Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ne znam šta je to – pokorisno. Da li je to više korisno ili manje korisno? Ne znam u toj gradaciji, to mi nije jasno, ali neka bude pokorisno ovo što ću reći, nadam se da će predlagač amandmana, ali i oni koji brane neodbranjivo probati da tako nešto čuju otvorenih očiju, a ne samo iz čiste političke interpretacije da brane ono što je neodbranjivo.
Pravosudni ispit se polaže pred pet komisija u Srbiji. Tri koje organizuje i formira Ministarstvo pravde i dve komisije koje organizuje polaganje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu nacionalne manjine.
Prihvatam što govornica pre rekla da nije sigurna. Sada može da bude sigurna, tako da toliko o odgovornosti, isključive odgovornosti ministra pravde.
Međutim, ono što je mnogo zanimljivije, a što bih voleo da se kolege informišu i da pročitaju član 66. Zakona o uređenju sudova, recimo. Taj član 66. Zakona o uređenju sudova ima naslov – Radni odnos sudijskog pripravnika. Kaže – sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine, sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa – položio sa odlikom, prima se u radni odnos na neodređeno vreme na zvanju sudijskog saradnika.
Ovaj zakon, dame i gospodo narodni poslanici, je donesen i usvojen u Narodnoj skupštini 2008. godine, menjan 2009. 2010. i 2011. godine. Za ovaj zakon je glasala prethodna govornica i tada joj se dopalo ili ga nije čitala i tada joj se dopalo da sudijski pripravnik koji na pravosudnom ispitu je ocenjen sa položio odlikom dobije automatski radni odnos na neodređeno vreme u zvanju sudijskog saradnika. Sada joj smeta zato što je to neka druga skupštinska većina predložila da se izjednači sudijski pripravnik sa tužilačkim pripravnikom. Slični ljudi isti fakultet završili, položili ispite sa odlikom, zašto vam nije smetalo 2008. godine za sudije, a sada vam smeta za tužioce? Imajte doslednost.
Na ovaj način želimo da to što nije ujednačeno, ne želimo da devalviramo neke ljudi šta znače u našem društvu i šta rade. Zašto kažnjavate jedne, a omogućili ste drugima? Koja je argumentacija bila 2008. godine da se ovakav neki zakon primeni i zašto je sada argumentacija koja je više na nekim uvredama, da li je to pokorisno ili nije pokorisno, da usaglasimo sa Zakonom o uređenju sudova?
Zašto za sudijske pripravnike mogu da važe neka druga pravila, a za tužilačke pripravnike neka druga pravila, a isto ljudi položili sa odlikom i jedni i drugi? Kada smo kod znanja, ja bih voleo da pogledate ono što su svi narodni poslanici u ovoj Skupštini imali mogućnost da pogledaju.
Ovo je jedan predmet koji je upućen predsedniku Narodne skupštine. Svi šefovi poslaničkih grupa su pogledali i imaju ovakav materijal. Ovde se kaže – Inicijativa za donošenje zakona o izmeni Zakona o sudijama i Zakon o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu.
Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva, Ministarstvo pravde, Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije saglasili su se, nisu pitali predlagača amandmana, izvinite molim vas, to je zvučno ime u pravosudnom sistemu Srbije, ali su se Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva, Ministarstvo pravde, Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca saglasili da Narodnoj skupštini upute zajedničku inicijativu da narodni poslanici predlože donošenje zakona o izmenama Zakona o sudijama, a u vezi sa tim i donošenje zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu.
Razlog za ovu inicijativu, zajedničku inicijativu, je usaglašavanje Zakona o sudijama sa međunarodnim standardima koji se odnose na pitanja prestanka sudijske funkcije usled navršenja radnog veka, kao i ove mere, da vam ne čitam celu stranu, koje se odnose na izmene Zakona o tužiocima.
Na drugoj strani, osim datuma, u Beogradu, 22. oktobra 2014. godine, evo su ljudi za koje predlagači zakona kažu – ma, to oni, šta oni znaju, oni su analfabete, nebitni su – predsednik Visokog saveta sudstva. Voleo bih da se u pravničkom znanju predlagač zakona izmeri sa ovim ljudima koji su nam uputili jednu inicijativu da ovakve izmene zakona podnesemo. Pa kad vređate, vređate ove ljude – predsednika Visokog saveta sudstva, predsednika Državnog veća tužilaštva, ministra pravde, predsednika Društva sudija Srbije i predsednika Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Izvinite, molim vas.
Kada vidim predlagače amandmana, kada vidim to pravničko znanje, to iskustvo bez podnešene ostavke, iako je Pisarnica još uvek otvorena, kada vidim one koji brane, pokorisno brane i na taj način vređaju ne samo 199 predlagača ovog zakona, već one ljude koji su podneli inicijativu, a ovih pet ljudi znači pravosudni sistem Srbije, krovno pravosudni sistem Srbije, a onda neko dođe i kaže – ma, šta oni znaju.
Dobro je bilo 2008. godine, tada smo mogli da glasamo za ovakav zakon o sudijama, to je bilo dobro jer je to predložila neka druga skupštinska većina, e sada, kada usaglašavamo sa tim, što ne kažem da je loše, sa tim što je dobro, usaglašavamo da isto to što ste propisali, doneli i usvojili 2008. godine, da važi i za tužilačke pripravnike, pokorisno je biti protiv. Znači, pokorisno je biti nedosledan. Pokori-sno je menjati mišljenje od Novog Sada do Beograda i opet od Beograda do Novog Sada. Recite bar onda o čemu se radi, bez ikakve tenzije, bez ikakvih vređanja, bez igde ičega.
Ja sam rekao samo ovde da imamo dve slike Srbije. Jedna slika Srbije koja je umivena, koja je pozitivna, koja je željna da se reformiše, da se menja, slika Srbije u kojoj će najbolji i to oni koji polože sa odlikom i pred komisijama koje je formiralo ministarstvo, ali i pred komisijom koju je formirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i ja ne želim da budem neodgovoran pa da kažem – znate, ono što formira ministarstvo, to ministar Selaković naručuje ko će biti primljen, pa na taj način i Pajkić naručuje ko će biti primljen u Pokrajini, neću biti toliko neodgovoran, za tako nešto su mi potrebni dokazi, ali vidim da neko ko izrekne ovde laži, koji izrekne neistine i dobije fer ponudu, još uvek nije otišao na Pisarnicu, a Pisarnica otvorena. Ne znam kako ćemo raditi sa Narodnom skupštinom od 249 narodnih poslanika, gospođo Majo? Mislim da će to biti vrlo opterećujuće u narednom periodu.
Svako može slobodno da se izražava, svako može u ovoj Skupštini da iskaže svoje mišljenje, svako može da glasa. Glasa se između dva različita, i ponoviću još jednom, dva različita lica Srbije. Jedno lice, koje kaže – želimo da se menjamo, želimo da se reformišemo, želimo da damo priliku mladim ljudima koji polože sa odlikom sedam ispita, a takvih je u protekle tri godine bilo pet i neće ih naredne godine biti 55, siguran sam, to je otprilike prosek jer je teško položiti te ispite, želimo da ti mladi ljudi nemaju prednost. Znate, kada se kaže – imaju prednost, postoje rangiranja prednosti i to smo videli malo pre od gospodina Pavićevića da se traži još neko rangiranje prednosti. Jedna prednost na osnovu položenih ispita sa odlikom je jedna prednost. Ali je poznanstvo, politička aktivnost, rukoljub, na kraju krajeva, mnogo veća prednost od znanja. Na ovaj način, ovakvim Predlogom zakona, kažemo da je znanje jedina prednost i da ti ljudi, a pet ih je u protekle tri godine, moraju da dobiju posao na neodređeno vreme, baš kao što je predviđeno i za sudijske pripravnike na osnovu Zakona koji je donesen 2008. godine i menjan do 2011. godine, ali u tom delu nije menjan.
Prema tome, svako može da bira naše društvo po svom nahođenju. Mi ćemo i ova skupštinska većina će birati ovu umivenu, reformisanu, lepšu, bolju Srbiju, profesionalniju, mlađu. Oni koji takvu Srbiju ne žele, već žele Srbiju ljudi, rukoljuba, pripadnika političkim strankama, da je to prednost a ne znanje, glasaće za ovakav amandman.