Što se tiče same struke, zamolio bih vas da se povede računa da treneri u buduće budu pre svega, pedagozi. I vi ste nekada bili sportista i ja sam bio sportista. Prva stvar koju je trener kada me je posmatrao kako se razvija neki sportista, prvo gleda kakve su vam ocene u školi, jer ne možete da imate dobro dete, odnosno dobrog sportistu ako je on u školi potpuno sve zapostavio, ima jedinice, beži sa časova itd. To nažalost danas treneri više ne rade. Zato što su stvoreni isključivo da stvore nekog igrača da bi se ostvario profit za klub.
Zamolio bih da se tu pre svega povede računa, da trener mora da bude pedagog. Morate da imate apsolutno pravilo da u svim sportskim klubovima treneri pre svega moraju da nauče, kada već govorimo o dopingu, da nauči to dete šta je nešto što je nedozvoljeno i da imate predavanja. Nije samo smisao treniranja trčati, nabijati kondiciju, nego morate da imate i određeno predavanje, šta je to doping, šta je to što je nedozvoljeno, da se ne bi dogodilo da dete to uzme i da na taj način postiže neki rezultat. Dakle, pre svega, predavanja o dopingu moraju da se uvedu u našim klubovima.
Što se tiče samog zakona, zaista je dobar zakon. Nema nikakvih prigovora. Jedino što bih voleo, a to ste i naveli ovde, u članu 4, ovo je poražavajuće što mora da se uvede, ali kaže – Antidoping agencija objavljuje na svom veb sajtu identitet sportiste ili drugog lica, osim ukoliko je u pitanju maloletno lice, za koje prvostepenom ili konačnom odlukom je utvrđeno da je počinilo povredu antidoping prava. Strašno je uopšte moramo da definišemo da postoji ta mogućnost da maloletno lice uzima doping. To mi je potpuno neshvatljivo. Gde smo došli kao društvo i uopšte čitavo čovečanstvo, kada maloletna lica uzimaju tako nešto da bi ostvarili neki rezultat i da bi se negde prodali?
Ono što moram da vas pitam, vezano je za samu definiciju dopinga. Na početku zakona, slažem se, kaže se da je zabranjen doping u sportu, sve je to u redu, ali kada se definiše doping u sportu, kaže se - u smislu ovog zakona jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ne bih se u potpunosti složio sa ovim. Član 3. između ostalog, propisuje, da je nedozvoljeno uzimanje određenih supstanci itd, ali recimo, povreda je i ako ne želite da se kontrolišete.
To ne može da bude doping. Doping je ako sam uzimao nedozvoljenu supstancu, a kršenje antidoping pravila je nešto drugo i mislim da treba to razdvojiti, da se definiše tačno šta je doping, a šta je kršenje antidoping pravila. Mislim da bi bilo mnogo korisnije, ovako mi se čini da se stvara mala konfuzija i lično sam protivnik, ali naravno to je na vama da vidite. U članu 20. tačka 2. gde se kaže kako može da se antidoping agencija, koja će se formirati kako bi mogla da se finansira, kaže se – iz budžeta, što podržavam. Ali drugu tačku bih celu obrisao, zato se kaže da se može finansirati iz donacija, priloga i sponzorstva domaćih, stranih, pravnih i fizičkih lica.
Nemam ništa protiv, ovo donacije i prolozi još i nekako, ali da neko sponzoriše jednu javnu službu kao što je antidoping agencija, mislim da nije dobro, jer kada nekoga sponzorišete, tražite protiv uslugu.
U ovoj situaciji to može da bude jako komplikovano. Ne kažem, postoje zakonom definisano i kako se primaju donacije i kako se prima prilog, ali stvara se neki sistem mogućnosti zloupotrebe jer jednostavno će doći neko i kazaće – daćemo novac da sponzorišemo Antidoping agenciju, ali kao uslugu tražimo da našem igraču skinete to i to da može da koristi recimo neku supstancu. Recimo, može neka menadžerska firma da kaže hoću da sponzorišem Antidoping agenciju i potpuno je to u redu, ali kaže – skinite nam ovo da bi mogao da ostvari neki određeni rezultat.
Kolege sugerišu da to jeste malo teže. To u svetu ne bi prošlo, ali kod nas da bi ostvario neki rezultat, da bi se prikazao negde na strani može da bude jako veliki problem i ako bi možda moglo da se povede računa da se to nekako drugačije preformuliše ili makar to sponzorstvo da se izbaci u red donacija, priloga. Potpuno razumem to, ali sponzorstvo mi je jako sporno i mislim da bi to možda trebalo izostaviti.
Što se tiče ostalog dela zakona, posebno mi je drago što se ovo uvodi kao krivično delo, da svi oni koji bi omogućavali upotrebu doping sredstava i te kako krivično odgovaraju. Vidim da je predviđena prilično rigidna kazna od dve do deset godina. Potpuno se slažem sa tim jer ti koji inače tako nešto omogućavaju uništavaju generacije i generacije i potpuno podržavam Vladu RS što je ovako nešto predložila. U danu za glasanje naravno da ću i ja kao i svi poslanici SNS sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Hvala vam.