Vrlo je jasno po čemu se prethodnik prepoznao pa se javio za repliku, mada su bila dva izraza. Jedan je bio zeka, drugi je bio seljak, ali svejedno.
Ono što je važno, to je, da ponovim ono što naravno veći deo Srbije zna, vreme u kojem sam imao čast da budem funkcioner u srpskoj Vladi, predsednik Vlade, a to je, nažalost, nesrećnim slučajem, od marta 2003. do marta 2004. godine.
U to vreme po svim parametrima je Srbija bila u mnogo boljem stanju nego sada. Javni dug je bio jedva blizu devet milijardi evra, a danas je preko 22 milijarde. Evro je bio 62 dinara, a danas je 120 dinara. Sto hiljada ljudi je bilo više ljudi zaposleno nego danas. Strane investicije su bile milijardu i po evra, a za ovu godinu teško da će doći do 150 miliona. U to vreme Srbija je bila 71. po konkurentnosti u svetu, a danas je 101. U to vreme Srbija je vraćena u Savet Evrope i u mnoge druge međunarodne institucije, što se, naravno, neće desiti ništa slično tome ni ove godine, ni proteklih godina.
Nemam nikakve veze, kao što građani Srbije znaju, sa vladama koje su vladale ovom državom do 5. oktobra, a to su radikalsko-SPS vlade, koje su uništile ne samo privredu Srbije, nego i nekoliko desetina hiljada života građana Srbije, niti sam odgovoran za bilo šta što se desilo posle marta 2004. godine, kada su razne kombinacije raznih kameleona vladale Srbijom i to nema nikakve veze sa mnom. Hvala.

Prvo na repliku, narodni poslanik dr Dijana Vukomanović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, svako ima pravo da sam sebe sagledava u politici kako mu odgovara, ali postoje i građani, postoje i svedoci. Postoji i ona zakletva koju smo položili kada smo postajali narodni poslanici, da ćemo govoriti istinu i da ćemo se boriti za pravdu.
Zaista mislim da neki ljudi na političkoj sceni Srbije nikada ne bi dobili šansu da budu na visokoj poziciji, na visokoj političkoj funkciji da se nije dešavalo zlo u Srbiji, a zlo se desilo onog trenutka kada je ubijen premijer Srbije. Zato vas molim da svi mi vrlo dobro pazimo šta govorimo.
Niko od nas nije u svom političkom programu ili u svom političkom delovanju imao za cilj da padnu nevini životu, bilo koji broj da je u pitanju.
Ako neko ko se bavi politikom u Srbiji ne zna kakve su bile okolnosti od kada je uveden višepartijski sistem u Srbiji i kakve su provokacije bile usmerene ka Srbiji, da su zaista bili na teritoriji Srbije izgnani, prognani i izbeglice, da su zaista pripadnici našeg naroda, a on je srpski, bili izloženi zaista progonima koji su rezultirali nažalost i u gubitku života, ali niko ne može da pripiše da je to bila nameravana politika bilo koje političke partije.
Zaista molim mog uvaženog kolegu narodnog poslanika da kad toliko želi da sebi pridaje istorijski značaj na političkoj sceni Srbije, da lepo sedne, suoči se sa hartijom i mastilom ili ako koristi kompjuter da napiše te svoje memoare, ali zaista ostajem pri tvrdnji da on takav kakav jeste nikad ne bi došao na funkciju premijera da se nije desilo zlo u Srbiji, a to je bilo ubistvo premijera Đinđića.

Zahvaljujem.       
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se svojim seljačkim poreklom ponosim. Samim tim, ne smatram da se ono „zeka“ nešto prepoznao. Znam na šta misli. Idite u ratno tužilaštvo.  Ja se neću baviti biznisom vaše žene, ali nema veze, znam šta ste mislili. Mislite da nisam dovoljno hrabar.
Nije baš bilo hrabro uzeti 525 hiljada evra i da tri godine budete vinogradar. Nije baš bilo pošteno imati ugovor sa narodom o restituciji, a onda ući u parcelu i zasaditi vinograd, navodno ga zasaditi, u parceli koja je oteta od porodice Jakšić 1946. godine i nikad im nije vraćena. Sada tu parcelu, s obzirom da ste preprodali firmu, mora država Srbija da plati 500 hiljada evra, da obešteti pravne sledbenike te porodice. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa tajkunom vinarije. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa firmom sa Devičanskih Ostrva. Nije bilo hrabro fakturisati sadni materijal Vinarije Živković sopstevenoj firmi koja se zove „Empresa“. Nije bilo hrabro izbeći služenje vojnog roka. Mnogo toga nije bilo hrabro, ali ja neću reći da ćete se vi prepoznati u rečenici „zeka“.
Što se tiče pokojnog Zorana Đinđića, vaša politika ne liči na njegovu. I lav može obučavati miša, ali će miš uvek biti samo miš.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Replika je uvaženoj koleginici Dijani Vukomanović. Sa kolegom koji je posle toga govorio stvarno mislim da imam i jezičku barijeru i kulturološku i svaku drugu. Naravno, ništa od toga nije tačno, ali samo jednu stvar oko toga, a to je oko mogu nesluženja vojnog roka. Ja vas molim da to pitate ministra odbrane. To ima u arhivima Vojske. Ne bih nikom preporučio da na takav način dođe do toga da ne služi vojni rok, ali to je potpuno druga tema i to je stvar koja se desila pre 31 godinu i svako normalan zna zašto se to desilo i kako se desilo. Ponavljam, nikom ne želim da na taj način bude oslobođen služenja vojnog roka.
Što se tiče gospođe Vukomanović, ja ne znam na kom brdu ili na kojoj planini je ona provela devedesete godine.

Molim vas, gospodine Živkoviću…

Kao planinar ili kao ljubitelj prirode, otkud znam kako. Ali, da je neko živeo u civilizaciji, makar to bila i Srbija u devedesetim godinama, bilo mu je jasno da je to programski cilj partije koju je tada vodio Slobodan Milošević.
To ne morate da preuzmete kao svoje nasleđe. Više puta ste se ogradili od tog perioda. Poštujem to vaše ograđivanje i mislim da je to dobro i za vas i za političku scenu Srbije i za budućnost Srbije, ali nemojte da branite masovnog ubicu, koji je, što će se, ja se nadam, dokazati, jedan ozbiljan sudski postupak, odgovoran i za ubistvo dr Zorana Đinđića, on ili njegov klan.

Mislim da ste prevazišli pravo na repliku.