Prema tome, pustite vi kako će se istorija baviti mojom malenkošću, to je potpuno nebitno. Mislim da su mnogo važnije stvari u pitanju.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, danas po ko zna koji put se na flagrantan, najgrublji mogući način krši Poslovnik.
Reklamiram čl. 104. i 106. Dozvoljavate govornicima bez upozorenja, reči koje je prethodni govornik izgovorio su, najblaže rečeno, za najminimalniju kaznu, koja se manifestuje u opomeni, ne u upozorenju, već u opomeni. Čak ni to niste učinili, imajući u vidu reči koje su ovde izgovorene, mislim da je to bilo najmanje što ste trebali da učinite.
Dostojanstvo Skupštine je ovde povređeno danas više puta. Ko je ratni zločinac, ko nije, ko se kome poklanjao, a ko ne, ne može biti rečnik ovog parlamenta, niti sme da bude rečnik ovog parlamenta. Često se ovde Poslovnik zloupotrebljava, kao što je to prethodni govornik učinio. Umesto replike, krenule su uvrede.
Zbog čega se to toleriše? Poslanici SPS nikada ni u ovom, ni u prethodnom sazivu nisu posezali za takvim rečnikom, a neće ni u buduće, ali zato isključivo tražimo i kategorički da se Poslovnik poštuje, sada predsednica, a pre toga vi, gospodine Arsiću, molim vas da u skladu sa članom 27. i svim ostalim odredbama Poslovnika vodite ovu Skupštinu kako bi građani ovu Skupštinu doživeli autoritativno zakonodavno telo.
Dakle, ono što mi pred građane predočavamo onakvi kakvi jesmo, ne želim da budemo onakvi kakav je bio prethodni govornik, ali onakvi kakvi jesmo, takav je i naš parlament. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatram da nije povređen Poslovnik, da nije povredio ugled Skupštine predsedavajući, nego poslanici, ali to je veliki nedostatak ovog Poslovnika, jer šta ostaje predsedavajućem? Jedino da čim čuje neku reč isključuje, briše ili kažnjava. Nećemo ulaziti u polemiku. Rekli ste da počnemo da vodimo autoritativno. Onda to važi za sve, onda nemojte voditi polemiku sa predsedavajućim.
Daću reč još samo Dijani Vukomanović i zatvaram krug replika, zato što ovo o čemu je poslednjih pola sata govoreno nije i nema nikakvu dodirnu vezu sa tačkama dnevnog reda, baš nikakvu, ni prošlost partija, ni nemili događaji u našoj državi. Nemojte da pročitam dnevni red.
Ne čujem viku. Od kako vodim ovaj parlament, malo mi je oslabio sluh.
Imate pravo na repliku. Izvolite.

Uvažavajući dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, zaista ću se uzdržati od toga da sad izlažem gde je moja malenkost bila u kojoj godini. Ja nisam važna, ja sam jedna od mnogih. Važno je gde smo svi bili zajedno, gde je bila Srbija, gde je bio narod Srbije, gde su bili građani i oni koji su otvorenih ruku dočekivali one kojima je bilo mnogo gore nego što je nama tad bilo.
Zaista ću se uzdržati od te vrste politike koja je zasnovana ne na rečitosti, nego na ličnoj drskosti. Dozvoliću sebi samo da kažem da niko od nas ne zna šta je premijer Đinđić mislio u poslednjim trenucima svog života i niko od nas ne može da se deklariše kao tumač testamenta, jer pokojni premijer Đinđić nije ostavio politički testament. Ali se usuđujem ustvrditi da je bio u prilici da za života napiše svoj politički testament, moj uvaženi kolega Živković sigurno ne bi bio premijer Srbije i njegov naslednik.

Iz poštovanja prema ubijenom premijeru i njegovoj porodici, nećemo nastaviti da pričamo o ovome. Ja nisam u stanju da slušam takve diskusije.
Ne date Gordani Čomić reč, dakle, izvolite po Poslovniku.

Ja sam se prijavio i ne mogu ja da ne dam gospođi Čomić, nego joj ne da Poslovnik, jer sam se ja javio po Poslovniku.

Nemojte da vičete.

Vi ste malopre pretili prstom, predsedavajuća. Ovako ste prema poslanicima govorili.

Nećete me izazvati. Ja bar ne znam da pretim prstom.