Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja znam da postoje ljudi u ovoj sali, kao prethodni govornik, koji bi voleli da postoji neka gumica i da se sve izbriše i da sve što su upropastili, unakazili u periodu bivšeg režima i bivše vlasti, sve one ljude koje su unesrećili, sve one firme koje su upropastili, sve da se zaboravi, ništa da se ne zna i da se kao teret sve stavi u ruke i na leđa Aleksandru Vučiću i Vladi koja je formirana izbornom voljom građana Republike Srbije. I to nam govore oni ljudi koji su od 2003. do 2013. godine 162 firme uveli u postupak restrukturiranja, koji ni u jednoj firmi nisu završili taj postupak, koji su svake godine na taj način stavljali teret na leđa i budžetu i građanima Srbije, 60 hiljada ljudi. Osamsto miliona evra su koštale te firme svake godine. Pokazali su neznanje, inertnost i nesposobnost da završe postupak restrukturiranja. Odgovaralo im je da budu u procesu restrukturiranja zato što su uzimali najkvalitetnije delove tih firmi, privatizovali, otimali, krali i uzimali za sebe.
Ko je formirao sve vlasti i ko je kreirao život do 2012. godine? Ko je doveo da 502 firme budu u portfoliju Agencije za privatizaciju? Zašto proces privatizacije nije završen? U kakvom su stanju te firme? Kada sam govorio da imaju na svojoj savesti teret 400 hiljada ljudi koje su ostavili bez radnog mesta, bez posla, bez budućnosti, bez ičega, ista Demokratska stranka, isti Borislav Stefanović, isti Borislav Pajtić, isti ti ljudi su radili sve to. I sada su takvi došli da sole pamet, da kažu šta je sa time, ti isti koji govore sada šta je sa „Er Srbijom“, kompanijom koja je primer u Evropi kako se formira…