Zbog građana i ljudi koji prate ovaj prenos, želim samo da pojasnim cifre koje ste naveli.
U 2012. godini je došlo do promene metodologije izražavanja. Prva cifra od 218 uključuje samo prihode iz budžeta. Druga cifra u toj istoj godini u rebalansu uključuje i sopstvene prihode. U toj godini je porasla, revidirana, sa 218 na 249, toga se verovatno drugi poslanici sećaju, ja sam dobio iz materijala. Znači, ta cifra je porasla sa 249 na 258 u 2013. godini i sa 258 na 263 u 2014. godini.
Povećanja su, znači, devet milijardi između 2012. i 2013. i narednih svega pet milijardi između 2013. i 2014. godine, a ne 43. Prešlo se sa izražavanja cifre koja se odnosila samo na budžetska sredstva, na ukupna sredstva koja uključuju sopstvene prihode. U 2012. godini je ta promena napravljena.
(Dragan Šutanovac, s mesta: A u 2014. godini?)
U 2014. uključuje sve. Znači, uporedive cifre su 249, 258 i 263. Početna cifra, 218, to je cifra iz budžeta za 2012. godinu koja je rađena po staroj metodologiji i uključuje samo budžetska sredstva a ne i sopstvena sredstva. Hvala. Znači, porast je samo devet milijardi i pet milijardi, a ne 43 milijarde.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri, poštovani gosti, moram samo jednu prethodnu napomenu gospodinu Bečiću. Cenim tu jednu vrstu uvažavanja koju on pokazuje time što me predstavi kao profesora doktora, ali samo radi preciznosti da kažem da nemam još taj status na univerzitetu, ja imam status docenta, tako da ubuduće, ako je neophodno, dovoljno je reći samo docent doktor, ali to i ne mora. Može samo ime i prezime. To je čisto radi preciznosti.
Danas imamo raspravu o četiri predloga zakona. Koliko sam ja razumeo ovde, za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određeni su svi članovi Vlade. Samo su dva člana Vlade ovde prisutna. Ja sam očekivao da će da dođu svi ministri, da će ovde da bude i predsednik Vlade, koji je bio neko vreme tu, sada ga nema. Pominjale su se neke ostavke, ne znam da li je možda u međuvremenu pala Vlada pa nema ni ministara?
Rebalans budžeta je svakako jedno važno pitanje i ja ovde hoću da ponudim, poštovani predsedavajući Bečiću, tri argumenta zbog kojih smatram da tri predloga zakona od četiri ne treba da budu usvojena u ovoj Narodnoj skupštini. Usmeravam se pre svega ka gospodinu Vujoviću.
Sadržina Predloga zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, poštovani gospodine Vujoviću, moram da se vratim na taj argument jer nisam zadovoljan obrazloženjima do sada, nije u skladu sa Ustavom, bez obzira na mišljenje različitih institucija nekih međunarodnih organizacija. Član 58. Ustava Republike Srbije je ipak prepreka za usvajanje ovog predloga zakona. Neusvajanjem ovog predloga, po mom sudu, štite se ne samo interesi, jer njihove interese mi ovde danas prevashodno branimo, nego se, ja mislim, štiti i načelo vladavine prava koje je članom 3. definisano kao jedno od osnovnih načela našeg Ustava, gospodine Vujoviću.
Ako se, uprkos ovom argumentu, usvoji ovaj predlog zakona, mi ćemo da podnesemo inicijativu za ocenu ustavnosti usvojenog zakona, zato što smatramo da nije u redu da se ovde poigravamo vladavinom prava.
Druga stvar, što se tiče Predloga zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, saglasan sam, poštovani gospodine Vujoviću, da treba da se smanji ukupni fond plata u javnom sektoru, ali ne na način koji je ovim predlogom zakona predvidela Vlada Srbije.
Najlakše je, poštovana gospodo, linearno smanjiti plate i onima koji su vredni i onima koji nisu vredni i onima koji su stranački dovedeni i zaposleni. Mi smo smatrali da je to nepravedno. Valjda je pravda i pravičnost neko načelo koje, takođe, nas treba da vodi u delanju u ovoj Narodnoj skupštini?
Naš je predlog bio da se prvo evidentira ta vojska stranački zaposlenih u poslednjih 10 godina. Prema izvesnoj evidenciji, takvih može da ima 100.000. Ti ljudi ne treba više da rade. Ako imamo manjak od 100.000 ljudi, onda ovaj fond plata može pravičnije, gospodine Vujoviću, da se rasporedi. Onda je moguće da neki vredni ljudi u javnom sektoru dobiju malo veće plate, a da oni koji su lenjivci, da im se smanje plate. Ovako se uvodi jedna strašna nepravda, a ja smatram da ne treba ovde da usvajamo nepravedne zakone.
Treća stvar, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, gospodine Vujoviću, vi kažete – štednja. Ja mislim da nije štednja ako su, evo, ja sam čitao ove podatke, ne može da bude štednja ako su ukupni državni izdaci veći za devet milijardi 400 i nešto miliona. Dakle, ja zaključujem ovako - štedi se na platama na nepravedan način, štedi se na penzijama na nepravedan i ne pravni način, a Vlada rasipa. Evo, tu je i gospodin Vulin, nema ministarstva koje nije potrošilo više novca od onoga što je bilo planirano.
Gospodo, smatram da moramo ovde da razgovaramo i o odgovornosti za loše vođenu politiku. Ovim predlozima zakona šta imamo? Kršenje vladavine prava, imamo unošenje nepravde, imamo neodgovornost u političkom ponašanju i sada se traži od narodnih poslanika da glasaju za to. Nikada, poštovana gospodo.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Šta reći? Danas smo čuli sijaset neosnovanih optužbi i evo ovo je još jedna u nizu optužbi kada neko ne poznaje elementarno stanje u Srbiji koje je bilo i pre pet ili šest godina, a očigledno ne poznaju situaciju ni kakva je danas.
Slušajući danas ovu raspravu, pogotovo od predstavnika opozicije, svesni smo činjenice da oni i nemaju realnost niti dodir sa građanima Srbije. Nisu je imali ni onda kada su bili na vlasti, jer su obitavali na onim funkcijama, imali lepe privilegije, razarali našu privredu, a očigledno ni danas, kada Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, želi da postigne i da sprovede reforme koje će doneti boljitak, ne daju nikakva rešenja, osim samo neosnovanih optužbi koje su zasnovane ne znam ni ja na čemu.
Znači, s jedne strane su doprineli da ovakva situacija u Srbiji eskalira, da dođe do zaista jedne teške ekonomske situacije, a sa druge strane ne nude nikakva rešenja. Doduše, predsednik jedne opozicione stranke pokušava u naletima, bez ikakve pripreme, da saopšti nešto javnosti, da ponudi neka rešenja, ali to je zaista i neozbiljno, jer kaže da je spreman da savetima podrži sve mere koje izbegavaju smanjenje plata i penzija, a nije ponudio ni jednu. To je zaista skandalozno. Ni jednu čovek nije ponudio.
S druge strane, ove zakone koje smo usvojili unazad pet meseci hvale svi, u celom svetu, u EU, u onoj EU za koju su se zalagali predstavnici opozicije i borili se da sprovedu reforme koje su sprovele zemlje u EU kada su imali takođe posrnuće u ekonomskom smislu, kao što to ima Srbija.
Kažu- bajka, a da li je bajka kada realno saopštite, ne lagajući svoj narod, da ćemo smanjiti penzije i plate, da nije dobra situacija, da može biti bolja? Pa, zar su to bajke? Bajke su bile 2008. i 2009. godine, kada je neko govorio da će svetska ekonomska kriza zapravo biti šansa za Srbiju. To je govorio i Boris Tadić, to je govorio i Božidar Đelić, doduše to je govorio i Dinkić, ali su svi skupa govorili da će svetska ekonomska kriza biti šansa za Srbiju, da će svetska ekonomska kriza zaobići, pazite čuda, Srbiju i Kinu, a šta smo dobili? Dobili smo 2009. godine najveći pad bruto društvenog proizvoda, zatim 2010. i 2011. rast za samo 1%, 2012. godine opet je doživeo pad. Spoljnotrgovinski deficit je za vreme Cvetkovićeve vlade porastao za 500 miliona evra. U 2009. godini industrijska proizvodnja je pala za čak 12,6%. To su činjenice. To su činjenice koje moraju čuti građani Republike Srbije.
Javni dug Srbije, to smo već danas više puta ponovili, je povećan od 2008. do 2012. godine za šest milijardi evra i nemamo ništa protiv da se javni dug poveća. Ne bismo imali ništa protiv da se u Srbiji zaista obezbedilo takvo tle koje će privući investicije, da smo uložili novac, zaposlili ljude i da smo krenuli napred. Međutim, neko je projektovao neke izbore, povećale su se penzije i plate potpuno neosnovano i zato smo danas u ovakvoj situaciju u kojoj jesmo.
Ja postavljam pitanje – hajde ljudi da napravimo jednu pravu razliku između Demokratske stranke, jedne i druge, i Srpske napredne stranke. Pre tri godine oni koji su morali ovakve reforme da sprovedu to nisu uradili. Zašto? Zato što nisu mislili na budućnost Srbije, nego su mislili na svoju kratkoročnu budućnost, kako da zadrže svoje pozicije još koji mesec ili još koju godinu i da tako kupe socijalni mir.
Danas Srpska napredna stranka misli na budućnost Srbije na duže staze, pa čak i ako je ta cena gubitak izbora 2018. godine ili kad god da se oni dese. To je razlika. Nismo mi bogom dani da sedimo u ovom parlamentu. Neka ovde sede i neki drugi ljudi, novi ljudi, ali u uspešnoj Srbiji, modernizovanoj Srbiji, Srbiji koja ima nadu, Srbiji koja ima šansu.
Uveren sam i ubeđen kao mlad čovek da danas radimo ispravnu stvar. Ako ne možda za penzionere koji danas primaju penziju od Republike Srbije, oni su ljudi koji su podizali ovu zemlju i oni znaju šta znači trpeti i teške i bolne stvari u našoj zemlji, jer su pod vama trpeli potpuno neosnovano. Danas mi želimo ovakvim reformama da sprovedemo nešto što će sledećim generacijama omogućiti budućnost, da ostanu u svojoj zemlji, da oni ljudi koji završe fakultet ili srednju školu u ovoj zemlji dobiju posao i da budu finansirani iz realnih prihoda, a ne iz skupocenih kredita.
Nezaposlenost u 2012. godini je dostigla rekordnih 26,5%. Godine 2008. je ta nezaposlenost bila 13,1%. Toliko o uspesima, jer danas kritikujete povećanje zaposlenosti od 1%. Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota da kritikujete bilo kakvo povećanje zaposlenosti, pa čak i da je ono 0,1%, s obzirom da imamo ovako dobre rezultate od 2008. do 2012. godine, gde je nezaposlenost povećana skoro duplo? Ali, to su vaši rezultati – javni dug sa 8,78 milijardi na 14,35 milijardi.
Ponavljam da je neko u to vreme tvrdio i to je bajka u kojoj su građani Srbije živeli. Neko je tvrdio da će to biti šansa za Srbiju, šansa za Srbiju i za Kinu, a sve ostale će svetska ekonomska kriza pogoditi. Mi se takvom politikom ne služimo i mi se takvom politikom ne vodimo.
S druge strane, dok ste sistematski uništavali našu privredu nije se niko libio da ima određene afere koje su potresale našu zemlju, a to su afere koje su pogađale i Grad Beograd, pa se onda posle pitamo gde je novac i gde su stotine miliona evra. Pa, setite se samo raznih afera u Gradu Beogradu, od podzemnih kontejnera, od tri puta preplaćenog mosta, preko kupovine zgrade “Ineks“ iz džepa građana Republike Srbije do kupovine stranih autobusa u vrednosti od 60 miliona evra urušavajući srpsku privredu. To je ono gde je novac bačen, gde je novac potrošen, a danas se postavlja pitanje gde je novac za našu zemlju.
Ako već govorimo o vašem planu za razvoj, ja sam gledao plan Demokratske stranke za razvoj Srbije, između ostalog, kažu - neophodno je napraviti ili oformiti razvojnu banku Srbije, ali ja postavljam pitanje - šta je sa Razvojnom bankom Vojvodine? I tu je određenih 20, 30 miliona evra pronevereno, „Azotara Pančevo“, razne druge afere koje građanima Srbije oduzele preko stotine i stotine miliona evra.
Za to vreme dok se u Gradu Beogradu sprovodila jedna velika korupcija i gde smo nasledili dugove od 14 milijardi dinara kao obaveze, danas Beograd kao glavni grad do kraja godine će smanjiti svoje obaveze na svega šest milijardi dinara. Sa ponosom mogu da kažem da se Grad Beograd nije zadužio ni za jedan jedini evro otkako je privremeni organ preuzeo grad Beograd, pa posle i Siniša Mali kao gradonačelnik i njegov tim.
Takođe, svi projekti su finansirani iz sredstava bez kreditiranja. To je odgovorna politika prema generacijama koje dolaze, jer nam je cilj da se više nikad ne desi situacija u kojoj će neko ispaštati zato što je neko sprovodio neodgovornu politiku i tu se, drage kolege, razlikuje Srpska napredna stranka od Demokratske strane. I u izjavama predstavnika opozicije veoma često vidimo da tu nema bilo kakve empatije prema građanima Srbije jer teško žive, nego su to samo fraze, floskule bez iole suštine, bez ikakvih argumenata, zasnovane veoma često na nepotpunim ili netačnim informacijama.
S jedne strane i to možemo da prihvatimo, ali gospodo, šta nudite kao alternativu? Da li kao alternativu nudite gospodina Pajtića? Da li kao alternativu možda ponovo nudite gospodina Đilasa? Samo nam recite šta je alternativa, kako ćete vi to da doprinesete da Srbije krene napred, s obzirom da nemate nikakav predlog, osim da samo kritikujete ono, a vi ste bili u toj čorbi koja je to zakuvala?
Nadam se da će se uskoro i u Demokratskoj stranci pojaviti neki novi, čestiti, pošteni mladi ljudi, koji će možda i moći da ponude neke odgovore na ova pitanja i koji će možda u nekom trenutku kreirati još bolji plan za Srbiju, ali dok vi predstavljate opoziciju, mislim da nema šta da se kaže. Prijatno.

Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Profesor dr Vladimir Pavićević želi reč. Po kom osnovu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Član 104. pravo na repliku.)
Gospodine Pavićeviću, pažljivo sam slušao gospodina Jovičića. Ni u jednom trenutku nije pomenuo vaše ime i prezime. Jedino ako se ne prepoznajete u zloupotrebama u Beogradu, u nenamenskom trošenju novca i ostalo, a to ne mogu vas da prepoznam.
Izvolite reč po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i Vulinu, poštovani gosti, smatram da je povređen član 104. zato što mi niste…
(Marko Đurišić, s mesta: Dajte meni jednom reč.)

Gospodine Đurišiću, mnogo ste nervozni, dobacujete ceo dan. Molim vas, nemojte to da radite.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Meni dobacuju poslanici Napredne stranke, ja ne znam o čemu se radi.
Dakle, povređen je član 104, poštovani gospodine Bečiću, ukoliko mi ne date pravo na repliku, jer je gospodin Jovičić u svom govoru na samom početku rekao da sam upravo ja neosnovano govorio kritički o predlozima zakona.
Pitajte gospodina Jovičića da li je to rekao. Ako gospodin Jovičić kaže da nije, odustajem od prava na repliku.

Gospodine Jovičiću, da li ste pomenuli gospodina Pavićevića?
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Nisam.)
Niste pomenuti, gospodine Pavićeviću.