Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege i koleginice poslanici, ovim amandmanom mi smo u Razdelu 20 Ministarstvo privrede, Funkcija 410, onda u Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i u Razdelu 27 Ministarstvo kulture i informisanja predložili da se povećaju 35 miliona dinara izdvajanja po prvom razdelu, po 35 miliona za transfere opštinama i gradovima, kao i transfere zaposlenima u oblasti kulture i informisanja na teritoriji AP Vojvodine. Ovo što se odnosi na životnu sredinu, tu smo predložili da se poveća iznos dotacija nevladinim organizacijama u oblasti zaštite životne sredine u iznosu od 10 miliona dinara.
Naš amandman je odbijen i dato je obrazloženje da se on odbija zbog toga što se daju subvencije privatnim preduzećima neophodna radi izmirenja preuzetih obaveza shodno Uredbi o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, Ugovoru o investicionom ulaganju između Republike Srbije i „Fijat grupe“, Ugovoru o osnivanju „Er Srbija“ i Ugovor o dodeli sredstava „PKC Vajring sistem“. Drugim rečima, ova sredstva koja nisu ni malo velika ni nešto značajna trebalo bi da spasu ova preduzeća o kojima se govori.
Nažalost, ovo se ponovo potvrđuje da u vreme krize obavezno strada kultura i životna sredina, a bojim se da će i posledice koje ćemo trpeti zbog toga biti dugoročne, jer su štete veće od onih ušteda koje ćemo zbog ovoga izgubiti.
Ono što želim da napomenem, a što je jako važno i za one koji su možda zaboravili, postojao je Fond za zaštitu životne sredine koji je 2012. godine, kada je na predlog tadašnje ministarke Zorane Mihajlović, koja je vodila tada Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine, taj fond ukinut zbog, kako je tada rečeno, mahinacija, zloupotreba, netransparentnosti itd. Nažalost, napravljen je jedan ishitreni potez koji je ukinuo jednu zapravo evropsku tekovinu, evropsku instituciju kao što je Fond za zaštitu životne sredine jer su se u taj fond ubirala sredstva od naknada za zagađenje, zatim od naknada za korišćenje flore i faune, ribljeg fonda itd. i ta su se sredstva putem konkursa namenski dodeljivala.
Situacija koja je nastala posle ukidanja ovog fonda dovela je do toga da recimo imamo probleme sa reciklerima. Neki dan je na televiziji upravo bilo govora da se reciklerima duguje preko jedne milijarde dinara, da je naplata taksi za zagađenje zbog te novonastale situacije opala na oko 40%, što su direktne štete za budžet, zatim da su mnogi recikleri kao mlada preduzeća koja su videla svoju perspektivu u tim takozvanim zelenim tehnologijama otpustili deo radne snage i opet se dešava suprotno od onoga što svi zagovaramo, da mnogim investicijama želimo da zaposlimo nove radnike.
Kaže se da je negde te 2012. godine kada je odlukom odnosno zakonom, 25. 09. 2012. godine ukinut Fond za životnu sredinu, odnosno donet zakon o njegovom ukidanju, odnosno prebacivanju tih sredstava u državni budžet, da je tada Fond bio težak negde blizu pet milijardi dinara, da su tada konkursom dobijali sredstva i recikleri i lokalne samouprave i nevladine organizacije za određene projekte i da su zbog ukidanja Fonda tu ostali neki dugovi odnosno neke neizmirene obaveze.
Godine 2013. i 2014. sredstva su i dalje ubirana po ovim različitim osnovama koja su definisali zakoni iz oblasti zaštite životne sredine, išla su u jedinstveni odnosno republički budžet, ali mi zapravo uopšte nemamo informacije i saznanja na šta su odnosno za šta su ta sredstva korišćena. To je ono što je poenta cele ove priče, da smo mi, želeći da se bar 10 miliona dinara odvoji kao pomoć odnosno sredstva koja bi mogla da pridonesu boljem radu nevladinih organizacija u oblasti životne sredine, jer se radi o velikom broju organizacija, recimo, sa 112 tih organizacija je negde 2011. godine napravljen i memorandum o saradnji tadašnjeg ministarstva, međutim, to je ostalo mrtvo slovo na papiru.
Nažalost, ponavlja se ona čuvena priča da se, kako god koja vlast dođe, životna sredina negde spoji sa nekim drugim, promeni se ministar, nove ideje dođu i tako se eto desilo i sa ovim reciklerima i sa onima koji su želeli da omoguće sredstva, odnosno da zarade u ovoj oblasti. Zato smo smatrali da bi bilo neophodno da se ovih 10 miliona dinara dodeli ovim nevladinim organizacijama.
Želim da napomenem još nešto. Sada smo svedoci, evo, vidimo još jedan amandman je podneo kolega Karić iz Zelenih Srbije, vezano za ovaj rudnik o kome smo govorili ovih dana i za Jalovinu i za sve te probleme koji se sreću u životnoj sredini. Međutim, i taj amandman je, koliko vidim, odbijen. Jednostavno, ne nalazimo načina da se iz ovih problema izađe, ako ovakav tretman životne sredine budemo imali i dalje.
Želim samo da naglasim da po nekim podacima naša zemlja izdvaja manje od 1% BDP za finansiranje životne sredine. Druge zemlje koje su bile u tranziciji izdvajaju oko 2% BDP, a nove zemlje u predpristupnom periodu ulagale su 1,5 do 2,5% BDP.
Imamo jednu strategiju, odnosno jedan izveštaj koji je pokazao da je oblasti životne sredine u Srbiji potrebno negde preko 10 milijardi evra ulaganja da bi se dovela u red. Ako na ovakav način pokazujemo svoju želju da u ovoj oblasti nešto učinimo, da poboljšamo, neće valjati, zbog toga što ispada da zapravo ni na koji način ne osećamo ovo kao prioritet, bar oni koji donose odluke i oni koji se ovom oblašću bave, na bilo koji način, bilo da su nevladine organizacije ili profesionalne organizacije, ne vide podršku koju bi država trebalo da pruži, odnosno kao država ne pružamo sliku prema EU, gde želimo da odemo i gde nas čeka Poglavlje 27, ne pokazujemo ni na koji način da smo spremni i sami da izdvojimo određena sredstva i da se na pravi način ponašamo prema ovoj oblasti.
Samo da napomenem, koliko imam informaciju, državna sekretarka je nedavno obećala da će se ovaj fond ponovo formirati, ali nažalost, niko neće razmišljati i razmatrati štete od toga što je taj fond ukinut, što je onemogućeno da se u ovu oblast na pravi način i kontinuirano ulaže. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Želeo bih samo da dodam komentar ili objašnjenje na prethodni amandman.
U tehničkom smislu, amandman koji je podneo poslanik Dragan Jovanović ne može da bude prihvaćen iz tehničkih razloga, pošto sredstava u iznosu koji je naveden u amandmanu nema.
Želim da skrenem pažnju poslanicima na prirodu obrazloženja. Obrazloženje objašnjava u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu član 69. stav 4. način na koji su ova sredstva raspoređivana i objašnjava istovremeno način na koji se objašnjava u koloni 7 stanje na izvršenju budžeta, odnosno ovde rebalansom budžeta u koloni 8.
Terminologija možda nije intuitivna i možda nije svima jasna, ali kad se govori o delu sredstava, onda to znači po terminologiji i Zakonu o budžetskom sistemu, od toga deo taj i taj se odnosi na nešto. Znači, može u desnoj koloni da stoji 100 miliona, ali u objašnjenju da piše – od toga 20 miliona je preostalo, a ostalo ne mora da se objašnjava, pošto se ostalo dogodilo na neki drugi način, isto tako uređen budžetom za prethodnu godinu, odnosno uređen Zakonom o budžetskom sistemu.
Ovoj konkretnoj situaciji, kao što je poslanik već pročitao, 10 miliona dinara je alocirano odgovarajućim rešenjem Vlade o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve za transfer jedinicama lokalne uprave, kojima je smanjen obim prihoda. Ovde se konkretno radilo o rešenju Vlade koje je dobilo mišljenje svih ministarstava, doneto je na Vladi, postoji u Vladi. Pošto Vlada odlučuje na osnovu tekuće budžetske rezerve, a posle toga se ta sredstva po rešenju Vlade knjiže na odgovarajućem mestu u ekonomskoj klasifikaciji, ovo je isključivo poštovanje striktne metodologije računovodstvene izvršavanje budžeta.
Isto tako, Vlada je bila potpuno u domenu svoje nadležnosti kada je reagovala na vanrednu situaciju u opštini Kosjerić i alocirala svojim posebnim rešenjem 10 miliona. Ti dokumenti su dostupni i u Vladi i biće dostupni u svakoj analizi, odnosno kontroli i reviziji budžeta.
Prema tome, po meni ovde nema nikakvog kršenja bilo kakvih pravila. Naše stručne službe su ispoštovale i metodologiju i zakon 100%. To što je možda interpretacija ovde izazvala neke nedoumice, mislim da nema nikakve osnove da se bilo ko ovde poziva na odgovornost. Ako poslanik želi, mi ćemo poslati šire objašnjenje sa punim knjigovodstvenim podacima za ove transakcije, kopijom svih dokumenata koji ovo prate. Mislim da ne bi bilo u redu da građani misle da rešenjem Vlade kojim se reaguje na vanrednu situaciju u opštini Kosjerić opredeljuju se sredstva i ona se posle toga knjiže u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i kako se sve transakcije u budžetu sprovode. Mislim da nema osnove da se otvara bilo kakva osnova za bilo kakvu sumnju. Podržavam potpuno sve što su stručne službe uradile i ako poslanik želi, možemo da pošaljemo pismeno objašnjenje.
Što se samog amandmana tiče, ponavljam, u amandmanu nema osnove da se ovako predloženi amandman prihvati, pošto predložena sredstva izlaze iz okvira budžetske alokacije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, poštovana predsedavajuća, cenim predlog koji su kolege poslanici podneli, ali ne mogu da glasam iz nekoliko razloga za ovaj amandman. Prvo, što mislim da Republika Srbija mora da ispunjava svoje međunarodne obaveze, a sredstva koja su amandmanom uskraćena, uskraćena su na poziciji - ispunjenje međunarodnih ugovora, čini mi se, što se tiče „Fijata“, „Er Srbije“ itd. Te ugovore su potpisale dve vlade. Što se tiče „Fijata“, potpisala je jedna Vlada, a što se tiče ugovora sa „Er Srbijom“, to je potpisala druga Vlada. To su međudržavne obaveze koje Vlada Republike Srbije mora da ispuni i ovaj iznos koji je naveden u rebalansu budžeta je iznos koji Vlada Republike Srbije po međunarodnim ugovorima koje su potpisale dve prethodne vlade mora da ispuni do kraja godine. To je jedan razlog.
Drugi razlog je što ta sredstva predlagač amandmana, 35 miliona, za koliko bi uskratila ugovorne obaveze po ovoj poziciji o kojoj sam pričao, je namenila na pozicijama – dotacije nevladinim organizacijama u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Dakle, izuzetno ceneći životnu sredinu, ceneći organizacije koje se bave životnom sredinom, za njihov rad je za celu godinu izdvojeno 26 miliona dinara, a predlagač amandmana traži da se izdvoji još 40%, još dodatnih 10 miliona dinara za nevladine tzv. NGO organizacije na poziciji zaštite životne sredine, što znači da ta sredstva ne idu direktno za zaštitu životne sredine, već indirektno preko nevladinih organizacija treba da budu iskorišćena u tu svrhu.
S tim u vezi, moram da kažem da ta povećanja na prvi pogled izgledaju da su 40%. Međutim, kad malo bolje razmislite, s obzirom da je do kraja kalendarske godine ostalo svega dva meseca, predlagač je predvideo da se sredstva u naredna dva meseca, da bi se, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, ispunio ovakav predlog, nevladine organizacije bi morale da troše 400% više sredstava mesečno nego što su do sada trošile, jer su imali negde dva zapeta nešto miliona dinara mesečno, a sada bi u naredna dva meseca dobili još dodatnih pet miliona, što je jako preveliko uvećanje, odnosno 10 miliona dinara bi trebalo da utroše samo u naredna dva meseca, s obzirom da se ne radi o budžetu, već o rebalansu budžeta. Što je puno - puno je. Između privrede i nevladinih organizacija u narednih dva meseca, ja biram ipak privredu, mada poštujem i nevladine organizacije, posebno zaštitu životne sredine.
Drugi deo predloga se odnosi na usluge arheološkog nasleđa. Predlagač amandmana je predvideo da se umesto 124 miliona dinara za arheološka nasleđa na poziciji Ministarstva kulture, na uštrb one stavke koja je predviđena za privredu i ispunjenje međunarodnih ugovora za „Fiat“ i „Er Srbiju“, da se na uštrb te pozicije dodeli novih 35 miliona i da se za arheološko nasleđe izdvoji 159 miliona 670 hiljada dinara. To je povećanje od nekih 30% i pitam se kako će ta ustanova kulture za arheološko nasleđe uspeti da potroši u naredna dva meseca 35 miliona više nego što je predviđeno, s obzirom da je svakog meseca za njih predviđeno 10 miliona dinara. To znači da bi u naredna dva meseca umesto 10 miliona trebalo da troše 27,5, što je preveliko povećanje, imajući u vidu ovaj predlog amandmana ukoliko bi ga usvojili.
Iz tih razloga ne mogu da podržim i da glasam za amandman kome se, sa jedne strane osporavaju ugovorne obaveze koje su potpisivanjem ugovora preuzele dve vlade i stavile na teret države da bi se za 300 do 400% u naredna dva meseca povećale dotacije nevladinim organizacijama i organizaciji koja se bavi arheološkim nasleđem.
Mislim da je to puno i da predlagač amandmana nije vodio računa da se ne radi o celoj godini, već da se radi samo o naredna dva meseca. Između privrede i ovog javnog sektora ja uvek biram privredu. Zato prednost dajem poziciji koju je Vlada predvidela, a to su ispunjenja međunarodnih obaveza za privredna preduzeća koja sam naveo.

Reč ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege, SNS ne može da prihvati ovaj amandman, pogotovo u onom delu koji se odnosi na ekološki deo.
Ono kako je vođena politika u vezi ekologije, imali smo prilike da vidimo u prethodnih 12 godina. Očistili su sve, a naročito budžet. Tako da sada imamo podosta problema, a po izveštajima EU i mnogih drugih organizacija naša ekologija je na dnu dna. Osim ovih drugih stvari koje moramo da uredimo moramo i ovaj posao da završimo.
Što se tiče bolne tačke, a to je Fond za zaštitu životne sredine, odgovorno tvrdim nijedan jedini dinar iz Fonda za zaštitu životne sredine nije otišao državnim relevantnim institucijama kao što su zavodi za javno zdravlje koji uglavnom brinu o zaštiti životne sredine. Otišao je na razne kulturne umetničke manifestacije, na razne performanse i uglavnom je služio, da me ne shvatite pogrešno, na prebacivanje sredstava iz ovog fonda nevladinim organizacijama čiji su vlasnici uglavnom bile osobe koje su bile direktno povezane sa predstavnicima tadašnjeg ministarstva.
Prema tome, ne samo da su očistili budžet, očistili su i Fond i sa pravom je ovaj fond ukinut na ovakav način kada je ukinut 2012. godine, jer država i građani Srbije nisu imali nikakve koristi od tih sredstava.
Lokalne samouprave imaju tzv. ekološke takse koje se preusmeravaju za namenske projekte i čija se sredstva kontrolišu. Tako da naša životna sredina ništa nije pretrpela zbog ukidanja ovog Fonda za zaštitu životne sredine i nikada namenski nisu bila potrošena. Prema tome, mislim da je 10 miliona previše za nevladin sektor za dva meseca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, moram da kažem da se  slažem sa kolegama da se ovaj amandman odbije, ali povod mog javljanja je pre svega odgovor gospodina ministra, gde me je ministar i pomenuo, u prethodnom članu imao amandman. Da ne bismo polemisali više oko svega toga, molim uvaženog ministra da dobijem odgovor u pisanoj formi.
Gospodine ministre, stojim vam na raspolaganju da kod vas u ministarstvu sa vašim službama, ne bih ih nazvao stručnim, da lepo sednemo i oko ovoga da vidimo ko je u pravu a ko nije. Ako sam u pravu, očekujem da kao jedan revnosan narodni poslanik koji je na adekvatan način gledao sve stavke i pozicije budžeta budem pohvaljen. A ako nisam u pravu spreman sam da se izvinim.
Rekao sam da sam konsultovao pre svega ljude iz DRI i to su ljudi koje je Narodna skupština birala, a sa druge strane, ono što je interesantno, mi smo na kraju desetog meseca i tekuća budžetska rezerva je korišćena za još mnoge druge stvari, a ne samo kao pomoć lokalnim samoupravama koje su pre svega bile pogođene poplavama.
Kada sam gledao druge stavke kao što su subvencije za privredu gde verujem da je bilo iz tekuće budžetske intervencija oko „Železare“, FAP-a i oko bilo koje druge fabrike ili firme koja je trebalo da se pomogne, apsolutno nijedan jedini dinar nisam video odstupanja da je na bilo koji način došlo bilo šta iz tekuće budžetske rezerve na tu klasifikaciju ili taj konto.
Da se razumemo, osim ovih 10 miliona koje sam video kao transfer lokalnim samoupravama, tako da više ne bismo polemisali. Zamolio bih vas i stojim vam na raspolaganju da sa vašim saradnicima sednemo i oko ovoga da razmotrimo, jer mi je pre svega cilj da se u budžetu za 2015. godinu ovakve stvari ne ponavljaju, da dođe cifra koja nije na jasan način objašnjena narodnim poslanicima. Mi predstavljamo građane, a to građani od svojih sredstava poreza to pune. Prema tome hajde da sednemo, spreman sam da se javno izvinim ako nisam u pravu, ali ako sam u pravu da od vas to javno čujem. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.