Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.

Ova diskusija jeste jasan dokaz da je bilo neophodno staviti u proceduru ovakav amandman, jer je izazvala očigledno veliku paniku u redovima onih koji su predložili i očiglednu nameru šta da se radi sa ocenjivanjem tužilačkih pripravnika.
Naravno da je dobro da ljudi koji su pametni, koji znaju, koji su bili dobri studenti, koji su se pokazali dobro na tom, uslovno rečeno, probnom radu, dobiju posao, ali je isto tako dobro da prođu još jednu proveru i da se da šansa i nekim drugima koji nisu dobili tako visoku ocenu, iz možda nekih razloga koji su objektivne prirode.
Taj automatizam davanja ocene od, ne zna se koga, ili čitaj zna se koga, je loš presedan i ne postoji nigde. Hajde da zaposlimo tako lekare isto, pa da onaj ko je najbolji neurohirurg da, ako ne dao Bog, nekom treba takva operacija, da ide kod najboljeg studenta ili da bira dobrog lekara.
Mislim da nema nikakvog razloga da se ne prihvati ovaj amandman ako su namere predlagača zakona časne, ako nemaju u svojoj nameri tu skrivenu želju da na neki falsifikovani način, da li je to plagijat ili je to prepisivanje ili neko izgubi tužilačku legitimaciju, pa mu falsifikuju, pa naprave neko novo tužilaštvo, ali sigurno je važno da u državi Srbiji, koja je, nažalost, ne samo krivicom ove vlasti, ali pre svega krivicom, u ovom trenutku, ove vlasti, još uvek primer države u koju niko nema poverenja.
U ovu državu nemaju poverenja ni njeni građani, nemaju poverenja ni investitori domaći i strani. U ovu državu, odnosno državnu upravu, kada kažem državu, mislim na državnu upravu, u ovu državnu upravu nemaju poverenja, naravno, ljudi iz opozicije, u ovu državu nemaju poverenja ljudi koji se ozbiljno bave novinarstvom. U ovu državu nemaju poverenja ni predstavnici vlasti koji stalno optužuju neke državne organe da rade ovako ili onako. Zato je vlast sebe dovela na ivicu ostavke i treba da učini taj jedan korak napred, kada je već na toj ivici. Neophodno je da se stvore novi mehanizmi, odnosno dodatni mehanizmi za to da nam se ne dešavaju falsifikati ove ili one vrste, plagirani ili izgubljeni, u jednoj važnoj instituciji kao što je tužilaštvo.
Siguran sam da postoji puno dobrih pravnika koji su počeli svoju karijeru u nekom od tužilaštva kao pripravnici. To isto važi i za pripravnike u sudovima. To isto važi za neke ljude koji su počeli svoju pripravničku karijeru u nekim drugim državnim organima, da oni žele da budu dobri činovnici, da žele da znanjem, poštenjem, primenom zakona, efikasnim radom, napreduju u svojoj službi i siguran sam da u ovo vreme kada je, nažalost, jedini posao koji može da se nađe u ovoj državi, posao u nekoj državnoj firmi, javnom preduzeću ili u nekom delu administracije, da će konkurencija biti velika i da će to biti dobro za poslodavca, da izabere najbolje od tih dobrih.
Imali smo i do sada tužilaštva i tužilačke pripravnike i saradnike i tužioce, te su oni birani na način koji je bio uobičajen do sada. Siguran sam da u ovoj sali većina nas deli poverenje bar u taj deo državnog sistema, a to su tužilaštva.
Naprosto, glasali smo zajedno za neke od njih u ovom sazivu, birali i tužioce i njihove zamenike i to smo verovatno radili ne tako što su oni odmah iz pripravničkog staža postajali nosioci te važne i odgovorne funkcije, nego zato što ih je neko procenio, neko pratio njihov rad koji ne mora uvek da bude zasnovan samo na savršenom utisku nekoga ko je, recimo, kao što je ministar Selaković kažnjen ili već predložen za smenu pre ovog pada Vlade od strane nadležne institucije koja se zove Agencija za borbu protiv korupcije.
Znači, ako imate veći dokaz da ima korupcije u srpskoj Vladi od toga da je Agencija za borbu protiv korupcije tražila razrešenje ministra, onda mislim da imamo veliki problem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Po amandmanu ću.
Dame i gospodo narodni poslanici, razumem zabrinutost opozicionih poslanika koji su predložili da se ovaj član briše. Čisto radi naših gledalaca, da bude jasno i njima, predlagači amandmana su predložili da se izbriše član zakona koji smo mi kao grupa narodnih poslanika predložili u Zakonu o tužiocima.
Dakle, mi smo predložili da se u stalni radni odnos prime tužilački pomoćnici koji su pravosudni ispit položili sa najvećim ocenama. Ponovo podvlačim, nema ništa lepše već nagraditi nečiji trud i znanje time što takve osobe ne samo da će imati prednost, nego će biti primljene na rad u tužilaštvu. Mislim da je to najpravednije prema svima koji se trude u svojoj karijeri, u svom školovanju da svojim znanjem, svojim trudom, svojim znojem, svojom upornošću zauzmu određeni položaj, shodno svom znanju da steknu i zvanje.
Mislim da smo predložili jedno pravedno rešenje i čisto radi gledalaca da znaju, koji prate ovaj prenos, da su predlagači amandmana predložili da se takav naš predlog, odnosno takav član izbriše i da ti kandidati imaju prednost, ali ne moraju biti primljeni. Ja već govorim šta smo u ranijoj praksi imali, da bivša ministarka pravde polaže pravosudni ispit pred svojim kumom, koji je uhapšen u aferi „indeks“, da određeni tužilac u Tužilaštvu za ratne zločine bude izabran, imenovan, a da nikada nije prošao prvi izbor u Skupštini, što je zakonska obaveza, da se ne dešava više da u Tužilaštvu za ratne zločine bude primljen bivši ministar pravde, ali ne čak sa mesta ministra pravde, nego iz reda zaposlenih, jer je tada bila u redu zaposlenih osoba u DS, da radi tamo više meseci i da se na poslu pojavi maksimalno tri puta, ali da za tih nekoliko meseci prima platu od 120.000 dinara mesečno.
Da nam se ne bi dešavali takvi propusti, mi smo predložili jedno pravično rešenje da u tužilaštvu budu primljeni tužilački pomoćnici koji polože ispit sa najvišim ocenama i da u takvim situacijama te osobe ne samo da imaju prednost, već da se te osobe primaju na rad na neodređeno vreme. Time smo izbegli svaki mogući politički uticaj, svaki mogući nepotizam.
Evo, ja mogu da se kladim da ja nikog od rodbine u tužilaštvu nemam, ali smem da se kladim da predlagač amandmana ima nekog od rodbine u tužilaštvu. Ako to nije tako, ja ću dati ostavku, ali ako predlagač amandmana ima nekog ko je zaposlen u tužilaštvu, neka onda predlagač amandmana, jedan od njih, podnese ostavku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, saglasan sam i sa gospođom Pilja i sa gospodom Šormazom, Đurišićem i Babićem da ova Skupština jeste pravo mesto za ukrštanje argumenata o različitim predlozima koje podnose narodni poslanici iz različitih političkih stranaka ovde. Verujem da ova diskusija koju imamo sada jeste potvrda upravo toga da je ideja svakog pojedinca koji sedi ovde u Narodnoj skupštini da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja.
Mi smatramo, evo ja smatram, da je najbolje da se prihvati ovaj naš amandman na član 3. i ponudiću, poštovana predsednice Narodne skupštine, još četiri argumenta na osnovu kojih smatram da treba da se prihvati ovaj amandman.
Poštovana gospodo, smatram da naš predlog kojim se predviđa da postoji još jedan nivo, još jedna mogućnost provere za nekoga ko je inače uspešan, upravo obezbeđuje dodatnu kompetitivnost. To, gospodo, znači da mi hoćemo da pojačavamo konkurenciju. Time se, poštovana gospodo, radi upravo ono što vi predlažete tokom rasprave, ali ne i ovom tačkom Predloga zakona, a to je podstičemo studentkinje i studente da uče više, da rade bolje, da se međusobno takmiče kako bi na kraju, nakon svih provera, najbolji mogli da zauzmu ovo mesto u tužilaštvu, poštovana gospodo. To je jedan argument.
Druga stvar, mi smatramo da za izbor na ovakve pozicije treba da se obezbedi i više nivoa i mogućnosti provera. Zašto mi smatramo da je to dobro? Prvo, zato što hoćemo da izaberemo najbolje, a drugo, zato što upravo mi našim amandmanom predlažemo da poznanstvo sa bilo kim, i sa gospodinom Babićem, na primer, i sa gospodinom Selakovićem, koji je danas ministar pravde, bude osnovni kriterijum za zauzimanje nekog važnog mesta u tužilaštvu.
Ne vidim zašto bi bilo koji narodni poslanik imao nešto protiv tog argumenta, da poznanstvo ne bude osnovni kriterijum, nego pitanje stručnosti do kojih dolazimo na osnovu više nivoa provera bude osnov za primanje na ove pozicije, poštovana gospodo. Ja sam razumeo da ste vi ovde za to. Ako ste za to, hajde onda da se prihvati naš amandman na član 3. To je bio drugi argument.
Treći argument, molim vas, postoji makar jedna stvar koja nama stvara strašnu sumnju da će rešenje koje je predviđeno ovim predlogom zakona, koji su podneli poslanici, njih 199, da bude najbolje. Zašto? Zato što ulogu u formiranju ove komisije, koja treba da da ocenu položio je sa odlikom, ima i ministar pravde gospodin Selaković. Mi smo više puta to ovde rekli.
Nismo mi ovde izneli tvrdnju da on treba da bude razrešen, mada i mi možemo da spadamo u tu kategoriju ljudi, nego je Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu izvesnog delanja gospodina Selakovića, koji je ministar pravde, tražila razrešenje ministra pravde, gospodina Selakovića. Sada mi pripremamo predlog zakona koji takvoj osobi, koji je izazvao strašnu sumnju u savesnost oko svog rada, barem kod ljudi u Agenciji za borbu protiv korupcije, treba da obezbedi da on, koji ima ulogu u formiranju komisije, da nekome ocenu sa odlikom i taj odmah bude primljen na posao. Mi smo protiv toga, poštovana gospodo.
Na kraju, još jedan dodatni argument, koji meni izražava sumnju u to da treba da bude prihvaćen predlog ovakav kakav je i zato smo podneli amandman. Pogledajmo, evo danas, u kakvom je stanju pravosuđe danas, poštovana gospodo. Mi imamo štrajk advokata koji traje sada dva meseca. Deo pravosudnog sistema je, poštovana gospodo, blokiran. Imali smo nezakonito formiranje Komore javnih beležnika. Trebalo je da ih ima 100…

Poslaniče, malo da se skoncentrišemo na amandman.

Jesam, ovo je četvrti argument.

Verujem, malo  je preširoko, ali izvolite.

Hvala za intervenciju. Izabrano je 94 nezakonito, a treba 100. Mi sada treba da imamo strašnu veru u tog čoveka i u sistem koji je u blokadi. Ne može, poštovana gospodo.