…po normama koje su takve da ne ugrožavaju životnu sredinu, da ne ugrožavaju građane i vi ste to gospođo Čomić dobili, ali ne želite da vidite, a sada bi da zatvorite usta svima nama kojima takve stvari dokazujemo.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vera Paunović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko ekonomskih zakona sa izmenama i dopunama, a ja ću pričati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
Ovaj zakon tretira jednu oblast ekonomskog života koji se kod nas već duže vremena nalazi u povoju, a to je finansijsko i berzansko poslovanje, odnosno tržište hartija od vrednosti. Iako smo u nekoj daljoj prošlosti imali jake tradicije, naše pozitivno zakonodavstvo se u ovoj oblasti izgrađuje tek u proteklih 20-ak godine.
Ako se tome dodaju i kontinuirana ekonomska kriza i nemaština, koje traju u dužem periodu, i koje svakako ne pogoduju intenziviranju aktivnosti na tržištu od hartija od vrednosti, onda ne treba da nas čudi što je i naše zakonodavstvo u ovoj oblasti određene meri još uvek neizrađeno i što su mu potrebne određene periodične izmene i dopune konkretnih pravnih rešenja, što mi sada i činimo sa ovim predlogom zakona.
Ovog puta predložena rešenja neće doneti neke velike koncepcijske promene postojećeg zakona za koji se i u obrazloženju kaže – da je postavljena na solidnim osnovama. Najveći deo predloženih izmena i dopuna su terminološke prirode i predstavljaju usklađivanje sa ostalim zakonskim rešenjima iz ove oblasti. Ipak u ovim izmenama i dopunama imamo i par značajnih izmena. Prva od njih odnosi se na član 7. postojećeg zakona, a odnosi se na sniženje iznosa osnovnog kapitala društva koji se smanjuje sa 200 na 125 hiljada evra. Pošto u uređenim zemljama sva privredna društva koja pretenduju da se bave ovim delatnostima moraju da ispune zakonom propisane stroge uslove, a naročito one koje su verne za početni i obavezni kapital zbog osiguranja svojih klijenata na prvi pogled ova odredba se ne bi mogla opravdati.
Međutim, moramo imati u vidu i širi društveni i ekonomski kontekst, a on je nažalost takav da realni pokazatelji govore o padu svih vrsta privrednih i finansijskih aktivnosti, pa i pokazatelji govore o padu svih vrsta privrednih i finansijskih aktivnost, pa i onih na berzi pa i činjenicu da se broj ovlašćenih učesnika i obim trgovanja smanjuje iz godine u godinu, o čemu svedoči podatak da se broj društava koji se bave ovim aktivnostima smanjio sa 15 na svega četiri i da je neophodno da se makar i ova četiri društva očuvaju.
Stoga promena ovog cenzusa predstavlja pokušaj da se ovo tržište sačuva na određenom nivou i tako obezbedi šira finansijska stabilnost. Na drugoj strani, zaštita klijenata obezbeđena je izmenjenim i rigoroznijim pravilima o ograničenjima ulaganja koje može vršiti investicioni fonda, pa se tako neće moći obavljati davanje zajmova trećim licima ili novac ulagati u kupoprodaju plemenitih metala, kao i odredbom da se dozvola za rad oduzima ako se ne koristi duže od godinu dana. Dosadašnje rešenje je bilo dve godine.
Mislim da je dobro rešenje kojim se za period podnošenja izveštaja prolongira sa tri meseca na šest meseci imajući u vidu da ovi izveštaji moraju biti veoma detaljni i koncizni čime će se takođe olakšati i ubrzati rad fondova jer će imati manje administrativnih poslova, ali je na drugoj strani, propisano izmenama člana 22. da ti izveštaji moraju imati više elemenata nego dosadašnji. Tako da će zainteresovana lica imati više pokazatelje o poslovanju fondova, a saglasno tome moći će da imaju objektivniju sliku o konkretnom privrednom subjektu, fondu.
Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da su predložene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima pokušaj da se njihov rad olakša, podigne stepen trgovine hartijama od vrednosti, a time i dodatno oživi finansijski sektor i ekonomska stabilnost zemlje, te će u Danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Sertiću, poštovane gošće  i gosti iz ministarstva, danas učestvujemo u zajedničkom načelnom pretresu o četiri predloga zakona koji brane dvojima ministara od kojih jedan ministar, ministar Antić nije ovde da sa njim možemo da vodimo dijalog o sadržini Predloga zakona koji on treba ovde da brani, a vi, gospodine Sertiću, treba da branite druge predloge zakona, vrlo slabo učestvujete u dijalogu ovde.
Sećam se vrlo dobro kada vas je u Skupštini kao kandidata za ministra branio gospodin Dačić. On vas je branio i to po svom priznanju ćutanjem jer nije znao nešto mnogo o materiji. Samo hoću da kažem da to nije bio znak vama da kada se vi pojavljujete kao ministar koji je izabran ovde da branite neki Predlog zakona da treba da ćutite, odnosno da te predloge branite ćutanjem.
Gospodine Sertiću, ne znam šta se dešava sa poslanicima SNS, poštovana predsednice, vrlo su nemirni. Mogu li da nastavim?

Kako da ne. Ćutanje je odobravanje. 

Dakle, samo da kažem gospodinu Sertiću da je deo demokratskog običaja, mislim, i deo demokratske prakse da u Skupštini Srbije, vodimo dijalog. To znači da kada neki narodni poslanik postavi neko pitanje ili ima dilemu da se očekuje da ministar koji brani Predlog zakona ako je tu, a npr. gospodin Antić nije ni tu, saopšti svoj sud o toj dilemi ili ponudi odgovor na pitanje. Onda možemo da razgovaramo, mislim, na jedan dobar i primere način.
Mi ćemo glasati protiv ovih predloga zakona i pošto je zajednički načelni pretres usmeriću se samo na jedan Predlog zakona jer nemamo mnogo vremena za raspravu.
Mi smo podneli, Zoran Živković je to već rekao, 17 amandmana na 19 članova, koliko ima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Ponudio bih dva argumenta zbog kojih je smatram, da ovo naše uverenje da treba da se glasa npr. protiv ovog predloga zakona jeste ispravno. Dakle, imam argumente na osnovu kojih sam došao do tog stava.
Prvi argument, hteo bih ovde da vam pojasnim, poslanici Napredne stranke su zbog nečega nestrpljivi, poštovana predsednice, oni meni neprestano dobacuju ovde. To sada više ne može da se čuje ni šta ko kaže…

Poslaniče, da se vratimo na dnevni red.

Saglasan sam.
Dakle, gospodine Sertiću, u delu koji se tiče razloga za donošenje zakona o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju saopštava se koji je to osnovni razlog za podnošenje ovoga predloga zakona i naravno, po vašem sudu, po vašem osećaju i za usvajanje ovog zakona.
Vi ste saopštili ovde da je osnovni razlog usklađivanje sadržine postojećeg Zakona o Agenciji za privatizaciju, sa odredbama novog Zakona o privatizaciji.
Poštovani gospodine Sertiću, mi smo u ovoj Skupštini ovde, u ovom sazivu 30. jula raspravljali o sadržini tada predloga novog Zakona o privatizaciji. Tada vi niste bili ministar. Ministar je bio gospodin Vujović, ali tu se desila neka zamena mesta, vi možda niste to primetili, ali moram da vas podsetim da jedan od razloga zbog kojih mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju tiče se usvajanja nepotrebnog drugog novog Zakona o privatizaciji.
Mi smo tada bili protiv tog predloga zakona. Podneli smo onoliko amandmana, gospodine Sertiću, koliko je taj predlog zakona imao članova. Ovde smo i zanoćili i sada vi, nakon izvesnog vremena, znajući, ministar Vujović je u nekom trenutku čak i priznao da smo mi u pravu, u jednom delu, uprkos tome, vi sada tražite od nas da se prilagodimo i mi jednom nepotrebnom i lošem zakonu o privatizaciji o kome smo raspravljali 30. jula, a koji je usvojen nekoliko dana kasnije, dakle početkom avgusta.
To je jedan argument zbog kojeg ja sledeći izvesnu logiku, budući da hoću da budem dosledan u svojim stavovima, u nastupima ovde u Narodnoj skupštini, moram ovde da vam saopštim, a koji se tiče ne usvajanja ili našeg stava da ne treba da se usvoji ovaj predlog zakona.
Meni je sada ostalo samo desetak sekundi…

Prijavite se, ne znam šta se desilo.