Molim vas, poslaniče, moraću da reagujem..

Početkom devedesetih godina Demokratska stranka je imala ne minornu, nego značajnu ulogu u devastaciji Srbije, u vreme kada je započeo potpuni kolaps srpske privrede i sa tim kolapsom nikakve veze nemaju ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić, ni Jorgovanka Tabaković, ma koliko da ih Zoran Živković mrzi, ne podnosi, ma koliko da im želi zlo ili bilo šta slično.

Hvala, poslaniče.
To je Vlada Milana Panića. Sećam se toliko. Čisto zbog javnosti, jer više ne može da prati ko šta govori.
Ja ću izbrisati listu, pa se javite ponovo svi ko želi reč.
Ne možete svi repliku.
Narodni poslanik Vladimir Đukanović nema pravo na repliku.
Narodni poslanik Goran Mladenović nema pravo na repliku.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac ima pravo na repliku, jer je prethodni govornik govorio o Demokratskoj stranci. Izvolite.

Nije problem što je prethodni govornik govorio o Demokratskoj stranci, problem je što je prethodni govornik govorio neistine.
Dakle, Demokratska stranka jeste imala u Saveznoj Vladi gospodina Perišića kao ministra za informisanje, to je Vlada Milana Panića, poslednja Vlada koja je pokušala da spasi Srbiju od onih katastrofa koje su nastale baš u toj 1999, 1998. i 1997. godini, zbog koje se, vidim, predstavnici Srpske radikalne stranke ponose.
S druge strane, rečeno je da su Radulović i Đukić bili u Vladi. Oni nisu bili u Vladi kao Demokratska stranka. Nikada Demokratska stranka nije bila u Vladi sa Miloševićem.
Činjenica je da je to vreme bilo kada je Demokratska stranka bila proganjana i bila upravo najžešća opozicija takvoj vlasti, kao što je činjenica da je inflacija stala zahvaljujući gospodinu Avramoviću, ali to opet nema veze sa Srpskom radikalnom strankom.
Nasleđa o kojima je govorio kolega Živković su upravo takva jer u Vladi Mirka Marjanovića polovina ministara je bila iz Srpske radikalne stranke i, nažalost, ministarstvo koje se ticalo privrede je vodila današnja guvernerka. Devastacija srpske privrede je nastala upravo u tom vremenu.
Siguran sam da ministar Vujović zna i ako bi želeo da se umeša u ovaj dijalog, mogao bi da javnosti pojasni kao vanstranačka ličnost koliko je devastacija devedesetih godina, kada je, između ostalog, i Srpska radikalna stranka bila perjanica te Vlade, dovelo do toga da privreda i danas bude u problemu u kojem se nalazi, u situaciji u kojoj vi objašnjavate da moramo da podnesemo žrtve i penzionere i pripadnici Vojske, policije i oni koji su oslobađali Srbiju 20. oktobra 1944. godine. Oni moraju da podnesu žrtve, a da nam kažete zbog čega podnosimo žrtve ukoliko smo devedesetih godina imali adekvatnu privredu i adekvatno vođenje zemlje od strane Srpske radikalne stranke? Ovde nema predstavnika Srpske radikalne stranke…

O vanparlamentarnim strankama nećemo voditi raspravu.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Razmišljam šta da radim, da li da nastavimo ovu interesantnu raspravu.

Ako ima predstavnika Srpske radikalne stranke, neka se jave za repliku, a ako nema, nisam spomenuo ni jednom rečju…

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Na osnovu čega?

Razmislite o pauzi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zarad istorijske istine.
Pošto ne smem da se obraćam gospodinu Šutanovcu, obraćam se vama, gospođo predsednice.
Dakle, 1994. godine, koliko me pamćenje služi, potpisan je politički sporazum između dr Zorana Đinđića, dr Vojislava Šešelja i dr Vojislava Koštunice. Na naslovnoj strani tadašnjeg, ako se ne varam, nedeljnog lista „Pogledi“ fotografije Đinđića, Šešelja i Koštunice i dole piše „Ujedinila se opozicija“. Moguće je da se Demokratska stranka, koja je imala mnogo agregatnih stanja, nastala je kao građanska partija, pa su malo bili nacionalisti, a sada čujemo da su navodno socijaldemokrate i da se zalažu za prava radničke klase i da ustaju kada se svira Internacionala i tako dalje, da su oni tu 1994. godinu zaboravili, ali to što su oni zaboravili ne znači da se to nije desilo.
Sada to prebacivanje Vučiću, Nikoliću, Jorgovanki Tabaković, meni, sa aluzijama da sam ja ovde predstavnik SRS, to ovako deluje simpatično, ali nije dobro za samu DS.
Još jednu stvar moram da istaknem koju je gospodin Šutanovac, čini mi se, zaboravio. U svojoj istoriji i to, ako se ne varam, 1992. godine, već sam i ja čovek u godinama, pa sam malo počeo da zaboravljam te godine, ali čini mi se da je bila 1992. godina.