Ja bih da nastavimo sa sednicom, koliko ja smem da utičem na to.
Želim da odgovorim na postavljeno pitanje – koji su efekti solidarnog poreza? Piše u budžetu, moglo se pročitati ali jednostavno pošto znate da građani ne čitaju Zakon o budžetu, onda možete tako nešto da kažete, pa ko čuje, ko ne čuje, ko zna da li će gledati posle.
Jedanaest milijardi petsto miliona dinara, tačka. Eto tako je bilo i to piše u budžetu i ne znam zašto je onda uopšte potrebno od toga praviti temu i govoriti kako nam nikada nije rečeno koji su efekti. Evo, to su efekti.
Ovo je sada potpuno ljudska primedba. Količina mržnje koju isijavate prema Vučiću, stvarno je ne razumem. Čekajte, sada vam je Vučić kriv što su bili izbori, a to je dovelo do smanjivanja plata prosvetnih radnika. Znači, znate da je to apsolutna, brutalna, bezobrazna laž i nema veze i nije važno.

Ministre, dajte doprinos svoj da raspravljamo o suštini, molim vas kao član Vlade.

Upravo tako, samo moram da kažem da pretpostavljam da se izbori u Vojvodini nikada neće raspitati da se ne bi umanjile pare.

Ministre, nećemo pričati o politici. Molim vas, ne dozvoljavam ni poslanicima da pričaju šire od ove teme, neću dozvoliti ni članovima Vlade, molim vas.
Ministre Vujoviću, nadam se da nećete ništa šire politički mimo predloga zakona. Izvolite.

To inače ne radim.
Samo da pojasnim. Jedanaest i po milijardi koje se nalaze na strani dva teksta koji je dat poslanicima pod ekonomskom klasifikacijom 745, da pojasnim kako je dobijena ta cifra.
Dvanaest milijardi je bio plan vanporeskih prihoda od solidarnih poreza. U ostvarenju je on korigovan na 10,5 milijardi zato što se nije ostvarivalo 100% pošto država nema 100% mehanizam kontrole u javnim preduzećima i nekim indirektnim korisnicima budžetskih sredstava i onda je ta cifra zbog prelaska na novi sistem smanjivanja zarada korigovana u ostvarenju, tako da je za jedan mesec napravljeno ostvarenje po ovom novom zakonu koji se pred vama nalazi, znači zakonu o izmenama obračuna plata i zarada. Ta korigovana cifra je 11,5 milijardi.
Prema tome, ovo je cifra koja uključuje efekat solidarnog poreza do novembra meseca i onda efekat primene ovog zakona do kraja godine, znači za jedan mesec de fakto, to je prva cifra koju sam hteo da komentarišem.
Što se tiče drugih pomenutih cifara, sledeći komentar samo da dam. Znači u budžetu i ekonomski ne postoji nikakva kauzalna, uzročno-posledična mreža između budžetskih alokacija za finansiranje političkih partija i bilo koje stavke za plate. Kao što znate, te su alokacije zaštićene i one se određuju. Alokacija za finansiranje političkih partija određena je prema zakonu koji ste vi svi zajedno u ovom parlamentu doneli. Prema tome, ako neko ima primedbe na to da li ta cifra odgovara odredbama zakona, tu možemo da tražimo tumačenje, sve drugo mislim da nema osnova ni u budžetu ni u ekonomskoj analizi, da se povezuju te kategorije.
Što se tiče plata profesora ili bilo kojih drugih plata, one su kao što znate po odredbama zakona koji je ovde pred vama, izmenama i dopunama zakona, određene formulom u članu 5. i nekim specifičnim situacijama izmenom člana 8.
Nadam se da smo to razjasnili, ako nismo možemo dopunski da razjasnimo pošto oba zakona stupaju, dejstvuju istovremeno, a neki u nekim delovima je potrebno imati eksplicitno napisanu osnovicu u budžetu, zbog toga je u ta tri slučaja napisana osnovica, inače nije.
Konačno, komentar povodom PDV. Prošle godine kada je pripreman budžet, radilo se na osnovu raspoloživih podataka za prvih 10 meseci 2013. godine. U tom trenutku realizacija PDV ukupno, koji sadrži tri kategorije, jedno je PDV na uvoz, koji je stabilna kategorija, pošto su tu mogućnost, odnosno rizici prikupljanja vrlo mali, ona je na nivou oktobra bila 318,4 milijarde dinara i na osnovu te cifre je projektovana do kraja godine po ostvarenju na iznos od 380, 6 milijardi.
U budžetu za 2014. godinu je optimistički projektovano ne samo povećanje PDV u skladu sa tada projektovanim rastom nominalnog društvenog proizvoda, nego je projektovano određeno smanjivanje sive ekonomije i zbog toga se u budžetu pojavila cifra od 430 milijardi dinara.
Ta cifra nije ostvarena iz nekoliko razloga. Jedno je, kao što sam rekao, smanjenje nominalnog PDV-a koje se bilo spustilo na 3.733.000.000, pa je posle korigovan obračun budžeta, ali stvarne transakcije, one koje utiču na prikupljanje PDV-a, su bile manje od toga.
Drugi faktor koji je uticao na sve ovo jeste ono što je govorio premijer, što sam govorio ja u mnogim prilikama, uključujući na odboru i uključujući u medijima, a to je pad efikasnosti prikupljanja PDV-a u zemlji. To smo već konstatovali. Upravo pokrećemo i to je jedan od četiri stuba o kojima govorimo. Ne želim da bilo koga obmanjujem ili zavodim. Postoje četiri stuba gde je jedan važan stub vraćanje prihoda na onu putanju povećanja koja odgovara našem kapacitetu, društvenom proizvodu i svemu ostalom.
Prema tome, mi očekujemo da ćemo do kraja ove godine, na osnovu trendova u prikupljanju akciza i PDV-a, vratiti se na trend liniju koja je bila ranije, znači povećanim prikupljanjem, i da ćemo u narednoj godini ostvariti bolje rezultate, a o tome ćemo pričati u sklopu budžeta za 2015. godinu.
To će biti kombinacija kratkoročnih mera i kombinacija reforme poreske uprave, gde je vaša saradnja i saradnja građana presudna. Kao što je lepo govorio Dušan Petrović, ne može se ostvariti fiskalna disciplina ako svi ljudi ne budu aktivno sudelovali u tome. Prema tome, očekujem da to bude stvar koja nije politička, da to bude stvar koja je pitanje nacionalnog interesa. Što budemo bolji u prihodima to ćemo manje imati potrebe da sečemo rashode i da smanjujemo rashode.
Štaviše, mogu da vam kažem jednu dopunsku informaciju. U dosadašnjim razgovorima sa Fondom smo se dogovorili da ćemo sva vanredna povećanja prihoda moći da upotrebimo da uradimo upravo one stvari o kojima govorite, a to je vraćanje kapitalnih rashoda, nadam se efikasnih projekata na nivo koji nam je neophodan da bi pripremili teren za privatni sektor, da bismo ostvarili one stvari, infrastrukturne projekte, završili one koje smo započeli i započeli one nove koji su jako važni i za eksportnu stranu Srbije, pogotovo u poljoprivredi i svim drugim oblastima. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Doktor Blagoje Bradić, ne razumem zašto se vi javljate?
Vaša poslanička grupa je potrošila vreme. Pričali ste duže, ovde ima ko sumnja u brojanje, nekoliko minuta duže od prekoračenja.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Kome replicirate? Ništa mi nije jasno.
Ne možete da replicirate iz čista mira ministru sada.
Zna se kako idu replike.
(Blagoje Bradić, s mesta: Vi sami pitate i sami sebi odgovarate.)
Hvala vam puno.
Poslanik iz SPS Milisav Petronijević posle dužeg vremena ima pravo da govori.
Ne vrti se svet samo oko nekoliko poslanika u parlamentu. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, ako nemate ništa protiv, govorio bih o tačkama dnevnog reda. Danas na sednici Narodne skupštine je na dnevnom redu rebalans budžeta za 2014. godinu sa tri prateća zakona koja treba da posluže realizaciji tog rebalansa.  
Danas je na dnevnom redu i realnost, ozbiljnost, odgovornost, sadašnjost i budućnost Srbije. Upravo iz tih razloga i u tom kontekstu treba posmatrati mere koje su danas predložene.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, želim kratko da kažem da je on prikazao faktičko, realno stanje u kojem se Srbija nalazi u ovom trenutku, stanje gde se ne krije ništa, stanje gde se prepoznaju ključni problemi, gde je Vlada prepoznala ključne probleme, gde nudi odgovore jasne, hrabre i realne, rebalans koji je uvod u novi budžet i u trogodišnji program finansijske konsolidacije u Srbiji. Ističem, realan. Realan budžet znači da oslikava realan život u Srbiji. Možemo mi u budžetu da napišemo šta god hoćemo - lepo, sjajno, spisak lepih želja, ali život će ići van toga. Zato ističem njegovu realnost.
Drugo što želim da istaknem, rebalans govori i o ekonomskoj politici koju će Vlada da vodi do kraja godine i dalje.
Na strani 10. piše – ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2014. godine biće usmerena na nastavak započete finansijske konsolidacije, pre svega konsolidacije budžetskih rashoda, najvećim delom kroz nominalno smanjenje plata i penzija, nastavak restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća i sprovođenja strukturnih reformi.
Cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih institucija, ubrzanje, restrukturiranje privrede, stvaranje uslova za novo zapošljavanje i to je cilj. Dakle, cilj je da se pokrene privreda, da se ojača privreda, stvore uslovi za novo zapošljavanje, pre svega mladih ljudi.
Zašto sam ovo istakao? Zato što danas dominira u raspravi tema smanjenja plata i penzija. Ja želim da kažem da to nije cilj. To je samo jedna u nizu mera da se dođe do glavnog cilja. Kada su ove mere predložene, a uvažena koleginica dr Dijana Vukomanović je iskazala jasan stav Socijalističke partije Srbije da će i kao deo Vlade i kao odgovorna stranka preuzeti odgovornost i dati podršku ovim merama, to neću ponavljati, ali želim da istaknem sledeće. Kada smo to dali, imali smo u vidu sledeće, i to je realnost. Realnost je da se najviše priča o platama i penzijama. To je normalno. To i jeste problem i ekonomski i socijalni i politički problem kada se umanjuju plate i penzije. Tu ne krijemo ništa.
To jesu teške mere. To jeste nešto što se ne dopada nikome. Pa ni Vladi se ne dopada kada mora da predloži takve mere, ali su nužne da bi upravo stvorile mogućnost da budu i plate i penzije redovne, da se obezbedi stabilnost u dužem periodu. To treba imati u vidu kada se govori o ovoj temi.
Šta je sigurno? Sigurno je sledeće, da su plate u Srbiji na veoma niskom nivou. Ne mislim da su to velike plate. Veliki je trošak za ljude na koje će to da se odnosi. Nekima je to mnogo, ali moramo da kažemo i da priznamo, i to je ta realnost u Srbiji, da je stanje u kome se nalazi privreda Srbije u još težem stanju i nema tih para, ima volje, ima želje. Ima lepih želja, ali nema para. Iz tih uglova treba posmatrati takođe sve ove mere. Jednostavno, privreda nam je uništena pljačkaškom privatizacijom, pogrešnim privrednim sistemom.
Danas u Srbiji nema ko da proizvodi. Nema ko da pravi pare. I to je, s jedne strane, realnost, a s druge strane, realnost je da trošimo više nego što imamo. Postavlja se pitanje samo dokle? Vidite, upravo je podrška ovoj Vladi što je rekla – ne, nećemo više da jedemo sadašnjost i budućnost, pogotovo mladih u Srbiji. Hoćemo da preduzmemo mere odmah i sad. Zato ima našu podršku u tome.
Na kraju krajeva, veoma važno pitanje - konsoldacija javnih finansija, navedeno je u programu ove Vlade kao jedan od tri stuba reformi u ovoj godini, uz konsolidaciju i reformu javnog sektora i reformu privrednog ambijenta, da bi došli do glavnog cilja, a glavni je cilj da stvorimo uslove da u Srbiji ojača privreda, da ojača proizvodnja, da ojača ono što pravi pare. Onda će biti veći BDP, onda ima više šta da se deli, onda će automatski i procenat učešća dugovanja, duga biti manji, jer ovaj procenat sad koji je visok je, između ostalog, zato što je BDP nizak.
Želim samo da kažem da se Vlada ovde opredelila da to čini kroz smanjenje rashoda i povećanje prihoda, smanjenje rashoda, onoliko koliko je nužno, da bi moglo da se potroši ono što ima, a ne ono što nema i mi smo tu dali podršku, ali to mora da se odnosi na sve oblasti, na sve delatnosti, na sve koji prave rashode u državi. Naš je pristup da najviše treba da podnese onaj ko ima najviše, manje onaj ko ima manje, a najmanje, odnosno ništa onaj koji nema, odnosno država da mu pomogne.
Isto tako, kada su prihodi u pitanju, ne može Srbija da ide napred dok se oni ne povećaju. Samo oni mogu da obezbede boljitak i, naravno, najveći će prihodi biti onda kada budemo ojačali privredu i proizvodnju, koja će da puni taj budžet. Dotle, i tu imamo isti stav, u toj poreskoj politici da najviše daju oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju, da im država da.
Ono na čemu insistiramo i podržavamo Vladu i tražimo, to je žestoka borba, do kraja, kada je u pitanju naplata poreskih prihoda, finansijska disciplina i kada je u pitanju siva ekonomija. U Srbiji je postalo skoro in da se ne plaća porez, da se ne plaća prevoz, struja, doprinosi itd. Tu mora Vlada da veoma odlučno reaguje na to. U Srbiji svi moraju da plaćaju i porez i doprinos i sve one dažbine koje postoje. Tu ne treba Vlada da ima ni prema kome bilo kakvog pardona.
Isto tako, kada je u pitanju siva ekonomija, koja je ogroman deo našeg bruto nacionalnog dohotka, pokazali ste na primeru nafte kako može da se siva ekonomija suzbije. Upozoravaju me da prekoračujem vreme, pa ću da skratim. Ono što želim da kažem kada su u pitanju plate zaposlenih, želim samo kroz nekoliko rečenica.
Osnov za ovakve mere Vlade – nema para. Ono na šta želim da upozorim, to se već u narodu Srbije ponavlja od Vuka Karadžića, nije narodu krivo što nema, nego što nije pravedno. Ono na čemu insistiramo, to je pravednost. Veoma dajemo podršku Vladi Srbije da kroz sistem platnih razreda reši pravičnije zarade u Srbiji. Tu je prilika i za radnike u prosveti, za radnike u zdravstvu, koji su pogođeni ovim merama, koji nisu ravnopravno, pravedno u sistemu zarada Srbije, da nemaju adekvatno mesto, tu je prilika da se njima, da tako kažem, kroz to učini. Tu je prilika i da se uvede red u Srbiji.
U Srbiji postoji 900 koeficijenata, nekoliko desetina osnovica itd. Mnogo ima nepravdi, mnogo ima nelogičnosti. Zakon o platama u državnim organima je veoma jasno regulisao hijerarhiju svih plata, svi su zaista, kako je koja interesna grupa bila dovoljno snažna, pobegli od tog zakona i on je očerupan. Sada imamo situaciju da za jedne važi jedna osnovica, za druge važi druga osnovica. Imamo situaciju da je na toj listi na prvom mestu predsednik Republike, premijer itd, a sada su na 1001. mestu. Mislim da ne više para, nego red i pravednija raspodela u okviru toga.
Dakle, daćemo podršku ovim merama jer je situacija u Srbiji, ekonomska i socijalna, veoma ozbiljna, jer ne trpi više da se odlaže i traži odmah i hitno hrabre mere, odlučne mere i traži poverenje da će na osnovu svih drugih mera koje će biti preduzete staviti Srbiju i dovesti Srbiju u situaciju da je na zdravim nogama i da može na duži period da funkcioniše, ekonomski stabilizuje i onda obezbedi veći životni standard, ali na realnim osnovama. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas ulazimo već u 11. sat rasprave o rebalansu budžeta za 2014. godinu i ono što smo imali prilike da čujemo, da je dosta neznanja iz ove oblasti. Malo je ljudi koji su zaista pročitali sve stavke u budžetu i koji su na adekvatan način diskutovali o njemu.
Kada već pričamo o tome i kada pričamo o istorijskom trenutku, današnji rebalans je u stvari materijalizacija ekonomskih reformi koje su obećane građanima u martu 2014. godine. Materijalizacija je upravo poštovanjem građana Srbije, na kraju krajeva, narodnih poslanika, da jednostavno budžet koji je pred nama i usvojimo, sa svim svojim problemima koji postoje, sa četiri stuba o kojima je ministar Vujović govorio, a to su: rashodi, prihodi, preduzeća u restrukturiranju i deo koji se odnosi na javna preduzeća.
Ono što treba reći, to je da je Izveštaj Fiskalnog saveta podržao ove mere i kada smo razgovarali i sa članovima Fiskalnog saveta u više navrata u proteklih godinu dana, uvek su rekli da su od 2007. godine upozoravali da ovakve mere treba da se donesu. U kojem će procentu, obimu, one ići – zavisi od stvaranja ambijenta u društvu i prihvatljivosti zakonskih rešenja.
Ono što je važno još reći je da je Fiskalni savet naveo upravo najveće probleme koji se odnose na javna preduzeća, na garancije banaka koje je budžet Srbije svake godine produžavao i to je išlo iz godine u godinu. Na kraju krajeva, ono što je gospodin Vujović rekao, to je istina, više puta započinjano, nikad ne završeno i uvek su se problemi samo nagomilavali. To je svaki put ovaj deficit pokazivao.
Šta je istorijski u ovom budžetu? Istorijski je što prvi put svi građani Srbije imaju negde i samoodgovornost, a to je da prihvataju da svako u svom delu podnese određenu žrtvu zarad toga da u budućnosti bolje žive i postoji svest naroda o tome da je potrebno izvršiti reformu i ne trošiti ono što nije zarađeno.
Kada pričamo o prihodima, treba reći da 84,6% prihoda ide od poreza, prema ovom rebalansu, a da 14,5% ide od ostalih delova koji nisu porez.
Kada pričamo o porezu, imamo više stavki poreza, a to su one koje se odnose na dobit, na dohodak, na dodatu vrednost, akcize i taj deo smo otprilike u problemu, ali to je već dugoročno problem, da su smanjeni prihodi, da su rashodi povećani. Kada pričamo o rashodima, oni pored javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, sa kojima se borimo, se odnose i na plate, penzije, socijalna davanja.
Kada pogledate strukturu na strani 240. rashoda u funkcionalnoj klasifikaciji, imate šta da vidite. Imate da zdravstvo, kultura i prosveta obuhvataju skoro 17,2% ukupnih rashoda, da javni red i bezbednost, kada pričamo o MUP-u, kada pričamo o odbrani, obuhvataju još 15,8% ukupnih rashoda i kada uzmete da su javni prihodi, odnosno javni rashodi kao što su plate, penzije i socijalna davanja, obuhvataju 55%.
Znači da je ovaj budžet jednostavno socijalno odgovoran, ali da je ovde primenjen sistemski pristup da bi se problemi rešili. Izbalansiran je da probleme rešavamo onako kako smo započeli od aprila meseca.
Moram da se zahvalim ministru Vujoviću iz prostog razloga što su neke stvari započete sa firmama u restrukturiranju još kada je bio na mestu ministra privrede i dovršene, praktično, ovim delom kada govorimo u zakonskom okviru, definisano Zakonom o privatizaciji, izmenama i dopunama o Agenciji za privatizaciju, a to je da je završen konkurs koji je 15. septembra praktično obuhvatio prikupljanje inicijativa o zainteresovanosti kompanija za rešavanje preduzeća u restrukturiranju.
Ako kažete da je 375 ponuda stiglo za 153 preduzeća u restrukturiranju, onda to znači da zaista postoji svetlo u tom tunelu koji se odnosi na davanje iz budžeta 750 miliona evra. To znači da ćemo sukcesivno sigurno u roku od godinu, dve i tri rešiti se tih davanja i da jednostavno budžet neće više nositi taj teg na svojim rukama.
Ono što je važno još reći da javna preduzeća su mnogo teži zadatak o kome treba da razgovaramo i da javna preduzeća, kada pričamo o toj korporizaciji, treba da obuhvate kompletnu reformu svog funkcionisanja, jedan reinženjering celog sistema, a to znači da dobri menadžeri mora da počnu da vode javna preduzeća, koliko prihoduju, toliko i da troše, sa svim svojim dugovanjima od pre 10 i 15 godina. To će biti jako težak zadatak i za državu, a i za sama ta preduzeća, a i za direktore.
Ono na čemu želim da danas insistiram, a to je da smo mnogo čuli od ranijih govornika o tome da strane direktne investicije su jako male, da one gotovo i ne postoje i moj utisak je da neki nisu ni pročitali ovaj rebalans budžeta, a nikada se nisu ni interesovali o tome na kom se Srbija mestu nalazi.
Ja ću vam samo dati da je evropski stručni časopis koji se odnosi na evropsku atraktivnost usluga u 2014. godini, u septembru objavio jedan izveštaj u kome je rekao da je najatraktivnija lokacija za investiranje u Jugoistočnoj Evropi u 2012. godini Srbija, da su odlični rezultati nastavljeni u 2013. godini, da je broj novih radnih mesta po principu stranih direktnih investicija u porastu 18%, čime se Srbija našla na petom mestu u Evropi, dok su 63 nova investiciona projekta pozicionirala Srbiju kao drugu najatraktivniju lokaciju za investiranje u Jugoistočnoj Evropi posle Poljske.
Ako to EU priča o nama, onda je jako ružno da sami o sebi pričamo neistinu, jer onda pokazuje da u stvari ne znamo gde se nalazimo. Ja bih samo rekla da je uopšte dobro što se nalazimo na ovakvoj poziciji, s obzirom da su 12 godina neki vodili državu, a da nisu znali gde im je mesto.
Na kraju bih htela da poentiram onaj deo rasprave koji se odnosio na energetiku. Zahvaljujem gospodinu Petroviću što je otvorio mnoge teme koje se odnose na razvoj energetike, ali ona treba da nam pomogne da u stvari smanjimo mnoge troškove koji idu, a koji su nastali i kao posledica velikih poplava, štete, sa kojima jednostavno je taj energetski sistem ostao da funkcioniše onoliko efikasno koliko je to u mogućnosti, a da u svakom trenutku potrošači u najkraćem roku zaista dobiju električnu energiju.
Na kraju bih rekla da je dobro što je gospodin Vulin zaista uneo nov princip socijalnih davanja, da takav princip imaju razvijene ekonomije, ali šta dobijamo time? Da, jednostavno, svest naroda počinje da ide ka principu permanentnog usavršavanja, odnosno da jednostavno nikada ne dođemo u situaciju da razmišljamo o tome da radimo a da ne možemo da zaradimo, a da dolazimo onda u situaciju da kada primamo od države određene naknade, da se osećamo društveno beskorisnim.
Sada osećamo i društvenu odgovornost, pre svega prema državi koja brine o nama i takav princip jednostavno postoji u svim razvijenim državama i to je pokazatelj da imamo budućnost.
Na kraju, reći ću da je vrlo važan ugovor koji Srbija treba da sklopi sa MMF, zbog toga što je jedan od osnivača 1946. godine bivša Federativna Republika Jugoslavija i tada je Tito, na konto toga što je jedan od suosnivača bio, povukao 150 kreditnih linija čime je podigao za 90 puta kapital svoje države. Znači da su ovakvi aranžmani potrebni državi, ukoliko znate da raspolažete sa kapitalom, ukoliko možete i sposobni ste da uđete u kompletne investicije i reformu svog društva i posle toga da budete interesantan partner za svaku razvijenu državu.
Nadam se da sa ovakvim rebalansom ćemo ući u strukturne reforme i kao takvi, uspeti da Srbiju izvedemo na pravi put. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.