Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.10.2014.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/304-14

2. dan rada

14.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:05 do 15:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Srbije koji pratite ovaj direktni prenos zasedanja Narodne skupštine, podsećanja radi, danas usvajamo sporazume koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Republike Makedonije, prvi o kojem ću pričati, o uzajamnom priznavanju vozačke dozvole.
Apsolutno mi iz naše poslaničke grupe podržavamo ovaj zakon i glasaćemo za njega. Svesni smo da za vreme prošle, pretprošle, ne znam kako da ih brojim, Jugoslavije je bilo velike fluktuacije stanovništva, kako Makedonije prema ostalim delovima tadašnje Jugoslavije, tako i Srbije i ostalih republika prema Makedoniji. Sa Makedonijom nas vežu mnogo prijateljstva, rođačke veze, a ovim sporazumom je omogućeno da rezidenti, tj. oni koji imaju boravak na teritoriji Republike Makedonije, a državljani su Republike Srbije, mogu da koriste svoje vozačke isprave onakve kakve imamo u Republici Srbiji, a isto se odnosi i na one ljude koji odu poslom ili koji su u tranzitu kroz Makedoniju, tako da ne bih dužio, apsolutno podržavam ovaj vid uspostavljanja saradnje bilateralnih odnosa, jer oni olakšavaju život, kako građanima Srbije, tako i građanima Makedonije.
Druga dva sporazuma se odnose na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac na srpskoj strani i Nove Moldove u Rumuniji i drugi prelaz između Vračjeg Gaja, to je Republika Srbija, i Sokol u Rumuniji sa izgradnjom mosta koji se nalazi na reci Neri i time se uspostavlja bolja komunikacija između građana Republike Srbije i onih koji žive u Rumuniji.
Jako mi je žao što tu nije neko iz Ministarstva spoljnih poslova, ali se nadam da ćete vi, gospodine ministre, ono što budem imao, kao sugestiju, pitanje preneti gospodinu ministru i da ćete nam vratiti infromaciju šta je reklo Ministarstvo spoljnih poslova.
O čemu se radi? Prirodno je da delovi zemlje koji se nalaze u rubnim područjima, tj. blizu granica sa susednim zemljama, naročito kada se to odnosi, kao kod nas, prema EU, treba da budu razvijeniji od onih delova koji su u unutrašnjosti, koji imaju slabu infrastrukturu, koji imaju slabu putnu privredu i gde prirodno stanovništvo ide tamo gde je veća fluktuacija pameti, robe i novca, prirodno je da to bude i u našim pograničnim područjima, kako južno od Save i Dunava, tako i severno od Save i Dunava. Ono što je realnost, oni koji imaju, ono što kažu, od Boga dato da imaju veću mogućnost i bržu mogućnost razvoja u odnosu na drugi deo zemlje, zbog toga što ne postoji mogućnost komunikacije, nema graničnih prelaza, slaba putna privreda, što je ta putna infrastruktura slaba, oni su u zapećku, oni su kao neko slepo crevo Republike Srbije i otvaranja ovih graničnih prelaza dajemo mogućnost ubrzanog privrednog razvoja tih delova Republike.
Dobro je što Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija radi na otvaranju graničnih prelaza. Po meni to trebalo svuda gde postoje susedna mesta sa jedne i druge strane granice i mogućnost putne infrastrukture da se to uradi, jer što više bude prelaza, to će veća mogućnost biti fluktuacije i prometa robe, pameti, investicija i svega onoga što je potrebno Republici Srbiji.
Ono što sam hteo da pitam – kada će ostali granični prelazi biti rešavani? Zamolio bih vas da ovo pitanje, gospodine ministre, prenesete. Sticajem okolnosti znam da između Nakova koji se nalazi pored Kikinda, na samoj rumunskoj granici, i sela Lunga koje je sa rumunske strane više godina unazad, ako ne i decenija, postoji inicijativa da se otvori granični prelaz. Sve vlade su obećavale, pa i ova sadašnja, sve vlade od 1945. godine, da ne bude nedoumica, apsolutno sve vlade od 1945. godine su obećavale prelaz. Ova Vlada je obećala, tj. neko u Ministarstvu spoljnih poslova, pa bih zamolio, jer to život znači ovim ljudima, da im se omogući, da šansa da razviju svoje mesto, od tog prelaza će imati koristi i stanovnici Banatskog Velikog Sela i Ruskog Sela i Nakova i Kikinde i svih onih koji gravitiraju tom industrijskom centru koji se gradi u Kikindi, da učinite napor i lobirate u ime tih naših sugrađana koji ostaju zaboravljeni, jer je nelogično da jedno selo, koje je bogom dano, gde kažu - kad posadiš dugme, nikne kaput, se prazni, jer nema ničega. Ima jedan granični prelaz koji se otvara o nekim državnim praznicima i svi oni koji su mladi, a nekada je selo bilo puno mladosti, se sele u Kikindu, iz Kikinde u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Novi Sad, iz Novog Sada u Beogradu. Ako tako nastavimo, svi ćemo mi da pređemo u Beograd. Mi sa juga Srbije već gledamo lokacije gde možemo ovde da nađemo svoje uhlebljenje. Iskreno se nadam da vi možete pomoći našim sugrađanima iz Nakova da dožive svoj neostvareni san i da se taj prelaz otvori.
Ono što sam ostavio za kraj je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske. Naši sugrađani su čuli dosta priče oko ovog sporazuma. Više smo slušali, što treba da se čuje, šta je urađeno posle majskih poplava. To narod treba da zna. To treba uvek pričati bez obzira na političku opciju. Ono što se radi dobro mora da se zna, ali mora da se zna i ono što se ne radi dobro. Mislim da se tu slažu i pozicija i opozicija.
Predmet sporazuma je, kao što su govorili moji prethodnici, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplave, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na unutrašnjim vodama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. On predviđa uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, predviđa uzajamnu pomoć pri zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, razmenu znanja, da ne čitam do kraja ovaj član, a cilj sporazuma je da ugovorene strane, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, uzajamno pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada ugovorna strane koja traži pomoć nije u mogućnosti da se suprotstavi posledicama katastrofa svojim sredstvima. To je sve u redu i to treba podržati.
Ovim nastavljamo ono što se nekada zvalo civilna zaštita na teritoriji one pred predhodne Republike Jugoslavije. To je nešto što od pamtiveka sve države rade, brane se od elementarnih nepogoda u zavisnosti od pameti, tehnološke opremljenosti i veka u kome se to dešava.
Ono što je interesantno jeste da je sporazum potpisan 15. jula, i to posle majskih poplava i da je u Skupštinu došao danas 14. oktobra. Pitao bih vas, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi koja vodi Republiku Srbiju već treću godinu u raznim odnosima, ali to je to, to je ta politika i to je ta skupštinska većina, sada je veća posle poslednjih izbora, zašto ovo što se dešavalo nije predupređeno od 2012. godine do 2014. godine, tj. do maja meseca? Čuo sam dosta kolega koji su iz tih delova, koji su bili najugroženiji ovim poplavama, konkretno govorim o Šapcu.
Znači, 2012. godine kada je ova Vlada, tj. ova skupštinska većina preuzela vođenje Republike Srbije i formirala svoju Vladu, u Šapcu je ona zatekla završen tender za ovih famoznih pet kilometara nasipa koji je ostao da se uradi i još nije završen. Govorim o 2012. godini. Tender je završen i izabran je ponuđač na javnom tenderu. Novac je bio odvojen u visini od 250 miliona dinara i sa tim se stalo posle preuzimanja vlasti, nije potpisan ugovor i taj nasip nije urađen. U maju mesecu smo imali odbranu Šapca na nasipima, što je normalno i to treba svaka država da radi, ali pitam – zašto taj nasip nije završen kada je bilo vreme, 2012. godine do 2014. godine? To je minimum godinu i po dana.
Sada čujem od kolega da je ponovo u procesu iznalaženje budžetskih para, što je normalno, jer pare se koriste u toku budžetske godine, teško su prenosive iz jednog budžeta u drugi, sem ako aproprijacija to ne opredeli. Zbog čega smo imali problem odbrane Šapca? Zbog čega je nečijim, složićete se sa mnom, propustom napravljena šteta od milijardu dinara u okolini Šapca?
Dakle, apsolutno se slažem da svi trebamo da učinimo maksimalan napor i da trebamo da se trudimo da svoj posao radimo savesno i odgovorno.
Ono što ja vidim kao osnovni problem je da kako dođe koja garnitura smatra da je ona jedino pametna, jedino Bogom dana i sve univerzalno zna. Najgore je, gospodine ministre, kada dnevna politika pokuša da bude jača od struke i kada ministri svojim autoritetom i položajem naređuju šta treba da se radi. U principu, treba samo da se pita struka i vi ste postavili jedno pitanje i tražili od nas narodnih poslanika da javimo sva krizna mesta, kako klizišta, tako potencijalna mesta gde može da dođe do izlivanja reka, kod eventualno sledećih obilnih padavina.
Kažem vam, gospodine ministre, svaka uprava za planiranje i izgradnju u svakoj opštini ima evidentirana apsolutno sva klizišta, ima evidentirana sva moguća mesta proboja voda, ima planove u „Srbijavodama“, gde rade stručni ljudi, za odbranu svih reka, i svih njiva u Republici Srbiji. Treba samo dobra politička volja određivanje prioriteta i polako krenite od onih opasnih voda, kako kažete, petogodišnjih, desetogodišnjih, pedesetogodišnjih, i stogodišnji, pa kada uradimo stogodišnje vode, te nivoe mogućih reka, krenimo na hiljadugodišnje vode i onda ćemo zaštiti Srbiju. To je moja sugestija, a ja se nadam da ćete mi odgovoriti na ova pitanja.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar mr Velimir Ilić. Izvolite.

Velimir Ilić

Gospodine poslaniče, želim da vam odgovorim na vaše pitanje. Tačno je da je donesen zakon 2011. godine, gde su sva javna preduzeća i sve lokalne uprave morale da donesu strategiju odbrane od elementarnih nepogoda i da iznesu kolika je to cifra.
Da bi Srbiju kompletno zaštitili i odbranili i doveli u red potrebno je 11 milijardi evra, kada se sve to sagleda. Međutim, vi znate da je 2007. godine početa prva faza zaštite izmeštanja Kolubare i zaštite kopova. Druga faza isprojektovana 2008. godine trebalo je da se radi. Nije završeno. Zato je došlo do možda većih havarija nego što bi bilo da je to urađeno.
Da vam ne nabrajam sada sve projekte. Na primer, Grabovica je urađena pre 25 godina i stajala sa kompletnom dokumentacijom. Nije urađena. Tekija je urađena pre 22 godine projektna dokumentacija i nije urađena kada je Đerdap trebalo da zaštiti okolna naselja od bujičnih voda.
Međutim, tada u tom periodu, u toj godini koju vi pominjete, 2012. godini, ministar finansija je doneo odluku da „Srbijavode“, i sva ta preduzeća koja imaju sopstvene prihode od naplata raznoraznih, koje idu direktno u zaštitu, popravku bedema, zaštitu od bujičnih ovda itd, idu u budžet za plate i penzije, a vodoprivedne firme su uskraćene do današnjeg dana.
Od tih sopstvenih svojih prihoda na koje imaju pravo i gde ubiraju, nisu mogli da plasiraju tamo gde su te pare namenjene i zato je došlo do velikih zastoja i neodržavanja. Znači da je to skoro 20 godina bilo zanemarivano, a posebno je intenzivirano zadnjih godina, 2011, 2012. godine, kada je potpuno zaustavljen priliv koji je išao u vodoprivredna preduzeća i prebačen je direktno u budžet. Onda je budžet vraćao nazad na kašičicu, ako treba namenske pare za zaštitu i održavanje nasipa. To je veliki problem izazvalo. Zato je i došlo do većih havarija nego što bi bilo normalnije da je se sve to održavalo.
Ne možete vi da objasniteda je jedna brana Selova, koja se radi, završena je 96%, ne završi se 4%, i da zaustavi bujičnu vodu na polovini, odnosno na pritoki reke Kolubare i potpuno stavi pod kontrolu. Ali, tadašnje finansije nisu to dozvolile. Razumete, nema para. Treba za neke druge stvari, plate, penzije, i ostalo, i naravno nije otišlo tamo gde treba.
Sada je ova Vlada platila ceh u maju, platila kasnije. Znate kako, stalno se molite Bogu – neće valjda, neće valjda i jednom vas to zadesi. Moramo da ulažemo sredstva. Ne možemo mi tih 11 milijardi evra uložiti zaštitu Podunavlja, zaštitu Morave, svih tih bujičnih voda odjednom. To je proces da se radi možda 10, 15 godina.
Ovo što ste dobro rekli, locirati te najkritičnije tačke pa polako krenuti, pa manje kritične, pa tako, pa dovoditi u red i trebaće možda 10, 15 godina da se sve to dovede u red, taman, možda i 20 godina, onoliko koliko nismo ulagali prethodnih 20 godina.
Jednom mora đavo da dođe po svoje, ako ne radite ono što treba da radite i to je sada sustiglo ovu Vladu i nijedna vlada ne bi izdržala ovaj udarac koji je izdržala ova Vlada. Devet meseci da imate štetu milijardu i 700 miliona. Ljudi, pa to je prosto nemoguće, takav udar izdržati u jednoj Vladi. Ova Vlada umesto da krene u zapošljavanje, razvoj, ona mora to da sanira. Ne može sada sve odjednom, ali ide i ogromna je šteta, milijardu i 700 miliona udariti na budžet za devet meseci jedne Vlade je strašno.
Dobio sam rešenje za ministra za vanredne situacije drugi dan posle velikih poplava. Znači, još nisam ni stupio na dužnost, a već je bilo poplavljeno. Mnoga ministarstva nisu ni uspela da oforme kabinete, a poplava je već bila. U raskoraku tom to se dogodilo. Vlada je opet uspela da se stabilizuje, konsoliduje i nekako to odradi. To je velika uloga bila i vojske i policije i određenih humanitarnih organizacija, svih građana. Videli ste svi šta se događalo i kako se to sve događalo da je svaki čovek u Srbiji bio junak nečega što je zadesilo ovu državu.
Nezapamćeno, na pojedinim područjima bile su vode hiljadugodišnje. Na primer, na Tekijama nasipi zemlje u objektima su bili do prvog sprata. Imali ste potpuno zatrpanu kuću do prvog sprata, a negde i na spratnom delu mulj, talog, drveće, panjeve i sve ostalo. Bujica je nosila zidove, nosila kuće. Obrisala je nekoliko kuća. Ne postoji trag da je tu bila kuća.
Zamislite, neki dan su pripadnici armije pronašli telo čoveka koji je pokušao da izađe napolje i samo je probio staklo i mulj ga je potpuno zatrpao i tek kada se mulj vadio nađen je u objektu. Niko nije pretpostavljao… Nije uspeo da otvori vrata. Sve je bilo puno mulja. Samo je pesnicom probio staklo i tako je ostao i tako je nađen. To je nezapamćeno.
Moramo da se spremimo za to i da otklonimo te slabe tačke. Slažem se sa vama, ali mi radimo na tome. Pripremo te projekte i, ponavljam, da bi sve zaštitili u Srbiji treba 11 milijardi evra. Naravno, ne može odjednom. Mora polako.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi Ljiljana Malušić.
Izvolite, gospodine Nikoliću.
Izvinjavam se, reč ima ministar.

Velimir Ilić

Ne bežim od odgovora, ja sam bio ministar tada vodio sam mnoge projekte koji su bili važni. Meni je jako žao što grad Šabac za vreme moja tri mandata u infrastrukturi i kapitalnim investicijama, gde se izuzetno puno para ulože u to, nikada nije konkurisao za jedan dinar sredstava, verujte. Nikada niste tražili ništa u tri vlade, evo, ja vam to odgovorno tvrdim, možete da proverite u papirima.
Jednom sam dolazio u Šabac i pitao ljude da li im treba nešto. Pa, zašto, tamo je bila neka vlast koja jednostavno nije htela komunikaciju sa Vladom i nikada nisu tražili, meni je bilo malo nezgodno, ima gradova koji nijednom ništa nisu tražili, a ima gradova koji su redovno tražili i dobijali malo, pomalo i rešavali probleme. Meni je bilo jako čudno, ali neki gradovi nisu nikada jedan dinar tražili.
Dakle, mi smo imali, kada je bilo ono dvovlašće u Beogradu, sećate se možda, grad Beograd nikada nije konkurisao ni za jedan projekat preko Vlade. Takva je bila politika Beograda. Ja ne mogu sada da ih nateram, oni 15 godina ne traže ništa. Nijedan projekat, a bilo je mnogo projekata, mnogo para koje su dolazili, ali nikada niko nije napisao zahtev da nešto traži. Mi smo rešili kanalizaciju pola Srbije, a na primer, Umka, Dedinje nemaju kanalizaciju, Kaluđerica i nikada niko nije tražio kanalizaciju, a vi znate da su imali Fond za komunalno opremanje svih gradova Srbije i opština itd, ali nikada niko nije podneo zahtev zvanično da traži sredstva.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Iliću, uvaženi građani Republike Srbije, mene kao narodnog poslanika veoma raduje saglasnost svih poslaničkih grupa kada su u pitanju sporazumi koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa vladama Republike Hrvatske, Rumunije i Makedonije.
Raduje me saglasnost zato što i opozicija prepoznaje da Vlada Republike Srbije, ili tzv. Vučićeva Vlada ima sluha i poštuje sve ono što je u ekspozeu, kada je gospodin Vučić bio u ovom parlamentu, a sa 208 narodnih poslanika izabrana Vlada u ovom sastavu, ispunjava ono što je obećala.
Rekli smo da ćemo voditi spoljnu politiku koja je miroljubiva, koja poštuje susede, vodićemo politiku da Srbija nema nikakvih pretenzija prema drugim međunarodno priznatim državama koje su ujedno članice UN. Priznajemo suverenitet i integritet svake od ovih država.
Imamo četiri sporazuma, svi su veoma važni na svoji način. Pomenuo bih prvo sporazum koji smo potpisali sa Makedonijom, a koji ćemo, nadam se sutra, svojim glasovima ratifikovati u ovom parlamentu. Radi se o tome da smo sa Makedonijom potpisali sporazum da će važiti naše vozačke dozvole, odnosno vozačke dozvole građana Srbije koji imaju boravak ili duže borave u Makedoniji, da ne bi bili skopčani sa prevelikom administracijom, pravljenjem velikih troškova, a takođe, imajući u vidu da je Makedonija država kroz koju tranzitno prolazi veliki broj građana, kako leti u vreme letnjih odmora, tako i zimi, da vozačke dozvole koje važe na
teritoriji Republike Srbije, koje izdaju unutrašnji organi Republike Srbije, važe i na teritoriji Makedonije, a da makedonske vozačke dozvole, odnosno dozvole makedonskih građana takođe važe u Srbiji.
Taj reciprocitet pokazuje uzajamno poštovanje između naše dve države i pokazuje uvažavanje koje imamo sa Republikom Makedonijom, imajući u vidu da je i Republička Vlada Srbije i Makedonije imala zajedničku sednicu i to otopljavanje odnosa između Republike Makedonije i Republike Srbije počinje negde 2012. godine. Znamo da smo ranije imali velikih problema, znamo da je bilo jako velikog nerazumevanja između naše dve države o mnogo pitanja, ali mislim da ova republička Vlada, a takođe i predsednik Republike gospodin Tomislav Nikolić sa svoje strane čini mnogo na otopljavanju odnosa između naše dve države, što je naravno na dobrobit svih građana Srbije.
Zbog toga i opozicija, prepoznajući tu politiku, želi da glasa za ovakve sporazume, želi da glasa za ovakve zakone, jer podržavajući ovu Vladu moguće da na sledećim izborima pređu cenzus, ne budu u problemu kao što su bili i ne bude malicioznih izjava koje smo slušali u toku dana, gde se pokušavalo vama ministre da imputira da se vi u ovoj Vladi ne pitate ništa, da vi samo potpisujete i da ste vi formalno danas ovde na sednici, a da suštinski ne odlučujete ni o čemu. Znajući vas lično i znajući vas kao dugogodišnjeg političara, svestan sam da vi posedujete jedan gabarit jednog ozbiljnog političara koji ima svoje mesto u Vladi, koga poštuju u Vladi i koji će, nadam se, još veoma dugo obavljati odgovorne poslove i na dobrobit ove Vlade, a naravno i na dobrobit građana Srbije.
Ne primereno da se pokušava da se umanji vaša uloga i da se danas ovde priča o nečemu što apsolutno nije tema. Niti su ovi sporazumi vezani za poplave koje su nas, nažalost, zadesile na proleće, niti smo mogli da to sprečimo, a još manje smo mogli da predvidimo da će tako nešto da se desi.
Postoji ovaj sporazum sa Hrvatskom o kome ću kasnije. Ono što sam hteo da istaknem, sa Republikom Rumunijom, odnosno sa njihovom Vladom je potpisan ovaj sporazum o otvaranju dva granična prelaza, to su malogranični prelazi. Imam jednu molbu, pošto ste vi danas ovde predstavnik Vlade, a tiče se jedne opštine, to je Trgovište koje se nalaze na krajnjem jugu Srbije, koje je krajnje siromašno, devastirano, ogroman broj stanovnika odatle odlazi trbuhom za kruhom, uglavnom jedno siromaštvo i nešto što se zove slepo crevo Srbije.
Oni su aplicirali, poslali su molbe na mnoge adrese, pa evo ja kao narodni poslanik iz Pčinskog okruga vas molim da ovo upišete, da probate da na Vladi ili resornom ministarstvu, gde se to već odlučuje, se dozvoli jedan malogranični prelaz između opštine Trgovište i opštine Kriva Palanka u Makedoniji, jer bi na taj način protokom roba, usluga, kapitala bilo učinjeno mnogo za ovu opštinu. Ona bi na taj način bila u mogućnosti da se ekonomski razvije, da se i putna infrastruktura u tom smislu razvije. Oni su sa svoje strane spremni da ulože dosta novca i dosta svog dobrovoljnog rada da bi napravili taj prelaz prema Makedoniji. Veoma im znači i ovo prosto želim da zapamtite i da probate da sa svoje strane, ne morate danas da mi odgovorite, ne morate da mi danas obećate. Ako hoćete, tim pre i tim bolje za mene, a i za građane Trgovišta.
Postoji onaj četvrti sporazum koji je sa Hrvatskom i o kome hoću da kažem par reči. Dugo smo imali i bolnu i krvavu istoriju sa Republikom Hrvatskom, sa našim građanima koji su građani Republike Hrvatske, sa kolonama izbeglica, sa ratom,
sa „Olujom“, sa Drugim svetskim ratom, ali sve je to iza nas, sve je to za istoriju.
Mi moramo da gledamo napred i zato mene kao narodnog poslanika zaista raduje ovaj prvi sporazum Republike Hrvatske sa Vladom Republike Srbije, gde ćemo mi jednom sinergijom probati da se izborimo protiv prirodnih nepogoda, protiv katastrofa, protiv poplava, požara i svega onoga što je navedeno u sporazumu, a što je predvidivo.
Samo bih hteo da podsetim da je za svaki sporazum potrebno dvoje ili dvojica. U ovom slučaju su sazreli uslovi u julu mesecu ove godine da se između Hrvatske i Srbije napravi ovaj sporazum. Nije on mogao da se napravi prošle godine, nije mogao da se napravi 2010. godine, zato što nije postojala politička volja, zato što nije postojao kapacitet i želja da se na obostrano zadovoljstvo napravi nešto što će sprečiti, preduprediti bilo koju katastrofu. Nadamo se da je ovo jedan od prvih koraka koje ćemo u normalizaciji odnosa sa Hrvatskom imati.
U tom smislu, naravno, poslanička grupa i ja, kao i svi poslanici u ovoj sali, i oni koji nisu tu, a danas su kritikovali sve ovo što ste vi pričali, ovo što ste iznosili, danas nemaju vremena za tako nešto, verovatno su u nekom baru, verovatno je i vreme ručka, pa se pazi na liniju ili se drži konferencija za štampu, gde se napada ministar, gde se napada poslanička grupa SNS ili se priča sve najgore o Aleksandru Vučiću, priča se o ovim avionima koji lete i koji su jedna priprema za odličnu „Paradu ponosa“, na koju smo svi ponosni. Evo, pozivam sve građane Srbije da dođu na tu paradu, biće sigurno i srećni i zadovoljni i puni sebe i ponosni na svoju državu. Videće da posedujemo jednu snagu koja svakog našeg neprijatelja može odvratiti od bilo kakve sulude ideje da bilo šta na našoj teritoriji proba. U tom smislu, SNS će u Danu za glasanje, naravno, glasati za sve ove sporazume, ratifikujući ih tako i dajući im snagu u zakonu. Hvala lepo.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić, a zatim Svetislav Vukmirica. 
Izvolite, gospođo Ljiljana.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo poslanici, danas ćemo govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev, naselja koje se nalazi sa srpske strane i sa druge strane, odnosno na strani Rumunije, prelaz Sokol.
Ovaj Sporazum je zaključen 11. decembra 2013. godine od strane Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije, tako i Ministarstva inostranih poslova Republike Rumunije. Ukoliko jedna od ove dve strane nije zadovoljna ovim sporazumom uvek se može notifikacijom rešiti problem. Međutim, efekti notifikacije traju oko 30 dana.
Zašto je bitno da imamo ova dva prelaza? Pre svega treba reći da se zahvaljujući IPA fondu i cifri koja je 2.354.000 eura, a zahvaljujući projektima koji su napravljeni sa obe strane, mi možemo sada vrlo brzo, ako obezbedimo infrastrukturu, što bi značilo po međunarodnim standardima i pravilima, doći do ovog drumskog prelaza, konkretno mosta na reci Nedi. Šta to znači? To znači pre svega dobru saradnju između dve prijateljske zemlje, inače, imamo izuzetnu saradnju sa Republikom Rumunijom, zatim jačanje bilateralnih odnosa, kao i mnogo brži promet kako putnika tako i robe, tranzita. Znači, jačanje ekonomije u oba pravca.
Drugi projekat za koji dobijamo novac iz IPA fonda je rečni prelaz skelom, u ovom slučaju biće to trajekt, sa rumunske strane naselje Nova Moldava, a sa na naše strane Golubac. Šta će to značiti? Pre svega skraćenje puta, brzina, efikasnost, povezivanje ljudi. Lično smatram da će ovaj projekat biti vrlo brzo realizovan i predviđa se da će vreme za rad ovog prelaza biti svaki dan od 6,00 do 20,00 časova, što je fantastično. Znamo da postoje prelazi, reptili prošlosti, koji su radili samo za vikend. Nažalost, ova Vlada se potrudila da radimo svaki dan i to će biti boljitak za ovu zemlju. Pod jedan.
Pod dva, ljudi koji žive sa obe strane obale će imati fantastičnu interakciju. Vi znate da tu živi mešovito stanovništvo, što znači u Rumuniji Srbi, u Srbiji Rumuni, bolja fluktoacija, bolje povezivanje svega. Čak se smatra da će i mesne zajednice imati mnogo veću funkciju nego što imaju danas.
Što se tiče drugog Sporazuma između Hrvatske i Republike Srbije, tiče se pre svega saradnje i zaštite od prirodnih i drugih katastrofa. Ovaj sporazum je potpisan 15. jula 2014. godine i vrlo je važno da sa obe strane postoji fleksibilnost. Pre svega, naši bilateralni odnosi idu jednom linijom koja je mnogo bolja nego što je bila, pod jedan. Pod dva, ovo je neophodno zbog katastrofa koje smo imali, pošasti, tako reći, u maju mesecu, kada je Republika Srbija katastrofalno prošla u ovim poplavama. To se isto desilo i Republici Hrvatskoj, pa da se to ne bi dešavalo, neophodno je napraviti timove i potpisati pod hitno ovaj sporazum.
Što se tiče timova, kad se prave timovi sa obe strane, uvek je isti broj međunarodnog tima. Znači, najmanji broj bude po troje ili trojica, a najveći broj zavisi od situacije, odnosno od elementarne nepogode.
Šta je cilj ovoga? Cilj je spašavanje, pre svega zaštita od elementarnih nepogoda i katastrofa.
Šta se dešava ukoliko je neophodno upotrebiti plovila, odnosno vazduhoplove? Neophodno je prijaviti broj vazduhoplova i plovila, kompletnu posadu i kompletne oznake. Uvek kad je bilo kakva vrsta katastrofe u pitanju postoji vođa tima i taj vođa tima je zadužen za svoje ljude. Neophodno je da budu spremni, to je minimum dana, četiri dana, što znači da budu prepušteni sebi, imaju hranu i, sem što spašavaju ljude, moraju biti spremni i za druge vanredne situacije.
Ovaj sporazume je takođe vrlo bitan jer postoji edukacija sa obe strane, vrše se razni seminari, menjaju se brošure, vrše se obuke na obe strane. U svakom slučaju, neophodno je potpisati ovaj sporazum jer donosi samo boljitak i jačanje bilateralnih odnosa.
Što se tiče pak Sporazuma sa Makedonijom oko vozačkih dozvola, to je jedan vrlo lagan sporazum i vrlo neophodan, jer će Republika Makedonija, sa kojom imamo izvanredne prijateljske odnose, moći priznavati i naše saobraćajne dozvole, srpske, a mi njihove. Pre svega, time se postiže brzina u tranzitnom saobraćaju, a takođe i mnogo bolja saradnja u ekonomskom pogledu.
Ukoliko se desi da važećoj dozvoli istekne rok, a državljanin Republike Srbije bude u Makedoniji, ta dozvola neće važiti, ali će se vrlo brzo putem organa koji rešavaju taj problem to rešiti na efikasan način.
Naglasila bih da se radi o sve četiri i u okruženju našem imamo izuzetne bilateralne odnose sa Rumunijom, sad će biti još bolji, imamo odlične odnose sa Makedonijom, a ide se ka tome da se to uradi i sa Republikom Hrvatskom, i pod hitno treba prihvatiti ove predloge zakona o sporazumima, tako da će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje glasati za. Hvala.