Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o sva tri zakona, ali odustaću. Ipak bih voleo da kažem nekoliko rečenica o ovom zakonu koji govori o transbalkanskom koridoru, prvoj fazi, iz razloga što će strategijsku budućnost svake zemlje određivati energija, hrana i voda. Pošto ne želim da govorim o ovom zakonu, bolje bi o tome koliko hrana utiče na strategiju budućnosti govorio moj prijatelj Marijan Rističević, jer je on stručniji od mene i njegov kolega po struci, kalemar, poljoprivrednik, koji je poznat po tome što je kalemio lozu na travu i uzeo iz budžeta Srbije 503.000 evra.
Prema tome, odustaću od toga, ali dozvolite da citiram našeg srpskog, ali svetskog Nikolu Teslu koji je jednom prilikom rekao, citiram – razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda su strogo definisane energijom dostupnom za korišćenje. Prema tome, ne želim dalje govoriti o ovom zakonu.
Nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Kako znate, proces privatizacije započet je u Srbiji 1989. godine, tačno pre 25 godina, gospodine ministre, i to donošenjem zakona o društvenom kapitalu SFRJ. Osnovni modeli privatizacije po tada važećem zakonu bili su dokapitalizacija i prodaja, a kasnije isplata zarada u akcijama.
Republika Srbija 1990. godine počinje primenu republičkog Zakona o uslovima i postupku transformacije društvene u druge oblike svojine. Osnovni modeli tog zakona ostali su isti. Dakle, dokapitalizacija i prodaja, ali uvodi se i prodaja preduzeća u celini i davanje preduzeća u zakup.
U vremenu od 1991. do 1993. godine dolazi do društvenog usporavanja privatizacije, pre svega 134 preduzeća, a paralelno sa tim dolazi do pretvaranja društvene u državnu svojinu na osnovu Zakona o javnim preduzećima u obliku krupne infrastrukture. Tu u prvom redu mislim na EPS, JAT, ŽTP, PTT i druge.
Godine 1994. usvaja se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja u druge oblike svojine. Kako znate, rezultat tog zakona je bio zaustavljanje privatizacije i obnavljanje strukture kapitala u privredi sa dominantnim društvenim vlasništvom.
Između 1994. i 1997. godine u osnovi se privatizacija nije sprovodila. Tek 1997. godine Srbija donosi Zakon o svojinskoj transformaciji, a u vremenu od 2001. do 2012. godine bivši režim sprovodi privatizaciju bez ekonomske strategije razvoja Republike Srbije. Naravno, to nije bilo slučajno. Bivši režim 10 do 12 godina nije u centar svog delovanja stavljao srpski interes, dame i gospodo.
Dozvolite da kažem par rečenica povodom toga. Privatizacijom bankarskog sektora i predajom bankarskog sektora strancima suštinski je bilo prepuštanje raznih ekonomskih poluga države strancima. Koncept privatizacije primenjen 2001. godine doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Republike Srbije ili su imali od ranije plasman na strano tržište. Tu mislim na preduzeća duvanske industrije, cementare, Telekom, banke, farmaceutsku industriju, trgovinu i industriju piva.
Bivši režim prodao je sve čime su sami mogli upravljati i što bi ostavilo višak akumulacije. Na taj način bivši režim je uništio našu ekonomsku prošlost, uništio je našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece, a da su ostali na vlasti još godinu dana, uništili bi i naše korene. Bivši režim sproveo je kriminalnu, pljačkašku privatizaciju sa katastrofalnim posledicama po privredu Republike Srbije i čitavo naše društvo. Najveći deo privatizacije sveo se na rasturanje društvene imovine i grabež građevinskim zemljištem od strane onih iza kojih je stajao sumnjivi kapital. Novi vlasnici uzimali su velike kredite od banaka, umesto da novac ulažu u razvoj preduzeća i rast osnovne delatnosti izvlačili su ga preko of-šor firmi i doveli firme i radnike Republike Srbije do propasti.
Odsustvo državne kontrole u prethodnom periodu bivšeg režima stvorilo je okruženje za bujanje kriminalnih radnji, uključujući nezakonito izvlačenje kapitala i pranje novca. Razmeni korupcije i zloupotrebe bile su takve da je Srbija morala poništiti 622 od ukupno 2.081 izvršene privatizacije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je u svom obimnom ekspozeu od 20. aprila ove godine, gospodnje 2014. godine, na strani 19 rekao da će Vlada Republike Srbije doneti novi zakon o privatizaciji kojim će se oročiti privatizacija, učiniti je transparentnijom i okončati korupcionu praksu privatizacije. Kako znate, zakon je donesen u rekordnom roku i privatizacija je oročena do kraja ove godine.
Poštovani građani Republike Srbije, tako to radi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, po sistemu – rečeno, urađeno.
Na javni poziv o privatizaciji stiglo je 1.732 ponude za 403 preduzeća. Najveći broj ponuda za posrnula preduzeća u periodu bivšeg režima dali su privrednici iz Srbije, ali su stigle 72 ponude iz Nemačke, 32 iz SAD, 34 iz Bugarske i 26 iz majke Rusije i 21 iz Velike Britanije. Broj prispelih ponuda je jako iznenađujući za nas u ugodnom smislu, jer to govori da je Republika Srbija privlačna investitorima. Tu imamo preduzeća koja su podnela zahtev za kupovinu dela imovine, kompanije koje su zainteresovane za strateško partnerstvo, ali ima i onih koji su zainteresovani za rad i ulaganje.
Pošto je rok, 15. septembar 2014. godine, prošao, Agencija za privatizaciju će u roku od 45 dana predložiti resornom ministarstvu koja preduzeća će ići u stečaj. Ova Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, donela je novi Zakon o privatizaciji, jer je bilo nemoguće, dame i gospodo, efikasno okončati postupak privatizacije za 584 subjekta u zakonskom roku i po modelima bivšeg zakona bivšeg režima.
Upravo novi zakon omogućiće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala u imovinu subjekata privatizacije. Nadalje, ovaj zakon omogućava da se postupak privatizacije učini efikasnijim, transparentnijim, primerenijim jedinstvenim modelima i metodama privatizacije.
Na kraju, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije potpomognuta od strane predsednika države Srbije Tomislava Nikolića je smogla političke snage i napravila reformski program modernizacije Srbije, a to znači korenite reforme sistema gde će ekonomija biti gospodar, a politika sluga. Da bi to postigli, uništiće se mafijaška podloga takvih odnosa. To vam garantuje ova Vlada. Unatoč svakodnevnim ličnim i porodičnim provokacijama gospodina Aleksandra Vučića, mi poslanici SNS i većina građana Srbije dajemo mu punu podršku da istraje u modernizaciji Srbije, a znamo da hoće, jer znamo koliko voli svoju zemlju, jer je to u interesu, kako naše dece, tako i svih građana Srbije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici su vrlo bitna četiri predloga zakona o izmenama i dopunama, ali ja ću svoje izlaganje bazirati samo na izmene i dopune koje se tiču Agencije za privatizaciju.
Svima nam je jasno da ova Agencija postoji već punih 14 godina, radi i transformiše svoje aktivnosti, a sve to u skladu sa novodonešenim zakonima i trpi određene izmene.
Nova zakonodavna rešenja propisana Zakonom o privatizaciji treba da omoguće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera kako bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala.
Podatke koje posedujemo iz Agencije za privatizaciju jesu da je od 2001. godine prodato 2284 preduzeća, a da je poništeno 644 privatizaciona ugovora. Dakle, svima nam je jasno, a primetila sam da mnogi poslanici ovde, ne samo poslanici većine već i poslanici opozicije pouzdano znaju i ne gaje nikakve impresije da je Agencija za privatizaciju radila uspešno.
Ono što mogu da kažem za svoj grad, u Čačku je 2001. godine prodato 44 preduzeća, od toga 26 kolektiva radi danas uspešno, a 19 preduzeća se nalazi u stečaju. Imamo dva preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, to je poznata Fabrika reznog alata i „Sloboda“ aparati. Zamolila bih i ovu priliku koristim, da ne ponavljam ono što su do sada rekle kolege poslanici, već da uputim apel ministru i njegovim saradnicima da učine napore da pomognu u restrukturiranju ova dva kolektiva iz prostog razloga što su od jako velikog značaja za naš grad, da dobiju ova dva kolektiva strateškog partnera i da se uspešno privatizuju iz prostog razloga što u gradu Čačku već duži period nije došla ni jedna ozbiljna investicija.
Ono što bih htela da kažem jeste da grad Čačak raspolaže, kako materijalnim resursima, tako i ljudskim. Podatak da se na evidenciji nezaposlenih do današnjeg dana nalazi 10634 kolektiva jasno govori da su iz svih ovih privatizovanih firmi ti novi vlasnici uzeli sve moguće benefite, kako materijalne tako nekada i ljudske. Ljudi koji su ostali bez svog posla su tražili ponovo okrilje pod patronatom države, obreli su se na tržištu rada. Svakako da smo činili ogromne napore i da smo kroz novčane naknade uspeli na neki način tim ljudima da pomognemo da premoste tu svoju situaciju, ali mnogo bi značilo kada bi uspeli da makar se ova dva kolektiva uspešno restrukturiraju i da se na neki način za sve ovi kolektive koji se nalaze u stečaju nađu povoljni kupci. U danu za glasanje svakako da ću podržati ovaj predlog izmena zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani, na današnjem dnevnom redu imamo četiri predloga zakona koji u paketu stvaraju nove uslove, novi ambijent za razvoj privrede, za privatizaciju koja će na neki način pokušati da spasi nešto što na prvi pogled je izgledalo nemoguće, a to je pre svega 584 preduzeća koja su ostala u portfoliju Agencije za privatizaciju koja radi već 14 godina i koja za tih 14 godina na žalost uspeva da proda i upropasti sve što je moglo da se proda i upropasti.
Uspeli su da od dobitnih preduzeća, od preduzeća koja su stvarala dodatnu vrednost naprave gubitaše i da bukvalno privredu Republike Srbije dovedu na najniže grane zadnjih desetak, dvadeset godina.
Postupak privatizacije na žalost je problem koji je trajao i trajao godinama i u ovom trenutku ovo je poslednja šansa da se nešto uradi. Ovih 584 preduzeća koja su ostala u vlasništvu Agencije za privatizaciju su u jako teškom stanju i to su u stvari ostaci preduzeća. Veoma je težak zadatak da se pokuša izvući maksimum iz ovoga i bukvalno da se ožive preduzeća. Nisu u pitanju samo preduzeća, u pitanju su i nova radna mesta.
Kada je privatizacija u pitanju, istina je samo jedna a istini treba pogledati u oči. Istina je da su građani ni krivi ni dužni ostali i bez posla i bez preduzeća i bez plata, bez overenih zdravstvenih knjižica i bukvalno bez budućnosti. Nemoguće je naći objašnjenje za ovakve privatizacije, jer osim ovih 584 preduzeća ima jako veliki broj preduzeća koja su prodata, a koja su u međuvremenu upropašćena, zatvorena i uvedena u proces stečaja.
Mogu da pričam o svom gradu Šapcu iz koga dolazim, tu su bukvalno nestajali veliki giganti, pre svega mislim na Hemijsku industriju „Zorku“, „Jela“, „Nama“ Šabac, „7. juli“, Društveno preduzeće „Sava“ i mnoga druga. Nemoguće je ustanoviti ko je sve i koliko odgovoran. Neko je u toku dana pomenuo pitanje odgovornosti, mislim da su odgovor najbolje dali građani. Oni vrlo dobro znaju ko je i na kakav način privatizovao Srbiju, odnosno privatizovao preduzeća i ko je za desetak godina uspeo da bukvalno uruši privredu Srbije. Biće jako teško, ne i nemoguće napraviti promene.
Ono što je bitno da se kaže jeste da Agencija za privatizaciju na ovakav način, ovakvim Zakonom o Agenciji za privatizaciju stvara uslove da pokuša da na najjednostavniji i najtransparentniji i na najbolje mogući način da uradi ono što se uraditi može, a to je da od ovih 584 preduzeća spasi ono što je izvodljivo i jednostavno da sačuva radna mesta i da kroz ta radna mesta oživi ovu privredu koja jako teško funkcioniše. Ukoliko kroz ove ostale zakone, gde između ostalog imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, ne nađemo nove načine finansiranja, da investitori shvate da u Republici Srbiji, da u Vladi, da u ovoj Skupštini imaju odgovorne i ozbiljne saradnike, koji između ostalog kada je javni interes u pitanju i kada su privatizacije u pitanju nemaju ideju kako neko nekoga da prevari, nego imaju samo na umu kako da nešto urade za dobrobit građana.
Napomenuću, po tome koliko ima pripadnika opozicije u sali vidi se koliko ih interesuje debate na ovu temu.

Molim vas vratite se temi.

Vraćam se temi.
Reč tajkuni postoji i prosečan Srbin nije znao šta znači reč tajkuni dok nisu počele privatizacije. To je tako, ako nekome to ne odgovara žao mi je, ali to je tako.
Osvrnuću se na predloge zakona o investicionim fondovima. Naravno da ih treba podržati. Stvaraju se uslovi za donošenje svih onih podzakonskih akata kojima će se omogućiti stvaranje ambijenta za investiciona ulaganja.
Kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije se stvaraju uslovi da država i građani na najjednostavniji način naprave tu sponu da građani koji imaju pravo na novčana sredstva, da na najjednostavniji mogući način ta ista sredstva dobiju.
U svoje ime i u ime SNS i njenih poslanika svi ovi zakoni će biti podržani sa naše strane. Ministru privrede u ovom trenutku je možda i najnezahvalnije mesto u ovoj Vladi, želimo mu svaku sreću i želimo mu da na ovom putu istraju. Za sve ono što im bude potrebno u ovim akcijama privatizacije mogu da se oslone na same poslanike, verujte poslanici su ljudi koji se nalaze u Srbiji, koji se nalaze na terenu i koji mogu svojim delovanjem pomoći i Ministarstvu privrede i samoj Vladi u sprovođenju zadataka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Samo se prijavite. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uprkos tome što su skoro prazne klupe nekih poslaničkih grupa nekih stranaka višeg režima, očigledno da oni imaju pametnija posla, očigledno da ih ova tema ne zanima, ipak mislim da treba da se vratimo na raspravu i da je održimo zato što su važne današnje tačke dnevnog reda.

Odmah na početku svog izlaganja želim da istaknem da ću podržati današnje predloge zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.

Želim da naglasim da ću da podržim ove predloge zato što oni predstavljaju nastavak procesa usklađivanja ove zakonske regulative sa nedavno usvojenim reformskim zakonima, a prvenstveno mislim na Zakon o privatizaciji. Pozitivni efekti novog Zakona o privatizaciji koji je nedavno usvojen, koji je nedavno i stupio na snagu, očekuju se u najskorije vreme odakle proističe i potreba da se usklade odredbe ovog zakona, Zakona o Agenciji za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji kako bi se uredila ova oblast, oblast koja se odnosi na rad, aktivnosti i nadležnosti ovog tela.

Kako je već ranije istaknuto u više navrata, između ostalog, prilikom rasprave o Predlogu Zakona o privatizaciji i u toku rasprave da je suštinski razlog upravo nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za 584 preostala subjekta privatizacije, važno je da usvojimo ova predložena rešenja čijom primenom ćemo uspešno i efikasno uticati na bolji, kvalitetniji i transparentniji postupak privatizacije.

Šta je cilj ovih predloga? Cilj je da se okonča postupak privatizacije u zakonski predviđenom roku do kraja sledeće godine, do kraja 2015. godine i da se okonča na najbolji mogući način, na način koji bi zadovoljio sve učesnike u privatizacionom postupku, odnosno da pokušamo na najbolji i najodgovorniji način da popravimo sve ono što se može popraviti i ovom trenutku u ovoj oblasti, u oblasti u kojoj smo zatekli potpuni haos, bezakonje i neodgovornost katastrofalnih razmera.

Kako je predlagač u svom obrazloženju i sam istakao, a sa čime sam lično, potpuno saglasan, ova predložena rešenja omogućiće povećano interesovanje potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi učestvovali u procesu privatizacije, preostalog društvenog i javnog kapitala i imovine subjekta privatizacija, kao i to da će se usvajanjem ovih propisa privatizacioni postupak učiniti efikasnijim i transparentnijim primenom predviđenih modela i metoda.

Ne želim da koristim ovu priliku da pričam o prošlosti, ne želim da pričam o odgovornosti nekih predstavnika, nekih stranaka bivšeg režima za čijeg mandata su i nastali pojmovi koji se u narodu koriste, kao što su „pljačkaška“ privatizacija, kao što su „burazerska“ privatizacija, rasprodaja ili možda bolje rečeno otimačina državne imovine. Oni će se već sami pronaći u toj temi i pronalaze se danas i tokom rasprave, a i građani Srbije znaju ko je i kako, i za čije interese, i za čiji račun upravljao i sprovodio takvu privatizaciju.

Ono što smatram da je najvažnije na kraju u ovom trenutku to je da će efekti ovih rešenja uticati na stvaranje boljih uslova za razvoj privrede, poboljšanje investicione klime, tj. unapređenje ambijenta za privlačenje stranih investitora, što posle samo po sebi dovodi do novih radnih mesta, bolje ekonomije itd. Konačno, punu stabilizaciju makro-ekonomskog okruženja u Srbiji.

Gospodine Sertiću, želim ovom prilikom da vam pružim punu podršku i da najavim da ću glasati za ove predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.