Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, ja sam u uvodnom izlaganju kao ovlašćeni ispred svoje poslaničke grupe rekao da je zaista poseban kvalitet ono što donosi ovaj zakon, a to je upravo ova mogućnost da ljudi koji pokažu vanredan kvalitet na samom ispitu i ovladaju, ne samo znanjem, već i veštinama, a znam da polaganje pravosudnog ispita je dugotrajno i ozbiljno, i da se tu zaista može uvideti svi kvalitet koje jedan pripravnik ima, da je to pomak i da je zaista pozitivna stvar.
Mislim da tu smo otišli malo uširoko i da treba odbiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije koju naravno treba uvažavati. Ja sam čak želeo da amandmanom ubacim i to da praktično se uzme i srednja ocena i dužina studiranja sa osnovnih studija, međutim neke kolege iz moje poslaničke grupe, ali i druge kolege su me ubedile da je zaista taj pripravnički staž mesto gde se pokazuju i sva znanja koja čovek u toku studija stekne i da se praktično na tom mestu ovi ljudi usavršavaju i pokazuju svoje kapacitete.
S toga, mislim da je ovo zaista svetla tačka i možda najbitniji deo ovog zakona koji usvajamo i da treba svakako podržati ovako nešto i kažem, ne prihvatiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije u čiju iskrenost ja ne sumnjam da imaju iskrene želje u poboljšanju, ali mislim da ovde nisu upravu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević. Izvolite.

Hvala uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije.
Poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, veoma aktivno slušam sve rasprave u visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu današnje rasprave o ovom amandmanu mogla sam doći do dva veoma važna zaključka.
Prvo, ima li šta poštenije, časnije, čestitije, već da najbolji studenti, tim pre, ovog puta oni koji su pravosudni ispit položili sa odlikom i dobiju posao? Ne samo da imaju prioritet, jer prioritet ponekad može značiti i mnogo manipulacija. Zato, kolege narodni poslanici, nadam se da ćemo svi odbiti ovaj amandman, ako mislimo dobro našoj deci, našim studentima, našoj mladosti. Čuli smo dosta argumentacija i ja neću da se ponavljam.
Drugo što želim da kažem, predlagači ovog amandmana za koje vidimo da, evo nisu zainteresovani da slušaju ovu raspravu, a svi njihovi amandmani su tipa „briše se“, ubeđena sam da će takvim metodama delovanja koje ne dovode do konstruktivnih rešavanja i unapređivanja članova ovog zakona, samo dovesti do brisanja političkog delovanja upravo njihovog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nisam imao nameru da se javim po amandmanu koji to zapravo i nije.
Ovo je proizvod dvojice genijalaca koji već mesec i po dana zamaraju ovu Skupštinu dajući amandmane koji se sastoje od toga „briše se“, a onda daju obrazloženja koja su dnevno-politička gde napadaju određene ministre, gde imaju i ciljaju određene ljude, gde u jednoj hajci pokušavaju da stvore negativnu atmosferu i targetiraju sadašnjeg aktuelnog ministra pravde, gospodina Nikolu Selakovića.
Meni je jako neprijatno što ti isti predlagači ovih amandmana nisu sada u ovoj sali, još mi je neprijatnije što nisu u sali kada se glasa o njihovim amandmanima. Ja sam i prošli i pretprošli put glasao protiv, a da predlagači amandmana nisu bili u sali, nisu glasali čak ni za svoje amandmane.
Mi, predlažući ovaj zakon, ništa revolucionarno nismo predložili. Mi smo samo hteli da se ujednači praksa, da sudijski pripravnici budu jednaki tužilačkim pripravnicima, odnosno da tužilački pripravnici budu jednaki sudijskim pripravnicima u toj prohodnosti.
Ukoliko pokažu znanje i interesovanje i polože pravosudni ispit sa odlikom, a to znači da iz svih sedam predmeta dva se polažu pismenu, ostali se polažu usmeno, mogu da budu primljeni, odnosno postoji obaveza da budu primljeni za stručne saradnike, odnosno tužilačke saradnike isto onako kako je Zakonom o uređenju sudova predviđeno, a podsetiću javnost da je taj zakon donet 2008. godine i da su ljudi koji su danas napadali ovaj predlog zakona, zapravo napadali sami sebe iz 2008. godine. Uglavnom su to isti ljudi, koristili su argumente kojima su potkopali kompletno ono za šta su glasali 2008. godine. To služi njima na čast, a mi smo zaista hteli samo da upodobimo praksu i da damo da najbolji, najinventivniji, a obično su to bili najbolji studenti koji su pravosudni ispit položili sa odlikom, a čuli smo od šefa naše poslaničke grupe da ih je bilo petoro u zadnje tri godine, a šta ćete prirodnije, šta ćete normalnije nego da te ljude isforsirate da oni dobiju prednost, da oni budu primljeni obavezno, a da ukoliko ima još nekog mesta, biće primljen neko drugi ko je slabiji i slabije rangiran od njih.
Prema tome, ovo je još jedan od tih amandmana protiv kojih ću ja glasati, a siguran sam da predlagači tog dana kada se glasa neće biti u sali. Možda će biti u pisarnici i podnositi ostavku na mesto poslanika. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Poslanička grupa SPS u danu za glasanje neće podržati ovaj amandman iz razloga koji su potpuno logični.
Prvo, kada je predlagač, a predlagač je ovde 199 poslanika Narodne skupštine, izneo motiv zbog čega se uopšte ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tužilaštvu i stavlja na dnevni red, bila je nesporna činjenica da se na taj način stvara usaglašavanje sa postojećim zakonom, a to je Zakon o uređenju sudova, gde u članu 66. zaista nedvosmisleno jasno stoji da i sudijski pripravnici koji pravosudni ispit polaže sa odlikom kao načinom vrednovanja njihovog rada, a način vrednovanja njihovog rada podrazumeva da ta odlika znači najveću stručnu referencu, imaju benefit da budu primljeni u radni odnos na neodređeno vreme.
S druge strane, to podrazumeva i obavezu kako predsednika suda, tako i osnovnog, višeg tužioca ili po hijerarhiji drugih tužilaca, da omogući u programu kadrovskih rešenja, a naročito sistematizacije radnih mesta takvo radno mesto gde će automatski početi da radi onaj koji je taj ispit položio sa odlikom.
Međutim, ovde treba istaći nešto što građani treba da znaju. Odlika jeste vrednovanje nečijeg rada, ali iznenađuje barem ovde vlast i sigurno vas, narodne poslanike, dušebrižništvo koje se sada ispoljava od predlagača, dušebrižništvo onih koji nisu uspeli da donesu pravilnik o vrednovanju rada sudija, o vrednovanju rada tužilaca preko 20 godina.
Sada se takvi isti pojavljuju kao dušebrižnici zašto se navodno neko diskriminiše, odnosno navodno neko privileguje. Podsećanja radi, 1993. godine, kada je donet jedini Pravilnik o ocenjivanju rada sudija, sve dok ova Vlada i u prethodnom sazivu i u ovom sazivu nije uspela da postavi merljive kriterijume za ocenjivanje rada i sudija i tužilaca, nismo znali na osnovu čega su birane sudije i tužioci.
U raspravi u načelu sam istakao da je bio apsurd da se za sudiju bira onaj koji je brže bolje, da bi bio ažuran, rešio 100 predmetai od tih 100 predmeta 95 mu je ukinuto i na taj način pokazao svoju nestručnost i nekvalitet.
Mi zaista sada u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je i ovo jedan način upodobljavanja vrednovanja rada mladi pripravnika, pre svega tužilačkih i sudijskih pripravnika na način koji podrazumeva realan vid vrednovanja, odnosno objektivnu ocenu njihove vrednosti, a tim pre što su ocenjeni najboljom ocenom, onda je logično da automatski bude zasnovan radni odnos tim ljudima koji tako nešto i zaslužuju. Zbog toga nećemo prihvatiti ovaj amandman.
Tačno je da smo na Odboru za pravosuđe raspravljali i o drugim modalitetima, da je podržan i stav uvažene koleginice Batić i u tom pravcu treba razmotriti i primenu odredaba Zakona o budžetskom sistemu kada je ovakva pravna situacija u pitanju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu upravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege i koleginice, pre svega ću se truditi da se držim suštine ovog amandmana, koji, ruku na srce, ne dopušta mesta nikakvim političkim raspravama, već isključivo može da se vodi jedna stručna rasprava.
Moje uvažene kolegei gospodin Neđo Jovanović na Odboru za pravosuđe, na kom sam ovaj amandman obrazlagala i danas i na prošloj sednici, pokušala da ukažem na ono što njegova suština i jeste, ali dobrim delom i moja uvažena koleginica Čomić iznela je deo koji predstavlja suštinu onoga što se ovim amandmanom želi postići.
Naime, ovde nije nikakva namera da se bude retrogradan, ne znam, da se predviđa što nije prihvatljivo, već je isključivo ovaj amandman podnet u dobroj meri, a to je da bi se izvršilo preciziranje onoga što je predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno i to njegovim članom 3.
Naime, ukoliko bi ostalo ovako rešenje, ono je nedorečeno, ono je neodređeno i sigurna sam da će prvenstveno u praksi stvoriti mogućnost brojnih zloupotreba. Činjenica je da se meša Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudija. To su dva zakona koja uređuju potpuno dve različite materije
Što se tiče člana 3. ovog predloga zakona, koji sam ja podržala jer namera je dobra, ali nije dobro pravno formulisana i to je ono što će uzrokovati probleme, a nomotehnika je izuzetno bitna. Bar kada se pišu amandmani, mora se imati u vidu da identično rešenje postoji članom 66. i to stavom 2. Zakona o uređenju sudija, ali s druge strane, ne može se iz više razloga i pokušaću da obrazložim.
Pošto mi je isteklo vreme po amandmanu, koristiću vreme ovlašćenog predlagača.
Ne može se neko primati po automatizmu iz jednostavnog razloga. Amandman koji sam podnela jeste upravo sa ciljem da se precizira odredba ovakvog člana 3. Naime, predloženom formulacijom, ja sam podržala ovaj predlog zakona, ali ovde napominjem da predloženom formulacijom, ako ostane u ovom obliku u kom jeste, bez ikakvih izmena, dozvoljavam da amandman podnese i Odbor za pravosuđe i nemam nikakav problem, ili neko drugi od poslanika da predloži, pa da Odbor za pravosuđe takav amandman podnese, ali ovde se ostavlja sumnja u nameru svih nas koji smo potpisali ovakav predlog zakona da li svaki tužilački pripravnik, a uzgred budi rečeno, zakon prepoznaje kategoriju tužilačkih saradnika, i to mora da se kaže, koji je položio pravosudni ispit, sa odlukom bude primljen u radni odnos i onda kada je broj popunjen. Znači, bez obzira da li javno tužilaštvo ima popunjen broj radnih mesta ili nema popunjen broj radnih mesta. Taj broj i ti akti o broju popunjenih radnih mesta eksplicitno su predviđeni članom 117. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu i tada može da se primi samo onaj pripravnik, nema ima i jednu odliku, neka ima i deset odlika, ali samo ukoliko postoji upražnjeno radno mesto.
Dakle, bez ovakvog amandmana, ne mora moj amandman, već sam rekla, uopšte da se prihvati, neka Odbor za pravosuđe podnese amandman, došlo bi se u situaciju da svaki onaj pripravnik koji položi pravosudni ispit bude primljen u radni odnos i u slučaju kada slobodnih radnih mesta u tužilaštvu nema. Na taj način došli bi u situaciju da se stvara višak zaposlenih. To je jedna stvar. Takođe bi se broj osoblja u tužilaštvu mogao povećavati bez ikakve kontrole i to, zamislite, od strane ministra koji je nadležan za Odbore pravosuđe, koji je inače prvo pozvan, a istovremeno zakonski obavezan da mora da da saglasnost na broj osoblja koje javni tužilac predlaže za javno tužilaštvo.
Istovremeno bi se moglo dogoditi da stvarno stanje u pogledu osoblja, govorim o konkretnoj kategoriji, budući da govorim o tužilačkim pripravnicima ili saradnicima, kako ih zakon prepoznaje, ne bi odgovarao pravnom stanju koje je odobreno od strane ministra i to znači da bi svaki budući pripravnik, shodno ovom rešenju, morao biti po automatizmu primljen u radni odnos i u slučaju nepostojanja slobodnih radnih mesta, a to bi, s druge strane, uzrokovalo još dodatnih problema.
Te dodatne probleme prepoznaju ljudi koji dolaze iz pravosuđa i koji ovo primenjuju. Ti problemi ogledaju se u sledećem. Prvo jesu problemi u pogledu rasporeda tako primljenog tužilačkog pripravnika, budući da se isti mogu rasporediti samo u skladu sa aktom onog istog člana koga sam već napomenula, a to je član 117. stav 2. zakona. Ako bi pripravnik primio u radni odnos, iako je broj mesta tim aktom iz navedenog člana popunjen, onda bi ostalo otvoreno pitanje gde i na osnovu kojeg to akta njega rasporediti.
Pazite paradoks. Ako bi se tako vršilo popunjavanje i u slučaju nepostojanja slobodnih radnih mesta, značilo bi da tužilac kojeg raspoređuju u ovom slučaju kao takozvanog viška, jer to on jeste, ako slobodan broj radnih mesta ne postoji i to suprotno aktu koji je uređen članom 117. stav 2. ovog zakona, onda bi on takvom svojom odlukom, onda bio on prijemom takvog tužilačkog pripravnika, koji je položio pravosudni ispit za odliku i to je, naravno, za svaku pohvalu, ali javni tužilac koji bi tako nešto uradio, gospodo, ušao bi u zonu protivpravnosti.
To sam eksplicitno navela amandmanom i amandman je prvenstveno dobronameran. Ja ne sporim, ja kažem, ja sam potpisnik i podržavam ovo, jer činjenica da se vrši usklađivanje Zakona o uređenju sudovima koji je donet kada je donet, godine ne pominjem i ne bavim se stvarima koje su mimo struke, bar kada raspravljamo u pojedinostima i smatram da ovaj amandman treba prihvatiti prvenstveno u cilju jednobraznog i jednog potpuno jasnog tumačenja onih koji te zakone primenjuju, ali i da konačno građanima bude jasno šta to mi želimo izvršiti ovim izmenama i dopunama.
Ovaj amandman podnet je u cilju, kao što sam već napomenula, jednobraznog, jasnog tumačenja, predviđanja primanja u radni odnos sa zvanjem tužilačkog pripravnika i to samo ukoliko takvo radno mesto jeste nepopunjeno, a u smislu člana 117. stav 2.
Naravno, na ovom mestu, pored pomenutih odredaba zakona, moram da ukažem na još nešto. Hvala što intervenišete. Mislim da je jako bitno da se ova tema raspravi do kraja, a pogotovo ovakav predloženi član.
Dalje, moram da napomenem da kada govorimo o ovako nečemu, namera je odlična, motivacioni element je prisutan. Treba najbolje primati, nemam ništa protiv. Kada bi se najbolji primali, super bi nam bilo. Ali, ovde kada se govori da se oni moraju zaposliti, ovde se stalno potencira na tom nekom automatizmu, prenebregava se jedna činjenica, a to je da je ova Skupština donela Zakon o budžetskom sistemu, a Vlada Republike Srbije je donela uredbu o ograničenju zapošljavanja. Prvi zakon isključuje mogućnost zaposlenja na neodređeno vreme, a Vladina uredba ograničava zaposlenje na neodređeno vreme.
Moje pitanje je, na koje verovatno neću dobiti odgovor, a šta ćete u slučaju toga? Hoćemo li da kršimo ove zakone ili ćemo jednim da derogiramo druge ili ćemo reći - nema veze, može da se zapošljava iako je popunjen broj radnih mesta.
Mislim da postoje argumenti i to su vrlo decidno, vrlo konkretno, vrlo jasno navedeni u obrazloženju amandmana koji sam podnela i bez obzira na stav, slažem se i preglasana sam u tome na Odboru za pravosuđe, čiji sam član. Mislim da o ovom amandmanu treba da se razmisli, jer se ovim vrši jednobraznost i jedna jasnija primena, pre svega, primena nas koji dolazimo iz pravosuđa i koji znamo kakve sve probleme unapred ovakva jedna odredba, ukoliko ne bude izmenjena, može uzrokovati, a može ih uzrokovati.
Žao mi je što naš pravni sistem nije uređen kao, recimo, pravni sistem Švajcarske, pa recimo tako u svakom zakonu postoji klauzula o evaluaciji, pa da se tom klauzulom o evaluaciji propiše i ograniči vreme trajanja određenog zakona, da se za to vreme prate efekti primene zakona, pa onda ukoliko takvi efekti izostanu ili se takvi efekti pokažu nedovoljnim, neadekvatnim, da predlagač automatski bude u obavezi da odmah podnese nov predlog zakona, pa makar predlagači bili mi kao narodni poslanici. Hvala.