Jedno je navijački i stranački i ostrašćeno, ali podaci i istina je na drugoj strani.

Replika, Zoran Živković.

Hvala lepo.
Nisam shvatio osnov za repliku od mog prethodnika, ali hvala mu što mi je dao priliku da i ja kažem nešto u dodatnih dva minuta.
Ja nisam ni reč pričao o banjskom turizmu i gostoprimstvu koje treba da se sad sa te strane pokazuje. Govorio sam o ukupnim uslovima za razvoj privrede u ovoj državi. Naravno da nisam ni od prethodnika dobio odgovor otkud ta razmena državljanstva? Da li je to neka priprema za neku blisku budućnost?
Ali, ono što je mnogo važnije, to je nekoliko pitanja koja postavljaju strani investitori, a mislim da je ministar privrede i cela Vlada tu da bi upravo stvorili uslove za domaće i strane investitore da dalje ulažu u ovu državu, a to je pitanje kako je pala stopa nezaposlenosti?
Nekoliko dana slušamo da je stopa nezaposlenosti manja, a niko ne zna nikoga u Srbiji, bilo koga, ko se zaposlio u realnom sektoru. Voleo bih da dobijem taj odgovor.
Pitanje je isto, kada će biti rebalans budžeta i kada će biti budžet za sledeću godinu? Nemojte da nas iznenadi ponovo da u neke sitne sate, recimo u nedelju ili ponedeljak, bude ispred nas i da se bavimo nečim što je rebalans budžeta, što je inače trebalo već da bude završeno i zbog investicija u našu privredu.
Zamislite investitora koji čeka rebalans budžeta za 2014. godinu, koji treba da se desi 25. oktobra 2014. godine, pa za koji period vremena se odnosi taj rebalans, kada bi trebalo već da imamo naznake i jasne konture budžeta za sledeću godinu.
Konačno, mislim da je jako važno da prestanemo da se igramo borbe protiv kapitalizma. To ko misli da je on loš, ja mu preporučujem da ode tamo gde kapitalizma nema, a mislim da možemo da stvorimo i jedan fond, jedan specijalni let ER Srbije Beograd – Pjongjang.

Samo da odgovorim za rebalans, Vlada zaseda danas i sutra, tako da je potpuno izvesno da počnete da se pripremate.
Replika, Zoran Babić, pomenut je.

Nadam se da ću imati dva minuta da odgovorim na sve ovo. Što se tiče borbe protiv kapitalizma, to mora prethodni govornik da pita svoje koalicione partnere koji su rekli da razvoj jedne države mora da ide preko država, odnosno preko javnih preduzeća, a koncept ove Vlade je jačanje realnog sektora, tako da verujem da je ta kritika upućena DS.
Što se tiče pitanja kako je stopa nezaposlenosti pala na 20,3%, mislim da je mnogo bolje i realnije pitanje, kako je došlo do 26% nezaposlenih u 2012. godini?
Da je mnogo bolje pitati, kako je 400.000 ljudi za vreme vlade Mirka Cvetkovića i DS, ostalo bez posla? Hajde da pitamo kako su ti ljudi ostali bez posla, a ne kako je u realnom sektoru, zato što postoji Uredba o zabrani zaposlenja u javnim preduzećima i u državi, kako je došla na tih 20,3%, što su realni i zdravi podaci? Opet je to pitanje kako je narasla na 26%, pitanje za DS i za bivši režim.
Što se tiče rebalansa i budžeta, samo za vreme vlade u kojoj je participirala SNS, i budžeti su dolazili u Ustavom i zakonom zagarantovanim rokovima, sve do 2012. godine, odnosno do budžeta za 2013. godinu, budžeti su stizali u minut do ponoć 31. decembra, nikada u zakonu zagarantovanom roku.
Onda se dešavalo za budžet za 2009. godinu da se trgovina radi sa nekim poslaničkim grupama, samo da bi povukli amandmane, da se ne bi išlo na privremeno finansiranje. Zašto ne pitate, zašto do tada nije ni jedan budžet došao u zakonu i Ustavom zagarantovanom roku?
Što se tiče državljanstva, ne znam, ali jednu stvar znam. Da li je prekršen zakon, ukoliko neko po normama i zakonom određenim normama, koje ispunjava, je dobio državljanstvo Republike Srbije?
Da li je prekršen zakon na taj način? Ne, nije prekršen zakon.
Prema tome, ne vidim spektakularnost u pitanjima, ali bi mnogo kvalitetnija pitanja bila ona zašto smo došli do stope nezaposlenosti od 26% 2012. godine?

Vreme, hvala. Ima više osnova za repliku, bilo bi interesantno, ali nema više osnova za repliku.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, ja ću odmah na početku da se složim da je bilo dosta spornih privatizacija sa mojim prethodnim kolegom koji je govorio po redovnom postupku, da su Arapi mogli uložiti više, nego pasoš.
Nas pasoš košta 3.700 dinara, to je negde protivvrednost 30 evra. Za vreme mandata vlade, mog prethodnog govornika, tri šećerane su prodate za tri evra. Sada ne razumem šta je veći greh, izdati pasoš za 30 ili 35 evra ili potencijalnim investitorima, ili finansijskom direktoru svoje stranke prodati tri šećerane za tri evra? Neka naši poštovani gledaoci odluče sami šta je spornije i šta je skuplje, a šta jeftinije.
Takođe se slažem, a izgleda da taj fruškogorski vazduh koji zajedno udišemo utiče na bistru misao, slažem se da ne valjaju specijalni aranžmani, ali moram da podsetim na specijalni aranžman koji se zove „Sartid“, koji je sproveden, čini mi se, u vreme „Sablje“, za vreme dok je moj prethodni govornik bio premijer, kada je napravljen jedan specijalni aranžman gde su svi dugovi pripali državi, a čini mi se da se radilo o preko milijardu maraka, to gospodin Martinović sigurno zna, a „Železara Smederevo“ je prodata za 26 miliona po specijalnom aranžmanu, iz stečaja sa umešanosti Kolesara i Janjuševića, specijalnih savetnika u vladi, koju je između ostalog vodio i moj prethodni kolega, poljoprivrednik.
Što se tiče besplatnih akcija koje su dobili 4,5 miliona građana Srbije, ako se ne varam, moram napomenuti da oni koji se ne sećaju, da je to bio sastavni deo jedne izborne krađe.
To je urađeno neposredno pred jedne predsedničke izbore, da bi partija na čijoj listi je bio i moj prethodni govornik, dobila izbore, odnosno njihov predsednički kandidat, lansirana ideja o besplatnim akcijama koje će vredeti 1.000 evra za četiri i po miliona građana, ali da bi proverili da li ta prava ostvaruju, morali su da provere neposredno pred izbore da li su na biračkom spisku.
Najbolja provera da li su u biračkom spisku je bila izaći na izbore, a kada već izađeš na izbore, onaj ko ti nudi 1.000 evra, može da vidi na neke načine, da iskontroliše za koga si ti glasao, pa je sam onaj ko je lansirao tu ideju, tvrdio od novina do novina, u vestima je tvrdio da je predsedničkom kandidatu te stranke obezbedio od 100 do 700.000 glasova u zavisnosti kome je kada koju izjavu davao.
Toliko u vezi akcija koje su bile besplatne, o pravima koja su građani nasledili na besplatne akcije i novčanu naknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dakle, nimalo transparentno, nimalo pošteno od bivše vlasti da se jedna privatizacija na tako grub način zloupotrebi u svrhu jedne predizborne kampanje, jednog izbornog postupka, jednog kandidata i da nas upravo oni koji su na takav način profitirali politički, imaju najviše prigovora na neke sporne privatizacije.
Hajde da pričamo o spornoj privatizaciji koja se zove zgrada Ušće. U vreme te privatizacije je moj kolega koji je govorio pre mene bio savezni ministar unutrašnjih poslova, a Savezno pravobranilaštvo je upozorilo Saveznu vladu u kojoj je bio on, u čijem sastavu je učestvovao, u čijem radu je učestvovao i upozorilo na nezakonitosti koje se tiču zemljišta i sporne privatizacije zgrade Ušće, koja je prodata na konkursu na kome nije bilo konkursne komisije, već je imenovana naknadno i prodata je firmi koja u decembru mesecu, koja apsolutno nije učestvovala u konkursu koji je bio u junu i julu mesecu.
Dakle, jedne firme su učestvovale, a sasvim sa drugom je sklopljen ugovor i u to vreme je moj kolega bio član Savezne vlade koja je upozorena na tu nezakonitost. Možemo da pričamo o Šećerani Kovačica, Šećerani Bač, Šećerani Pećinci, „Sartid“ sam već pomenuo, možemo da pričamo o „Kongrapu“, možemo da pričamo o „B92“, o privatizaciji na koji je način izvršena, ko je privatizovao, „Azotari“ Pančevo, „Zorki“, „Azotari“ Šabac, „Luka Beograd“, „C marketu“, Nacionalnoj štedionici, Veterinarskom zavodu, „Galenici“, „Zastavi“, „Elektrozastavi“ Surdulica, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Jugoremediji“.
„Jugoremedija“ je prodata licu koje je u trenutku kada je bila osnivač, to lice je bilo na Interpolovoj poternici. To se čini mi se desilo 2002. godine u Zrenjaninu, dakle, za vreme mandata Vlade čiji je premijer kasnije bio i kolega koji je govorio pre mene. „Srbolek“, „Šinvoz“, „Keramika Kanjiža“, „Centrosrem“, „Ukus“, itd, razne afere koje su drmale po pitanju privatizacije.
Preko ove privatizacije je ustanovljen jedan divlji predatorski kapitalizam koji ima svoje dobitnike u tranziciji svoje gubitnike. Jedni su narodu pred te izbore pričali bajke, a sebi dizali dvorce, sem prodaje preduzeća, prodavali su maštu, iluzije, maglu. Meni ne bi bilo krivo što su prodavali maglu, meni je krivo što je narod bio neprestano mušterija. Dakle, živeli su kao u bajci, narod je živeo kao u basni, letovali su na Himalajima, jurili se jahtama. Ja nisam upoznao radnika koji ima čamac ispod Fruške Gore na Dunavu, koji je imao…

Gospodine Rističeviću, molim vas vratite se na temu dnevnog reda.

Ja govorim o privatizaciji.
Nisam upoznao radnika koji se okoristio privatizacijom, koji je letovao na Fruškoj Gori, a imao čamac na Dunavu, ali sam zato upoznao mnoge dobitnike tranzicije koji su imali jahte, zimovali, letovali na belosvetskim letovalištima, penjali se na neverovatne stvari. Dok su ljudi gladovali, oni su stezali kaiš oko sve praznijih stomaka.
U vezi svih ovih privatizacija ću nastaviti, ali hoću da se osvrnem na Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa. Svakako ću ga podržati, posebno što se tiče energetike, ali preporučujem ministru koji je ministar za energetiku i rudarstvo, da moramo da vodimo računa i o proizvodnji električne energije, o obnovi kapaciteta u Kolubari, da moramo voditi računa i o proizvodnji električne energije, ne samo transport iz poljoprivrede, jer se kroz stočarstvo može proizvesti dosta takozvane električne energije.
Pomoću te energije možemo preraditi poljoprivredne proizvode, koje prave seljaci i onda ne moramo raspravljati ko je šta pošto prodao, već ćemo raspravljati najverovatnije o budućnosti ko je šta stvorio, ovi ispred nas, osim prodaje, u stvaranju nisu učestvovali. Ja se nadam da će ova Vlada imati više pameti.
Kad smo već kod toga, kod javnog interesa, voleo bih da se on proglasi regionalno za više opština i više regiona, da se proglasi javni interes za podizanje industrijskih zona, da na takav način lakše dođemo do investitora zbog eksproprijacije zemljišta, zato što je gotovo nemoguće obezbediti za velike investicije industrijsku zonu od sto hektara, jer se radi o dosta sitnim posedima koji se bez javnog interesa i eksproprijacije ne mogu raditi.
S tim u vezi, ja ću navesti industrijsku zonu „Stublenica“, koja će uskoro biti građena i mislim da tu treba proglasiti javni interes, da bi se izvršila eksproprijacija i još neophodnog dela zemljišta. Tu se radi o industrijskoj zoni koju će izgraditi Kinezi na 120 hektara koje će u budućnosti zaposliti znatan broj ljudi, daleko više nego što postoje potrebe za radnom snagom na teritoriji Uba. Dakle, zaposliće neke radnike iz okoline. S tim u vezi, premijer je i sklopio neke sporazume, dogovore u Kini. Dakle, voleo bi da taj javni interes bude proglašen i po pitanju ovih industrijskih zona.
Što se svih ovih zakona o privatizaciji tiče, posle ove neviđene grabizacije, pitanje je šta je ostalo, moramo voditi računa da nešto radimo. Kad seljak hoće da jede neku slatku voćku on mora prvo da zasadi, ne samo vinograd, već mora da zasadi i voćku, da bi jeli ukusan hleb moramo da posejemo pšenicu i problem Srbije u prethodnom periodu je bio što su svi brali, otresali, što su svi žnjeli, što su svi drpali, a niko nije sejao i niko nije sadio.
Navešću primer Hrvatske. Hrvatska je uhapsila bivšeg premijera, Hrvatska je uhapsila gradonačelnika svog glavnog grada, uhapsila je premijera Sanadera. Mislim da je naš problem što mi nismo uhapsili bivšeg premijera, jednog, dva, tri.

Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite…