Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani predstavnici Zaštitnika građana ovde, mi učestvujemo u raspravi o predlozima zaključaka tri skupštinska odbora koji su nastali na osnovu izveštaja o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu koju je podneo Zaštitnik građana i mi ćemo da glasamo za usvajanje ovih zaključaka ova tri skupštinska odbora.
Učestvujući u ovoj raspravi, poštovani gosti, pre svega ovde, u ime institucije ili državnog organa Zaštitnika građana, mi saopštavamo jedno posebno uvažavanje za Zaštitnika građana koji je jedna državni organ nezavistan i samostalan koji štiti prava građana i kao što je red za svoj rad odgovara ovoj Narodnoj skupštini.
Pročitao sam ovaj izveštaj moj je utisak da u ovom izveštaju imamo vrlo precizni i jasni opis i ocenu poštovanja zabrane torture u našoj državi i imam nekoliko napomena koje bih ovde hteo da saopštim u odnosu na sadržinu ovog izveštaja a koje su po mom sudu zabrinjavajuće za sve građanke i građane Republike Srbije. Naravno, ovde je već pominjano, gospođa Obradović je to pomenula, u izveštaju na primer piše, ovako – u Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava. Dobro, hvala bogu, ja se nadam. Zamislimo da nije tako. Zamislimo da nije tako.
Zamislimo da ovde piše u Srbiji postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava. Gospodo, to bi onda značilo da smo ovde u nekoj goloj divljini. Smatram, da ne možemo ovde da se hvalimo time što kažemo da u Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticajna pojava naročito kada iza toga stoji zapeta, poštovan gospodo. A iza zapete sledi ovakav tekst – ali, postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje nadležni organi tolerišu.
To je za mene zabrinjavajuća ocena. Ne bi mi bila zabrinjavajuća ocena da je ovde stajalo postoje ovde neki pojedinačni slučajevi zlostavljanja u odnosu na koje nadležni organi reaguju, sprečavaju, nego ovde piše da nadležni organi tolerišu pojedinačne slučajeve zlostavljanja, poštovan gospodo.
Smatram da oko ovoga treba da se zabrinemo svi ovde i da u tom smislu posmatramo i sadržinu ovog predloga zaključaka sva tri skupštinska odbora. Mislim takođe da u izvesnim ocena u ovom izveštaju imamo jasno oslikavanje i nekih problema u društvu u celosti. Izdvojio sam ovde šest nekih stvari o kojima smatram da bi bilo veoma važno da se priča. Na primer, kaže interni kontrolni mehanizmi državnih organa su nedovoljno efikasni.
Dakle, ti interni mehanizmi koji treba da služe tome da se spreče ovakve pojave nisu efikasni. Šta mi radimo da oni postanu efikasni? To me, npr. podseća na ovu priču o tome da jedan univerzitet „Megatrend“, sledeći neke interne mehanizme treba da kaže da li je nešto plagijat ili ne. Samo povlačim neke paralele.
Dakle, nije u pitanju samo jedna tema, nego u društvu imamo velike probleme u različitim oblastima, ali imamo izvesne sličnosti oko tih problema. Ili, npr. kaže ovako – uprkos preporukama još nije unapređeno postojeće uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, dakle nije unapređeno.
Kako da bude unapređeno gospodo, kada evo ja, ja sam građanin ove države, narodni sam poslanik u Narodnoj skupštini, rečeno mi je u MUP-u pre neki dan da mesec i po dana moram da čekam da dobijem novu ličnu kartu.
Pazite, postoji ovde neki Zakon o ličnoj karti, postoje neke obaveze nadležnih i državnih organa i ja npr. sada neka prava ne mogu da ostvarujem kao građanin, jer mi je rečeno da mesec i po dana i to minimum, moram da čekam na novu ličnu kartu.
Molim vas, ovde govorim o MUP-a, naravno u odnosu na delovanje u okviru poštovanja zabrane torture, a vidimo da se tu ne radi dovoljno.
Žao mi je što nemam vremena da govorim o svih šest tačaka koje sam izdvojio. Mogao sam da govorim o ove dve. Nadam se da će biti prilike da pričamo i dalje. Hvala.
