Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine,  uvaženi ministri, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, predloženi amandman SNS neće prihvatiti, odnosno predloženi amandman će se odbiti iz razloga koji su potpuno opravdani.
Prvi potpuno opravdan razlog zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti upravo se tiče rada agencija za privatizaciju. Naime, 27. aprila ove godine u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića navedeno je da je pitanje svih pitanja naše države ekonomija. Naravno, ne bilo kakva ekonomija i ne ekonomija na principima trange-frange, nego ekonomija zasnovana na realnim uslovima, odnosno ekonomija koja se razvija u skladu sa privrednim rastom.
Ne treba da zaboravimo da je ova Vlada, kao odgovorna Vlada koja smatra da je realna ekonomija temelj svake države i osnov za povećanje životnog standarda svakog građanina, već uradila dosta što se tiče stvaranja pravnog okvira za dalje reformske poteze, pa je u tom smislu u julu mesecu ove godine predložila Narodnoj skupštini, a Narodna skupština usvojila Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, a nedavno smo usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o agencijama za privatizaciju. Na ovaj način direktno bi se uticalo na smanjenje sredstava koja su opredeljena za rad Agencije za privatizaciju. Na njenoj listi nalaze se 502 preduzeća, odnosno 161 preduzeće koje se nalazi u postupku restrukturiranja.
Upravo ovo je period kada Agencija za privatizaciju treba da uloži dodatne napore, jer je ona zakonom i ovlašćena da sprovodi postupke privatizacije. Ako se uspešno okončaju privatizacije, ako se pojave strateški partneri koji će preuzeti ono zdravo tkivo ili firme koje imaju zdravog osnova za dalje poslovanje, sigurno će doći do privrednog rasta. Sada mala sredstva za rad Agencije za privatizaciju mogu sutra da budu i te kako značajna sredstva za privredni rast uopšte i, naravno, za finansiranje i jezika i obrazovanja i zdravstva i kulture koja, ekonomskim jezikom govoreći, predstavljaju nadogradnju. Baza je ekonomski rast i razvoj društva.
To svakako jesu razlozi zbog kojih ovaj amandman ne treba prihvatiti, a koliko je bivši režim ostavio otvorenu ranu i urušen temelj jedne države pokazuje i Fabrika automobila u Priboju, koja je jedno od preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Prvi državnik koji je došao u Priboj, ne da se slika u praznim fabričkim halama i da radnicima fabrike automobila prosipa bajke i prazne priče, već državnik koji je došao da se suoči sa stvarnim problemima, koji su dugogodišnji i dvadesetogodišnji zbog neodgovornosti mnogih pređašnjih nivoa vlasti, državnik koji je došao da sasluša radnike, ali ne samo to, već da pokuša da nađe konkretna rešenja za Fabriku automobila u Priboju, koja bi inače bila zamajac i pokretač ekonomskog razvoja čitave zapadne Srbije, je upravo naš premijer Aleksandar Vučić. Sporazum je potpisan sa finskom fabrikom i građani Priboja očekuju da će doći do ekonomskog oporavka ovog grada.
Još jednom ponavljam da sredstva za nacionalne savete nacionalnih manjina u svakom slučaju treba da budu dovoljna za njihove aktivnosti, ali svakako sada nije momenat, a posebno ne način uzimanja Ministarstvu privrede sa one klasifikacije koja je namenjena upravo agencijama za privatizaciju.
Na kraju, ova Vlada nije Vlada za jedan dan, ova Vlada ne donosi odluke koje su jednokratne i koje važe samo za danas, a ne važe za sutra, ova Vlada je Vlada budućnosti. U cilju te budućnosti, Agencija za privatizaciju treba da izvrši sve nadležnosti koje su joj zakonom propisane i onda će se stvoriti uslovi za privredni rast, a onda i za više novca svima. Hvala.

Reč ima dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dozvolite da kažem da je ovaj amandman kolege Kostreša, koleginice Papuge i kolege Čape izuzetno interesantan i da je ekonomska situacija u zemlji malo bolja, imalo bi rezona da o njemu zaista tada pozitivno govorimo.
Pošto u eri ekonomske krize svi slojevi stanovništva trebaju na neki način da doprinesu stabilizaciji naše privrede, smatram da zaista amandman treba odbiti. Kad već govorimo o tome, onda smatram iz tri razloga.
Prvi razlog je što bi se ugrozio jedan veoma bitan državni organ, koji je jako bitan za funkcionisanje u procesu privatizacije, a to je Agencija za privatizaciju, jer bi se smanjio proces njenog finansiranja.
Isto tako, ugrozio bi se, posebno u uslovima sprovođenja novog Zakona o privatizaciji i restrukturiranju, i status 502 preduzeća, što ide u prilog modernizaciji Srbije, za koju se ova Vlada opredelila još prilikom donošenja programa Vlade i prilikom njenog izbora.
Isto tako, dodatno smanjivanje finansijskih sredstava kojima se finansira redovno poslovanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza ugrozilo bi poslovanje javne agencije, a ona do kraja, kako znate, dame i gospodo, pored svojih redovnih aktivnosti, treba učiniti i dodatni napor za pronalaženje strateških investitora za preduzeća koja su u postupku privatizacije, a sve to u skladu sa modernizacijom Srbije i sa novim Zakonom o privatizaciji.
Iz tih razloga predlažem zaista, a žao mi je, da se amandman odbije. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima dr Blagoje Bradić, a onda ćemo odrediti pauzu.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodo ministri, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo par reči da kažem o amandman u koji sam podneo na deo budžeta, tj. na rebalans budžeta, na njegov deo koji se tiče Republičkog fonda, tj. finansiranja zdravstva u Srbiji.
Ako se dobro sećate, samo jedna rečenica, pre par meseci u ovoj istoj Skupštini smo skinuli 2% zdravstvu od doprinosa i prebacili penzionom fondu, uz obrazloženje i skupštinske većine i kolega lekara i ministra finansija tadašnjeg da apsolutno neće biti ugrožena prava iz zdravstvenog osiguranja nijednom pacijentu, tj. nijednom građaninu Srbije i da je ušteda napravljena racionalnim vođenjem tendera, gde se našla ušteda na godišnjem nivou od 30 milijardi dinara ili 300 miliona evra. Ne lezi vraže, dođe rebalans, a u rebalansu rashodovna strana budžeta se smanjuje za 13,5 milijardi. Da, za 16 milijardi se smanjuje.
To ne bi bio problem da je neka druga pozicija, ali rashodovna strana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su troškovi lečenja pacijenata u Srbiji. Ako ne budete vratili budžet Republičkog fonda na 236 milijardi, budite svesni da ćete nekome uskratiti pravo na lečenje koje mu je Ustavom zagarantovano. Znači, manje para na rashodovnoj strani, to znači manja mogućnost lečenja pacijenata.
U ovoj zemlji Srbiji sve može da se rebalansom smanji, jedino ne možemo da smanjimo broj obolelih rebalansom. Možemo da smanjimo njihovo lečenje, to možemo, ali broj obolelih i bolest ne možemo da smanjimo.
Ja vas zato molim da još jedanput razmislite, imate moć, imate odluku, imate skupštinsku većinu, imate Odbor koji to može da uradi do kraja zasedanja, do glasanja i ja vas molim da vratite rashodovanu stranu RFZO i da vratite ljudima pravo na lečenje.
Da je to tako pogledajte razdele da ste skinuli kliničkom zdravstvu 3,5 milijarde, osnovnom zdravstvu 2,5 milijarde, onima koji imaju pravo na banjsko lečenje 400 miliona, kolega, čitajte budžet malo od lista do lista. Skinuli ste u zavodima za javno zdravlje 170 miliona, skinuli ste osnovna sredstva za 260 miliona. Skinuli ste rehabilitaciji 300 miliona i zavod za javno zdravlje 400 miliona, izvinite, nije 160 miliona.
Zavodi za javno osiguranje gro tih para koriste za laboratorijske usluge po uputu lekara iz osnovnog zdravstva i iz kliničkih sredstava. Zato vas molim još jedanput razmislite i vratite nova republičkom fondu jer to je bilo i obećanje, i obećanje ministra da ako bude falio novac, da će se dati iz budžeta.
Da, ovde je predviđeno novih 14 milijardi za zdravstvo ali na rebalansom skinute pare na rashodovanoj strani od 16 milijardi. Tako da ćete dati rebalansom budžeta na 220 milijarde, dodaćete 14 milijarde. To nije ušteda, to znači na privreda ne radi, da se manje uplaćuju doprinosi, pa da bi se ostvario i ovaj budžet koji ste skresali na 220 milijarde dodajete 14 milijarde.
Još jednom vam kažem, vratite novac srpskom zdravstvu da bi ljudi mogli da se leče. Ja vam se zahvaljujem.

  Imamo vremena još do 14.00 časova, znači dr Ninoslav Girić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege.
Dakle, ja razumem predlagača ovog amandmana, imam pred sobom taj amandman i obrazloženje i mislim da je Vlada s razlogom odbila ovaj amandman, pre svega zbog tehničke neispravnosti amandmana, ja to dalje ne bih razmatrao. Međutim, vrlo je interesantno obrazloženje ovog amandmana.
A to je, ja ću ga citirati: „U zdravstvu pored nedostataka kadrova, opreme, lekova i ugradnog materijala, evidentno je i katastrofalno stanje nedostatka kapaciteta zdravstvenih ustanova i plana mreže.“ Ovim novcem, misli se na prebacivanje novca i ovoga što je kolega već obrazlagao.
Ja moram da podsetim predlagača amandmana da je SNS na vlasti na čelu sa premijerom Vučićem pet meseci i ministar Lončar vodi ovo ministarstvo pet meseci, a destrukcija zdravstva traje znatno duže, pogotovo posle 2000. godine, u svim segmentima.
To je sve funkcionisalo bez strategije, bez dovoljno ulaganja i sa sumnjivim tenderima tada. Ja kad kažem - bez strategije mislim pre svega na kadrove, pa zbog toga imamo deficit kadrova pogotovo lekara specijalista sada, a za par godina će taj problem biti još veći.
Dakle, mislim da Vlada čini sve, da ovaj amandman treba odbiti i pozivam članove poslaničke grupe SNS da ovaj amandman odbije. Zahvaljujem.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsednice Skupštine.
Vlada je dala obrazloženje zašto treba odbiti ovaj amandman, ali ja bih dala i neki svoj komentar u prilog tome da treba odbiti predloženi amandman.
Naime, zdravstveni kapaciteti, kao što znamo ne stvaraju se preko noći i za njihovo održavanje je potreban kontinuitet. Oni koji su dozvolili da godinama propadaju bolnice, domovi zdravlja, ambulante, da bez ikakvog plana i realnih potreba zapošljavaju nemedicinsko osoblje i da se stvara velika disproporcija i nedostatak kadrova u zdravstvenom sistemu kao i dupliranje opreme koja stoji nekada neraspakovana, danas nas savetuju politički mudraci, neki veoma brižni ljudi, kako bi trebalo da se radi a oni su čitavu deceniju uništavali naše zdravstvo, srpsko zdravstvo, a mnogi od njih iz bivšeg režima, koliko do juče su bili perjanice bivšeg režima i na rukovodećim mestima u zdravstvenom sistemu Srbije, pa ih pitam koji su oni doprinos dali očuvanju i unapređenju zdravstvenog sistema Srbije. Neka se pohvale svojim rezultatima rada.
Trebaće nam par godina da zdravstvenom sistemu Srbije vratimo ugled koji je nekada imao u Evropi i u svetu, ali kako je to deo ukupnih reformi, ubeđena sam da će sa ozdravljenjem čitavog društva ozdraviti i naš ukupni zdravstveni sistem.
I na kraju bih rekla da u razdelu Ministarstva zdravlja postoji projekat izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija i sredstava su planirana. Ta sredstva se odnose na održavanje i adaptaciju zdravstvenih ustanova kao i na nabavku neophodne medicinske opreme u skladu sa prioritetima u zdravstvenom sistemu. Hvala.