Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici su vrlo bitna četiri predloga zakona o izmenama i dopunama, ali ja ću svoje izlaganje bazirati samo na izmene i dopune koje se tiču Agencije za privatizaciju.
Svima nam je jasno da ova Agencija postoji već punih 14 godina, radi i transformiše svoje aktivnosti, a sve to u skladu sa novodonešenim zakonima i trpi određene izmene.
Nova zakonodavna rešenja propisana Zakonom o privatizaciji treba da omoguće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera kako bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala.
Podatke koje posedujemo iz Agencije za privatizaciju jesu da je od 2001. godine prodato 2284 preduzeća, a da je poništeno 644 privatizaciona ugovora. Dakle, svima nam je jasno, a primetila sam da mnogi poslanici ovde, ne samo poslanici većine već i poslanici opozicije pouzdano znaju i ne gaje nikakve impresije da je Agencija za privatizaciju radila uspešno.
Ono što mogu da kažem za svoj grad, u Čačku je 2001. godine prodato 44 preduzeća, od toga 26 kolektiva radi danas uspešno, a 19 preduzeća se nalazi u stečaju. Imamo dva preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, to je poznata Fabrika reznog alata i „Sloboda“ aparati. Zamolila bih i ovu priliku koristim, da ne ponavljam ono što su do sada rekle kolege poslanici, već da uputim apel ministru i njegovim saradnicima da učine napore da pomognu u restrukturiranju ova dva kolektiva iz prostog razloga što su od jako velikog značaja za naš grad, da dobiju ova dva kolektiva strateškog partnera i da se uspešno privatizuju iz prostog razloga što u gradu Čačku već duži period nije došla ni jedna ozbiljna investicija.
Ono što bih htela da kažem jeste da grad Čačak raspolaže, kako materijalnim resursima, tako i ljudskim. Podatak da se na evidenciji nezaposlenih do današnjeg dana nalazi 10634 kolektiva jasno govori da su iz svih ovih privatizovanih firmi ti novi vlasnici uzeli sve moguće benefite, kako materijalne tako nekada i ljudske. Ljudi koji su ostali bez svog posla su tražili ponovo okrilje pod patronatom države, obreli su se na tržištu rada. Svakako da smo činili ogromne napore i da smo kroz novčane naknade uspeli na neki način tim ljudima da pomognemo da premoste tu svoju situaciju, ali mnogo bi značilo kada bi uspeli da makar se ova dva kolektiva uspešno restrukturiraju i da se na neki način za sve ovi kolektive koji se nalaze u stečaju nađu povoljni kupci. U danu za glasanje svakako da ću podržati ovaj predlog izmena zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani, na današnjem dnevnom redu imamo četiri predloga zakona koji u paketu stvaraju nove uslove, novi ambijent za razvoj privrede, za privatizaciju koja će na neki način pokušati da spasi nešto što na prvi pogled je izgledalo nemoguće, a to je pre svega 584 preduzeća koja su ostala u portfoliju Agencije za privatizaciju koja radi već 14 godina i koja za tih 14 godina na žalost uspeva da proda i upropasti sve što je moglo da se proda i upropasti.
Uspeli su da od dobitnih preduzeća, od preduzeća koja su stvarala dodatnu vrednost naprave gubitaše i da bukvalno privredu Republike Srbije dovedu na najniže grane zadnjih desetak, dvadeset godina.
Postupak privatizacije na žalost je problem koji je trajao i trajao godinama i u ovom trenutku ovo je poslednja šansa da se nešto uradi. Ovih 584 preduzeća koja su ostala u vlasništvu Agencije za privatizaciju su u jako teškom stanju i to su u stvari ostaci preduzeća. Veoma je težak zadatak da se pokuša izvući maksimum iz ovoga i bukvalno da se ožive preduzeća. Nisu u pitanju samo preduzeća, u pitanju su i nova radna mesta.
Kada je privatizacija u pitanju, istina je samo jedna a istini treba pogledati u oči. Istina je da su građani ni krivi ni dužni ostali i bez posla i bez preduzeća i bez plata, bez overenih zdravstvenih knjižica i bukvalno bez budućnosti. Nemoguće je naći objašnjenje za ovakve privatizacije, jer osim ovih 584 preduzeća ima jako veliki broj preduzeća koja su prodata, a koja su u međuvremenu upropašćena, zatvorena i uvedena u proces stečaja.
Mogu da pričam o svom gradu Šapcu iz koga dolazim, tu su bukvalno nestajali veliki giganti, pre svega mislim na Hemijsku industriju „Zorku“, „Jela“, „Nama“ Šabac, „7. juli“, Društveno preduzeće „Sava“ i mnoga druga. Nemoguće je ustanoviti ko je sve i koliko odgovoran. Neko je u toku dana pomenuo pitanje odgovornosti, mislim da su odgovor najbolje dali građani. Oni vrlo dobro znaju ko je i na kakav način privatizovao Srbiju, odnosno privatizovao preduzeća i ko je za desetak godina uspeo da bukvalno uruši privredu Srbije. Biće jako teško, ne i nemoguće napraviti promene.
Ono što je bitno da se kaže jeste da Agencija za privatizaciju na ovakav način, ovakvim Zakonom o Agenciji za privatizaciju stvara uslove da pokuša da na najjednostavniji i najtransparentniji i na najbolje mogući način da uradi ono što se uraditi može, a to je da od ovih 584 preduzeća spasi ono što je izvodljivo i jednostavno da sačuva radna mesta i da kroz ta radna mesta oživi ovu privredu koja jako teško funkcioniše. Ukoliko kroz ove ostale zakone, gde između ostalog imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, ne nađemo nove načine finansiranja, da investitori shvate da u Republici Srbiji, da u Vladi, da u ovoj Skupštini imaju odgovorne i ozbiljne saradnike, koji između ostalog kada je javni interes u pitanju i kada su privatizacije u pitanju nemaju ideju kako neko nekoga da prevari, nego imaju samo na umu kako da nešto urade za dobrobit građana.
Napomenuću, po tome koliko ima pripadnika opozicije u sali vidi se koliko ih interesuje debate na ovu temu.

Molim vas vratite se temi.

Vraćam se temi.
Reč tajkuni postoji i prosečan Srbin nije znao šta znači reč tajkuni dok nisu počele privatizacije. To je tako, ako nekome to ne odgovara žao mi je, ali to je tako.
Osvrnuću se na predloge zakona o investicionim fondovima. Naravno da ih treba podržati. Stvaraju se uslovi za donošenje svih onih podzakonskih akata kojima će se omogućiti stvaranje ambijenta za investiciona ulaganja.
Kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije se stvaraju uslovi da država i građani na najjednostavniji način naprave tu sponu da građani koji imaju pravo na novčana sredstva, da na najjednostavniji mogući način ta ista sredstva dobiju.
U svoje ime i u ime SNS i njenih poslanika svi ovi zakoni će biti podržani sa naše strane. Ministru privrede u ovom trenutku je možda i najnezahvalnije mesto u ovoj Vladi, želimo mu svaku sreću i želimo mu da na ovom putu istraju. Za sve ono što im bude potrebno u ovim akcijama privatizacije mogu da se oslone na same poslanike, verujte poslanici su ljudi koji se nalaze u Srbiji, koji se nalaze na terenu i koji mogu svojim delovanjem pomoći i Ministarstvu privrede i samoj Vladi u sprovođenju zadataka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Samo se prijavite. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uprkos tome što su skoro prazne klupe nekih poslaničkih grupa nekih stranaka višeg režima, očigledno da oni imaju pametnija posla, očigledno da ih ova tema ne zanima, ipak mislim da treba da se vratimo na raspravu i da je održimo zato što su važne današnje tačke dnevnog reda.

Odmah na početku svog izlaganja želim da istaknem da ću podržati današnje predloge zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.

Želim da naglasim da ću da podržim ove predloge zato što oni predstavljaju nastavak procesa usklađivanja ove zakonske regulative sa nedavno usvojenim reformskim zakonima, a prvenstveno mislim na Zakon o privatizaciji. Pozitivni efekti novog Zakona o privatizaciji koji je nedavno usvojen, koji je nedavno i stupio na snagu, očekuju se u najskorije vreme odakle proističe i potreba da se usklade odredbe ovog zakona, Zakona o Agenciji za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji kako bi se uredila ova oblast, oblast koja se odnosi na rad, aktivnosti i nadležnosti ovog tela.

Kako je već ranije istaknuto u više navrata, između ostalog, prilikom rasprave o Predlogu Zakona o privatizaciji i u toku rasprave da je suštinski razlog upravo nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za 584 preostala subjekta privatizacije, važno je da usvojimo ova predložena rešenja čijom primenom ćemo uspešno i efikasno uticati na bolji, kvalitetniji i transparentniji postupak privatizacije.

Šta je cilj ovih predloga? Cilj je da se okonča postupak privatizacije u zakonski predviđenom roku do kraja sledeće godine, do kraja 2015. godine i da se okonča na najbolji mogući način, na način koji bi zadovoljio sve učesnike u privatizacionom postupku, odnosno da pokušamo na najbolji i najodgovorniji način da popravimo sve ono što se može popraviti i ovom trenutku u ovoj oblasti, u oblasti u kojoj smo zatekli potpuni haos, bezakonje i neodgovornost katastrofalnih razmera.

Kako je predlagač u svom obrazloženju i sam istakao, a sa čime sam lično, potpuno saglasan, ova predložena rešenja omogućiće povećano interesovanje potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi učestvovali u procesu privatizacije, preostalog društvenog i javnog kapitala i imovine subjekta privatizacija, kao i to da će se usvajanjem ovih propisa privatizacioni postupak učiniti efikasnijim i transparentnijim primenom predviđenih modela i metoda.

Ne želim da koristim ovu priliku da pričam o prošlosti, ne želim da pričam o odgovornosti nekih predstavnika, nekih stranaka bivšeg režima za čijeg mandata su i nastali pojmovi koji se u narodu koriste, kao što su „pljačkaška“ privatizacija, kao što su „burazerska“ privatizacija, rasprodaja ili možda bolje rečeno otimačina državne imovine. Oni će se već sami pronaći u toj temi i pronalaze se danas i tokom rasprave, a i građani Srbije znaju ko je i kako, i za čije interese, i za čiji račun upravljao i sprovodio takvu privatizaciju.

Ono što smatram da je najvažnije na kraju u ovom trenutku to je da će efekti ovih rešenja uticati na stvaranje boljih uslova za razvoj privrede, poboljšanje investicione klime, tj. unapređenje ambijenta za privlačenje stranih investitora, što posle samo po sebi dovodi do novih radnih mesta, bolje ekonomije itd. Konačno, punu stabilizaciju makro-ekonomskog okruženja u Srbiji.

Gospodine Sertiću, želim ovom prilikom da vam pružim punu podršku i da najavim da ću glasati za ove predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ja ću se osvrnuti samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i o njemu ću malo govoriti.
Sumirajući rasprave poslanika iz opozicije stiče se utisak da su ovo neke kozmetičke promene o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ali nisu, jer su suštinske. Jesu za one koji neće da prihvate ništa što će doprineti razvoju zemlje i da je njihov najbolje, najcelishodnije i tako se i ponašaju, a rezultati njihovog rada za 12 godina trepećemo i građani, i svi mi dugo i dugo.
Ali, ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem ima nameru da donošenjem izmena i dopuna Zakona i zakona promeni svest svim onim ljudima i faktorima koji odlučuju o sudbini Srbije u pozitivnom smislu. Na ovom putu niko ga neće zaustaviti pa ni ova razjedinjena opozicija jer za to ima podršku svih članova SNS i 51% građana Srbija.
Što se tiče pravnog i ustavnog osnova o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju vidi se u odredbi člana 97. stav 1. tačke 6. Ustava Srbije, tako da tu nema dileme. Možda je još ima u nekim poslanicima opozicije. Kada gledamo statističke podatke videćemo da su katastrofalni u prethodnom periodu, kako ih Agencija za privatizaciju prikazuje. Od ukupno 1.400 privatizovanih preduzeća do 2005. godine privatizaciju je raskinula 346 preduzeća do kraja 2011. godine, a nije se privatizovalo 537 preduzeća. Na dan pripreme Nacrta Zakona o privatizaciji 153 preduzeća su u restrukturiranju, a 419 je u raznim oblicima privatizacionog procesa.
Opet, prema statistici neprivatizovana preduzeća prave ogromne gubitke i njihova ukupna vrednost je smanjena za više od 20%, dok privatizovana, verovatno ne sva preduzeća, imaju rast imovine. To znači da stagniraju ili su u dubokom minusu. Da bi se to promenilo neophodne su i izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju i nije samo to dovoljno. Moramo promeniti svest na prvom mestu i tražiti odgovornost svih onih koji ne posluju pozitivno bez obzira da li su ta ili javna komunalna preduzeća.
Treba insistirati na smenjivost ljudi koji ne rade dobro, koji sputavaju našu Vladu i predsednika u nameri da građani Srbije bolje žive, a to će se desiti i odraziti u kratkom vremenu od dve do tri godine dok sve ove zakone i premijerove iznete u ekspozeu namere ne prosledimo.
Pozivam statistiku kojoj je verovati, u periodu od 1995. godine do sada pred Privrednim sudom bilo je pokrenuto 5.028 stečajnih postupaka, a do kraja 2013. godine aktivnih stečaja ima 2.168, a ti postupci traju godinama. Neka što traju, nego kraj postupka izgubi vrednost. Jednostavno, nestanu ta preduzeća i to sve zahvaljujući stečajnim upravnicima sa licencom. Valjda su dobro naučili kada su polagali za licencu kako treba dugo voditi stečaje, uništiti preduzeće, a oni se obogatiti. Naravučenije, svi su zakoni dobri, ali ljudi koji sprovode zakone, čast izuzecima, nisu dobri. Dešava se da jedan upravnik vodi 10 stečajnih preduzeća. Pitam se kako to može da ta preduzeća vodi jedan upravnik i da to po Zakonu o stečaju bude dobro?
Ovim izmenama zakona o Agenciji za privatizaciju stvaraju se uslovi za regulisanje izmenjenih ovlašćenja Agencije za privatizaciju ne bi imali više ulogu stečajnih upravnika nego bi bili zastupnici poverilaca u postupku stečaja i privatizacije.
U stečajnom postupku ekonomskom nadzoru poslovanja stečajnog upravnika bila bi agencija time se podrazumeva i javnost, tako da poverioci stiču priliku da budu informisani. U stečajnom postupku Agencija za privatizaciju dobili su ulogu u stečajnom postupku i postupku privatizacije tako da bi se ovim postupkom završilo 153 preduzeća u restrukturiranju, a i da se privatizuje 419 preduzeća u toku 2014. godini. Agencija bi trebalo da obezbedi da u 2015. godini izdvaja više subvencija za ova preduzeća.
Procene su da država izdvaja 750 miliona dolara, što znači da bismo uštedeli toliko sredstava za budžet, tako da uslovi da se uspešno sprovede postupak privatizacije i restrukturiranja, treba da se donesu svi ovi zakoni koji bi usmerili ka tom cilju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.