Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre i poštovani gosti iz Ministarstva, mi ćemo da podržimo ovaj predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Tu se radi o tri člana tog novog predloga izmena i nema dileme za nas da je to dobro. Održaćemo, takođe, i sadržinu i vaš predlog ovog novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, gospodine ministre Lončar, ali uprkos tome što podržavamo ova dva predloga zakona, imam tri napomene koje je neophodno ovde da kažem povodom ovih predloga zakona.
Najpre, prva napomena. Ja sam to vama govorio i prethodnih puta kada ste vi dolazili u Skupštinu i vidim da se ta praksa nastavlja, a smatrao sam da ako imamo lošu praksu u nečemu, to treba da se prekine. Evo, npr, gospodine Lončar, ja smatram da pre upućivanja predloga zakona u Skupštinu Srbije, treba da se urade završne ispravke teksta u celosti, da se vidi svaka zapeta, svaka tačka da li je na svom mestu, da li su sve reči tu, kako propusti ovakve vrste ne bi ostavljali utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Evo, npr, ja sam ponovo, čitajući ove predloge zakona, kao i prethodnih puta naišao ponovo na jednu jezičku konstrukciju za koju smatram da stvarno ne sme da postoji kada mi raspravljamo o predlozima zakona i obrazloženjima koja dolaze u Skupštinu Srbije kao jednu instituciju koja uživa najviše dostojanstvo u našem ustavnom sistemu. Evo, u razlozima za donošenje, prva rečenica – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su upotrebi da racionalizacije i postizanja efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, Republičkog fonda itd. Jasno je meni šta se htelo da se kaže ovde, ali smatram da moramo da usmerimo našu pažnju i ka preciznosti u korišćenju jezika u formulacijama koje koristimo, makar ovde u Skupštini, kako bi time dali neki primer i nekim drugima.
Primetio sam da vi održavate kontinuitet takvih nekih formulacija koje nisu u skladu i sa nekim pravopisnim normama i gramatičkim, nekada jezičkim. Samo smatram da više to ne treba da se ponovi. Tri puta sam ovde vama govorio, kada ste dolazili, o tome, ovo je treći put i vi nikako to da popravite.
Druga stvar koja se tiče istog ovog Zakona o zdravstvenom osiguranju, vi ste zapisali, gospodine Lončar, ovde ili neko od vaših saradnika, ali vi nastupate u ime svoje ekipe tu, kaže – predložene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju imaju za cilj da unapred rad donosilaca značajnih odluka za funkcionisanja sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini i onda se nastavlja tekst. Ali ja smatram, gospodine Lončar, da ove izmene, koje jesu opravdane, nisu dovoljne da bi se obezbedilo dobro funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja u celini.
Ja se onda pitam – zašto vi ne dođete konačno u ovu Skupštinu da razgovaramo, npr. ja sam izdvojio četiri stvari koje su neophodne da bi sistem u celini funkcionisao kako treba? Na primer, pominjano je ovde i ranije – kada ćemo da otvorimo tu priču o izjednačavanju državnog i privatnog zdravstva? To se tiče dve važne stvari – izbora građana Srbije, koji je Ustavom zagarantovan i, druga stvar, kvalitetnije usluge u sistemu zdravstvenog osiguranja.
Druga stvar, da li je moguće da ipak počnemo da razgovaramo i o nekom blagom povećanju, da kažem, plata zdravstvenim radnicima? Mi smatramo ovde da dosadašnje insistiranje na kvantifikaciji usluga koje pruža pojedini lekar nije dovelo do nekih ušteda ili do poboljšanja. Hajde da primenimo neke druge mere, da merimo i rad tih lekara, pa neko može da bude nagrađen, gospodine Lončar.
Treća stvar koju sam ovde evidentirao, koju možemo u okviru ove tačke da pominjemo, integrisanje sa vojno-medicinskim zdravstvenim osiguranjem. Kako to da nije postalo deo nekog predloga koji vi ovde branite, pa da onda budemo saglasni sa vama da sistem u celini treba da funkcioniše kako treba? On sada, ja mislim, ne može da funkcioniše kako treba, iako ste vi to zapisali u obrazloženju.
Što se tiče ovog Predloga zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, gospodine Lončar, član 61. kaže – stupa na snagu tada i tada, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine. Možda ste rekli, ja to nisam primetio, nije mi jasno – zašto od 2016. godine? U članu 59. kažete – zdravstvena ustanova i druga pravna lica uskladiće svoje pravne akte najkasnije do 1. januara 2020. godine. Znači, mi sada radimo nešto za 2020. godinu, a ne rešavamo nešto što je hitno u sistemu zdravstvenog osiguranja, gospodine Lončar. Hvala.

Pošto je bilo izmena, reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Socijalistička partija Srbije podržava usvajanje ovog zakona zato što smatramo da će njegova primena doprineti unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite.
Predlog zakona, kao što je rečeno, uređuje zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju u oblasti zdravstva, vrstu i sadržinu zdravstvene dokumentacije i evidencija, način i postupak vođenja, lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije, rokove za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata, obezbeđivanje kvaliteta zaštite i čuvanje podataka, kao i druga pitanja.
Takođe, Predlog zakona propisuje da zdravstvene dokumentacija i evidencija predstavljaju osnov za funkcionisanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Kao osnovni razlog za donošenje ovog jedinstvenog zakona predlagač, između ostalog, navodi intenzivan razvoj zdravstveni i informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i potrebu da se na jedinstveni način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija, kako bi se na adekvatan i racionalniji način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva.
Zdravstvena dokumentacija i evidencija služe za praćenje zdravstvenog stanja pacijenata, praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, praćenje izvršenja obaveza svih subjekata u oblasti zdravstvene zaštite, praćenje resursa u oblasti zdravstvene zaštite, praćenje i stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, finansiranje zdravstvene zaštite, planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, praćenje i ocenjivanje sprovođenja planova i programa zdravstvene zaštite, informisanje javnosti, izvršavanje međunarodnih obaveza u oblasti zdravstva i za razvoj sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
Takođe, utvrđena je i odgovornost za tačnost unetih podataka od strane odgovornog lica u zdravstvenoj ustanovi i drugom pravnom licu, odnosno osnivaču privatne prakse. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenata predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti. Ovim zakonom mora se osigurati najviši mogući stepen zaštite podataka o ličnosti. Prikupljanje i obrada podataka o ličnosti pacijenata obezbeđuje ostvarivanje prava na privatnost i pravo na poverljivost podataka o ličnosti pacijenta u skladu sa zakonom koji uređuje prava pacijenata i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Propisana je i obaveza zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica da na osnovu zdravstvene dokumentacije i evidencija koje vode sačinjavaju i dostavljaju individualne i zbirne izveštaje nadležnom zavodu, odnosno Institutu za javno zdravlje, kao i organizaciji zdravstvenog osiguranja.
Zavod, odnosno Institut za javno zdravlje ima obavezu da vodi registre lica obolelih od bolesti i stanja od većeg javnog zdravstvenog značaja, npr. maligni tumor, šećerne bolesti, retke bolesti i drugo. Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica na koja se zakon odnosi dužna su da čuvaju medicinsku dokumentaciju i evidenciju pacijenata od neovlašćenog pristupa, uvida, kopiranja, zloupotreba, uništenja, gubitka ili neovlašćenih promena podataka. To predstavlja obavezu preduzimanja svih organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera za zaštitu podataka pacijenata od zloupotreba, tj. da preduzmu sve adekvatne mere zaštite, budući da pravo na zaštitu podataka, lično pravo, strogo je vezano za ličnost imaoca prava.
Novina koja predstavlja centralno unapređenje svakako je vođe zdravstvene dokumentacije u elektronskoj formi. U članu 37. stav 4. Predloga zakona je nedvosmisleno utvrđena ravnopravna mogućnost vođenja dokumentacije kako u pisanoj ili elektronskoj formi.
Oslanjanje ovog Predloga zakona na integrisani zdravstveni informacioni sistem, čl. 44, 45. i 46. Zakona, konačno daje pravni osnov za informatizaciju i sagledavanje realnog stanja i potreba sistema zdravstvene dokumentacije i evidencije i uspostavljanje sigurnih i efikasnih elektronskih servisa u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Očekujemo da će elektronsko zdravstvo značajno ubrzati rad zdravstvenih radnika, omogućiti im da više vremena posvete samom pacijentu i pruže mu kvalitetniju uslugu. Nadam se da će u tom smislu biti propisani i sadržaji obrazaca za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencije. Za sprovođenje ovog zakona biće neophodna kontinuirana saradnja Ministarstva zdravlja sa svim institucijama i sa svim nivoima zdravstvenog sistema.
Posebno ističemo da je donošenje ovog zakona u službi sistemske, dugoročno planiran i odgovorne politike zdravstvene zaštite, kakvoj Srbija teži, imajući u vidu da zdravstvena zaštita kao organizovana i sveobuhvatna delatnost društva ima osnovni cilj da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana, čemu u suštini ovaj zakon i treba da doprinese.
U želji da ovaj zakon u punoj meri ostvari svoju svrhu, SPS pozdravlja i podržava osavremenjivanje i informatizaciju sistema zdravstvene dokumentacije, evidenciju u oblasti zdravstva koju ovaj zakon donosi i u Danu za glasanje podržaće usvajanje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona iz oblasti zdravstva. Prvi je Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju i drugi Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Što se tiče prvog Predloga zakona, vrlo je jasno da se odnosi na upravni i nadzorni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Ovim Predlogom zakona upravni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja od dosadašnjih 21 člana, koliko je bilo u upravnom odboru, imaće sada praktično sedam članova, od toga će četiri člana biti na predlog Ministarstva zdravlja, odnosno ministra, a nadzorni odbor od dosadašnjih sedam članova imaće pet članova, i to tri iz redova Ministarstva.
Šta ovo znači za upravljački sistem Republičkog fonda? To znači sveobuhvatnu politiku u oblasti zdravlja u Republici Srbiji. Ovim se na neki način postiže i racionalizacija, jer dosadašnji ukupni broj od 28 članova, što upravnog, što nadzornog odbora, biće 12 članova, sedam članova u redovima upravnog odbora i pet članova u nadzornom odboru. Dakle, rekao sam da se ovim obezbeđuje sveobuhvatna politika u oblasti zdravlja u Republici Srbiji, a naravno i kontrola trošenja novca iz budžeta Republike Srbije. Ovakav mehanizam nije novina, to već imamo uspostavljeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u Fondu za penziono i invalidsko osiguranje.
Cilj ovih predloženih izmena je, pre svega, unapređenje rada onih koji donose značajne propise i odluke koje će obezbediti da svi zdravstveni osiguranici pod jednakim uslovima koriste prava zdravstvenog osiguranja.
Što se tiče drugog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, jasno je da se ovim uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencija u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugih pravnih lica.
Ovlašćeni uvodničar SNS, profesor Poskurica, zaista je iscrpno govorio o ovom zakonu, ali nije zgoreg da se osnovna načela ponove još jednom. Da krenemo od razloga za donošenje ovog zakona, a to je što je u proteklom periodu došlo do veoma ubrzanog razvoja informacione i komunikacione tehnologije. Stvorile su se potrebe da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencije.
Treba reći da zdravstvena dokumentacija i evidencija služe za praćenje zdravstvenog stanja pacijenata, praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, praćenje i izvršavanje obaveza svih subjekata u oblasti zdravstvene zaštite, što sadrži član 2. ovog novog zakona.
Donošenjem ovog zakona značajno će se unaprediti sistem upisivanja, obrade, načina raspolaganja i čuvanja podataka, čime bi se obezbedilo integrisano funkcionisanje informacionog sistema u zdravstvu.
Ovaj zakon je zapravo preduslov da se zdravstvena dokumentacija i evidencija vode na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugim pravnim licima.
Što se tiče efikasnosti upravljanja zdravstvenim sistemom, ona će se značajno unaprediti. Unaprediće se i planiranje, a sve to u korist zdravstvenog stanja stanovništva i racionalizacije korišćenja svih resursa u zdravstvu.
Jasno je da svi podaci o pacijentu znatno olakšavaju pristup zdravstvenoj zaštiti, jer su sveobuhvatni u smislu toka lečenja. Omogućeno je zdravstvenim radnicima da na vrlo pristupačan način unaprede proces lečenja i veću posvećenost pacijentu. Pored unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika, obezbediće se i ušteda finansijskih sredstava koja se mogu preraspodeliti u druge delove zdravstvenog sistema.
Ovim zakonom Republika Srbija usaglašava svoj pravni sistem u oblasti zdravstva sa evropskim i međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Treba reći i nekoliko reči o kaznenim odredbama. Mislim da su sasvim primerene i za zdravstvene ustanove i za pojedince, za nepoštovanje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji.
Za sprovođenje ovog zakona nadležno je, naravno, Ministarstvo zdravlja. Treba naglasiti da za sprovođenje i implementaciju ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, SNS će u Danu za glasanje glasati za ove zakone. Drago mi je da su se pojedini članovi drugih poslaničkih grupa iz opozicije izjasnili da će glasati za ovaj zakon. Pozivam i sve ostale poslanike da glasaju za ova dva zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milan Latković.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, u okviru drugog načelnog pretresa o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, govoriću o Predlogu zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Iako na prvi pogled deluje da su predložene izmene po obimu male i odnose se samo na dva člana, i to član 222. i član 225, one su u stvari suštinske, upravo zato što omogućuju operativnije upravljanje poslovima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i racionalnije trošenje sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Konkretno, predloženim izmenama se predviđa smanjenje broja članova upravnog i nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dosadašnji broj članova upravnog odbora smanjuje se sa 21 na sedam, što znači dve trećine, a kod članova nadzornog odbora smanjuje se za oko 30%, odnosno sa sedam na pet članova.
Ovim smanjenjem se postižu dva osnovna efekta. Prvi efekat je racionalizacija broja članova, a drugi efekat je štednja. S obzirom na dosadašnji broj članova u tim odborima i na njihova primanja, koja nisu bila mala, radi se o značajnoj uštedi i zato mislim da je ovaj Predlog zakona dobrodošao.
Smanjenje broja članova upravo treba da doprinese većoj operativnosti i efikasnosti upravnih i nadzornih odbora, s jedne strane, dok s druge strane ne narušava zastupljenost ključnih predstavnika nabrojanih kategorija osiguranika koji uplaćuju zdravstveni doprinos. Naime, u upravnom odboru biće zastupljeni predstavnici osiguranika zaposlenih, osiguranika penzionera i poljoprivrednika. Ovi su predlozi proistekli i biće verifikovani od strane reprezentativnih sindikata za zaposlene, a kod poljoprivrednika i penzionera to će činiti njihova udruženja.
Pored ovih članova ministar zdravlja predlaže četiri člana, čime se postiže zastupljenost predstavnika Ministarstva, kao mehanizam potreban za sprovođenje zdravstvene politike i kao kontrola namenskog opredeljenja i raspolaganja sredstvima budžeta Republike Srbije. Slično rešenje je i po pitanju nadzornog odbora koji će sada imati pet članova od kojih će ministar predložiti tri, a po jedan će član biti izabran iz redova poljoprivrednika, zaposlenih, i penzionera.
Upravo ovakvim izmenama ostvaruju se dva osnovna cilja, prvo, to je brže i efikasnije donošenje propisa koji se tiču sadržaja i obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i načina postupka ostvarivanja tih prava u RFZO i drugo, postizanje ušteda u finansijskom planu RFZO u 2014. godini. Jasno nam je da će operativniji upravni odbor Republičkog fonda, brže donositi odluke koje se odnose na sadržaj i obim prava iz obaveznog osiguranja, kao i o načinu i postupku ostvarivanja prava.
U skladu sa navedenim izmenama omogućava se da se važni organi upravljanja u RFZO, odnosno ova dva odbora postave u realne i racionalne okvire. Istovremeno iz navedenog se može zaključiti da izmena zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva, već se ostvaruje i dodatna ušteda u budžetu Republike Srbije. ujedno bih ukazao da je ovakvo rešenje i dokaz spremnosti Fonda, Ministarstva i Vlade, da se u primeni mera racionalizacije i štednje ide i po širini i po dubini svih sektora.
Iz svega rečenog, na samom kraju, u danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predložene zakone. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr. Aleksandar Radojević.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, naravno da je dobra stvar kada se racionalizuje nekim zakonom nešto kao što se u ovom slučaju racionalizuje broj članova upravnog i nadzornog odbora. Nije potpuno jasno zašto se kolege iz bivšeg režima toliko brinu za to što će četiri člana predložiti Vlada, to su naravno naši ljudi. Ne treba se plašiti njih, ukoliko je bilo sporno to što 21 jedan čovek u upravnom odboru nije kanalisao na pravi način trošenje novca u vreme kada je bivši režim rukovodio tim trošenjem novca. Nemojte sumnjati da će ova ekipa to kvalitetno obavljati, jer iza odgovornog Ministarstva i odgovorne Vlade, stoje odgovorni ljudi. Tako da nemojte se plašiti toga.
Bilo je dobro da ste se plašili u vreme dok je vaš režim za nekih 12 godina, potrošio 25 milijardi evra, u Fondu zdravstva, koje su potrošene tako lepo da je prosto neverovatno na koji način ste određivali prioritete, da ste nasledili od Slobodana Miloševića zdravstvo pod šatorima za 25 milijardi evra mogle su da se za naprave nove bolnice. Za 12 godina prethodnog režima nije napravljena ni jedna, koliko se ja sećam, mislim da se dobro sećam.
Bili su pravi majstori za to da se pronađe način trošenja novca, a da novac u stvari ne bude usmeren prema pacijentima i prema onim osnovnim korisnicima fonda zdravstva. Imali su, imaju i sada mislim, oko 2180 zaposlenih u Republičkom fondu PIO, puta 12 meseci, puta 1000 evra, pa izračunajte koliko ta mašinerija koja je smišljala načine za trošenje novca, troši i košta ovu državu. Imate sistem da 2180 ljudi na 21.000 hiljadu lekara, dakle jedan administrativac na 10 operativaca. Zar je moguće da jedan administrativac, treba da kontroliše 10 lekara, 10 operativaca koji rade i sprovode zdravstvenu zaštitu.
Fond ima neke floskule tipa, prepoznaje ili ne prepoznaje uslugu. Onda imate, primera racionalnog trošenja da operacione sale koje imaju i hirurge i prateći medicinski kadar, imaju nešto što se zove - fond ne prepoznaje više od četiri planirane operacije, danas. To što može da uradi 12 operacija nije važno, neće se raditi nego će se ići na listu zakazivanja. Da li je to normalno i domaćinsko trošenje novca? Svaka organizacija, svaka zdravstvena institucija na zapadu gleda da operaciona sala bude angažovana 24 sata tokom dana, a vi imate i kadar i salu, ali ih ograničavate da rade. Zato neki drugi ljudi čekaju na red, pa ne mogu da dođu na red za operaciju.
Istovremeno, pravite pet centara za transplantaciju koji koštaju basnoslovno, a u prethodnom periodu jedna transplantacija se dešavala svakog 17 dana u ovih pet centara koje ste napravili.
Tako da zaista treba da razmišljate o tome kako je fond za vreme upravnog odbora od 21 člana trošio novac, kako je raspoređivao novac i kako je izmišljao nešto što se zove zaštita prava pacijenata, recimo kroz izabranog lekara. Vi ste napravili nešto što je medijski jako pompezno najavljeno – izabrani lekar, a u situaciji kada imate dom zdravlja kada imate 10 lekara i kada uđe pacijent može da bira bilo koga od tih 10, vi ste napravili jednog izabranog, tako da taj izabrani kada ne radi, kada je bolestan, na odmoru ili na pauzi, onda pacijent ne može dobiti zdravstvenu zaštitu, jer obično drugi lekari nisu voljni da ga prime jer su ispunili svoju kvotu.
Na taj način ste bar 30% ljudi koji su tražili zdravstvenu zaštitu od svoje zdravstvene ustanove, prebegli u privatno zdravstvo. Tako da je jako lepo slušati vas posle bitke kako je verovatno opasna situacija što će Ministarstvo kontrolisati. Kontrolisaće naše ministarstvo, naš fond, u našoj državi. Nadam se da će to doneti značajne uštede i značajno popraviti kvalitet zdravstva i da se nikada više neće trošiti novac u zdravstvenom sistemu Srbije na način na koji ste vi to trošili sa upravnim odborom od 21 člana i još onih sedam u nadzornom odboru.
Kratko još o dokumentaciji, nadam se da će donošenjem zakona o medicinskoj dokumentaciji dovesti do toga da sestre mogu da posvete više vremena pacijentima, da ne prepisuju po ceo dan obrasce, sto puta ime i prezime sa jednog na drugi obrazac da bi se dobilo na efikasnosti zdravstvenog sistema, kako bi se lekari i sestre mogli posvetiti pacijentima a ne pisanju koje kakvih papirića, koje će Fond da prepozna kao uslugu ili da ne prepozna.
Sve ono što je Fond prepoznavao kao uslugu je bilo namenjeno za to da se od one dve milijarde budžeta godišnje, kada se isplati 800 miliona evra za plate, 300 miliona za lečenje pacijenata u bolnicama, 300 miliona za lečenje preko apoteka i još 75 miliona za grejanje, pa 25 miliona za ishranu pacijenata, ostane nekih 500-800 miliona evra koje idu na investicije. Gde su vam investicije za ovih 12 godina? Baš vih voleo da vidim. Hvala.