Zahvaljujem gospodine Babiću.
Za reč se javio narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Mi smatramo da je ovaj amandman dobar. Ja se slažem sa argumentima da je donošenje ovih izmena u Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i usaglašavanje sa Zakonom o sudijama, u ovom delu, pravila koja važe za sudske pripravnike dobro, ali to ne znači da ne možemo da napravimo još jedan korak dalje i da izbegnemo mogućnost da ovaj zakon, ako ga usvojimo ovako kako je predloženo, bez amandman koleginice Batić, bude u suprotnosti sa nekim drugim zakonima.
Mislim da je u tom smislu taj amandman dobronameran i da pomaže državi da se otklone moguće nedoumice oko toga šta se dešava ako ne postoji radno mesto, a država ova je, između ostalog, proklamovala princip štednje.
Govorimo ovde, jedino ne mogu od kolege Babića da shvatim, pošto govori o pet ljudi, pa nekad kaže – pet ljudi u poslednjih godinu dana, a nekad kaže – pet ljudi u poslednjih tri godine.
(Zoran Babić, s mesta. Pet za tri godine.)
Dobro, da znamo tačno o kojem broju ljudi se radi. Mali je broj ljudi i prosto mi je neverovatno da se ne uprazni radnih mesta toliko da se primi tih pet ljudi i da može da se desi situacija da neko položi i ispuni sve ove uslove koje sada predviđa izmenjen zakon, a da nema slobodnog mesta.
Teško mi je da zamislim tu situaciju, u ovom trenutku ako se radi o pet ljudi na tri godine. Šta može da bude problem? I trebalo bi pratiti, ukoliko se ovaj zakon izmeni, šta će se dešavati. Da se ne pojavi možda 55 ljudi pa da se onda napravi problem, da onda država nema mogućnosti, ni slobodnih mesta, ali ni sredstava iz budžeta da primi sve ove ljude, i šta ćemo onda da radimo? I u tom smislu mislim da je ovaj amandman dobar, dobronameran, i mi ćemo ga podržati. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Reč ima šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović. Izvolite.

Nije sporno uopšte. Čini mi se  da ovaj amandman ni na jedan način ne dovodi u pitanje potrebu da neko s odlikom bude u tužilaštvu, primljen za tužilačkog pripravnika.
Čini mi se da ovaj amandman dodatno omogućava da to rešenje bude u skladu sa zakonom i da se izbegne potreba ili menjanja sistematizacije ili da tužilaštvo krši zakon. Znači, niko tu ne pokušava da kaže, da oni koji i zaista jesu najbolji i koji jesu položili sa najvišom mogućom ocenom pravosudni ispit, treba da obavljaju te dužnosti.
Dakle, molim vas da ne menjamo teze ovde. Koleginica pokušava da to olakša i uskladi sa zakonskim propisima. Ništa drugo. Ja to tako razumem. Verujte, evo koleginica Batić je, mislim pravu stvar kroz ovaj amandman oblikovala, prikazala, omogućila Skupštini da izbegne buduće probleme. A čudi me, zato što većina uglavnom u futuru priča. Pa ako pričate već u futuru onda poslušajte glas koleginice Batić koja ukazuje na prepreku i pravnu opasnost u toj istoj budućnosti.
Dakle, ništa drugo, nikakve politike tu nema, jednostavno ili će morati da se krši zakon da bi se čovek primio u stalni radni odnos, to je opcija A, ili opcija B, mora da se menja sistematizacija. Što znači da zakon ne može da se primeni dok se to ne uradi. Kratko i jasno.
Šta sad tu nije u redu? I zašto je sad potrebno tražiti krivicu ne znam koje vlasti iz prošlosti? Kakve to veze ima sa ovom temom?

Vreme gospodine Stefanoviću. Nemate više vremena, poslanička grupa nema više vremena.

Dobro hvala, to je vaše mišljenje. Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Neđo Jovanović.

Ja želim da dam doprinos kako bi se ovde iznašlo najbolje rešenje i mislim da ono što sam rekao u načelnoj raspravi, treba da bude putokaz.
Ovaj amandman, bez obzira koliko zaista iskreno bio dobronameran, od strane koleginice Batić, i koliko u pokušaju upodobljavanja sa određenim zakonskim rešenjima mogao da produkuje jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje, odnosno normu, smatram da ipak moramo da vodimo računa o nečem drugom. A to je da ne dođemo u situaciju da povredimo Ustav.
Ustav garantuje zabranu diskriminacije. Ovde bi došli u situaciju da su diskriminisani oni koje smo već 2008. godine definisali kao one koji sa odlikom polože pravosudni ispit, da imaju pravo da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme u sudovima. U toj situaciji bi došli u diskriminatorski položaj onih koji bi sada po odredbama Zakona o javnom tužilaštvu bili bez te mogućnosti. A Ustav i zakon su za sve jednaki.
Ja sam u načelnoj raspravi rekao nešto bez namere da pretendujem da će ovaj moj predlog biti najkvalitetniji. Žao mi je samo što neki koji nisu pravnici iz neiskustva i nepoznavanja struke nekad iznose stavove koji nisu u duhu prava, ali ono što mi se čini, čini mi se da bi moglo da bude rešenje da početkom svake godine se prave kadrovski planovi. Predsednici sudova, osnovni, viši i apelacioni istovremeno donose pravilnike o sistematizaciji radnih mesta. Mi u vlasti i Vlada RS ima intenciju da ne bude pet položenih, da bude 55, da bude 155 i da svi imaju izuzetne reference, da polože sa odlikom. Ali je suština ono što se vezuje za realnost. Realnost je da imamo broj sada onoliki koliki imamo, i da u skladu sa tim brojem pravimo kadrovski plan na samom početku. Tada nećemo doći u sukobe. Mi sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu upodobićemo ovaj zakon, odnosno usaglasićemo ga sa odredbama Zakona o sudijama, izvinjavam se, sa Zakonom o uređenju sudova, i na taj način ćemo staviti u jednak položaj mlade ljude, mlade pravnike kojima treba pomoći, čiju ambiciju treba valorizovati i zadovoljiti. A to je upravo ovako kako je predloženo u samom tekstu.
Zato uz uvažavanje predloga koleginice Batić, ipak SPS i poslanička grupa neće prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanović.
Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

U dobru nameru predlagača amandmana niko ne sumnja i ne bih voleo da se takve neke stvari inputiraju u SNS, jer zaista ne stoje.
Izvinjavam se gospodinu Đurišiću ukoliko sam omaškom rekao za broj ljudi, ali definitivno pet ljudi je položilo sa odlikom u protekle tri godine. Ne za godinu dana već za protekle tri godine.
Da, gospodine predsedavajući, Srpska napredna stranka i ova skupštinska većina radi na tome da bi naš futur bio evropski, reformisan, stabilan, pristojan, ali je naš prezent takav da je 45.000 ljudi dobilo posao u realnom sektoru i zaposlilo se i smanjena je stopa nezaposlenosti na 20,3%.
Da perfekat je vreme kada je u Srbiji 400.000 ljudi ostalo bez posla, za vreme samo jedne Vlade bivšeg režima, a Boga mi, neke političke stranke su polako ali sigurno u pluskvamperfektu. Toliko o vremenima i o bitisanju u njima.
Složio bih se sa rečima gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je otagnao svaku sumnju u usklađenosti sa zakonima i usklađenosti ovog predloga zakona sa Ustavom.
Ono što bih želeo, mislim da upražnjeno radno mesto predviđeno ovim amandmanom, nisam siguran da li će ga ljudi koji su položili pravosudni ispit sa odlikom, da li će ga dočekati? Da li će na to upražnjeno radno mesto doći i sada i u budućnosti neko zbog nekih drugih prioriteta važnijih od znanja i da na taj način samo, usvajanjem ovakvog amandmana, koji ne sumnjam da ima dobru nameru, je samo tapšanje po ramenu tim ljudima, ali ono tapšanje po ramenu koje kaže – produži dalje, jer upražnjenog radnog mesta neće biti i biće neki drugi prioritet?
Na ovaj način se rangiraju prioriteti, ne da imaju onako paušalnu prednost, već da je jedina i prava prednost znanje, okarakterisano i ocenjeno na ispitu i to pred sedmočlanom komisijom, za sedam predmeta i odlika koja, siguran sam da predlagač amandman zna mnogo bolje od mene, je kako teško dobiti i to potvrđuje brojka od pet ljudi za tri godine. Ti ljudi, oni sa odlikom, najbolji, su potrebni ovom društvu po prioritetu, a ne da čekaju upražnjeno radno mesto. U tome je razlika u samom viđenju u odnosu na predlagača amandmana.