Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SNS zahvalan gospodinu Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova, što je sačinio i potpisao ovakve sporazume. Zahvalan sam i skupštinskoj većini koja će ove sporazume u Danu za glasanje, verujem već sutra tokom dana, da izglasa i da prihvati. Ovi sporazumi su samo jedan nastavak saradnje i dobrih međususedskih odnosa koje Srbija, Vlada Republike Srbije razvija u protekle dve i po godine.
Vodimo računa o onome što se dešava u Srbiji. Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije nema aspiracija da vodi druge zemlje, kao što je bilo do pre dve i po godine. Nemamo ni politiku svađanja sa zemljama u regionu, već izgradnje najboljih međususedskih odnosa. Uostalom, to potvrđuje i poseta i obraćanje ovde u Narodnoj skupštini i predsednika Mađarske, gospodina Janoša Adera, predsednika Slovenije, gospodina Turka, predsednika Hrvatske, gospodina Ive Josipovića, predsednika Vlade Crne Gore i predsednika Skupštine Crne Gore, gospode Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića, zajedničke Vlade sa Republikom Srpskom, planiranje održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Makedonije, a za desetak dana u poseti Republici Srbiji će biti i predsednik Albanije. Sve govori o poštovanju, o vidljivosti Vlade Republike Srbije, o poštovanju Srbije i svih naših građana i činjenice da Srbija jeste lider u regionu i faktor stabilnosti i na Balkanu i u ovom delu Evrope.
Naravno da je najatraktivniji i najzanimljiviji bio Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite prirodnih i drugih katastrofa. Ja neću kao neki moji prethodnici da govorim paušalno, neću da govorim vođen mržnjom, neću da govorim vođen onim što bi želeli da bude a nije tako, kao što se Vlada Republike Srbije ponašala u periodu majskih poplava, koje niko nije želeo, ponašala odgovorno, dinamično, zato što je sve svoje resurse stavila da te štete budu manje. Kada govorim o resursima mislim prvenstveno na Ministarstvo odbrane i na Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i iz izveštaja Vlade smo mogli da vidimo da su svi drugi resursi Vlade Republike Srbije bili podređeni da šteta bude manja i da broj ljudskih žrtava bude manji.
Obnova je trajan proces. Obnova je nešto što ne može da se uradi za noć, iako bi svi mi voleli da se uradi za noć. Ja ne želim da vođen mržnjom zbunjujem ljude u Srbiji. Zbog toga smo kao odgovorna poslanička grupa i odgovorni ljudi u Narodnoj skupštini pribavili i prikupili sve relevantne i tačne, a ne deskriptivne podatke. Ja ću vrlo rado dati taj odgovor zbog javnosti, ali oni ljudi koji ne žele da čuju, a sede u ovoj Skupštini, neće čuti ni ove činjenice, ni ove podatke.
Što se tiče samog Obrenovca, koji je bio najugroženiji i najviše je pretrpe, državnu pomoć je do sada primilo 6.000 ljudi. Dodatnu donaciju od raznih organizacija i privrednih društava dobilo je još 2.000 ljudi. Sistem toplifikacije, pošto ulazimo u jesenji i zimski period, koji je bio totalno uništen, sve toplotne podstanice, pumpe, automatika je uspešno startovalo. Dame i gospodo, Obrenovac se neće smrzavati ove zime, već će imati svoju toplifikaciju.
Ono što je činjenica, a vezano je za Obrenovac, obdanište u Stublinama, 1.707 kvadrata, najveće na Balkanu, spremno je za otvaranje. U toku je izgradnja vodovoda Konatice za 400 domaćinstava. U toku je izgradnja kanalizacije u selima Urovci i Krtinska, vrednosti od 60 miliona dinara. U toku je izgradnja fiskulturne sale u centru Obrenovca, u osnovnoj školi, objekat je u završnoj fazi, za Novu godinu je otvaranje, a vrednost je 100 miliona dinara. Gradonačelnik grada Beograda, gospodin Siniša Mali je bar dva puta na tim gradilištima i bar dva puta obilazi Obrenovac.
Ono što je za Obrenovac takođe veoma značajno i na čemu se radi, što će 11. novembra, za manje od mesec dana, dobiti svoju materijalizaciju, jeste to da je „“Meita grupa“ predložila 11. novembra potpisivanje memoranduma o razumevanju sa gospodinom Vučićem, premijerom Vlade Republike Srbije, za otvaranje novih radnih mesta, otvaranje proizvodnje i 1.400 Obrenovčana će 11. novembra dobiti posao investicijom i zalaganjem Vlade Republike Srbije i gospodina Aleksandra Vučića. To je Vlada koja brine o svojim građanima. To je Vlada koja se na odgovoran način ponaša u mestima koja su bila zaista pogođena katastrofalnim posledicama majskih poplava.
Što se tiče obnove na nivou cele države, zaključno sa 10. oktobrom… Voleo bih da kolege, umesto da igraju iks-oks, koji su ovde kritikovali jer nisu imali ove odgovore, voleo bih da to zapisuju, valjalo bi da se zapamti i da se pokaže, jer se pokazuje šta Vlada Republike Srbije u ovim trenucima radi. Dakle, do 10. oktobra isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 15.058 domaćinstava širom Srbije, u ukupnoj vrednosti od 3.565.000.000 dinara. Materijalnu pomoć u novcu je dobilo 65 porodica, za izgradnju nove kuće, u ukupnoj vrednosti od 147.500.000 dinara. Kancelarija je do sada iz donacija obezbedila izgradnju 216 kuća, koje su već sazidane ili su u postupku završetka.
Od tih 216 kuća najviše, a i to 129 novih kuća je donacija EU za 32 opštine u Srbiji. Četrdeset novih kuća iz donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata za Obrenovac, Valjevo i Krupanj. Dvadeset i pet novih kuća iz donacija Kuvajta u Obrenovcu. Dvanaest novih kuća iz donacije „Pazova za najugroženije u Bajinoj Bašti“. Deset novih kuća iz donacije Blist fondacije i TV Prva, izgradnja završena.
To su činjenice, ali vidim da kolege koje tako zdušno kritikuju Vladu sada im te činjenice nisu čak ni interesantne. Više od 15.000 domaćinstava, bezmalo svi kojima su izdata rešenja pored direktne pomoći države dobijaju i pomoć u novcu, materijalu ili radovima na obnovi kuća iz donacija EU, Austrije, SAD, Švajcarske i preko organizacije Crveni krst Srbije, CARITAS, „Mersi korps“, „Adrija“ i drugih.
Mislim da je vreme od 20 minuta malo da se govori o svemu onome što je Vlada Republike Srbije u proteklim mesecima uradila i što će uraditi i kada su javni objekti u pitanju i kada je poljoprivreda u pitanju, i kada je energetika u pitanju, žao mi je što gospodina Veselinovića ovo ne zanima, i kada je lokalna infrastruktura u pitanju, i kada je ono što je najvažnije transparentnost u pitanju.
Dame i gospodo, sa zadovoljstvom mogu da kažem da su sva sredstva koja su prikupljena donacijama, kreditima, prilozima građana Republike Srbije koju su od svog malog odvajali da bi dali onima koji su u poplavama ostali bez svega, kojima sam izuzetno zahvalan, sva sredstva su se slivala i slila na jedan račun Vlade Republike Srbije. Sa tog jednog računa se i troše i daju i dele onima koji su najugroženiji. Potpuno transparentno, potpuno javno uz kontrolu gospodina Blagojevića koji je nestranačka ličnost. Pa zar se ne trudimo da izvršimo departizaciju. Pa kako onima kojima je departizacija, puna su im usta departizacije, sada im smeta čovek koji nije partijski kao što je to gospodin Blagojević.
Prvi put u Srbiji je lista svih intervencija, lista svih korisnika državne pomoći sa vrstom i iznosom pomoći se objavljuje na zvanične internet prezentaciji Kancelarije. Prvi put u Srbiji primena otvorenog postupka javnih nabavki na otklanjanje posledica elementarnih nepogoda. Prvi put u Srbiji informaciju o svim javnim nabavkama koji se sprovode u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava se objavljuju na zvaničnoj internet prezentaciji. Prvi put u Srbiji, a bilo je mnogo elementarnih nepogoda do sada, spisak svih pojedinačnih donatora fizičkih i pravnih lica javno dostupan na zvaničnoj internet prezentaciji Vlade Republike Srbije.
O ovim stvarima vezanim, i o projektima koji su urađeni ili koji se rade iz oblasti i energetike, i poljoprivrede, i javnih infrastrukturnih objekata, i voda, govoriće moje kolege kada budemo o ovim sporazumima govorili u u načelu.
Ja ću vam govoriti i vratiću vas malo i u prošlost 2010. godine je jedan deo teritorija Republike Srbije, moj rodni kraj Kraljevo, čestiti i veliki grad u Srbiji pogodio je veliki zemljotres. Ni taj zemljotres koji je takođe imao i ljudske žrtve na žalost, niko nije želeo niti je iko planirao, niti iko voleo što se tako nešto desilo. Oštećeno je 498 objekata, oštećeno je 139 pomoćnih objekata, šteta je bila ogromna.
Kako se SNS ponašala u tom periodu? Kao opoziciona stranka, kao stranka koja se borila da promoviše prave vrednosti koji su građani Republike Srbije prepoznali.
Srpska napredna stranka je za zemljotresom pogođen grad Kraljevo u novembru i decembru 2010. godine preko svojih članova koji dele sudbinu građana Srbije i koji su od svog malog odvojili za ljude u Kraljevu koju su ostali bez ičega, preko gradskih i opštinskih odbora prikupila donaciju u novcu, građevinskom materijalu, stolariji, elektro-materijalu u vrednosti od 33 miliona 247 hiljada i 915 dinara.
Srpska napredna stranka je 2010. godine i 2011. godine izgradila šest kuća na teritoriji grada Kraljeva po projektima koji su bili pripremljeni za područje Mionice nakon zemljotresa i to površine 56, 63 i 80 kvadratnih metara.
To je način kako se ljudi koji se odgovorno bave politikom ophode u kriznim situacijama. Zašto prethodni govornici koji su tako figurativno i stilski napadali Vladu Republike Srbije, govorili da se ništa ne radi, zašto ličnim primerom nisu pokazali kako se te stranke bivšeg režima ponašaju u ovakvim situacijama.
Zašto nisu čak i onda kada su bili na vlasti 2010. godine obnovili neku kuću. Ličnim donacijama, ličnim primerom, stavili ruku u džep i rekli – nemamo mnogo, ali imamo ovoliko. Ne, nisu. Zaogrnuti ličnim interesima. Zaogrnuti očuvanjem vlasti. Zaogrnuti time da povećanjima plata u javnim preduzećima održavaju se na vlasti, novim kreditima, novim dugovanjima, ali zašto niste gospodo, napravili bar jednu kuću u Kraljevu?
Srpska napredna stranka kao opoziciona, svojim donacijama, svojih članova, prosečnih, običnih građana Republike Srbije je obnovila šest kuća. Šta ste uradili sada? Verujem da su i neki članovi bivšeg režima pomogli. Zaista sam zahvalan svim građanima Republike Srbije koji su pomogli ne samo u Šapcu da se spreči mnogo veća elementaran nepogoda i katastrofa koja je bila priprećena Šapcu. Ne kažem da je bilo ljudi koji su bili i van stranaka, koji su bili i stranački, koji su pomogli u tim danima i tim noćima, ali šta ste institucionalno. Tada ste mogli da odete kao što ste odlazili u „Razvojnu banku Vojvodine“ na časnu reč i uz kafu da dobijete kredite, ko zna kolike i ko zna kakve.
Tada ste mogli sve da uradite, zašto niste pomogli izgradnju Kraljeva? Zašto se još uvek u Kraljevu 34 kuće nisu, posle 2010. godine i to onima koji se tako brinu nad dinamikom obnove naše zemlje i svega ovoga što sam vam malo pre i rekao, što su činjenice. Možda bih i ja voleo da je sve završeno, sve obnovljeno. Zašto ste od 2010. godine 34 porodične kuće u Kraljevu nisu obnovljene, još uvek? Dve stambene zgrade u Jug Bogdanovoj ulici naspram zdravstvenog centra. Četrnaest stambenih zgrada još uvek nije obnovljeno u Dositejevoj ulici.
Ali, se znalo da se gvožđe za temelje prodaje dva puta, fakturiše dva puta. To se znalo, to je moglo. Mogao je da se fakturiše temelj koji je, koliko gospodine Iliću, vi ste graditelj, kolika je širina temelja. Ne može nešto što je 30 santimetara širine, a da se fakturiše da je 50 santimetara širine. Velike su to razlike. Evo vidimo neke sudske sporove. Neću da navijam ni da je neko kriv, ni da neko nije kriv. To će reći sud. Ali, kako ste znali, tako ste radili. Tako ste uostalom i prošli, tako su vam građani i Kraljeva i ostatka Srbije verovali.
Vlada Republike Srbije je opredeljena obnovi naše države. Zahvalni smo prijateljima sa svih strana koji su pomogli i u onim kriznim i teškim trenucima. Zahvalni smo prijateljima sa svih strana sveta i iz EU, i komšijama iz okolnih država koji su svojim donacijama dali i pružili da ta obnova ide dinamikom kojom ide. Zahvalan sam i Vladi Japana koja nam je omogućila kredit sa deset godina grejs perioda sa kamatnom stopom od 0,01 posto godišnje, sa poklonjenim novcem.
Zahvalan sam svim onim odgovornim ljudima koji se ne seire nad nesrećom, koji ne pokušavaju neke sitne političke poene da zarade. I bio bih mnogo srećniji kao čovek, kao građanin ove države, ne kao neko ko se bavi politikom da je ovde neko došao pa je rekao – evo, moja stranka je obnovila šest kuća kao što je to uradila SNS. Ne, nisu. Imaju isključene telefone, imaju isključenu struju u stranci, nisu plaćali ni račune, svoje račune nisu platili, a kamoli što bi platili račune ugroženima. Sada ti i takvi još dodatno sapliću. Još dodatno pokušavaju na nesreći da zarade neki sitan politički poen.
Siguran sam i verujem i gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije da niko od ljudi koji su ostali bez kuća, bez proizvodnje, ima tu puno privrednika koji su ostali bez svojih proizvodnih hala. Imamo puno ugroženih radnih mesta, da će pomoć do svakoga, kao što je stigla do 15.086 ljudi da će stići do svih. Da li će svi biti zadovoljni dinamikom? Naravno da neće biti svi zadovoljni dinamikom. Svi bi voleli da to bude brže, ali da bi neko sada, a znam da će neko sada skočiti i reći buka, bes, ne znam šta. Malopre smo videli mržnju i stalno čujemo tu neku mržnju, upućeno Vladi, upućeno nama, upućeno svima onim ljudima koji su nas i predložili i dali nam podršku da radimo.
Više bih voleo da se kvalifikuju time što su pomogli, što su izgradili, što su napravili. Šest kuća – ne ništa. Sada čak nisu ni ostali tu da čuju podatke koji su zvanični.
Želim još jednom da kažem da će i poslanička grupa SNS, ne samo podržati ove predloge Sporazuma, ne samo da ih ratifikujemo, već dati punu podršku Vladi Republike Srbije na onome što radi i ličnim primerom i zakonskim predlozima i svemu, da građani Srbije pogođeni poplavama, što pre počnu normalno i dostojanstveno da žive.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Stefanoviću nemate mogućnost za repliku, kao što nisam dao ni gospodinu Babiću.
Reč ima ministar u Vladi magistar Velimir Ilić.

Poštovani poslanici, samo bih želeo radi javnosti da skrenem pažnju na jednu veoma bitnu stvar.
Svi gledamo obnovu, izgradnju posle poplava i svega onog što se dogodilo kroz kuće, koliko je kuća izgrađeno, koliko su brzo izgrađene itd.
Sada želim da vam napomenem jednu stvar. Na primer, u istočnoj Srbiji, sve kuće koje su porušene, jeftinije su od jednog mosta koji je srušen na lukavcu Dunava.
Znači, veliki infrastrukturni objekti koji su izuzetno oštećeni, njihova popravka i dovođenje u ispravno stanje je izuzetno teška. U Malom Zvorniku, bile su štete na gasovodu izuzetno velike. Štete od klizišta koje je uletelo u Drinu, gde 63.000 kubika kamena se sručilo u Drinu i gotovo pregradilo je do pola. Način, tehnološki izvlačenje tog kamena i izbacivanje napolje je skuplji nego sve kuće u Podrinju koje su bile porušene.
Pazite jednu stvar, mi uvek sve posmatramo i merimo npr. da li je deset kuća urađeno ili 15. Da li vi verujete da u Tekijama npr. tri pregrade koje zaustavljaju bujične vode su skuplje i vrednije nego bilo šta tamo drugo što je oštećeno i porušeno a te tri zaustave donirao svojim radom RTB Bor i poklonio potpuno besplatno, naravno uz Đerdap koji je pomogao sa naftom i ostalim i mnoga javna preduzeća.
Ne mogu da vam objasnim kolika su bila oštećenja na pumpama, na elektromreži, gde su veliki teret izdržala pojedina preduzeća koja su popravile čitave dalekovode, kilometre mreža. U Ljuboviji najveća šteta je bila u rudniku „Veliki Majdan“, gde smo imali takvo klizište gde smo morali da napravimo, sada se privodi kraju, kanal koji prima reku da kanalom provede ispod klizišta da se ne ugrozi, taj kanal je dug preko 300 i nešto metara koji je skuplji nego sva druga šteta koja je nastala u toj opštini. Zato vas molim da pogledamo malo kroz te velike infrastrukturne objekte.
Kada odem negde, izuzetno sam radio na tim velikim infrastrukturnim objektima, prvo moram njihov projekat, pa javni tender, pa izgradnja projektne dokumentacije, pa tek onda izvođački deo. Zato smo se trudili sada u ovom periodu da te velike infrastrukturne objekte osposobimo da država počne da funkcioniše.
Nije sada pitanje izgraditi kuće u Obrenovcu i u prvom delu sam o tome govorio, ali znate koliko će da košta trajna zaštita Gada Obrenovca? Deset, sto puta više nego izgradnja kuća. Sada treba da tražimo tehničko rešenje da Obrenovac bude bezbedan grad.
Tačno je, o čemu je govorio gospodin Babić, tamo su došli investitori, ali znate šta su prvo tražili kada su došli? Da im nađemo lokaciju u Obrenovcu i da im potpišemo da je bezbedna i sto posto garantovana da tamo nikad poplava neće biti. Kada su to dobili i kada su dobili te lokacije i kada su to proverili, da hiljadugodišnja voda neće ugroziti fabriku koju će graditi, oni su tek počeli da sklapaju ugovore i da grade fabriku.
Prema tome, imamo mnogo posla i taj posao je izuzetno složen. Ponavljam, imamo locirane tačke koje su rizične u Srbiji, koje sada nisu zadesile poplave. One su locirane već 50 godina. Izuzetno su opasne, Grad Beograd ima 2.350 aktivnih klizišta koja trenutno rade a od njih je Duboka najveća i najskuplja sanacija, i to je preko sto miliona evra, samo jedno klizište, a da ne pričam o Zvezdari, Karaburmi, područje Grocke koje izuzetno klizi prema Dunavu, da ne pričam sada o drugim područjima.
Prema tome, Pančevački rit, veoma je bitno da mi sada idemo u preventivu, radimo projekat po projekat i pokušavamo da otklonimo nešto što bi možda došlo da nikada ne dođe ili ako dođe da bude malo, blago.
Srbija 50 godina nije radila na projektu zaustavljanja bujičnih voda. Prvi put smo uradili u Pazaru i nije bilo poplava, pregradama zaustavili bujične vode i evo sada na Tekijama, sada radimo celu Srbiju.
Sada ćemo raditi sanaciju Stolica u Krupnju, a to je ono područje gde ide materijal sa teškim metalima u Podrinje i ugrožava poljoprivredno zemljište. Sve su to ogromni i skupi projekti.
Zato vas molim, nemojte samo posmatrati i gledati koliko je kuća izgrađeno, jer šta vredi da napravimo kuće ako nema odbrambenih nasipa, ako će prva velika kiša da odnese ponovo.
Mi smo u istočnoj Srbiji prvo krenuli da radimo odbrambene nasipe, sanacije, zaustavne brane, pa tek da pravimo kuće, jer šta vredi ispod toga napraviti kuću, prva voda, to se obriše i ponovo odnose u Dunav.
Imamo velike infrastrukturne objekte i meni je veoma ružno kada me neko pita zašto tu nije napravljena kuća, a to je najjednostavnije i najbrže i najmanje košta, a kuće su, hvala Bogu, naši graditelji to grade ispod 300 i nešto evra po kvadratu, 320, 330, 340 evra, nije bitno, ali to su jeftini objekti.
Sanacija pojedinih gradova je izuzetno teška. Sanacija Krupnja, sanacija Mačkovog kamena, sanacija najvećeg klizišta u centru Krupnja, tu celo brdo kliza i to su mnogo skupi objekti, a ne vidi se. Vi kada dođete i sada objasnite nekome da ste sanirali čitavu šumu, da ne kliza više, da ugrožava grad, reku i ostalo, svi kažu – pa dobro, šta ste radili?
Vi kažete - zaustavili smo brdo, radili projekat, zaustavili ga i spasili sve infrastrukturne objekte, itd.
Ne vredi popraviti put, a ostaviti klizište. Znate kod Malog Zvornika koliko je veliko klizište? Sklizalo je u Drinu 35.000 kubika kamena, a znate li koliko preti da kliza? Kliza 6,5 miliona kubika kamena i treba zaustaviti 6,5 miliona kamena koji je krenuo.
Tu su došli eksperti koji rade na tom projektu i mi to danonoćno radimo. Kako sa tri pregrade zaustaviti postepeno to da ne skliza sve i da pregradi Drinu i da napravi katastrofu? To klizište je ponelo most, ugrozilo most na Drini, pokidalo sve instalacije. Tamo nije imalo ni vode, ni gasa, ničega.
Prema tome, zato se zalažem da struka radi svoj deo posla i zato i apelujem da što više inženjera se uključi u ove poslove. Imamo mi dobar inženjerski kadar i da reši ove probleme trajno, ali, ponavljam, toga ima jako puno širom Srbije i moramo ići postepeno i tamo gde nije bilo. Nije bilo u Vlasotincu, ali je Vlasotince izrazito rizičan grad. Nije bilo još u nekim gradovima koji su izuzetno rizični gradovi, ali moramo i tamo uraditi da ne bi doživeli ovo što smo doživeli u nekim gradovima.
Hvala vam puno i molim sve narodne poslanike da u svojim sredinama evidentiraju opasne tačke i da nas pozovu da dođemo da radimo preventivu.
Preventiva je spas za Srbiju. Nemojmo dozvoliti da se to dogodi, pa da onda svi dođemo i kažemo – hajde, sada pravimo sve iznova.

Zahvaljujem gospodine Iliću.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Milan Latković, a neka se pripremi narodna poslanica Ivana Stojiljković.
Izvolite, dr Milan Latković.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, u svom današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Nedavne katastrofalne poplave u regionu potvrdile su još jednom da prirodne nepogode ne poznaju granice i da naročito države u slivu reke Save zajedničkim naporima moraju doći do kvalitetnog rešenja za odbranu od vodenih bujica i drugih prirodnih katastrofa.
Srbija se po svom prirodnom i geografskom položaju nalazi najnizvodnije u slivu reke Save i upravo je zbog toga od velike važnosti zaštita od svakog oblika štetnog dejstva voda od poplava, kao i pitanja zaštita kvaliteta voda, imajući u vidu da se iz savskog sliva snabdevaju pijaćom vodom stanovnici Sremske Mitrovice, Šapca, Beograda i drugih mesta.
U ovim poplavama pokazana je velika solidarnost Vlada dveju susednih država i činjenica je da su Srbija i Hrvatska i do sada sarađivala u okviru IPA projekta, programa za kandidate i potencijalne kandidate za EU, na temu zaštite od poplava tokom 2012. godine, kao i u okviru inicijative za prevenciju i spremnost reagovanja u katastrofama na tlu Jugoistočne Evrope.
Pored toga, Srbija aktivno učestvuje i u regionalnim aktivnostima koje se odnose na upravljanje rizicima od poplava kroz rad Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Iako sve ove činjenice ukazuju da je i do sada bilo saradnje u regionu, ipak je neophodno da se pitanje prirodnih i drugih katastrofa sistemski reši. Upravo je ovaj sporazum, o kome danas raspravljamo, zbog toga izuzetno važan, a za nas koji smo iz Srema, ima poseban značaj.
Sporazum na vrlo jasan i precizan način uređuje sva ona pitanja i probleme sa kojima smo se suočavali tokom majskih poplava i verujem da ćemo prilikom suočavanja sa nekim narednim prirodnim izazovima i katastrofama biti u mogućnosti da ublažimo njihove posledice, jer upravo cilj Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske ovim zakonom je uzajamna pomoć jedne države ka drugoj.
Samim sporazumom jasno se uređuju uslovi za saradnju kroz planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađivanja životne sredine, radioloških opasnosti, industrijskih i drugih katastrofa, uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, uzajamnoj pomoći pri zaštiti i spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, stručnom osposobljavanju i usavršavanju stručnih lica i službi kroz kurseve, seminare, obuke i organizovanje zajedničkih vežbi, razmena naučnih i tehničkih podataka, saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Ono što je po mom mišljenju u prvom redu po važnosti, a tiče se prevencije i obaveze obaveštavanja o opasnostima i mogućnostima nastanka katastrofe koje mogu ugroziti teritoriju druge države, upravo je to presudno u preventivnom i početnom delovanju u kriznim situacijama.
Pored navedenog, sporazum precizira i sva ona iskustva sa kojima se suočavamo na terenu, a tiču se prelaska granica spasilačkih timova pojedinaca, koju omogućava pojednostavljena procedura, unos opreme sredstava neophodnih za vršenje zadataka u samom spašavanju i pomoći, unos humanitarne pomoći, regulisanje boravka spasilačkih ekipa na teritoriji druge države, regulisanje nastale materijalne štete i drugo.
Pored navedenog, sporazum precizira i uslove i način upotrebe plovila i vazduhoplova, a svedoci smo da su oni bili upravo od izuzetnog značaja tokom majskih poplava.
Ono što daje puni značaj ovom sporazumu i dokaz da će biti sproveden, jeste stalna mešovita komisija za sprovođenje zadataka određenih ovim sporazumom. Ovu komisiju će činiti predstavnici sektora za vanredne situacije sa strane Srbije i državne uprave za zaštitu i spašavanje sa strane Hrvatske i sastajaće se najmanje jednom godišnje.
Naglasio bih da je za nas izuzetno važan i dogovor postignut između Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, da se u buduće operativno razmenjuju informacije između Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i „Hrvatskih voda“, kako bi pravovremeno reagovali na visok vodostaj reke Save i omogućili da se izbegnu potencijalno opasne kritične situacije.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i ostale sporazume koji se nalaze u okviru ovog zajedničkog pretresa.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o četiri sporazuma i svaki od njih je na svoj način jako bitan u jačanju bilateralnih odnosa sa našim susednim zemljama.
Krenuću drugim redosledom, prvo ću da govorim o Sporazumu sa Makedonijom koji je jako bitan, o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, čime će se obezbediti lakši prelaz i boravak naših građana i građana Makedonije u ove dve zemlje.
To će se posebno odraziti u pozitivnom smislu u vreme letnjih meseci kada građani Srbije prelaze masovno preko Makedonije na pravcu do Grčke, tada će se to tek odraziti u najpozitivnijem smislu.
Takođe, sporazumi i sa Rumunijom, između Vlade Republike Srbije i Rumunije, otvaranju dva granična pojasa, odnosno prelaza Vračev Gaj - Sokol i Golubac - Nova Moldova i to predstavlja izuzetno značajan sporazum u smislu jačanja saradnje ove naše dve istorijski bliske zemlje.
Novi granični prelazi omogućiće lakši protok putnika i robe, zatim skratiće komunikacije i razvoj u pograničnom području zahvaljujući boljoj ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj saradnji.
Ono malo pre što smo čuli, zaista, volela bih lično da to više ne bude, da se ne čuje u javnosti da imamo jako loše granične prelaze. Ovo će definitivno biti jedan dobar primer zato što su ovi sporazumi uslov, apliciranje IPA fondovima, gde će se dobiti za izgradnju dva infrastrukturna pogranična prelaza, „Granični prelaz Dunava skelom kod Golupca i Nove Moldove“ i „Most na Neri i u Vračev Gaju i Sokolu“.
Želim da se osvrnem u ovom trenutku na najznačajniji Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, potpisanog između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Mi smo svedoci velikih klimatskih promena i to, nažalost, na našem području je najznačajnije, zato što je kod nas bila jasno izražena četiri godišnja doba, danas to više nije tako, pa se u isto vreme borimo na jednoj strani sa poplavama, na drugoj strani sa vatrenom stihijom.
Po ovom pitanju primarna i najveća odgovornost jeste upravo u državama koje moraju uspostaviti efikasniji sistem za odgovor na ovakve katastrofe i, ono što je još važnije, za sprovođenje mera za smanjenje rizika i otklanja posledica ovakvih katastrofa.
Cilj ovog sporazuma je unapređenje saradnje između naših zemalja u smislu očuvanja ljudskih života i očuvanje materijalnih dobara kada se pojave katastrofe, poplave, požari, zemljotresi, zagađenje životne sredine, industrijske i radiološke opasnosti, kao i plovidbene nesreće na unutrašnjim vodama.
Činjenica je da je i u toku majskih poplava postojala saradnja između susednih država iako tada nisu postojali ovi sporazumi, ali definitivno je potrebno formalizovati ovu saradnju.
Formalizacija je jako bitna iz više razloga. Malopre smo i čuli da nisu do kraja istaknuti svi parametri kako će se sarađivati. Smatram da će to vremenom doći, kada se formiraju zajedničke komisije i ekspertske grupe koje će raditi na analizama rizika i planovima reagovanja. Omogućiće se rana obaveštavanja, razmena informacija, znanje i zajedničke obuke i vežbe, kao i razmena naučnih i tehničkih podataka i, naravno, direktno pružanje pomoći u toku katastrofa.
Sporazumom su jasno definisane procedure prelaska granice, zadržavanje ili tranzit kroz državu, prevoz oružja, spasilačke opreme i humanitarne pomoći, zatim upotreba vazduhoplova i vozila, kako za prevoz spasilačkih ekipa, tako i za gašenje požara i način finansiranja, što je vrlo bitno.
Sve vreme aktivnosti spasavanja su pod nadzorom stalne mešovite komisije. Lično se nadam da ovakva vrsta pomoći nam neće više nikada biti potrebna, ali će ovakvi sporazumi svakako učvrstiti bilateralne odnose i saradnje u onim oblastima koje su jako bitne za naš brži ulazak u EU.
Sada bih imala potrebu samo da se vratim na nekoliko kritika koje smo mogli da čujemo malopre, da nije ni urađen nijedan metar vodozaštitnih pojaseva.
Činjenica je da su vodozaštitni pojasevi izuzetno velika investicija za ovu vladu i o tome je malopre ministar govorio. Ljudi koji se razumeju znaju koji novac treba da se izdvoji za to. Sigurna sam da pre majskih poplava, da je Vlada ulagala u vodozaštitne pojaseve, teško bismo objasnili građanima Srbije zašto se novac odvaja u te svrhe, a ne u egzistencijalna pitanja i ozdravljenje Srbije.
Građani Užica su svedoci da je 2012. godine veliki novac uložen u sanaciju brane akumulacije Vrutci i čišćenje akumulacije Vrutci. To je bilo 65 miliona dinara. Dve godine kasnije Užičani su ostali bez pijaće vode.
Katastrofe su nešto što je teško predvideti. Pričam o preventivi o kojoj slušamo sve vreme. Uglavnom su nepredvidive i zato ih je teško sprečiti.
Danas Užičani, zahvaljujući Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću, imaju alternativni način vodosnabdevanja, a uz koje će dobiti i fabriku vode.
Ono što još želim da kažem je da ova četiri sporazuma, koja su danas pred nama, sigurna sam da će ih u narednom periodu biti još više, naročito zbog poseta zvaničnika našem državnom vrhu, pokazuju da su napori ove vlade i premijera definitivno doneli rezultate, tako da danas sva vrata zemalja u regionu, a i u svetu, su široko otvorena za Srbiju i Srbija je posle dugo vremena našla svoje značajno mesto na mapi sveta.
Želim da kažem da će se SNS u pozitivnom smislu u danu za glasanje izjasniti za ova četiri zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske je jasan izraz opredeljenosti u intenziviranju i poboljšanju saradnje u oblasti zaštite i spasavanja života i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nepogoda. Ova saradnja postajala je i bez ovih potpisanih sporazuma, ali je formalizacija saradnje u svakom slučaju dobro došla i poželjna.
Ono što bih želela da istaknem kao pozitivno i što se vidi iz teksta ovih sporazuma je ta želja zemalja potpisnica za zajedničkom saradnjom, želja za razmenom podataka, za razmenom iskustava i za korišćenjem zajedničkih kapaciteta. Na to ih, na kraju krajeva, i obavezuje tekst ovog sporazuma, gde su one obavezne da razmenjuju informacije, da zajednički rade na usavršavanju opreme, na osposobljavanju pojedinica, da rade na produbljivanju saradnje državnih organa i humanitarnih organizacija.
Sve ovo ima za cilj unapređenje saradnje u oblasti vanrednih situacija, gde bi kao jedan vid savršene organizacije na nepogode moglo da se odgovori efikasno, uz što manje angažovanja, uz što manje utrošenih sredstava i vremena. Sve ovo govorim imajući u vidu nepogode koje su nas u proteklom periodu zadesile i čije posledice još uvek osećamo, gde smo zaista mogli da se uverimo u to koliko je važna pravovremena reakcija i pomoć koja dolazi sa svih strana.
Kada je jedna zemlja pogođena nepogodama, kada je njeno stanovništvo ugroženo, njena materijalna dobra i kada ona nije u mogućnosti da se samostalno izbori sa ovim nedaćama, od ključnog je značaja imati pomoć na koju se može računati, tako da nas ove opasnosti direktno opominju na važnost saradnje i razumevanja u regionu.
Kratko bih se osvrnula na neke pozitivne stvari iz ovog sporazuma, kao što je forma zahteva za pomoć, koju šalje jedna od ugovorenih strana, gde on sadrži opis nepogode, posledice koje su zadesile zemlju, preduzete mere, a kao odgovor od druge ugovorene strane se dobija obim raspoloživih mera i pomoći koju ona može pružiti.
Član 12. i član 13. jasno preciziraju prioritete i daju jednu opravdanu, pojednostavljenu i ubrzanu proceduru za prelaz pojedinaca, spasilačkih timova, ali i humanitarne i druge pomoći.
Imajući u vidu sve ove značajne stavke i razmere koje nepogode mogu imati i njihovu nepredvidivost, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog sporazuma. Hvala vam.