Gospodine Stefanoviću, 20 minuta je isteklo.

U svakom slučaju, hoću da završim sa molbom da pokušamo na neka od ovih pitanja da odgovorimo, hvala što ste mi dali dodatnih par sekundi, i da kroz amandmanski proces pokušamo da spasimo što se spasti može iz ovih predloga koji u sebi sadrže mnogo nejasnoća i nepreciznosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima kolega Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja znam da postoje ljudi u ovoj sali, kao prethodni govornik, koji bi voleli da postoji neka gumica i da se sve izbriše i da sve što su upropastili, unakazili u periodu bivšeg režima i bivše vlasti, sve one ljude koje su unesrećili, sve one firme koje su upropastili, sve da se zaboravi, ništa da se ne zna i da se kao teret sve stavi u ruke i na leđa Aleksandru Vučiću i Vladi koja je formirana izbornom voljom građana Republike Srbije. I to nam govore oni ljudi koji su od 2003. do 2013. godine 162 firme uveli u postupak restrukturiranja, koji ni u jednoj firmi nisu završili taj postupak, koji su svake godine na taj način stavljali teret na leđa i budžetu i građanima Srbije, 60 hiljada ljudi. Osamsto miliona evra su koštale te firme svake godine. Pokazali su neznanje, inertnost i nesposobnost da završe postupak restrukturiranja. Odgovaralo im je da budu u procesu restrukturiranja zato što su uzimali najkvalitetnije delove tih firmi, privatizovali, otimali, krali i uzimali za sebe.
Ko je formirao sve vlasti i ko je kreirao život do 2012. godine? Ko je doveo da 502 firme budu u portfoliju Agencije za privatizaciju? Zašto proces privatizacije nije završen? U kakvom su stanju te firme? Kada sam govorio da imaju na svojoj savesti teret 400 hiljada ljudi koje su ostavili bez radnog mesta, bez posla, bez budućnosti, bez ičega, ista Demokratska stranka, isti Borislav Stefanović, isti Borislav Pajtić, isti ti ljudi su radili sve to. I sada su takvi došli da sole pamet, da kažu šta je sa time, ti isti koji govore sada šta je sa „Er Srbijom“, kompanijom koja je primer u Evropi kako se formira…

Dva minuta, gospodine Babiću.

… kako se povećava broj putnika, kako se povećavaju prihodi. Zašto nisu prihvatili kada sam ih pozivao i sada ih pozivam – hajdemo na aerodrom, hajde da vidite kakvi su uslovi rada, hajde da vidimo u kakvim se avionima leti, hajde da vidimo kako posluje ta kompanija sada? Okreće se glava. Dobacuje gospođa Čomić, dobacuje, ne želi da čuje, ali može da vidi. To vide građani Republike Srbije… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Zoran Babić, s mesta: Još jedna rečenica. Zašto se napada EMS? Zašto se napada? Sada ću vam reći o rezultatima EMS-a. Napadaju se rezultati, napada se uspeh naše države. To ne odgovara bivšem režimu.)
Gospodine Đukanoviću, javljate se po Poslovniku? (Da.)
Izvolite.

Hvala.
Ne znam zašto mi ranije niste dopustili. Ne prethodni, ali govornik pre njega je grubo povredio odredbe Poslovnika čl. 106. i 107. Član 107. zato što je uvredio dostojanstvo ovog parlamenta iznosivši mnoge neistine, a 106. zato što je najmanje govorio o tački dnevnog reda. Gotovo uopšte se nije dotakao tačke dnevnog reda. On je pričao ovde o tome kako zna kako će se prodati „Politika“, valjda po autoprojekciji, zato što su oni tako tajno baš tu istu „Politiku“ prodali nekoj moskovskoj firmi pri kraju svog mandata, da pojma nemamo ni danas ko je suštinski vlasnik same „Politike“, ni „Večernjih novosti“.
Moram da priznam zaista, doneo sam ovde akcioni plan za bolji život građana u periodu od 2008. do 2011. godine, koji je baš njegova stranka donela. On kaže – privatizacija, završavanje procesa privatizacije, efikasan proces stečaja. Građani su mogli da vide 2011. godine kako se završila ta efikasna privatizacija. Pošto kaže da oni nisu imali veze, ja ih samo podsećam na firmu „Ces Mekon“, koja je između ostalog bila i savetnik Agencije za privatizaciju, a neki su od njih bili i zaposleni u Agenciji za privatizaciju i vršili su pljačkaške privatizacije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.
Prvo treba da odgovorim gospodinu Đukanoviću. Gospodine Đukanoviću, ja sam više puta gospodina Stefanovića opomenuo da se vrati na temu dnevnog reda i na tačke dnevnog reda. Mogu da kažem da je nekoliko puta to tako i uradio, ali uvek je nekako povezao svoju diskusiju posle mojih opomena sa temom dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 108, a u vezi člana 107. i člana 106.
Dakle, član 108. u drugom stavu kaže – zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomene oduzimanja reči i udaljavanja sa sednice. Član 107. kaže – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Član 106. – govornik može da govori samo o tačkama dnevnog reda o kojima se vodi pretres.
Dakle, smatram da govornik zbog čijeg govora i reklamiram ovu povredu Poslovnika nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine i nije govorio o tački dnevnog reda. Govoreći o privatizaciji i pokušavajući da svali krivicu za opštu grabizaciju koja je sprovedena od 2000. godine na novu vlast, pokušavajući to da uradi grubo je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i nije govorio o tački dnevnog reda. Za mene je to isto kao kad bi krivac vršio uviđaj.
Dakle, oni koji su naneli najveću štetu društvenoj svojini, oni koji su ostavili 500 hiljada ljudi bez posla, kada ovde govore o tome kako je za to kriva neka nova vlast, treba da znaju da je to grubo povređivanje dostojanstva Narodne skupštine. Oni koji gledaju ovaj TV prenos imaju malo više pamćenja nego što imaju prethodni govornici, tako da verujem da su mogli da primete da oni koji su izvršili privatizaciju šećerana za tri evra u vremenima kada su građani gubili sve, a majstori tranzicije, prijatelji njihove političke partije dobijali sve, da danas ljudi koji su im to omogućili, da se naglo preko noći obogate, grubo pokušavaju podvalom da povrede dostojanstvo Narodne skupštine i da krivicu prebace na neku novu vlast, koja je zatekla samo ostatke ostataka nekad moćne privrede. Hvala .