Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite ovaj prenos skupštinskog zasedanja.
Pre nego što u par reči budem završio ovo što sam hteo danas da kažem, da vam se zahvalim na odgovoru gospodine ministre i nadam se da ćete nam u nekom razumnom vremenu dostaviti dokumenta koja ste obećali.
Nadam se da ćete pomno pratiti primenu ovog zakona, jer kao što smo se svi složili u dosadašnjoj raspravi ovaj zakon ima ulogu da neguje fer plej, da štiti zdravlje naših sportista, a tek onda kada se iscrpe sve mogućnosti i sve obaveze koje zakon nameće sportskim savezima da deluje represivno, kazneno, što bi svi naročito Ministarstvo sporta trebalo da se trudi da svojim radom spreči da dođe do tih završnih odredbi ovog zakona tj. do kažnjavanja sportista i sportski savez.
Ono što je vrlo bitno i što je ovaj zakon na osnovu iskustava prethodnog zakona koji je važio od 2005. godine do ovih dana, do ovih izmena imao propust, to je da je imao obavezu da sportski savezi i asocijacije sportskih udruženja u Srbiji imaju obavezu edukacije i informisanja sportista o nedozvoljenim sredstvima, tj. o tim doping sredstvima koje je moguće nabaviti i primeniti i time narušiti, prvo, kodeks sportskog ponašanja, drugo narušiti svoje sopstveno zdravlje.
Ono što ovaj zakon nije obuhvatio, a par kolega je to primetilo, to je deo koji mi zovemo „školski sport“, i to je jedan nedostatak koje ministarstvo treba da popuni, jer ako idemo na edukaciju svih sportista šta sme, a šta ne sme da se koristi, šta je štetno za njihovo zdravlje ako agencija izdaje nalepnice koje govore da je doping free proizvod koji je u upotrebi i koje koriste sportisti.
Mi tu imamo problem sa svom onom omladinom koja će biti aktivni sportisti, jer ovo se prevashodno odnosi na poluprofesionalne i profesionalne klubove. Imamo problem sa školskim sportom, a neke od kolega su predlagale i govorile o tome da to treba da rade školski psiholozi, da treba da rade profesori fizičkog vaspitanja, ali su propustili jedan vrlo važan segment u komunikaciji sa mladim naraštajima koji se bave sportom, a to su specijalisti sportske medicine, to su ljudi koji pripadaju osnovnoj zdravstvenoj zaštiti po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije i kojima je posao da se brinu o zdravlju sportista koji znaju tu problematiku i koji su prisutni u Republici Srbiji.
Osnovni problem kod specijalista sportske medicine, a to bi vaše ministarstvo u saradnji sa Lekarskom komorom Srbije i sa ljudima koji iz te grane medicine tj. specijalistima sportske medicine trebalo da reši dinamiku, način edukacije, predavanja i sve ono što pripada struci, a ide u korist i na obaveštavanje mladih ljudi šta je štetno kod korišćenja ovih stimulansa u sportu, je taj što u dogledno vreme ćemo mi u Republici Srbiji u osnovnom zdravstvu, izgubiti specijaliste sportske medicine iz prostog razloga što u dosadašnjim ugovorima sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, unazad više godina se ne prepoznaju sportske povrede kod dece i sistematski pregledi lekara sportske medicine iz okvira svoje oblasti, i prebacuje se sve na pedijatrijsku službu da vas sada ne opterećujem. Samim tim kada ne postoje fakture koje ide prema fondu tj. oni računi pruženih usluga Instituti za javno zdravlje kod dodele specijalizacije ne prepoznaju postojanje lekara sportske medicine i u najskorije vreme će se desiti da u Republici Srbiji izgubimo tu osnovnu sponu koja treba da brine o zdravlju dece koja se bave školskim sportom, a to su specijalisti medicine rada.