Hvala uvažena predsedavajuća.
Mislim da je vreme da uozbiljimo malo sednicu i da se ozbiljnim stvarima na ozbiljan način pristupi. Jedina stvar koju vi ovde rušite, gospodine Sertiću je, samoupravljanje. I to je dobro. To je jedino zaista što se ovde ruši zato što se ovim zakonom jednostavno onemogućuje da neko ko iz neke njegove obesti, ne znam, ne želi da proda akcije, sprečava zapravo prodaju preduzeća koje je inače već propalo. Prosto, se onda omogućava agenciji da da svoj glas. Jednostavno se takve stvari za sva vremena brišu i to je nešto što zaista podržavam.
Inače sam, pripremajući se za ovu sednicu, veoma ozbiljno, kao što vidite, pročitao silne strategije koje je neko ranije donosio, između ostalog, izvesni Akcioni plan za bolji život građana u periodu od 2008. godine do 2011. godine. Pa, sam i pročitao dobar deo Strategije koje je DS inače predložila do 2020. godine koje su tako marketinški 2010. godine predstavili građanima. Pošto se nama ovde stalno stavlja da mi nešto mi marketinški radimo. Znate, u tim strategijama, između ostalog je sledeće rečeno, kada govorimo o privatizaciji, da će se završiti proces privatizacije i da ćemo imati efikasan proces stečaja, to je jedna od tih. Onda kaže, posao za svakoga, prioritet je bilo zapošljavanje, partnerstvo između države, obrazovnog sistema, privatnog sektora itd.
Sve ovo što su nama tada predstavljali je ostalo mrtvo slovo na papiru, a u praksi smo imali situaciju takvu da ljudi ostaju bez posla, da je 200 hiljada ljudi i nešto ostalo bez posla, da su se bogatili određeni ljudi koji su bili bliski baš toj partiji, a ja ću vas sada nešto zamoliti, gospodine Sertiću.
Pošto se ovde daju prilično velika ovlašćenja vama kao ministru, odnosno Ministarstvu privrede, što smatram da je dobro, da više nikada ne dozvolite situaciju da može neka konsultantska kuća da da svoje ljude da rade u Agenciji za privatizaciju, a pri tome da ona savetuje tu istu agenciju kako da izvrši privatizaciju nekog preduzeća.
Taj kriminal, ta pljačka, taj bezobrazluk koji su sprovodile ovde konsultantske kuće je za zatvor. Zaista bi neko morao da ide u zatvor zbog toga. Nažalost, to je ovde bilo legalizovano i tako smo imali navodno uspešne konsultantske kuće, od onog „Ekonomskog instituta“, „Dilojta“, KPMG-a, posebno „Ces Mekona“, itd, čiji su ljudi suštinski radili u toj istoj agenciji i na taj način nas savetovali kako da prodamo neka preduzeća. Molim vas da se to više nikada ne dopusti, da se to strogo sankcioniše i da jednom za sva vremena sa tim završimo.
S tim u vezi, dobra je ova stvar što po zakonu, vezano za izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju, Agencija više nema diskreciono pravo za pokretanje privatizacije. Potpuno podržavam tako nešto. Oni mogu sad vama samo da predlože, koliko shvatam, model i mogu da predlože da se negde krene u privatizaciju, a na vama je, odnosno na ministarstvu da odluči hoće li to prihvatiti ili neće. To je jedan dobar sistem kontrole. Jer, nekada smo imali situaciju da prosto dođe Agencija i diskreciono proda. Uglavnom su prodavali veoma uspešna preduzeća a ovo su nam ostavili i stavili u restruktuiranje ovih 500 i nešto, s kojima i dan-danas muku mučimo i ne znamo šta ćemo sa njima.
Možete vi da se predstavite da ste izuzetno uspešan kad prodajete uspešna preduzeća. To može svako da uradi, samo je pitanje – zašto nisi probao tada da podstakneš privredu? Sada se, kako vidimo, svi zalažu za neka subvencionisanja. Što tada niste ta preduzeća, koja su svakako možda bila uspešna, pomogli, a ne da ono što je vredelo, prodate? Recimo, imali smo situaciju sa cementarama. Neko je prodao sve tri naše cementare, koje su bile veoma uspešne, po ceni koliko je ona Vlada Mirka Marjanovića za jednu ugovorila. Onda su rekli – jao, što je to uspešno. Izvinite, to može svako da uradi. Prema tome, ovo je zaista nešto što se podržava.
Inače mi je krivo što se ne uvede, ali to je već vezano za Zakon o privatizaciji, da se zabrani firmama koje otvaraju svoja predstavništva na ovim egzotičnim ostrvima i ovim „of šor“ zonama da mogu da privatizuju naša preduzeća. Ja bih to zaista svim srcem podržao, pošto smo imali do sada zaista neverovatne situacije, da ne možete da uhvatite gde se neka firma zapravo osnovala, a kupila je ovde neko naše preduzeće.
Veoma je pohvalno, vezano za izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, što se ovde sada stvara konkurencija, posebno što se stvara konkurencija prema poslovnim bankama koje su ovde očigledno imale monopol u svemu i bile su gospodari i privatizacija i kredita i svega i svačega. Čini mi se će jednim ovakvim zakonom, gde će sada zapravo ova društva koja rukovode investicionim fondovima biti dobar konkurent bankama. Stvara se nešto što je zaista pozitivno.
Što se tiče samih privatizacija, da ne bude da bilo ko iz SNS optužuje bivši režim za bilo kakvu vrstu pljačke u privatizaciji, znači, ne moramo mi ništa da kažemo, rekla je Verica Barać kroz svoj Savet za borbu protiv korupcije, i rekla je Evropska komisija koja je nama čak i naložila da one 24 privatizacije istražimo. To su rađene neke istražne radnje i vidimo da se vode neki postupci. Prema tome, ne mora niko odavde ništa da kaže, dovoljno je samo da se pozovemo na izveštaj Evropske komisije i da vidimo šta se zapravo tada sve dešavalo.
Moram da naglasim da je ovde dobro što i običan čovek koji ima akcije može da ih sada proda, što može njima da trguje i što nije ograničen raznoraznim birokratskim uslovljavanjima i što može čak i van tržišta od hartija od vrednosti da ponudi svoje akcije. Mislim da je to nešto što je dobro i što može i da ubrza, na kraju krajeva, privatizacije, posebno onih preduzeća koja su potpuno oronula.
To što ste se vi sada uhvatili ovog posla da budete ministar privrede, to je pomalo i hrabro i ludo. Jer, izvršiti privatizaciju preduzeća koja su potpuno propala i koja ne želi niko sada da kupi, a koja su temeljno bila opljačkana, je nešto što je zaista, zaista teško. Verujem da ćete vi u tome uspeti, mada, moram da priznam, nisam siguran da možete svih ovih 500 i nešto. Neka će morati da se gase i u to sam potpuno uveren. Treba biti realan i reći to građanima. Neko je ta preduzeća potpuno ogulio, nestala su, nisu više uopšte rentabilna i to bi trebalo reći građanima. Prosto, to je nešto što je vama dato kao vruće kestenje i vi to sada treba da vadite, a to je prosto nemoguće tako nešto učiniti.
Ovde Agencija dobija mogućnost da pokrene likvidaciju i da predloži stečaj. To je dobro, zato što prosto mora nešto da se ubrza. Ne možemo večito da stojimo. Ako zaista preduzeće nije rentabilno, ako to zaista guši samu privredu, ako to ne može, besmisleno je više bacati u bunar bez dna, bolje je likvidirati to preduzeće i probati sa nečim novim. To je nešto što bih zaista podržao.
Takođe, podržao bih i to da sada Agencija može da prodaje kompletnu imovinu preduzeća. Do sada je mogla samo nepokretnosti. Sada će moći da proda i pokretnu imovinu, što je zaista nešto što je za svaku pohvalu.
Drago mi je što na neki način, upravo kroz onu stavku što smo napomenuli na početku, a to je da vi zapravo kontrolišete privatizaciju, da država na neki način vraća kontrolu tog procesa. Možda je kasno, možda smo se kasno setili ovako nešto da donesemo, ali, bolje ikad nego nikad, nego da se i dalje neka pljačka u ovom društvu sprovodi.
Sve u svemu, ovo je zakon koji bi morali svi da podržimo, ukoliko iskreno volimo ovu državu. Priznajem da su neke stvari pretpostavljam i bile iznuđene realnošću koja je trenutno na terenu, ali, znate, ako se neko muči godinu i nešto dana i pokušava, recimo, da reši problem i „Železare“ i FAP-a i svih ovih firmi koje su na ovakav način dovedene do ruba propasti, mislim da je ovo nešto što može samo da ubrza ili njihovu prodaju ili prosto rešavanje tog problema.
S tim u vezi, svako ko iskreno voli ovu državu, glasaće za ovako nešto. Verujem i ubeđen sam da će svi poslanici SNS podržati ovaj zakon. Hvala vam.
