Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnja rasprava o Predlogu zakona o finansiranju političkih stranaka je, po mom mišljenju, veoma interesantna, ali joj nedostaje ono čuveno opoziciono pitanje – a zašto po hitnom postupku?
Pitanje je izostalo zato što je predstavnica DS, gospođa Gordana Čomić, pokušala da preduhitri SNS i predloži svoju verziju zakona, koju je Narodna skupština usvojila 2011. godine na predlog DS.
Lepo je od gospođe Čomić što je ona kao dugogodišnji narodni poslanik priznala svoju grešku i u obrazloženju zakona navela da su tadašnji opozicioni poslanici SNS gospođa Jorgovanka Tabaković i gospodin Veroljub Arsić bili vidoviti i da su predvideli da može doći do situacije da povećavanjem rashoda obavezno raste prihod za političke aktivnosti i da bi trebalo član 16. zakona drugačije regulisati.
Iako je to gospođa Čomić konstatovala, iako je to rekla, nije ušla u samu suštinu zakona i ovoga puta, u svojoj verziji, nije predložila smanjenje sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za aktivnost političkih stranaka. Zato je 128 poslanika SNS, vođeno idejama svojih iskusnih kolega, predložilo promene postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Suština svih promena ovog zakona leži u činjenici da će se količina novca koja se do sada izdvajala za političke aktivnosti, po važećem Zakonu Demokratske stranke, smanjiti za preko 30% i da će taj novac ostati u budžetu Republike Srbije.
Srpska napredna stranka, kao odgovorna stranka, za koju je glasala natpolovična većina građana Srbije, deli sudbinu svog naroda. U veoma teškoj ekonomskoj situaciji, kada se uvode restriktivne fiskalne mere, kad se smanjuju plate i penzije, poslanici vladajuće većine predlažu da se sredstva namenjena za finansiranje političkih aktivnosti preusmere za one namene koje će život građana učiniti boljim – za izgradnju infrastrukture, za nove bolnice, škole, za bolje puteve, za subvencije u poljoprivredi, za socijalno ugrožene, za nova radna mesta.
Koliko su predlagači ovog zakona, odnosno poslanici SNS, mislili na svoje građane koji su, zahvaljujući neodgovornoj politici prethodnih vlada, dovedeni na ivicu egzistencije, govori i činjenica da će se sredstva namenjena za finansiranje predizbornih aktivnosti smanjiti sa 0,1 na 0,07%. To znači da će se sredstva iz javnih izvora, namenjena za troškove izborne kampanje, smanjiti za oko 30%. Umesto na basnoslovno skupe izborne kampanje, koje su se neretko finansirale iz kredita raznih razvojnih banaka koje neke partije još uvek nisu vratile, sredstva će biti namenjena onima kojima su najpotrebnija – najsiromašnijim slojevima društva za njihovo bolje socijalno i zdravstveno osiguranje.
Jedna od novina koju uvodi ovaj zakon je da sredstva za finansiranje redovnog rada političkih stranaka koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje. Ali, Zakon obavezuje političke subjekte da 5% ukupnih sredstava, dobijenih za redovan rad na godišnjem nivou, koriste za stručno usavršavanje, za međunarodnu saradnju i rad sa članstvom.
Izmenama Zakona predviđena je mogućnost da stranke iz budžetskih prihoda kupuju nekretnine. One stranke koje budu novac kojim raspolažu racionalno koristile i koje se budu domaćinski ponašale, moći će svojim budućim sledbenicima ostaviti i nekretnine koje će im olakšati rad, edukaciju i omogućiti bolju startnu poziciju.
Mislim da neću pogrešiti ako kažem da nijedna politička stranka, a posebno ne vladajuća, nije u poslednjih nekoliko decenija donela zakon o finansiranju političkih aktivnosti u korist svoje štete. Srpska napredna stranka je stranka odgovornih ljudi kojima je interes građana Srbije iznad njenih ličnih i partijskih interesa i zato je mogla da predloži zakon koji će za preko 30% smanjiti njene prihode iz budžeta.
Završiću ovo izlaganje rečima predstavnika predlagača, šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Babića – ovo je samo prvi korak ka sveobuhvatnoj političkoj reformi koja je pred nama. Hvala.

Za reč se javila narodna poslanica Gordana Čomić, pretpostavljam po replici. Izvolite.

Zahvaljujem. Replika na izlaganje, samo da bih iskazala da nije da mi ne godi što tako svi znate ceo tekst zakona koji sam podnela i da nije da mi ne godi da smatrate da sam vas preduhitrila, ali to uopšte nije tema. Dakle, niti treba tu ko koga da preduhitri, niti je zakon koji sam ja potpisala na dnevnom redu, niti je namera da se u sličnim predlozima zakona iko i sa kim takmiči. Ali,
očigledno valja kad se narodni poslanik, u ovom slučaju narodna poslanica, bavi svojim poslom, pošto se to može objasniti tako da smo došli na sličnu ideju, što je dobro, znači da treba menjati zakon o političkim aktivnostima.
Različitost rešenja je isto tako dobra, kao što je dobro što ćete, kako čujem, uvrstiti amandmane koji popravljaju izuzetno manjkava rešenja u ovom zakonu. Jedan amandman koji otklanja besmislen član i drugi amandman koji na potpuno jasniji i bolji način definiše kako se to iz javnih prihoda, dakle od budžeta, od novca svih građana, kupuju nekretnine za političku stranku. Tome skupštine služe.
Zato mi godi da vam se dopada i pošto vidim da je to naišlo na dobar prijem kod vladajuće većine, ja mogu već sad da vam najavim da ću za skoro svaki predlog zakona koji će morati da dođe po Nacionalnom planu, da vas preduhitrim. A vi onda skidajte hitan postupak ili odbite da ga stavite na dnevni red, ali to će činiti mnoga dobra za diskusiju o predlogu zakona koji će onda predložiti ili Vlada ili neki drugi poslanici ili grupa poslanika. To znači da se bavimo svojim poslom. Hvala.

Vreme, gospođo Čomić. Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik, šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Po kom osnovu, gospodine Babiću?
(Zoran Babić, s mesta: Kao predlagač.)
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je moja koleginica Mirjana Andrić. Potpuno u pravu da je jedini motiv predlaganja nekih zakona, što je legitimno pravo svakog narodnog poslanika i ja ovim putem podstičem da više narodnih poslanika ili pojedinačno ili grupno, kao poslaničke grupe, predlažu zakonska rešenja. Da je bilo dobre volje pre strčavanja na Pisarnicu i predavanja jednog zakona koji je kozmetički, otvorila bi se debata, otvorila bi se komunikacija.
Neko ko ima dobru volju, ko smatra da ima dobru ideju, a takvih stvari je bilo i u prošlom i u ovom sazivu kada su neka zakonska rešenja, za prošli saziv sam siguran, za ovaj ne, ograđujem se, da kada je dolazilo nešto od strane opozicionih narodnih poslanika i ukoliko postoji komunikacija, ukoliko postoji dogovor, što je deo jedne i parlamentarne i demokratske prakse, došli smo i do zajedničkih rešenja i takve stvari su bile i izglasavane u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko je želja da te promene budu kozmetičke, kao što su bile kozme-tičke, jer je ostao isti procenat, promenjena je samo strana i usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu, bez ikakve komunikacije, samo da na naslovnoj strani, prvoj strani Predloga zakona, piše nekoliko sati ili dan ranije, nego što je to uradila SNS koja je najavila podnošenje ovih izmena i dopuna zakona, ne vidim nikako drugačije, osim onoga što je govorila gospođa Mirjana Andrić, a to je da je bilo bitno samo što pre predati tako neki zakon i reći – evo, mi smo se pre setili. Naravno da se o tom zakonu sada ne razgovara, ali se razgovara o razmišljanju. Ne može da se na jedan način razmišlja prošlog četvrtka, a na drugi način da se razmišlja ovog četvrtka, recimo, pa smo sada za 0,15, pa smo sada za 0,5, pa smo ne znam za koliko do narednog četvrtka.
Zbog toga je legitimno pravo da razgovaramo o svim predlozima koji su u skupštinskoj proceduri. Zašto se predaju u skupštinsku proceduru, ako neko ne želi da se o tome razgovara? Mislim, kada takav predlog dolazi od nekoga ko zaista ima zavidnu parlamentarnu praksu i u parlamentu Republike Srbije, ali i u međunarodnim organizacijama, poštujem da nekome ko je možda mlađi, manje iskusan, pokaže kako treba, ali da pokaže kako treba na primeru, a ne da se strčava samo na pisarnicu da bi se dobio pečat i evo, mi smo stigli pre.
Gde je tu dogovor? Gde je tu želja za dogovorom, gde je tu želja za kompromisom, gde je tu želja za iznalaženjem najboljeg rešenja? Srpska napredna stranka i ja kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam pozvao kolege i iz vladajućeg dela parlamenta i iz opozicionog dela, razmenili smo mišljenja. Na žalost ta mišljenja su bila takva da nismo mogli u tom trenutku da nađemo kompromis, ali smo bar probali.
Rekli smo bar – hajde razgovaraćemo i mislim da je to dobra praksa i dobra praksa za ubuduće. Tako da nema razloga učiti nekoga na pogrešnim stvarima, na pogrešnim primerima. Jedno je dobra parlamentarna praksa i SNS je raspoložena da unapređuje institut i instituciju Narodne skupštine uvodeći tako praksu, ali opet ću reći ukoliko je sa ove strane pružena ruka, a sa druge strane se dobija šamar, ta ruka često ostane u vazduhu ili bude spuštena.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Mislim da se gospodin Babić nije uvredljivo izrazio. Izvolite.

Taman posla da se on izrazi uvredljivo. To uopšte nije tema niti je bio osnov za repliku. On često pogrešno tumači, ali uvredljivo, predsedavajući, stvarno ne bih tako nešto ni pomislila o gospodinu Babiću.
Pogrešno tumači zato što ja niti istrčavam igde da predam ikakav predlog, niti postoje predlozi opozicionih poslanika niti predlozi vladajuće većine. Ta podela kao i stav da je samo vladajuća većina odgovorna za Skupštinu je posledica nedovoljne zrelosti političke javnosti u nas i nedovoljne snage ove institucije.
Skupština poznaje narodnog poslanika i Skupština poznaje poslaničke grupe. Preslikavanje podrške Vlade se podrazumeva, ali onaj fini i tanak prostor između Vlade i Skupštine u kojoj narodni poslanici razumeju da samo zajedno mogu na najbolji način da kontrolišu Vladu, je prostor koji je u ovoj našoj Skupštini u Srbiji biti osvojen. Nema ništa da vladajuća većina izlazi u susret opoziciji, niti ima ikakve potrebe da vladajuća većina pruža ruku opoziciji. To piše u Ustavu, htela to vladajuća većina ili ne. To piše u Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, htela to vladajuća većina ili ne, umela da čita opozicija ili ne.
Ne insistiram, niti sam uvela u raspravu predlog zakona na koji imam pravo da ga podnesem, niti on podnet sa namerom da bude brži ili sporiji. Samo je pravo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje je kao zrela i politički odgovorna podnela poslanička grupa SNS, uvažavajući svu težinu sadašnjeg ekonomskog trenutka u kome se zemlja i građani nalaze, a naravno ni najmanje nije zaslužna za tako teško ekonomsko stanje koje je nasleđeno i u kome se danas svi zajedno nalazimo.
Poslanici SNS ovim Predlogom zakona su želeli da na jedinstven način, na jedinstven i efikasan način spoje sadašnjost, budućnost, ali i da uvedu jedan vrlo važan mehanizam, a to je mehanizam kontrole trošenja finansijskih sredstava političkih stranaka.
Kada je u pitanju suočavanje sa sadašnjošću koju ponovo moram da napomenem da je teška i da je osećaju svi građani Srbije, SNS kao zrela i odgovorna naravno želi da zajedno sa građanima učestvuje i u smanjivanju onog dela budžeta koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. U tom delu je jako važan član 16. prethodnog zakona koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. Naš predlog je da se taj procenat iz budžeta sa prihodne, sa stvarne, sa realne strane iz budžeta smanji i to sa 0,150% na 0,105%.
Ono čime SNS pokazuje svoju odgovornost, svoju zrelost i svoju ozbiljnost je taj što će se ta sredstva iz budžeta obezbeđivati iz realnih osnova, a ne iz nerealnih osnova, ne sa rashodne strane, ne od onih kredita koji su bili namenjeni za popravku puteva, za popravku bolnica, za popravku obdaništa. Na taj način SNS smatra da preduzima punu odgovornost.
Drugi član zakona koji je i te kako značajan tiče se prethodnog člana 20. koji se odnosi na izdvajanje sredstava za kampanju. Takođe se i u tom delu smanjuju sredstva sa 0,1% na 0,07% i ponovo SNS kao zrela i odgovorna ta sredstva neće se opredeljivati sa rashodne strane, nego sa prihodne strane budžeta. Na taj način SNS procenjuje da će na godišnjem nivou biti ušteđeno oko 3,5 miliona evra, odnosno biće manje izdvojeno za funkcionisanje političkih aktivnosti oko 35%.
Naravno političke stranke su živi organizam, neprekidno treba da sarađuju i da rade zajedno sa svojim biračima i sa građanima i ono što predlažemo jeste da sredstva koja su namenjena za troškove prevoza i skupova budu finansirana iz javnih prihoda.
Takođe ono što želim da naglasim, a što je SNS predložila ovim zakonskim izmenama jeste transparentnost i javnost u trošenju finansijskih sredstava. Ta transparentnost i javnost i trošenju finansijskih sredstava se ogleda u čl. 28. i 29. prethodnog zakona koji smo menjali u tom smislu da su političke stranke dužne da do 15. aprila tekuće godine dostave Agenciji finansijski izveštaj za prethodnu godinu, kao i obavezu političkih stranki da taj finansijski izveštaj objave na svojoj internet strani.
Ono što je takođe karakteristično, a što i te kako može da bude mehanizam i treba da bude mehanizam u kontroli trošenja javnih sredstava jeste promena člana 29. u delu koji se odnosi na to da je direktor Agencije za borbu protiv korupcije dužan da donese akt koji će se odnositi na izveštaj dostavljanja utrošenih sredstava u vreme kampanje. Taj akt direktor Agencije za borbu protiv korupcije je dužan da donese najkasnije pet dana od dana raspisivanja izbora.
Ono što takođe želim da naglasim jeste član 11. koji se menja u stavu 4, a odnosi se na sredstva kojima raspolažu političke stranke, to su pokretne i nepokretne stvari i na kupovinu tih nepokretnih stvari, odnosno zgrada iz javnih prihoda.
Takođe, na taj način će se postići transparentnost i biće jasno zašto i za koju namenu su konkretno opredeljena ta sredstva. Naravno, to je i pogled SNS i poslanika SNS u budućnost, jer stranke i parlamentarizam treba da ostanu u Srbiji. Demokratije se u stvari i razvija na parlamentarizmu i u cilju bolje obuke i novih političkih znanja mladih generacija i te kako je značajna promena člana 11. u stavu 4.
Na ovaj način, naravno, mi dajemo i snažnu podršku Vladi Republike Srbije i njenom premijeru Aleksandru Vučiću, u onom delu koji se odnosi na stabilizaciju finansija u zemlji i na konačni ekonomski oporavak naše zemlje, zarad budućnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.