Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović.

Uvaženi gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuo bih od one poznate izreke koja kaže – zdrav čovek ima 1000 želja, a bolestan samo jednu.
Zašto polazim od te izreke? Polazim sa namerom da govorim iz perspektive jednog čoveka, običnog čoveka koji se nađe pred sistemom kakav je sistem zdravstvene zaštite. Kako kreiramo zakon i kako pokušavamo da donesemo zakone u parlamentu, a da pri tome taj zakon preživi test vremena i test života?
Veoma je lako odgovoriti na to pitanje. Ako čoveka pojedinca postavimo u centra posmatranja, u ovom slučaju to je građanin Srbije i postavimo ga u poziciju da će mu u datom trenutku biti potrebne usluge sistema zdravstvene zaštite, naravno da sa takvim postavljanjem problema veoma lako dolazimo do dobrih zakona i dobrih rešenja. Veliki je benefit onoga što je danas na dnevnom redu ovog parlamenta.
Možemo govoriti o benefitu upravo za tog običnog čoveka, građanina Srbije koji će konačno imati uređene informacije o sopstvenom zdravstvenom stanju sa kojima može da se pojavi u bilo kom delu i segmentu sistema zdravstvene zaštite sa adekvatnim i uređenim podacima, što će naravno olakšati davaocima usluga, odnosno lekarima i zdravstvenom osoblju uopšte, olakšati rad sa pacijentima i naravno dati bolje rezultate.
Drugi benefit je benefit za ljude koji rade u sistemu zdravstvene zaštite. Takođe, adekvatno uređeni podaci zdravstvene i medicinske dokumentacije omogućavaju im da imaju pravi uvid i sagledavanje stanja pacijenta kao pojedinca, ali i određenih grupacija koje se pojavljuju pred sistemom zdravstvene zaštite.
Dolazim iz privatnog sektora i na jedan specifičan način ipak moram da posmatram ovu materiju. Do sada je privatni sektor u Srbiji dobrim delom bio marginalizovan i jedan ogroman ljudski materijalni potencijal nije korišćen od države na pravi način.
Ovi zakoni sa kojima ministarstvo, Vlada i vi, gospodine ministre, danas izlazite pred parlament, pokazuje zaista upravo tu dobru nameru da se pojedinac, jedinka posmatra u čitavom sistemu, da benefit za tog pojedinca i njegov osećaj sigurnosti u sistemu bude na prvom mestu. Mene lično raduje što ćemo konačno i mi iz privatnog sektora ovim zakonima postati deo sistema, jer samom činjenicom da ćemo imati obavezu da vodimo dokumentaciju na način kako se vodi i da kažem u državnim ustanovama zdravstvenog sistema, govori o nameri da postanemo i mi ravnopravan i pravilno iskorišćen deo upravo tog sistema zdravstvene zaštite.
Te ideološke predrasude koje su trajale decenijama posle Drugog svetskog rata u Srbiji i da je privatnik po definiciji zato što je privatnik neprijatelj društva, nažalost, još uvek mogu da se osete u svakodnevnom životu i svakodnevnoj praksi. Mogao bih ovde da navedem na desetine primera, stotine primera iz lične prakse, šta doživljavaju moji pacijenti kada odu sa receptom kojim napišem sa mišljenjem itd, ako se pojave pred pojedincima. Dakle, ne govorim o čitavom sistemu pred pojedincima u državnom sistemu zdravstvene zaštite. Nadam se da ćemo te devijacije u društvu u sklopu dubinskih reformi koje su pred nama zaista rešiti na pravi način i da će taj pojedinac biti zadovoljniji, sigurniji, a to i jeste zadatak države da obezbedi sigurnost i bezbednost njenih građana.
Na kraju govoreći o predlogu izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, o aspektima tog zakona su govorile moje kolege u prethodnoj raspravi, ja bih samo rekao sledeće – i na ovaj način ova Vlada i ova država pokazuju iskrenu nameru da sva ona nepotrebna trošenja sredstava koja se ubiraju od građana Srbije budu svedena na minimum, da svaki dinar koji uđe u budžet bude racionalno iskorišćen i na taj način se legitimišemo pred građanima Srbije i onda kada od njih tražimo da stežu kaiš, da trpe, da se odriču kako bismo u narednim godinama od države Srbije napravili jednu sigurnu, stabilnu i domaćinsku državu. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Joviću.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam mislio da ovu diskusiju skratim, ali sudeći po dosadašnjoj diskusiji moraću još jedanput da prođem kroz predlog Vlade i to naročito kroz predlog koji se odnosi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti tj. predlog izmene strukture i broja članova upravnog odbora i nadzornog odbora RFZO.
Jako mi je žao, gospodine ministre, što neki od mojih kolega koji su učestvovali u diskusiji od jutros nisu baš informisani o materiji o kojoj razgovaramo. Informacija samo, fakture koje se vraćaju iz Republičkog fonda zdravstvenim ustanovama se vraćaju samo onda ako zdravstvena ustanova nema odobrenje Ministarstva zdravlja za pružanje određene usluge, misli se na sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene zaštite, a ako nije tražila akreditaciju te usluge od ministra zdravlja i onda nema te zdravstvene usluge tj. šifre u ugovoru sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. To je informacije radi da bude jasno kolegama kako funkcioniše sistem.
Ono što je isto bitno da SNS unazad tri godine ima direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da je ministar u prethodnoj Vladi, režimskoj kako kažete, bio ministar iz SPS, pa bih molio da se okrenemo budućnosti i organizaciji zdravstvene službe na zadovoljstvo korisnika tj. građana Srbije, a politikanstvo da ostavimo za neke druge teme, jer mislim da je tema vrlo bitna i vrlo važna.
Šta je suština predloga koji je gospodin ministar u ime Vlade i ime ministarstva dao Narodnoj skupštini na razmatranje? To je smanjenje broja članova upravnog odbora i tu se potpuno slažem sa kolegama koje su diskutovale da treba racionalizovati rad tih organa jer to povlači određeni trošak dnevnica, putnih troškova članova upravnog odbora i treba ih biti manje. U redu. To je potpuno u redu.
Ono što je vrlo bitno i o čemu sam pričao jutros, a što izgleda niko nije želeo da prokomentariše, to je promena strukture u odlučivanju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i to kakva promena? Republički fonda za zdravstveno osiguranje je koncipiran tako da svi građani Srbije, svi upošljenici, svi oni koji su sposobni i privređuju, uplaćuju određeni deo sredstava, svojih zarada u fond za lečenje svih građana Srbije i to je do pre par meseci bilo 12,4%, ne držite me za reč, a sada je 10,4%, jer da ponovim ono što sam jutros rekao, ne predlog ministra finansija, predloga Vlade, je obrazloženo da je napravljena enormna uštede u Republičkom fondu od 300 miliona evra. Podsetiću vas da je budžet Republičkog fonda bio 236 milijardi. Nešto preko 2 milijarde evra. Znači da je to napravljeno i projekcija na godišnjem nivou je 300 miliona dinara ušteda ili 300 miliona evra-
Da bismo pre nepunih deset dana ovde imali rebalans gde je republički budžet, budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koje je sastavni deo republičkog budžeta smanjen na 220 milijardi sa obrazloženjem da je to ono što je skinuto, prebačeno tih 2% i to je logično, ali nije logično da se linearno smanje sve pozicije u republičkom budžetu, naročito one koje nemaju veze sa nabavkama ugradnog materijala koji vodi Direkcija republičkog fonda, lekova, obavezne liste.
Postoji dosta stvari koje se koriste u lečenju naših osiguranika koje nabavljaju same zdravstvene ustanove i logično je onda da te pozicije ne bi trebalo da se diraju. To je nešto što je Vlada potvrdila u delu aproprijacije koja se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde je dodala od 600 miliona, a to je ono što smo jutros pričali, deo koji je dužna Vlada da uplati za one osiguranike čije učešće u fondu pokriva Vlada iz budžeta, znači, svi oni koji su zaposleni, trudnice, socijalno ugroženi, svi oni za koje Vlada plaća to učešće u participiranju usluga za osnovno zdravstvo preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje podigla na 14 milijardi.
Šta to znači? Da em smo skinuli 30 milijardi na godišnjem nivou, em treba iz budžeta realnijim parama sada da vratimo 14 milijardi da zatvorimo budžet od 220 milijardi, a ujedno da imamo i 5,5 milijardi na poziciji penzionog i šta smo postigli time? Postigli smo da smanjimo novac Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za finansiranje svega onoga što ne može administrativno da se smanji, a to je bolest. To ne možemo uredbom da smanjimo. Možemo da smanjimo lečenje, ali bolest ne možemo da smanjimo uredbom. Opet moramo da izdvojimo iz budžeta još 5,5 milijardi do kraja godine da bi isfinansirali penzije.
Znači, nit smo rešili penzije tim smanjenjem od 300 miliona evra na godišnjem nivou u zdravstvu, nit smo uradili to što smo hteli, da zdravstvo može da funkcioniše sa smanjenjem od 300 miliona evra. To je nemoguće, ma ko da vodi ovu državu, to je nemoguće, jer smo sve starija i sve bolesnija nacija i trebamo sve savremenije da se lečimo i imaju pravo ljudi na to.
No, da se vratimo na odlučivanje. Šta se želi da se postigne ovime? Šta je cilj? Cilj je da apsolutno Vlada može da kontroliše trošenje i organizaciju trošenje para u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer Vlada, tj. ministar će, ovaj ili neki drugi ili neki treći, da uvek predloži četiri člana, to je njegovo diskreciono pravo, to će biti odluka skupštinske većine, ma koja bila, a svi oni koji pune budžet, koji su do sada odlučivali o načinu trošenja novca, zaposleni, privatnici, penzioneri, poljoprivrednici, invalidi, svi oni će biti u manjini, neće moći da odlučuju o trošenju svog novca koji su dobrovoljno uplatili u zdravstveni sistem, nego će to da radi politika, kakva god.
Ovo je vaše legitimno pravo što vi radite sada. To je politika ove Vlade i skupštinske većine i to je apsolutno legitimno pravo, ali treba ljudima reći šta se dešava kada se donese takva odluka. Znači da cela odgovornost za funkcionisanje zdravstva pada na republičku Vladu, ne postoji više Republički fond koji je bio nezavisna institucija. Ne zaboravite Fond ne leči, Fond plaća uslugu zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima. Fond je banka para za lečenje, to nije Ministarstvo zdravlja.
Znači, na osnovu potreba osiguranika koji se nalaze u Srbiji, svih građana Srbije, pravi se projekcija šta treba u sledećoj godini i na osnovu te projekcije se ugovaraju usluge i odvajaju pare za sve one inpute koji trebaju za lečenje, a investicije u zdravstvu radi ministarstvo na sekundarnom i tercijalnom nivou, a na primarnom nivou radi lokalna samouprava, tako kaže zakon.
Šta sada imamo? Imamo da smo skratili broj članova Upravnog odbora Fonda, ali imamo i nešto što se zove Zakon o zdravstvenom osiguranju koji kaže u članu 209. stav 3. – propisano je da osiguranici u upravnom odboru treba da budu zastupljeni ne samo uzimajući u obzir kategoriju, već i brojnost pojedine kategorije osiguranika.
Sada vas pitam – ako ne menjamo ovaj član zakona, gde se tu nalazi Vlada sa svoja četiri predstavnika? Da li mi kršimo Zakon o zdravstvenom osiguranju? Znači, donosimo nešto po hitnom postupku, što je vaše legitimno pravo. Imate sve mogućnosti koje vam pruža zakon i većina u skupštinskoj sali, a onda po hitnom postupku preskačemo proceduru i preskačemo zakon, a taj član se odnosi na to da, recimo, predstavnici osiguranika odbrani su po brojnosti pojedinih kategorija osiguranika u Republici Srbiji. Prema podacima Republičkog fonda na osnovu zaposlenosti osigurano je 2.828.201 lice, što čini 40% od ukupnog broja obaveznih osiguranih lica, a ona su zastupljena sa jednim od sedam. Od tog broja nosilaca osiguranja ima 1.647.000 dok je 1.180.279 lica koja su osigurana preko njih. Na drugom mestu po broju osiguranika u odnosu na osnov osiguranja su penzioneri kojih ima 1.920.584 osiguranih, što je 28%, oko 4% su osiguranici poljoprivrednici.
Šta smo sada napravili? Donećemo zakon koji krši odredbu drugog zakona, promenićemo strukturu, što treba da se smanji, u redu, ako je to ušteda te dnevnice, koje ne verujem da su više od hiljadu, dve dinara, neka bude i to, jer to nisu plaćene funkcije, i promenićemo način odlučivanja. Znači da oni koji daju novac nemaju više zadnju reč u odlučivanju kako se troše pare koje su dali za lečenje njih samih, nego ćemo to izmestimo da radi politika. To je legitimno i puno pravo imate za to, samo ljudi treba da znaju šta se trenutno odlučuje, o čemu trenutno raspravljamo.
Još jednom ću zamoliti skupštinsku većinu i gospodina ministra da pogledaju naše amandmane. Mislim da su naši amandmani smisleni, da su korisni, da ne isključuju, normalno, da oni koji vrše vlast u Republici to i dalje vrše, da mislim da Fond zdravstva i Ministarstvo zdravlja sa njihovom delatnošću nisu polje gde treba da se ogleda ne znam kakva politika, ma koja politika da vodi zemlju, valjda ima iste nadzore i iste ideje o lečenju stanovnika Republike Srbije, i da usvajanjem tih amandmana uradimo promene, ali da ono što je suština, da pravo onih koji daju novac imaju pravo valjda i da odlučuju o njemu, jer onaj ko je umeo da zaradi, napravi novac koji uđe u republičku kasu valjda je dovoljno sposoban i pametan da odluči kako se troši, ili mi hoćemo ovde da izvedemo zaključak iz ovih diskusija, ne želim nikog da vređam, da je u redu da se uplaćuju doprinosi, ali mi znamo kako će da se troši taj novac. Izvinite, molim vas, ja ono što uplaćujem kao doprinos valjda imam pravo da kažem kako bi to trebalo da se kanališe, a ne verujem da iko, pa ma koja struktura da dođe na vlast u Republici Srbiji, ima takvu ideju da unazadi zdravstvo ili želi da unazadi lečenje ljudi u Republici Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, doktore Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i njegovi saradnici, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega osvrnuo bih se na nekoliko vrlo bitnih stvari u vezi oba zakona.
Medicinska evidencija mogu reći da služi kao jedan značajan izvor podataka za statistička istraživanja u zdravstvu i ono što je bitno jeste da je čitav proces od interesa za čitavu državu. Ta medicinska dokumentacija se koristi za praćenje i proučavanje, pre svega, zdravstvenog stanja stanovnika, ali i za programiranje i planiranje u oblasti zdravstvene zaštite, takođe se koristi i za potrebe odbrane zemlje, za potrebe naučnog istraživanja i za druge svrhe.
Ono što je takođe bitno jeste da podaci koji su sadržani u evidencijama koriste i građani i to građani na koje se ti podaci odnose. Mogu reći da je najbitnije ono što se ovim zakonom detaljno uređuje, upravo detaljno se definiše upisivanje i obrada medicinskih podataka, što je i preduslov efikasnog upravljanja zdravstvenim sistemom.
Treba na ovaj način ići u korak sa jednim zaista značajnim napretkom tehnologije i zdravstva i na taj način će se upravo racionalizovati i na adekvatniji način pratiti zdravstveno stanje stanovništva. Mislim da je to upravo krucijalna stvar kojom se ovaj zakon bavi.
Ništa manje značajno, isto tako mogu reći da je i, pre svega, ušteda koja se pomoću ovog zakona dobija, ušteda s jedne strane, a sa druge strane taj novac će se opet usmeriti, gde drugo, nego u zdravstveni sistem, da li u opremu, da li u prostor ili tamo gde već treba.
Na kraju, ovo je zakon kojim se stvaraju preduslovi za uspostavljanje jednog jedinstvenog informacionog sistema koji će omogućiti i veći konfor pacijentu s jedne strane, ali i efikasniji rad zdravstvenog osoblja s druge strane. Sve ovo, uz racionalizaciju i smanjenje broja članova Upravnog i Nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mogu reći da ukazuje na jednu značajnu dozu ozbiljnosti sa kojom se pristupa reformi zdravstva.
Takođe, zahvalio bih se i kolegama iz opozicije koji su shvatili značaj oba zakona, naravno ne svi, i konstruktivno pristupili ovoj diskusiji.
Citirao bih Karla Gustava Junga koji je rekao da ništa ne možemo promeniti dok to ne prihvatimo i da osuda ne oslobađa već tlači. Na taj način, zaista mogu pohvaliti opozicione poslanike zato što su prihvatili neminovnost promena i progresivne ideje koje im se nude i činjenica je da zajedno moramo da menjamo sve ono što je bilo loše u zdravstvu za vreme perioda bivše vlasti.
Takođe, čuo sam ovde od ranijih govornika vezano za sredstva iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Mogu reći da je mnogo manji problem prebacivanja sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u budžet PIO, mnogo je manji to problem od sistematskog isisavanja novca iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i slivanje u džepove pojedinaca, o čemu bruji javnost prethodnih dana. Mislim da je to realno tako.
S druge strane, isto tako mogu konstatovati, u više navrata sam čuo iz usta mojih uvaženih kolega, da je neophodno hitno sprovesti analizu troškova finansijskih sredstava iz budžeta RFZO i u periodu vladavine prethodne bivše vlasti. Ja se apsolutno slažem sa tim i zaista treba utvrditi gde su ta sredstva išla, ali isto tako moram citirati Ivana Sergejevića Turgenjeva, koji je rekao da je istina koja nije izrečena u pravo vreme gora od laži. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li još neko, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, želi da iskoristi svoje vreme?
Reč ima dr Dušan Milisavljević.
Imate minut i 50 sekundi. Izvolite.

Na samom kraju želim da iznesem stav poslaničke grupe DS. Znači, za Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji mi ćemo glasati za ako par tih amandmana, koji suštinski ne menjaju zakon, ali koji ga poboljšavaju, usvojite.
Na kraju želim da kažem da se apsolutno slažemo sa željama da se istraži korupcija u sektoru zdravstva. Ja vas pozivam da uđemo svi zajedno u tu jednu borbu analize gde se taj novac odlivao što se tiče sektora zdravstva. Ja sam i u prošlom sazivu postavljao to pitanje, a evo postavljam ga i sada. Brojna sredstva su uzeta, brojni krediti su uzeti od Svetske banke za izradu kliničkih centara. Nažalost, naše bolnice su stare. Nažalost, puno pronevera je bilo, puno kašnjenja, puno probijanja rokova. Nije to samo za jedan klinički centar, to je i Klinički centar Srbije i za Vojvodinu i za Niški klinički centar. Dajte jednom da konačno kažemo imena tih ljudi. Ko su ti ljudi koji su prelivali sredstva?
Slažem se sa nekim kolegama iz vladajuće stranke da se nešto odlivalo. Evo, DS ne beži od toga. Mi želimo da čujemo imena tih ljudi i da oni budu sankcionisani. Ja lično ne želim da nosim teret bilo čije odgovornosti. Znam ko sam i šta sam i znam da u ovoj poslaničkoj grupi ne postoje ljudi koji se opiru takvim stvarima da se sazna istina o kriminalu koji je rađen, a i ja isto sumnjam da je rađen. Pozdravljam vašu želju da se uhvatite u taj jedan koštac i da konačno vidimo te ljude i te direktore tih zdravstvenih ustanova koji su tada bili, da li su odgovorni ili nisu i da li je ministar, jedan, drugi, treći, koji je bio u tom sektoru Ministarstva zdravlja od 2000. godine do danas napravio neki propust.
Na kraju, završavam time da je Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji jedan savremen i moderan zakon, ali ima par nekih stvari koje treba da se dopune. Što se tiče…

Vreme.

Nemam više mogućnosti? Hvala puno.