Imao sam, gospodine predsedavajući, pre četiri amandmana još 11 minuta, proverio sam u sistemu. Nemoguće da sam toliko govorio. Čuvao sam se za ovaj amandman, jer je ovo ključna stvar. Ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, ovaj zakon će vam pasti na Ustavnom sudu i reći ću vam zbog čega će pasti na Ustavnom sudu.
Stvarno ću početi da sam vodim evidenciju, jer svaki put mi nestane na volšeban način nekoliko minuta gospodine predsedavajući.
Molim vas da razmislite dobro o prihvatanju ovog amandmana. Ovaj amandman će omogućiti da ovaj zakon preživi sud, i u Srbiji Ustavni sud i u Strazburu. Hvala vam.

Izvinjavam se, vrlo rado bih vam dao, ali po sistemu ste imali samo još dodatno dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Branka Janković.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, osvrnuću se na ovaj amandman, na član 4. Predloga zakona o privremenom uređivanju načina penzija.
U predloženom amandmanu navode se praktično dve stvari. Prvo, da se isplate penzije, izvršene u skladu sa ovim zakonom, smatraju privremenim i da se iznos umanjenja tih penzija smatra dugom Republike Srbije prema korisnicima penzija.
Po meni je član 4. predloga ovog zakona potpuno jasan. Već iz samog naziva zakona, odnosno Predloga zakona proizilazi jasno da je reč o meri koja je privremenog karaktera, a njeno trajanje je jasno definisano u odredbi člana 1. ovog zakona, odnosno Predloga zakona.
S tim u vezi, smatram da nema potrebe opterećivati ovaj zakon i u članu 4. ponovo navoditi vreme trajanja ove mere, jer ono što kao pravnici već na prvoj godini fakulteta u okviru predmeta pravno normiranje učimo, to je da zakoni koji se donose moraju biti jasni, precizni, jasni za tumačenje i da ne budu opterećeni prevelikim, konciznim odredbama.
Drugi deo ovog amandmana u stvari govori o tome da se iznos umanjenih penzija ima smatrati dugom Republike Srbije prema korisnicima penzija. Po meni, on potpuno nije na mestu iz razloga što smatram da bi Vlada, kao predlagač ovog zakona, sasvim sigurno u zakon, odnosno Predlog zakona upotrebila reči „pozajmica“, „zajam“, „privremeno izdvajanje sa određenim rokom vraćanja“ i tome slično, a da je za tako nečim bilo uopšte mesta, odnosno prostora za ovakvim normiranjem.
Prethodni režim je doveo državu Srbiju do ovakvog stanja da smo praktično pred ivicom bankrota i jedini način da se Srbija spase tog bankrota jeste ova i ovakva mera. Ona se i preduzima upravo u cilju zaštite tih stečenih prava penzionera na penziju, jer bi praktično bila onemogućena njihova isplata u celosti, u vrlo skorom periodu.
Po meni, čitajući obrazloženje ovakvog amandmana, ima vrlo neukusnih momenata gde se, recimo, kaže – visina penzija ne može biti samovoljno smanjivanje zbog toga što Vlada nije u stanju da naplati poreze i reši se deficita. Naravno da Vlada nije samovoljno donela ovakvu odluku. Ona je učinila ono što joj zakon dozvoljava, što spada u njenu nadležnost, a to je da donese predlog zakona i da ga da ovoj Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Na nama, narodnim poslanicima, je da utvrdimo da li takav predlog zakona ima osnovu za svoje bitisanje ili ne. Dakle, da ga izglasamo ili ne.
Inače, u poslednjih pet meseci želim reći i ponoviti da je ova Vlada pokazala da je sposobna da naplati poreze, a naročito od nedodirljivih, koje je kao takve stvorio bivši režim, o čemu je i premijer Vučić pre neki dan govorio u ovom domu.
Još se u ovom obrazloženju navodi da se na ovaj način želi popuniti krater u budžetu nesposobne vlasti. Gospodo, krater ne nastaje od juče. Krater je nastajao kontinuirano u periodu od 2000. pa do 2012. godine.
Govori se o nesagledivoj šteti kroz gubitak sudskih procesa koje bi eventualno penzioneri pokrenuli u slučaju izglasavanja ovakvog zakona, a ja pitam – da li to predstavnici bivšeg režima žele da nam kažu da je pravosuđe, onakvo kakvo je od 2009. godine, još uvek pod njihovom kontrolom, ili žele da nam kažu da treba da se učimo na njihovim greškama i da su i sami imali ovakve svoje pehove kada su nezakonito i bez obrazloženja ostavili hiljade sudija i sudija za prekršaje bez posla, a ovi tužili državu Srbiju i sada država Srbija gubi te sporove?
Znači, upravo ti i takvi penzioneri, prema izbornim rezultatima sa poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora, pokazali su i rekli ne politici prethodnog režima i pored toga što im oni nisu umanjivali penzije. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Janković.
Za reč se javila narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Pokušaću biranim rečima da kažem obrazloženje povodom odbijanja ovog amandmana, da ne bih izazvala povredu Poslovnika.
Htela bih da kažem da kreativnost pojedinih opozicionih poslanika, pa tako i predlagača ovog i ovih amandmana prilikom pisanja obrazloženja su izuzetno velika i nadahnuta idejom da se uvek i za sve bude protiv, iako za to nema valjane argumentacije niti valjanog obrazloženja.
Mi danas ovaj zakon usvajamo zato što moramo i zato što moramo da sačuvamo supstancu koja je nagrižena i gotovo uništena, a ne zato što nam je došlo iz čistog hira da umanjujemo nečije plate i penzije. Niko od nas nije srećan zbog ovakvih mera, ali smo kao odgovorni ljudi svesni da moramo da amputiramo prst ako želimo da sačuvamo ruku.
Takođe smo svesni da ovim zakonom ispravljamo greške i marifetluke prethodnih vlada, u kojima su bili i predlagači ovog i ovih amandmana i koji su nas, na kraju krajeva, i doveli do ovakve situacije gde se danas nalazimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Milan Petrić i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Član 5. je još jedan dokaz nesigurnosti predlagača, kome nije dovoljno da napiše ovakav besmislen član 4. gde se isplate penzija smatraju konačnim, nego to pojačava u članu 5. tako što kaže opet – isplate penzija na način utvrđen u čl. 2. i 3, odnosno kao što se kaže i u članu 4. – primenjuju se i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Genijalno. To je stvarno jedan jasan dokaz koliko je nesigurnosti kod onoga ko je morao da napiše ovo obrazloženje i ovaj zakon, a zna da će pasti pred Ustavnim sudom, pa je onda pokušavao iz ovih par članova da obodri sebe. Eto, možda će se neko uplašiti ovakvog rešenja. Ustavni sud ima svoju jasnu nadležnost i mislim da tamo još uvek ima ljudi koji mogu da odgovore onome što je uloga koju taj visoki pravosudni organ ima. 
Na kraju ove rasprave još jednom da ponovim, naravno da je velika poteškoća za budžet Srbije da se preko 250 milijardi dinara upućuje iz budžeta za penzioni fond i za isplatu penzija, ali taj problem se ne rešava na način koji je ovde predložen. Niko, pa ni ovoj odlazećoj Vladi u ostavci nije dao pravo da izvrši državni lapot nad penzionerima. Čudi me da nismo čuli reakcije iz tog dela poslanika.
Konačno, naravno da gospodin Pavićević i ja nećemo ostati na glasanju kod ovih amandmana, jer naprosto to je racionalnom čoveku potpuno jasno šta će se desiti, a i zbog nekih koji svojim prisustvom u ovom časnom domu vređaju član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, ovo će biti zabeleženo kao jedan tužan dan u srpskom parlamentarizmu kada se većina trudila da uz osmehe ubedi građane Srbije kako je bivša Vlada kriva zato što će snositi odgovornost za rad ove nesposobne Vlade, koja već dve godine vrši eksperiment nad životima građana Srbije.
U članu 5. kaže se – ovaj zakon će se primenjivati i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Ovaj zakon će tretirati generacije, sve one koji su dugi niz godina radili da bi imali penziju, ali i one koji danas rade. Siguran sam da će upamćen kao jedan od žalosnih dana srpskog parlamentarizma, a garantujem vam, da će ako ne na našem Ustavnom sudu za koji verujem da je potpuno nezavistan, a onda zasigurno u Strazburu pasti, a onda će to koštati građane Srbije još više novca i tek onda ćemo ući u jednu spiralu nesreće koja možda nas zadesi.
Zato vas pozivam uvažene kolege poslanici da iskoristite svoju ličnu savest i da se vratite u svoja mesta uzdignutog čela, tako što nećete podržati smanjenje ni penzija ni plata, jer to je zaista velika, ali velika tuga za sve građane Srbije. Hvala.

Hvala gospodine Šutanovac.
Izvinjavam se gospodin Mirko Krlić, Vladimir Đukanović, nema više vremena vaša poslanička grupa.
Jedino narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, vi imate vreme šefa poslaničke grupe. Izvolite.