Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da je zdrav razum imati usklađeno zakonodavstvo, da ne postoji degradiranje tužilačkih pripravnika u odnosu na sudske pripravnike. Ukoliko, a malopre sam govorio i citirao taj član 66. Zakona o rasporedu sudova, isto rešenje važi za sudske pripravnike, tu ne postavljamo problem da li postoji upražnjeno mesto, da li ne postoji upražnjeno mesto. Tu se ne postavlja takvo pitanje. Zašto bi? Ako su već sve ove godine bili degradirani tužilački pripravnici, zašto da nastavimo dalje?
Šta znači upražnjeno radno mesto? Da li će biti upražnjenog radnog mesta? Da li ćemo mi ostaviti na taj način da ponovo poznanstvo, politička pripadnost, kumovske relacije, rođačke relacije, neke druge relacije budu veći prioritet? Gde u Srbiji ima upražnjenih radnih mesta? Voleo bih, sanjam tu državu u kojoj ću živeti, Srbiju u kojoj će biti upražnjenih radnih mesta.
Kada to kažete zakonski, kada kažete – da vi ste položili, odlično ste završili fakultet, na vreme, odlične ocene imate, odličan prosek, položili ste sa odlikom sedam ispita, sve je to dobro, ali na upražnjeno radno mesto. To je, kao što je na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, pa kada vas šetaju na 26 šaltera da dobijete dozvolu, a onda na onom 27. vam kažu FTJP, kako beše – fali vam još jedan papir. To je i ovo. Super je što ste vi položili sa odlikom, odlično je, ali na sledeće upražnjeno radno mesto ćemo vas primiti. Nema toga.
Jasno i glasno decidirano. Ne radi se o svim pripravnicima. Radi se o ljudima koji polože sa odlikom, a takvih ljudi je u Srbiji u protekle tri godine bilo pet.
Možemo li da se toliko neodgovorno ponašamo kao država i da najboljima kažemo – ne trebate nam ili čekajte upražnjeno radno mesto. Ne možemo. Ne možemo ni da za jedno rešenje glasamo 2008. godine. Zakon o rasporedu sudova je donela neka druga skupštinska većina. Godine 2008, 2009. je menjala do 2011. godine i predvidela je to za sudijske pripravnike. Zbog čega tolika polemika za tužilačke pripravnike? Zbog čega? Zašto su oni druge kategorije, drugog ranga? Zašto ovi mogu automatski, a pročitao sam vam član 66, a tužilački pripravnici da čekaju upražnjeno radno mesto, a radi se o pet ljudi za tri godine? Toliko možemo, toliko moramo, da pošaljemo jasnu poruku mladim ljudima da ne želimo da partijska pripadnost, poznanstvo, kumstvo bude prioritet, prioritet je znanje. Dajte da jednom imamo jednu nit.
Ako smo 2008. godine glasali za taj zakon, sa takvim članom 66, zašto ne možemo sada da glasamo i za ovakvo rešenje? Da li je pet ljudi sa odlikom problem za tri godine? Nije, ne sme. Na šta ih upućujemo? Ako decidirano u zakonu ne piše – da, položite sa odlikom, automatski dobijate radno mesto, da li pred komisijom koju formira ministar ili pred komisijom koju formira Pokrajinski sekretarijat. Nemam tu dilemu. Ne želim da verujem da će se komisije koje imaju po sedam ljudi pogaziti svoje profesionalne karijere, diplome, zvanja profesora, advokata, tužioca, sudija, i to svi zbirno da bi oni bili, u stvari, komisija za prijem u radni odnos. Ja ne verujem u to. Verujem da su to ljudi od integriteta, da su to ljudi koji ispituju znanje, a ne lepe oči.
Na taj način samo eksplicitno strogo i jasno definisano. Ovoj državi su potrebni najbolji, voleo bih da ih je više. Niko drugi koji ne položi sa odlikom ne mora da znači da neće sutra dobiti posao, ali ti koji nemaju odliku, moraće da sačekaju baš to upražnjeno radno mesto. Oni sa odlikom, oni najbolji, moraju od ove države da dobiju nagradu za godine odricanja. A ta najbolja nagrada i najbolji odnos države je radno mesto.