Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Konstantin Arsenović, Siniša Maksimović, Vladeta Kostić, Milorad Mijatović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3. i 4. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 3. i 4. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, pozvala da sednici prisustvuju i dr Vladimir Đukić, dr Ferenc Vicko i dr Verislav Vekić, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja, Nataša Gudović i Zorica Marković, viši savetnici u Ministarstvu zdravlja, Mira Kontić i dr Nebojša Jokić, samostalni savetnici u Ministarstvu zdravlja i Marko Pavlović, PR u Ministarstvu zdravlja.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkom 3. i 4. a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlogu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, evidencijama u oblasti zdravstva.
Da li predstavnik predlagača, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja želi reč?
Reč ima dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva uređuje se zdravstvena dokumentacija, evidencija, vrste i sadržina zdravstvene dokumentacije i evidencije, način i postupak vođenja lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije i upisivanje podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koji se koriste za obradu podataka, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i druga pitanja od značaja za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencije.
Kada govorimo o zdravstvenoj dokumentaciji mislimo na izvorni ili reproduktivni dokument koji čini medicinska dokumentacija o pacijentu i osnovna dokumentacija o zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi i drugim pravnim licima. Zdravstvena dokumentacija može se voditi u pisanom ili elektronskom obliku.
Zakonom se utvrđuje da li se zdravstvena dokumentacija i evidencija u oblasti zdravstva vode na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, drugim oblicima zdravstvene službe, ustanovama socijalne zaštite, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, fakultetima zdravstvene struke koji obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, a to bi se zajednički nazvalo zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, koja je zakon predvideo.
Navedena oblast bila je regulisana Zakonom o evidenciji u oblasti zdravstva 1998. godine za vreme bivše SRJ. Imajući u vidu činjenice da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono komunikacionih tehnologija, pojavila se potreba da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije, evidencije kako bi se na adekvatniji, racionalniji, način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva.
U tom smislu razlozi za donošenje novog zakona uslovljeni su potrebom uvođenja unapređenja sistema upisivanja, obrade, načina raspolaganja podacima, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i uspostavljanje osnova za integrisano funkcionisanje zdravstvenog informacionog sistema.
Stvaranjem preduslova da se zdravstvena dokumentacija, evidencija vodi na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom.
Uvođenjem informaciono komunikacionih tehnologija u praksu sprovođenja zdravstvene zaštite, racionalizuje se pristup zdravstvenoj zaštiti na taj način što sveobuhvatnosti informacija, koje će biti na raspolaganju zdravstvenim radnicima, utiče pozitivno na pacijente i njihov tok lečenja, unapređuje proces lečenja i omogućava se zdravstvenim radnicima i saradnicima veća posvećenost pacijentu, a to uslovljava i veći stepen zadovoljstva pacijenta pruženom uslugom.
Pored unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, na ovaj način se ostvaruje i znatna ušteda finansijskih sredstava koja se u ovom momentu opredeljuju za vođenje zdravstvene dokumentacije, potrošni materijal, a samim tim omogućuje se preraspodela finansijskih sredstava u sistemu zdravstvene zaštite.
Uređenjem zdravstvene dokumentacije, evidencije kao jednom od prioriteta predviđenih planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, potrebom usklađivanja ovog zakona sa ranije usvojenim zakonima, kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, pravima pacijenata, kao i propisima koje je uređena oblast elektronskog dokumenta. Nastojanjem Republike Srbije da usaglasi pravni sistem u oblasti zdravstva sa utvrđenim evropskim i međunarodnim standardima Evropska povelja o pravima deteta, Konvencija UN o pravima deteta, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji.
Prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da zakon počinje sa primenom 1. januara 2016. godine, a da će Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti sva podzakonska akta. Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, uskladiće svoja pravne akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a najkasnije do 1. januara 2020. godine.
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi racionalizacije i postizanja efikasnosti u radu upravnog i nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Sagledavanjem realnih okolnosti i na osnovu rezultata i efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, kao i radi uštede sredstava Republičkog fonda došlo se do zaključka da je potrebno izvršiti racionalizaciju broja članova ovih tela.
Upravni odbor Republičkog fonda ima 21 člana, dok nadzorni odbor ima sedam članova, koji se sada smanjuju na sedam članova upravnog i pet članova nadzornog odbora.
Predloženim rešenjem zadržava se učešće najbrojnijih kategorija civilnog sektora, odnosno kategoriju osiguranika koji su najbrojniji i to zaposlenih, penzionera i zemljoradnika, a na način kako su zastupljeni u svim drugim organizacijama socijalnog osiguranja, kao u Fondu za PIO, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i drugima.
Ciljevi koji se postižu – zastupljenost predstavnika Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja kao mehanizma potrebnog za sprovođenje zdravstvene politike, kontrola namenskog opredeljivanja i raspolaganje sredstvima budžeta RS opredeljenim za obavezno zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da se istim raspolaže kroz utvrđeno pravo osiguranika, odnosno donošenja akta od strane organa upravljanja.
Omogućava se brže i efikasnije donošenje propisa koji se nalaze u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što će imati posledicu na ostvarivanje prava na obavezno zdravstveno osiguranje, kraće vreme za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju brojna pitanja koja se tiču sadržaja i obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupka u ostvarivanju tih prava osiguranika.
Utiče se na operativniji rad organa upravljanja u smislu zakazivanja, održavanja sednica kao i donošenja odluka. Unapređenje rada, značajne odluke za funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini čiji kvalitet i efikasan rad obezbeđuju uslove da se svim osiguranim licima pod jednakim uslovima omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Reč ima Elvira Kovač.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da je izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo u RS jedno od najnižih u Evropi. No, uprkos nasleđenim problemima iz prošlosti na polju ostvarivanja zdravstvene zaštite moram da naglasim da je za vreme prethodnog Ministarstva zdravlja i za sada vrlo kratkog mandata novog Ministarstva zdravlja urađeno dosta i da se mogu uočiti napreci.
Pošto znamo da bilo kakve reforme, pa i reforme na polju zdravstva, zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, da je za njih potrebno vreme, da je to jedan dugotrajan proces. Nažalost, svesni smo i toga da građani i dan danas imaju dosta problema što se tiče ostvarivanja zdravstvene zaštite. Suočavaju se sa raznim problemima u zdravstvu.
Za nas, SVM je izuzetno značajno podizanje nivoa usluga u domovima zdravlja, javnim bolnicama i za nas je značajno da to jeste jedan od prioriteta Vlade RS.
Još uvek u određenim službama postoji nedostatak kadrova. Znamo da je to problem stopiranja zapošljavanja u javnim službama. U nekim službama može doći do toga da je izuzetno teško organizovati kontinuiran rad i zbog toga dolazi do čekanja usluga, a čekanje usluga izaziva veliko nezadovoljstvo upravo među onima kojima su te usluge najpotrebnije, pacijentima. Stoga smatramo da bi u bliskoj budućnosti trebalo posvetiti još veću pažnju organizovanju rada, načinu funkcionisanja zakazivanja i pružanja određenih specijalističkih dijagnostičkih pregleda.
Bilo bi dobro kada bi bilo omogućeno da osnovne dijagnostike budu dostupne u svim javnim bolnicama. Ono na šta takođe treba obratiti pažnju je da nije retkost nažalost da komunikacija među različitim ustanovama akterima bude vrlo slaba, da ne kažem loša ili ti na niskom nivou.
Da se vratim na konkretan dnevni red i dva predložena zakona. Opšte je poznato da je u prethodnom periodu došlo do razvoja kako informacionih tehnologija, komunikacionih tehnologija tako i zdravstvenih.
Razlog za donošenje novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, evidencijama u oblasti zdravstva je, kao što smo to čuli i kao što je to logično u današnje vreme, da se na jedinstven način uredi ova oblast, a sve kako bi se na adekvatniji način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva Republike Srbije. Radi se, bez obzira što neki misle da je to tehnički zakon, radi se izuzetno važnim fundamentalnom zakonu koji bi trebao da dovede u red oblast koja, nažalost, u proteklim godinama nije uređena.
Ovaj predlog zakona daje stručne normativne okvire za bolji i integrisaniji informacioni sistem u, nadamo se, bliskoj budućnosti, da ne moramo da čekamo do 2020. godine, to je neki krajnji rok kada bi trebale određene stvari da se urade.
Cilj je, kao što smo čuli od uvaženog ministra u uvodnom izlaganju, unapređenje planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, kao i prikupljanje i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva i funkcionisanjem zdravstvene službe, a sve, naravno, radi racionalizacije, odnosno racionalnijeg korišćenja svih raspoloživih resursa u sistemu zdravstvene zaštite.
Opšte je poznato da je vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija sastavni deo stručno medicinskog rada zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika, ali ono što ne smemo da zaboravimo je da su podaci o pacijentima, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije naročito osetljivi podaci o ličnosti. Upravo zbog toga zdravstvene ustanove, kako državne, tako i privatna praksa, imaju obavezu, dužni su da prikupljanje i obradu podataka o ličnosti pacijenta vrše na takav način da obezbede ostvarivanje prava, kako na privatnost, tako i na poverljivost podataka o ličnosti. Nadalje, državne ustanove, a isto tako i privatna praksa su dužni da čuvaju zdravstvenu dokumentaciju i evidencije, bilo u pismenom, elektronskom ili drugom obliku, vodeći računa da se očuva njihova upotrebna vrednost.
Ono što je značajno je da ovaj zakon konkretno određuje da po predstavku obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno brisanja iz registra dužni su da predaju zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju na čuvanje arhivu. Utvrđena je i obaveza čuvanje medicinske dokumentacije i evidencije pacijenata od neovlašćenog pristupa, bilo kakvog uvida i raznoraznih zloupotreba.
Sveobuhvatnost informacija o pacijentima i o toku lečenja koje će ubuduće biti na raspolaganju zdravstvenim radnicima je izuzetno značajno, pošto bi to zaista trebalo da unapredi sam proces lečenja pacijenata i da omogući bolji kontakt između lekara, medicinskih radnika i pacijenata, odnosno trebalo bi da se poveća raspoloživo vreme za sam rad sa pacijentima, što oni očekuju i što bi trebalo da izazove veće zadovoljstvo pacijenata pruženom zdravstvenom uslugom.
Integrisani zdravstveni sistem Republike Srbije, koji se spominje u ovom zakonu, izuzetno je značajan. On bi trebao da se razvije i organizuje radi planiranja efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i radi prikupljanja podataka koji su izuzetno značajni, a kojih nemamo dovoljno, jer nemamo realnu sliku zdravstvenog stanja i obrada istih tih podataka upravo u vezi sa zdravstvenim stanjem našeg stanovništva.
Svesni smo toga da u današnje vreme bez informacionih tehnologija ne može skoro ništa da funkcioniše. Zbog toga je značajno da taj informacioni sistem bude adekvatan i on bi trebao da obezbedi blagovremene tačne informacije od izuzetnog značaja za donošenje odluka i efikasno obavljanje aktivnosti. Razvijen integrisani zdravstveni informacioni sistem osnov je za ono što očekujemo, što se zove elektronski medicinski dosije.
Elektronski medicinski dosije predstavlja izvor podataka iz osnovne medicinske dokumentacije, koji bi trebao da se vodi isključivo u elektronskoj formi, o pacijentu i koji objedinjuje sve zdravstvene podatke od značaja za dugoročno zdravstveno stanje, kako bi lečenje pacijenata bilo uspešnije.
Predlog zakona o kojem danas raspravljamo, koje je pred nama, nadalje predviđa i knjigu evidencija koja se koristi prilikom utvrđivanja određene bolesti ili stanja, detaljnije to definišem, kao i pružanja određenih zdravstvenih usluga. Ono što ovde moram posebno pohvaliti, prvi put u naše zakonodavstvo je ušlo da se predlaže vođenje knjiga evidencija i o sumnji o zlostavljanju dece, o zlostavljanju žena, o zlostavljanju starijih. Znamo da je prethodni zakon star, ali značajno je da su ove kategorije spomenute i da se vodilo računa o njima u ovom predlogu.
Propisana je obaveza zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica da na osnovu zdravstvene dokumentacije i evidencija koje vode sačinjavaju kako individualne, tako i zbirne izveštaje koje predaju nadležnom zavodu, odnosno Institutu za javno zdravlje, a isto tako i RFZO. Propisana je obaveza vođenja registra lica obolelih od bolesti ili raznih stanja od većeg javno-zdravstvenog značaja. Zanimljivo je da je u ovom delu propisana obaveza i vođenja registra, između ostalog, i za ona lica koja su u programu biomedicinske potpomognute oplodnje, što je od velikog značaja kada znamo da nažalost broj stanovnika Srbije, pa tako i Vojvodine, cele zemlje konstantno opada, da imamo problem sa natalitetom, a na osnovu statističkih podataka smo svesni da skoro svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom.
Zavod za javno zdravlje treba da objedini podatke iz spomenutih individualnih i zbirnih izveštaja koje dostavljaju nadležni zavodi, odnosno instituti za javno zdravlje i da formira odgovarajuće baze podataka. Pored toga što je dužan da ove objedinjene izveštaje dostavi Ministarstvu zdravlja, dužan je i da ih da na uvid javnosti. Javnost treba da bude informisana o tome.
U nekoliko narednih minuta ću se bazirati na drugi predlog zakona, to su zapravo izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koje se, kao što smo čuli, odnose na smanjenje broja članova kako u pravnom, tako i u nadzornom odboru RFZO. Juče smo na Odboru za zdravlje čuli od uvaženog direktora da je mandat Upravnog odbora istekao i da je zbog toga značajno da što pre donesemo ove izmene, da bi se oni birali na osnovu novog zakona, odnosno manje njih. Smanjuje se broj članova Upravnog odbora i ovo je na sličan način završeno, odnosno promenjeno i u slučaju Republičkog fonda PIO. Dobro je što će na ovaj način doći do racionalizacije sredstava, zapravo ostvariće se ušteda na finansijskom planu Fonda.
Predložene izmene zapravo treba da doprinesu tome da se unapredi rad samog RFZO, koji je izuzetno značajan faktor u donošenju odluka za funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja i efikasan rad RFZO bi trebalo da doprinese tome da svim osiguranim licima pod jednakim uslovima se omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i drugih prava i zdravstvenog osiguranja.
U svakom slučaju, smatramo da je podizanje dostupnosti kvaliteta zdravstvene zaštite aktivno učešće samih građana u brizi zdravstvenom zdravlju, pre svega u smislu njihove potpune informisanosti o tome, određene slobode izbora, stepen odlučivanja uticaja na sopstveni tretman od izuzetne važnosti i značaja. Prevencija koja predstavlja prvi korak za uspešno lečenje pojedinih bolesti je takođe neophodna. S toga je vrlo značajno da zdravstvene ustanove ne gube iz vida da imaju obavezu i sprovođenja preventivnih mera, podizanja svesti ljudi, javnosti, obezbeđivanja zdravstvenih usluga u odgovarajućim vremenskim intervalima. Pacijenti imaju pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja sopstvenog zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkivanja bolesti.
Da zaključim, poslanička grupa SVM svakako podržava dugoročno strateško planiranje, sistemsko rešavanje stvari i ovaj predlog zakona je jedna od takvih, s toga podržavamo vaše napore, gospodine ministre, i napore Ministarstva zdravlja u donošenju ova dva predložena zakona. Stanovišta smo da u budućnosti možda još efikasnije i energičnije treba da donesete i ostale neophodne zakone, ali da radimo na tome da se oni i sprovode u praksi i da se radi i na kažnjavanju nesprovođenja zakona u praksi.
Zaista vam se zahvaljujem na pažnji. Nadam se da ćete u budućnosti, kako vi, tako zajedno, uspeti da rešimo još mnoge probleme u zdravstvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospođo Kovač.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, uvaženi gosti, kolege i koleginice, danas je pred nama donošenje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji i to je jedan od prioriteta, imajući u vidu neuređenost ove problematike. Inače, ocena naše poslaničke grupe je da se radi o jednom dobro zakonu, koji je suštinski, koji je primenljiv i održiv. Ovakav zakon nam je već odavno trebao, s obzirom da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informativno-komunikacionih tehnologija, kao i potreba da se na jedan jedinstven način uredi ova oblast u zdravstvu, a do sada se postupalo po zakonima koji su čak stari i 30 godina. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, donet čak 1981, pa 1998. godine, sa nekim neznatnim izmenama.
Naime, šta se dešavalo do sada u praksi? Mnoge zdravstvene ustanove su bile u velikom problemu. Doduše, zdravstvene ustanove koje su prošle ili bile u procesu akreditacije morale su i same da se snađu i same da urede ovu problematiku, shodno potraživanjima i novinama koje su se u međuvremenu javile. Međutim, do čega je to dovodilo? Dovodilo je do jedne neujednačenosti vođenja zdravstvene dokumentacije u našem zdravstvenom sistemu.
Ovim zakonom uređuje se zdravstvena dokumentacija i evidencija i, što je vrlo važno, smatramo da je potrebno pomenuti onih pet načela po kojima se ona uređuje. Pre svega, to je načelo obaveznosti, jer je i zakonska obaveza svake zdravstvene ustanove, pa i zdravstvenih radnika i saradnika, da vode na dosledan način medicinsku dokumentaciju. Zatim, načelo srazmernosti i svrsishodnosti, čime se obezbeđuje da se podaci u zdravstvenoj dokumentaciji i evidencija adekvatno koristi u tačno propisane svrhe i u odgovarajućem obimu. Načelo kvaliteta podataka - racionalno korišćenje raspoloživih resursa, kao i načelo zaštite podataka o ličnosti i usklađivanje ovog zakona sa ranije donetim zakonima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, pravima pacijenata, kao i propisima kojima je uređena oblast elektronske dokumentacije, kao i dokumenata i elektronskog potpisa.
Predlogom ovih zakona tačno su definisane one tri glavne sfere u oblasti zdravstva - medicinska dokumentacija i evidencija o pruženim zdravstvenim uslugama i zdravstvenom stanju pacijenata i stanovništva. Zatim, koristi se i za praćenje faktora rizika iz životne sredine. Upravo ovi problemi u životnoj sredini su nam u ranijem periodu zbog neadekvatnog vođenja zadavali velike probleme, pa čak su se dešavali i neki propusti. Zatim, treća velika sfera jeste i medicinska dokumentacija o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima, medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama.
Predlogom ovog zakona, pored vrste i sadržine, tačno se definiše i način i postupak vođenja ove medicinske dokumentacije, kao i lica koja su ovlašćena, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podataka, zaštita i čuvanje podataka, i na kraju kaznene odredbe za zdravstvene ustanove koje ne budu poštovale.
Šta dobijamo donošenjem ovog zakona? Pored unapređenja sistema upisivanja, obrade, načina raspolaganja podacima, obezbeđenja kvaliteta zaštite i čuvanja podataka, uspostavljanja osnova za integrisano funkcionisanje zdravstvenog informativnog sistema, šta nam upravo znači ovo integrisano funkcionisanje zdravstvenog sistema? Pre svega, stvaraju se i preduslovi da se zdravstvena dokumentacija i evidencija vodi na jedinstven način i u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi, u zdravstvenim ustanovama počev od primarnog do tercijarnog nivoa. Ovo još i znači - kada sistem bude u potpunosti zaživeo, da jednog dana možemo imati taj uznapredovani sistem praćenja stanja pacijenata, kako u državnim ustanovama kod svog izabranog lekara, tako i ako se isti pacijent javio i u privatnu zdravstvenu zaštitu, kao i praćenje podataka o pacijentu, počev od primarnog, preko sekundarnog, pa do tercijarnog nivoa.
Ovim sistemom se planira da se unapredi planiranje i efikasno upravljanje sistemom zdravstvene zaštite, pa nam se u tom slučaju ne bi dešavalo, kao što smo imali u prethodnom periodu, da nemamo starosnu strukturu kadra, da ćemo jednog trenutka ostati bez vitalnih specijalista, da imamo medicinsku opremu u nekim zdravstvenim ustanovama, a u drugim da ta oprema nije iskorišćena. Znači, ovim sistemom praćenja imaćemo jedan potpuniji uvid u sve ono što je zdravstvenom sistemu potrebno.
Prikupljanje i obrada podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva i funkcionisanje zdravstvene službe je isto tako od bitnog značaja kao i unapređenje sistema izveštavanja, usklađivanje sa usvojenim planskim dokumentima Vlade i usaglašavanje pravnog sistema u oblasti zdravstva sa utvrđenim evropskim i međunarodnim standardima u ovoj oblasti, kao i dokumentima, kao i unapređenje sistema izveštavanja međunarodnih zdravstvenih organizacija, jer su se u prethodnom periodu upravo zbog neredovnog izveštavanja i neadekvatne evidencije dešavali propusti koji su davali lošu sliku o našem zdravstvenom sistemu, mislim čak i lošiju nego što on zapravo jeste.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, u potpunosti se slažemo da je potrebno i upravni i nadzorni odbor da budu efikasniji za rad i da postoji bolja kontrola sredstava, što upravo i obezbeđuje smanjenje upravnog odbora sa 21 na sedam članova, a nadzornog odbora sa sedam na pet.
Ono što posebno našu poslaničku grupu raduje, jeste što je ovde i u upravnom i u nadzornom odboru po jedan član, jedan predstavnik penzionera i zemljoradnika. Mislim da je ti i te kako važno iz razloga što će oni moći direktno da utiču na izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to sa pravog mesta, jer su upravo i poljoprivrednici i penzioneri jedna od najranjivijih kategorija u našem društvu.
U Danu za glasanje Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije podržaće izmene zakona i donošenje ova dva zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Kosorić.
Reč ima prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici gospodina ministra, cenjeni potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, kad imamo u parlamentu priču, debatu o zakonima iz oblasti zdravlja građani vrlo pomno prate šta i na koji način donosimo odluke i šta tom prilikom govorimo kao argumentaciju. Moram reći da je jučerašnja sednica Odbora za zdravlje i porodicu zapravo oslikala na pravi način ozbiljan značaj pristupa donošenju ovako značajnih zakona koje danas imamo na dnevnom redu.

Po prvi put od kada sam u ovom sazivu u Odboru za zdravlje mi smo jednoglasno ocenili da je predložena zakonska materija izuzetno potrebna Srbiji da uredi zdravstveni sistem, da primenom savremenih tehnologija olakšamo pre svega korišćenje zdravstvenih usluga našim pacijentima i da, naravno, pojednostavimo, a uozbiljimo rad svih onih koji rade u zdravstvenom sistemu, u kome radi preko 120.000 naših sugrađana.

Pitanje na koga se odnosi Zakon o zdravstvenoj o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je zapravo pitanje koje pojašnjava koji su to subjekti u ovoj zemlji koji se bave zdravstvenom delatnošću. To su pre svega sve zdravstvene ustanove iz mreže zdravstvenih ustanova, to je privatna praksa i to su i sve one institucije i subjekti koji se bave zdravstvenom delatnošću,a zapravo ne pripadaju zdravstvenom sistemu. Dakle, to su ta druga pravna lica koja se bave zdravstvenom delatnošću u institucijama socijalnog tipa, u pritvorskim jedinicama, svuda gde postoje ambulante, svuda gde se obavlja bilo koja zdravstvena preventivna dijagnostička, terapijska ili rehabilitaciona procedura.

U tom smislu, zakon je iznedren kao posledica ne samo neadekvatnog, zbog proteklog vremena rešavanja na zakonodavnom planu ovog pitanja, preko tri decenije, dakle, stari zakon je bio nešto što je na jedna način u jednom momentu adekvatno regulisao ova pitanja. Ovo je zakon gde je zub vremena prosto iziskivao da ga moramo doneti, ali s druge strane, činjenica je da razvoj novih medicinskih sadržaja, u pogledu onoga što se događa našim građanima, svima nama, razvoj novih oboljenja sa jedne strane, ali i novih tehnologija i informacionih postupaka je iziskivao jedan novi jedinstven sistem koji će na vrlo kvalitetan način povezati vrlo značajne institucije koje se na republičkom nivou bave zdravstvenom delatnošću.

Ono što jeste možda jedna od najbitnijih komponenti, to je da su sva načela, osnovna načela koja su sadržana u ovom zakonu i obaveznosti, i srazmernosti i svrsishodnosti i uređivanja, prikupljanja i obrade podataka, kvaliteta podataka kao i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, ključ da se na ekonomičniji, jednostavniji način, a uz pomoć evidentiranja svega onoga što mi zovemo bazom podataka za svakog ko na bilo koji način ima kontakt sa zdravstvom, pojednostavi na državnom nivou, na lokalnim nivoima, pružanje zdravstvene zaštite i zdravstvene usluge.

Zdravstvena dokumentacija i evidencija se vodi upisivanjem podataka na osnovu ovog zakona u zdravstvenu dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencije, a iz osnovne zdravstvene dokumentacije i evidencije pomoćnih sredstava za vođenje evidencije izrađuju se individualni i zbirni izveštaji.

Šta to praktično znači? To znači da svaka ustanova, svaka jedinica u privatnoj praksi, svako ko se bavi zdravstvenom delatnošću na osnovu evidencija i dokumentacije medicinske, mora da sačini i pojedinačne i zbirne izveštaje i da dostavi do sada na žalost, uspavanim institucijama za javno zdravlje koje se već dosta dugo ne bave onim poslovima za koja su osnovana od države, i da one na osnovu dobijenih izveštaja sačine programe za sve one segmente koji čine zdravstveni sistem. I za prostor, i za opremu, i za kadrove, i za sanitetski materijal, i za lekove i za informacione tehnologije koje treba da se primene da to predlože Ministarstvu, da Ministarstvo, naravno i ministar svoje predloge u vezi sa svim tim predlozima na Vladi razmatraju i da država zapravo stane na osnovu dobre evidencije i baze podataka iza određenih programa koji će unaprediti zdravstvenu zaštitu.

Gde je ovde onda RFZO? Vrlo bitna karika. On treba da finansira zdravstvenu politiku koju donosi Vlada, i zbog toga izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i donošenje ovog zakona su danas zapravo vrlo komplementarni. Za Upravni odbor Fonda je više nego važno da tu sede predstavnici onih koji izdvajaju sredstva za Fond. A mi, zapravo, u tom smanjenom operativnom broju od sedmoro, do sad ih je bilo 21 član Upravnog odbora, zaista neprimeren broj, složićemo se, među njih sedmoro, pored četvoro predstavnika države koje će predlagati ministar, imaćemo predstavnika poljoprivrednog osiguranika, predstavnika onih koji su uposleni i žive od svog rada, u radnom su odnosu, predstavnike penzionera. Tako kvalitetan sastav Upravnog odbora zapravo odražava strukturu onih koji treba da se pitaju kako će se novac distribuirati da bi se realizovala zdravstvena politika koju donosi ministar i Vlada RS.

Radi se o zakonu koji će naizgled rešiti formu i sadržinu dokumenta i evidencije. Ali o zakonu koji će i te kako dati mogućnost 23 institucija javnog zdravlja, a to su instituti za zaštitu zdravlja Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad i još 19 zavoda koji su distribuirani uglavnom po okruzima, daće mogućnost da oni u skladu i sa realnom situacijom u zdravstvu i sa naravno, proklamovanim stavovima i dokumentovanim stavovima preveniranja valjanog, ranog dijagnostifikovanja, lečenja, rehabilitovanja itd, a u skladu sa finansijskim potencijalom predlože program ministru koji će odlučivati na nivou Vlade o zdravstvenoj politici.

Oblasti zdravstvene zaštite ustanovljavaju se ka sledećim grupama zdravstvenom dokumentacijom i evidencijama. Pre svega, usmereni su na zdravstvene usluge, na zdravstveno stanje pacijenata ali i na stanje stanovništva. Pitanje javnog zdravlja i stanja stanovništva kao i kompletna dokumentacija i evidencija vezana, a ima masovniji karakter za zdravstvenu zaštitu u Srbiji je izuzetno značajna.

Druga velika oblast to je zdravstvena dokumentacija i evidencija kojima se prate faktori rizika životne sredine. Znate, faktori rizika životne sredine koji proističu iz eventualne neispravnosti vode, nažalost, budu za nas jedino predmet ozbiljnih razmišljanja kada se dogodi neka havarija ili nešto zbog čega vidimo koliko su nam institucije za javno zdravlje i svi oni koji se bave ovim pitanjima, pitanjima zemljišta, vode, vazduha, radiacionih zračenja, pitanjima koja zapravo deluju kao rizični faktori iz životne sredine, koliko su neposredno vezani za zdravstvo i koliko su značajni.

Zdravstvena dokumentacija i evidencija koja se odnose na kadrove, opremu, prostor, lekove, informativno komunikacione tehnologije su posebna tema i dokumentacija tog dela o kojoj je koleginica Elvira detaljno pričala, a svodi se i na dosije između ostalog, su vrlo korisni.

Šta je dalje bitno u ovom zakonu? Šta je bitno za građane? Građane interesuje koliko traje, koliko se čuva jedan dokument i ko ga može čuvati, medicinski dokument, kako u pisanoj formi tako i u elektronskoj formi. Tako se na primer prema tekstu ovog zakona zdravstveni karton i istorija bolesti čuva deset godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja. Matična knjiga se čuva trajno kao i stomatološki karton koji često ima forenzički značaj i to je razlog što se tako dugo čuva. Trajno se čuvaju registri kao i podaci koji se vode u elektronskom obliku i koji na taj način zaista mogu služiti i kao baze za naučno-istraživačke radove kako potrebne klinici. Ta povezanost naučno-istraživačkog i kliničkog rada je sa ovog aspekta takođe bitna.

Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica dužna su da prikupe i obrade podatke, a takođe da obrada i formiranje odgovarajućih baza podataka u institucijama za javno zdravlje registruje određenim dokumentima, odnosno registrima masovnih i svih onih bolesti koji imaju javni karakter.

Pravo na privatnost, kao i pravo na poverljivosti podataka o ličnosti pacijenta u ovom zakonu je na jedan vrlo suptilan način usklađeno sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Spoj ova tri zakona zapravo govori o tome da zdravlje jeste u drugim politikama i da stav Svetske zdravstvene organizacije o tome da bez zdravlja u drugim politikama, pa i na zakonodavnom planu nije daleko od Srbije i to je zaista jedan od pozitivnih elemenata u analizi ove zakonodavne aktivnosti.

Što se tiče medicinske dokumentacije koja može biti uvek predmet zloupotrebe, juče je na Odboru bilo pitanja šta se događa sa zdravstvenom ustanovom, sa privatnom praksom, sa nekim drugim oblikom rada u zdravstvenim ustanovama kada ona prestaje postoji, šta se onda događa sa medicinskom dokumentacijom?

U ovom zakonu je to jasno precizirano i kaže se da se ta dokumentacija čuva u javnom arhivu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa. Dužnosti čuvanja podataka nadležni zdravstveni radnici i saradnici mogu biti oslobođeni samo na osnovu pisanog pristanka pacijenta, ili njegovog pravnog savetnika, odnosno isključivo nakon rešenja i odluke suda.

Što se tiče metodoloških principa koji se koriste u vezi sa definisanjem, nomenklaturom, klasifikacijom, šifarnicima, ministar, po ovom zakonu, odlučuje o tome, a predlog mu daju institucije za javno zdravlje.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice dužno je da uspostavi informacioni sistem koji predstavlja sveobuhvatni skup tehnoloških infrastruktura. Dakle, i mrežnih i softverskih i hardverskih komponenti, zatim organizacije ljudi, ljudskih resursa.

Svi podaci moraju biti kvalitetno obrađeni po ovom zakonu, čuvani, preneti i prikazani, odnosno korišćeni kao informacije za popravljanje zdravstvenog statusa nacije i pojedinaca. Integrisani zdravstveni informacioni sistem služi planiranju, prema tome i upravljanju i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Stoga, ide u one pore života zdravstva i mreže zdravstvenih ustanova i privatne prakse i drugih pravnih lica koja se najneposrednije tiču zdravlja svakog čoveka ponaosob.

Dobro je što je predviđen dosta realan rok za primenu ovog zakona. Predviđeno je da ministar unutar 12 meseci donese podzakonska akta, a da ustanove, privatna praksa i drugi subjekti koji se bave zdravstvenom delatnošću harmonizuju sopstvena akta i počnu da primenjuju ovaj zakon za 18 meseci.

To je jedan dosta realan rok i uz zadovoljstvo da ćemo, uz zakon o pravima pacijenata, zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama i ovim zakonom, biti analizirani i u regionu i u Evropi kao zemlja koja se bavi modernim zakonodavstvom i potrebnim zakonodavstvom za 21. vek i za budućnost.

Izražavam veliko zadovoljstvo što će poslanička grupa SPS sa velikim zadovoljstvom, takođe, glasati u danu za glasanje i za zakon koji tretira pitanje evidencija i medicinske dokumentacije i za izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Branko Đurović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite, gospodine Đuroviću.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, razlozi za donošenje Predloga zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, gde se menjaju dva člana, član 222. i član 225. leži u krucijalnoj činjenici da potrebno povećati racionalnost i efikasnost rada Upravnog odbora i Nadzornog odbora RFZO.
Kao što je moja uvažena prethodnica objasnila, dosadašnji zakon je govorio o tome da Upravni odbor republičkog fonda ima 21 člana i sedam članova nadzornog odbora.
Što se tiče brojčanog sastava ovog upravnog odbora, to je do sada bila jedna glomazna formacija koja se i teško u tom fizičkom smislu sastajala i što se tiče donošenja nekih odluka, relevantnih, postojali su određeni problemi.
Ovaj novi zakon predviđa da upravni odbor republičkog fonda ima sada sedam članova, a nadzorni odbor ima pet članova. Od sedam članova, četiri člana se određuju na predlog aktuelnog ministra zdravlja, na predlog Vlade, a ostali članovi se praktično predlažu, tako da na adekvatan način prezentuju civilne strukture, odnosno odgovarajuće populacione strukture osiguranika, na onaj način koji adekvatan i za ostale institucije socijalnog osiguranja. Tu prevashodno mislim na RF PIO i na Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Republički fond PIO isto ima upravni odbor koji ima sedam članova i po istoj šemi kao sadašnji predlog, isto četiri člana se predlažu od strane Vlade.
Nacionalna služba za zapošljavanje ima isto smanjen upravni odbor od devet članova, četiri člana su predložena od strane odgovarajućih ministarstava Vlade, s tim da je peti član Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, po Statutu Službe, sam direktor te službe.
Šta dobijamo, praktično, ovim predlogom? Ono što je manje apostrofirano ovde, ne samo da imamo racionalnost, ne samo da imamo povećanu efikasnost, sada po prvi put u poslednje vreme država, odnosno Ministarstvo zdravlja, aktivno participira i ima instrumentarijum da na adekvatan način sprovede osnovne postulate politike zdravlja, po Statutu Ministarstva zdravlja definiše osnovne postulate zdravstvene politike.
Sada sa ovim predlogom mi imamo situaciju da može aktivno te postulate da sprovede, zato što postaje dominantan faktor u radu upravnog odbora.
Da li je to dobro ili je loše, mi možemo da kažemo prvu konstataciju, da može da se to izvitoperi, ali dubokog sam razmišljanja i mišljenja da na ovaj način, Ministarstvo zdravlja i Vlada dobijaju mogućnost da se bez nekih disonantnih tonova, upravlja prema svojoj zdravstvenoj politici koja sada može da se implementira i što se tiče rada RF ZZO.
Da li su zanemarene ostale populacije osiguranika? Ne. Mi praktično, što se tiče ostala tri člana imamo zastupljene osiguranike koji su zaposleni, koji su penzioneri i takođe, što se tiče Upravnog odbora RF i predstavnika zemljoradnika.
Na ovaj način kako je koncipiran RF ZZO, mi sada od jednog Bizmarkovog modela RF ZZO, prelazimo u neku ruku na Beveridžev sistem zdravstvenog osiguranja, gde praktično Vlada ima aktivno učešće u procesu razrade i implementacije politike koju treba da sprovodi RF ZZO.
Ja znam da će u daljem toku biti diskusije oko toga da li, što se tiče dominantnog broja članova Upravnog odbora RF, mogu da budu neke nepravilnosti? Ali, ako imamo osnovnu ideju da zdravstvena politika Republike Srbije treba da se sprovede na najsvrsishodniji i najbrži mogući način, mislim da je ovo pravi model, iako postoji i prostor za dalju diskusiju na ovu temu.
Što se tiče drugog zakona, Zakon o izmenama zdravstvene dokumentacije i evidencije u oblasti zdravstva, tu treba da kažemo da ovaj jedinstven zakon menja dva prethodna zakona.
Prvi zakon, to je Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite, koji je promovisan 1981. godine i poslednja revizija je rađena 2005. godine. Drugi zakon je Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva. Dosta slično zvuče ova dva zakona, ali su različiti i ovaj drugi zakon je promovisan 1998. godine i poslednja njegova revizija je bila 2005. godine. Znači, od 2005. godine do današnjeg dana mi imamo jedan vakuum koji iznosi devet godina u toku ovog vremenskog intervala, naravno, informaciona tehnologija se usavršila tako da praktično ovaj sada jedinstven zakon je jedan veliki iskorak u odnosu na prethodni period.
Samo bih spomenuo praktično da ovaj jedinstven zakon se bazira na pet osnovnih načela: načelo obaveznosti, načelo srazmernosti i svrsishodnosti, načelo zaštite podataka o ličnosti, načelo kvaliteta podataka i načelo racionalnog korišćenja raspoloživih resursa.
Ne bih se mnogo zadržavao na onome što je prethodno rečeno od strane prethodnih govornika, ovde bih apostrofirao uvođenje jedinstvenog, odnosno integracionog zdravstvenog informacionog sistema. To je nešto što će nam dozvoliti u budućnosti transparentnost i javnost. To je ono što zahteva od nas Evropski zdravstveni potrošački indeks i to je možda jedan od najjačih razloga zašto smo u prethodne dve godine došli na poslednje mesto što se tiče vrednovanja zdravstvenih sistema evropskih država.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem će nam dati mogućnost sve ono što uradimo dobro, a radimo sigurno, da može da se manifestuje na jedan adekvatan informatički način.
Ono što je za naše građane interesantno, tu je juče bilo reči na sastanku Odbora za zdravlje i porodicu, a to je da će za našeg građanina ovaj integrisani zdravstveni informacioni sistem omogućiti, ako on konkretno iz regionalnog centra dođe u Beograd, Klinički centar Srbije, Urgentni centar, da ona dokumentacija koju nosi sa sobom će imati određen značaj, a ne da mi praktično kod takvih pacijenta ponavljamo dijagnostičke procedure, preko ovog informacionog, integrisanog sistema, mi praktično možemo iz regionalnih bolničkih centara da dobijemo odgovarajuće dijagnostičke procedure u tercijalnim ustanovama velikih naših gradova.
Ono što bih takođe spomenuo ovde kao izuzetno veliki benefit, moram tako da kažem, to su i kaznene odredbe. Ovaj jedinstveni zakon dozvoljava i daje mogućnost da imamo tridesetak tih kaznenih odredbi, baš zbog toga što su se uspavale određene institucije za analizu dobijenih podataka, tako da praktično sa ovim kaznenim merama sistem evoulacije svega onog prethodnog što treba na osnovu ovog zakona dase implementira da se iskontroliše iako nije praktično urađeno na adekvatan način, da se i sankcioniše.
Znači, suma sumarum, ova dva zakona predstavljaju jedan iskorak u sveobuhvatnim reformama zdravstvenog sistema Republike Srbije, tako da će poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije u danu glasanja glasati za ove zakone.