Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas smo govorili o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, a govorićemo i u preostalom delu.
Međutim, ne možemo da govorimo o ovom zakonu, a da se ne osvrnemo najpre na to šta su političke partije. Politička partija, to je jedna društvena pojava čiji je jedini strateški cilj usmeren na osvajanje vlasti.
Savremene političke partije imaju tri osnovne uloge. One su organizatori izbora, nosioci ideologije i nosioci vlasti, kao što je to rekao na kraju 20. veka, naš istaknuti akademik prof. dr Radomir Lukić.
Prvi Zakon o finansiranju političkih partija, kod nas je usvojen tek 2003. godine, dok su sve razvijene zemlje imale taj zakon donet do 1963. godine. Tu smo mi zakasnili jedno 40-ak godina iza ostalih razvijenih zemalja.
Međutim, kako ovaj, tako i zakon iz 2011. godine, imali su manjkavosti u pogledu nedostatka transparentnosti, prikupljanja sredstava i to kako onih neophodnih za redovni rad političkih subjekata, tako i sredstava kojima su vođene političke kampanje.
Upravo ovo je jedna od manjkavosti koju treba otkloniti predloženim izmenama i dopunama zakona uz znatna smanjenja sredstava kojima se finansiraju političke stranke iz javnih izvora.
Međutim, pre nego što nastavim sa daljim izlaganjem, vezanim za svrsihodnost predloženih izmena i dopuna zakona, želela bih da istaknem da sam kao narodni poslanik izuzetno zadovoljna činjenicom da su svi subjekti u Republici Srbiji potpuno svesni ekonomske situacije u kojoj se u ovom trenutku našla naša zemlja i što odgovornost i inicijativu za iznalaženje svih mogućih rešenja ne ostavljaju samo na teret Vladi Republike Srbije, već i poslanici daju svoj doprinos u iznalaženju rešenja za izlazak zemlje iz ovakve situacije. Zato su izmene i dopune mnogih zakona vršene baš na inicijativu narodnih poslanika i u ovom slučaju na inicijativu grupe od 128 narodnih poslanika čiji sam ja takođe potpisnik.
U vreme kada se građanima skidaju penzije i plate nedopustivo je bilo kakvo i bilo čije bahaćenje, pa je samim tim u vezi, bilo neophodno donošenje po hitnom postupku i zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a razlozi su želja i namera predlagača da se teret finansijske krize ravnomerno raspodeli na sve društvene subjekte, na očuvanje ekonomske stabilnosti države itd.
Ne mislimo iz vladajuće većine da svi građani Republike Srbije misle podjednako i da su svi oni oduševljeni zakonima koje smo poslednjih dana donosili, a naročito kada se o radi o smanjivanju penzija i plata.
Mi odlično znamo da postoje i oni koji smatraju i koji se pitaju da li je ovo bilo neophodno rešenje. Imali su kao narodnog poslanika u mojoj sredini, mali broj građana mi se obratio sa ovim pitanjem ali odmah nakon rečenice – da, bilo je neophodno, ljudi su to shvatili jer imajući u vidu činjenicu da treba prime još jednu, dve ili tri penzije i plate, ili da nastave sa primanjima malo smanjenim i to ne svi sa smanjenim primanjima, i nadalje opredelili su se za ono prvo.
Međutim, ono što je sigurno to je da je našim građanima jasno da je Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, jedna odgovorna Vlada i da se je jedino ovakva Vlada, odnosno jedino Aleksandar Vučić, kao premijer uspeo da usudi na odnošenje jednog ovakvog koraka.
Ovo nije samo nepopularan korak, ovo je izuzetno hrabar i junački potez. Građani takođe vole da sve odluke se donose transparentno i da o svemu budu obavešteni.
Upravo zarad toga, da se prestane sa bahaćenjem u svim segmentima, pa i kada su političke aktivnosti ili politički funkcioneri u pitanju, te i zarad što veće transparentnosti vezane za način sticanja i trošenja sredstava političkih subjekata, potrebno je i neophodno donošenje ovog zakona.
Novac je moć, odnosno on daje moć onima koji ga imaju, a samim tim otvara mogućnost za različite zloupotrebe i zato je u prethodnom periodu finansiranje političkih aktivnosti, kako kod nas, tako i u svetu bilo i javno i tajno i to više tajno nego javno, pogotovo su se nelegalnim tokovima kretale strane donacije, a pare su davane na ruke, naročito u vreme izbornih kampanja.
To je omogućavalo kupovinu glasača, jer mnogi ljudi više razumeju miris novca nego što imaju svoje čvrsto političko ubeđenje.
U toj kupovini se išlo dotle da su kupovani čak i potpisi birača za podnošenje izbornih lista, a da ne govorimo o kupovini glasova ili odbornika itd. itd.
Dakle, novim zakonskim rešenjima, politička stranka može sticati, kao što smo već danas čuli, pored pokretne i nepokretnu imovinu, nepokretnu imovinu ćemo ostaviti, iako to neki smatraju da ne bi trebalo usvojiti, ostaviti u amanet onima koji će doći iza nas da nastave sa našim političkim idealima i da im ostavimo nešto opipljivo u ruke, jer smo mi relativno mlada politička stranka, da ne moraju da se bore sa problemima sa kojima smo se mi borili, obzirom da u početku nismo imali ni prostoriju, niti osnovne uslove za rad.
Takođe je danas bilo mnogo reči o tome da treba smanjiti izvore finansiranja iz javnih izvora, sa čim se u potpunosti slažem, u potpunosti se slažem sa transparentnošću, vezano za završni račun koji mora stranka da podnese na kraju svake godine, koji se podnosi preko Agencije, na propisanom obrascu koji propisuje direktor Agencije, kao i o posebnom računu na koji se izdvajaju sredstva za kampanju.
Neću više da oduzimam vreme ostalim narodnim poslanicima. U danu za glasanje podržaću sve predložene izmene i dopune. Nadam se da će to učiniti i sve ostale moje kolege. Hvala.

Reč ima Marko Atlagić, neka se pripremi Zoran Živković.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče poslaničke grupe SNS, gospodine Babiću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je veoma jako bitan zakon, kako za građane Srbije, tako i za političke stranke.
Ova izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ima svoje utemeljenje, pored ostalog i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je podneo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije nama, narodnim poslanicima aprila meseca gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, samo da vas podsetim, taj ekspoze je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji, najkonkretniji i najobimniji od svih 72 ekspozea predsednika vlada u Srbiji od 1805. godine, od vremena prvog predsednika vlade Prote Mateje Nenadovića do danas.
Na stranici sedam tog ekspozea, pored ostalog stoji i da će ova vlada koju predvodi gospodin Vučić raditi, pored ostalog citiram – na konsolidaciji budžeta Republike Srbije.
Upravo dame i gospodo, izmena i dopuna ovog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, pored ostalog, pridonosi i tom cilju, tj. konsolidaciji budžeta Republike Srbije, ako hoćete AP Vojvodine i lokalnih samouprava. Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, tako to radi SNS. Rečeno, napisano, ostvareno.
Važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011. godine, kojeg je doneo bivši režim propisao je da političke stranke nepokretnu imovinu mogu kupiti samo, podvlačim, samo sredstvima koja stranka prikupi iz privatnih izvora.
Zašto nije to dobro? Pored ostalog, upravo zato što nepokretne i pokretne stvari čine imovinu političkih stranaka i služe za političke aktivnosti. Međutim, političke aktivnosti političkih stranaka finansiraju se, pored ostalog, i iz javnih i privatnih izvora.
Zato takvo rešenje iz 2011. godine u najmanju ruku, složićete se dame i gospodo, nije korektno, nije pravično, nije logično, nije opravdano, a morate se složiti i nije, odnosno vrlo teško i primenjivo. Osim toga, time se pravi razlika između izvora sredstava, naročito ako su ona prikupljena u skladu sa zakonom i u propisanom iznosu.
Zašto još nije dobro? Pa nije dobro da političke stranke mogu kupiti nepokretnu imovinu samo, podvlačim, samo sredstvima koja se prikupe iz privatnih izvora. Kome je to išlo na ruku poštovani građani Srbije? Po meni, išlo je na ruku pojedinim tajkunima koji su finansirali pojedine političke stranke, a oni za uzvrat, verovali ili ne, birali pojedine ministre pa čak ako hoćete, i pojedine bivše vlade. Zato je dobro što je poslanička grupa SNS koju predvodi naš uvaženi gospodin Zoran Babić, predložila ove izmene i dopune, a naši koalicioni partneri danas i prihvatili kako vidimo.
Isto tako, ovim predlogom zakona smanjuje se uzimanje iz budžeta RS, AP Vojvodine i lokalnih samouprava tako što umesto dosadašnjih, kako su rekle moje kolege i koleginice pre, 0,15 poreskih rashoda, određuje se 0,115 poreskih ne rashoda, nego prihoda budžeta RS, AP Vojvodine i lokalnih samouprava, što je po meni ušteda, kako su i kolege naveli, negde oko 30%.
Zamislite poštovani građani Srbije, da je prethodni bivši režim uzimao za finansiranje političkih stranaka donošenje zakona iz 2011. godine i postotak na zaduženost, to je deficit budžeta RS, a to znači da nisu vodili računa o građanima RS, ni o državi RS, nego samo o sebi i svojim džepovima.
Ovim predlogom doprinosimo stabilnosti javnih finansija kroz sistem održivog finansiranja deficita. Time SNS pokazuje primerom da zaista ne samo želi, već radi na realizaciji programa ekonomske stabilizacije zemlje u celini, a ujedno i usklađuje ovaj zakon sa Zakonom o budžetskom sistemu RS. Kako vidite Vlada RS, poštovani narodni poslanici, dovodi stvari na svoje mesto.
Ovim izmenama i dopunama Zakona obezbeđujemo dostupnost godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata, široj društvenoj javnosti, njihovim objavljivanjem na veb sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, kako vidite sve transparentno.
I na kraju, sve u svemu, primena Zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2011. godine, pokazala je određenu manjkavost i nedorečenosti pojedinih njegovih odredbi, što ovaj predlog zakona na zadovoljstvo narodnih poslanika i građana RS ispravlja.
Pozivam vas dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vas iz opozicionih stranaka, da date svoj glas za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jer ćete najbolje na taj način pridoneti bar malo ekonomskoj stabilizaciji i modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalaže Vlada RS na čelu sa predsednikom Vučićem i predsednikom Republike Srbije Tomislavom Nikolićem. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Jako je dobro što je ovakav zakon posledica pritiska javnosti. Naravno da predlagači ni jedni ni drugi nisu to uradili zato što su se baš pre 15 dana setili neophodnosti izmena zakonskih rešenja koji se tiču finansiranja političkih aktivnosti u Srbiji, nego je to bila posledica javno obavljenog teksta jednog novinara koji je zaključio da će rebalansom budžeta da se, ako se dobro sećam, 500 miliona dinara da bude povećan nivo finansiranja stranaka iz budžeta, što bi naravno bilo potpuno neprihvatljivo i nakon toga pod pritiskom javnosti su se pojavila dva predloga. Sigurno da je bilo šanse da se i oko ta dva predloga napravi neki dogovor ali da ne ulazim u taj deo.
Znači, bajka o tome da je genijalna reformska ideja da se smanje troškovi za političke stranke pošla pa od predsednika Vlade, mada on nije, koliko vidim, predlagač ovog zakona, nije tačno. Pritisak javnosti je dobar. Ja se nadam da će biti još takvih primera.
Bilo bi naravno, bolje da je ovaj predlog zakona predvideo rešenje koje bi podrazumevalo progresivno smanjivanje sredstava za političke stranke. To znači da stranke koje sada dobijaju preko pet miliona evra godišnje, kao što je slučaj sa najvećom vladajućom strankom SNS, i to samo iz budžeta Srbije, da ne dodajem tu budžet pokrajine, lokalnih samouprava, znači pet miliona evra, dame i gospodo, građani Srbije.
Najmanje stranke, naravno, dobiju neku mrvicu i to je fer. Naravno da ne može da se dobije isti nivo. Što se tiče stranke koju vodim, da ne ostane javnost uskraćena za tu informaciju, to je negde oko, to je sada milion i 40 hiljada mesečno, to znači na godišnjem nivou nešto ispod 100 hiljada evra.
Naravno da mora da postoji razlika po veličini stranke, zastupljenosti u parlamentu, ali ovako velika razlika, pet miliona sa jedne strane, je stvarno nešto što će teško građani Srbije da prihvate.
Naravno ovo je samo deo novca koji troše političke stranke. Naravno da su vrlo prisutne zloupotrebe vladajućih stranaka u iskorišćavanju resursa koji im daje javni sektor. Bilo da je to prelivanje keš novca po raznim osnovama, što je naravno, nažalost javna tajna, bilo po tome što se koriste resursi svih tih javnih preduzeća.
Ja imam jedan predlog, da recimo smanjimo dramatično troškove za izborne kampanje. Hajde da se, ako ne ovom prilikom, onda u nekoj sledećoj brzoj izmeni zakona, uvede zakonska obaveza, odnosno zabrana komercijalnog reklamiranja u izbornoj kampanji. Za to se koriste ogromne pare, posebno u zadnjih sedam-osam godina. Zadnja kampanja u kojoj sam ja učestvovao, a gde sam mogao da kontrolišem tok novca, to je bilo negde 2003. godine i tada je cela kampanja, svi bilbordi, televizije, flajeri, gorivo i sve živo je bilo ispod jedan milion evra za stranku koja je tada bila najveća u Srbiji.
Danas, na prošlim izborima se priča o ciframa od 10, 15, 20 miliona evra i pitanje je – kuda ide taj novac?
Moj predlog je da se sve stranke dogovore i da se donese takvo zakonsko rešenje da nema komercijalne reklame. To znači da kampanja ide preko elektronskih i pisanih medija, kroz duel emisije, gde će stranke dobijati prostor, recimo, srazmerno nekoj svojoj snazi u prethodnom sazivu parlamenta. Time bi bila ušteda koja bi se merila sa nekoliko desetina miliona evra, a ne sa nekih dva ili tri, koliko je sada. To bi bila jedna ozbiljna mera za smanjivanje ogromnih troškova.
Ako to ne uradimo, ovo će biti kozmetička mera. Glasaćemo za nju, nismo protiv, i kozmetika nekad ima smisla. Ali, ovaj zakon neće sprečiti zloupotrebe kje su ogromne i koje se dešavaju i dan danas.
Prema tome, svi smo bili svedoci da su u nekim izborima koji su bili ove godine korišćeni i batinaši i keš i lanč paketi i razni drugi načini za podmićivanje birača. To mora da bude prekinuto i ja sam dao predlog kako to treba uraditi.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Zahvaljujem se prethodnom govorniku jer me naučio da izgleda da je gospodin Pajtić obezbedio većinu za njegovu rekonstruisanu Vladu možda i sa batinašima, da nije sve platio. U redu je, neka i to istraže nadležni državni organi i neka daju svoj sud. Ne verujem baš da su lanč paketi podrška Bojanu Pajtiću, ali batinaše ne isključujem kao mogućnost.
Ono što bih podsetio, da je prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka, tada se tako zvao, donesen je 2003. godine a sa primenom je počeo 2004. godine. Ovakav princip i način raspodele sredstava iz javnih finansija je isti kao što se primenjuje i sada, tako da sva ta kritika koja ide na način raspodele sredstava, koju sam čuo od uvaženog kolega, jeste kritika samog sebe, jer ništa nismo dodali, ništa nismo više na stranu SNS.
Ovo smanjenje je linearno smanjenje, a razlika između milion i četiri hiljade dinara, ne 40 hiljada dinara, da budemo precizni koliko Nova stranka ima – milion i četiri hiljade i 056 dinara, razlika u uticaju i u političkom sistemu i u uticaju u našem društvu i u odgovornosti u našem društvu za stranku koja se do sada nije sama pojavila ni na izborima za mesnu zajednicu, gde sam imao to zadovoljstvo da upoznam trećeg člana te stranke, predsednika gradskog odbora u Nišu i nikog četvrtog, nije adekvatna iznosu i razlici koju ima SNS od strane i iz javnih finansija, pa čak ni po broju, odnosno po tom iznosu koji je za SNS po narodnom poslaniku, iako je to kao da smo negde na pijaci, nažalost, od 360 hiljada dinara, za razliku od Nove stranke, koja sa tim iznosom od milion i četiri hiljade dinara, jedan poslanik je 500 hiljada dinara. Znači, čak i tu postoji disbalans, a mislim da smo i pred bogom i pred građanima jednaki. U ovom slučaju se pokazuje da nismo.
Rešenja koja su predviđena i zakonom iz 2003. i zakonom iz 2011. godine nisu menjana sada, baš da nam ne bi bilo imputirano – evo, menjaju nešto, da bi oni imali više. Ne. Ali kao što se teret krize preliva na gotovo sve građane Srbije, tako je normalno i prirodno da deo te krize u javnim finansijama linearno prihvatimo svi, osim ako prethodni govornik nije želeo u svom govoru da kaže da bi želeo više sredstava, a da se više oduzme SNS, da bi se više sredstava dalo Novoj stranci. Ne isključujem to, mada bi politički bilo veoma nerazumljivo i veoma loše.
Nijedan od uslova nismo menjali, osim što je ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu. U drugom delu, koji je značajniji, a to je da je procenat izdvajanja za finansiranje političkih stranaka sa 0,150% smanjen na 0,105% i ono što ste rekli, da se smanje sredstva za kampanje, i to je smanjeno sa 0,1% na 0,07%. Mislim da nema nikakvog valjanog razloga a da ovaj zakon i ne podržite.

Zahvaljujem gospodine Babiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika izvolite.

Mislim da ovde imamo stalni problem sa nečim da se nešto čuje i nešto ne čuje i da se nešto izmisli, pa se kao čulo. Znači, rekao sam da ćemo glasati za ovaj Predlog zakona i tu nema nikakve sumnje. Smatram ga kozmetičkim, nedovoljno dobrim, a nekad je i „Pavlovićeva mast“ dobra za početak.
Nisam mislio na ono što se dešavalo u Skupštine Pokrajine Vojvodine pre neki dan. Kada sam govorio o batinašima, o džakovima šećera i o sličnom, mislio sam na izbore u Majdanpeku, u Zaječaru, pre toga u Vrbasu i to su koristili vaši aktivisti, možda bez vašeg saznanja ličnog, možda su se odmetnuli. Kao što su ovi otišli za Donjeck, tako su možda ovi uzeli neke batinaše. Kada bismo bili naivni, mogli bi i da verujemo u to.
Što se tiče novca za kampanju, niste mi dali odgovor na moj predlog da se stranke suzdrže od komercijalne reklame. Uz poštovanje ove uštede od tri i po miliona evra, mislim da bi mnogo značajnija bila ušteda od nekoliko desetina. Mislim da je grubo oko 35 miliona evra. Toliko bi manje bilo potrošeno iz budžeta, direktno i indirektno, i novca građana kada bi kampanje za izbore bile bez onih reklama komercijalnih, koje inače retko kad imaju nekakvog smisla. Mahom su posledica foto-šopa i lošeg scenarija, a troši se ogroman novac za to.
Voleo bih, ne danas, nije danas važno, od nekog ko bi mogao da mi da odgovor na takvo pitanje, da dobijem odgovor. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Ne znam kako možete da komentarišete kampanju u Vrbasu koju sam ja lično vodio, kada niste tada postojali?
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača Zoran Babić.
(Gordana Čomić, s mesta: Replika. Mislim da imam pravo na dva minuta.)
Izvinjavam se, gospodine Babiću, ne razumem šta gospođa Čomić govori.
Izvolite, gospođo Čomić.