Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/361-14

4. dan rada

06.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Slobodno je vama da govorite o mom predlogu zakona i postoji mnogo razloga zašto mogu da vam pokažem da je taj predlog zakona bolji. Slobodno vam je i da govorite o tome da je vaš predlog bolji i da je moj makar šta. O tome se ne pitamo ni vi, ni ja. O tome se pita Poslovnik Narodne skupštine, koji kaže da govorimo o tački koja je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Predlog zakona 128 narodnih poslanika. Ništa više i ništa manje.
Potpisivala sam mnogo predloga zakona u ovoj Skupštini. Neki su stizali na dnevni red, neki nisu. Neki su usvojeni a da najšira javnost i ne zna, kao što je stavljanje van snage Zakona o porezu na neto prihod, o čuvenom solidarnom porezu. On je morao biti ukinut. Ja sam predlagala i zakon.
Svaki pokušaj da svim ovim rečima pokrijete ono što kažem, a da je tekst površan i aljkav, a po sadržaju manjkav, je rešen time što je naš zajednički kolega narodni poslanik Vlada Marinković podneo amandman kojim se ta suštinska manjkavost briše. Ali, ostaju dve ključne - Lista poreskih prihoda AP Vojvodine i način na koji će se iz javnih prihoda od budžetskog novca svih poreskih obveznika, svih koji uplaćuju porez, PDV, akcize, carine, sva vrsta poreza, kupovaće se nekretnine od strane političkih stranaka. To je nešto za šta mislim da je mnogo pogrešno.
O procentu možemo da govorimo kada god hoćete i šta god hoćete, o načinima na koji se finansira, teoretski, takođe. Ovo je problem, kao što su i lista poreskih prihoda Vojvodine problem. Ali, rešili smo bar jednu nedoumicu oko površnosti u članu 5. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Da ste pažljivo pratili dešavanja na političkoj sceni Srbije, naročito u Novom Sadu i u okviru AP Vojvodine, što na osnovu poreza na dohodak građana, što na osnovu poreza na dobit preduzeća, poreska osnovica po rebalansu koju je neka skupštinska većina u AP Vojvodine usvojila, a to možete i da vidite, je po rebalansu 14 milijardi dinara. Toliko oko tog spiska koji tražite i oko te brige koju ste napravili.
Što se tiče same potrebe, što se tiče same želje SNS da… Ne znam zašto neko ima potrebu da postavi pitanje a onda nekom gestikulacijom i razgovorima sa nekim drugim da ne vodi dijalog, ali, nema problema, gospodine predsedavajući, ja ću se obratiti vama. Promenom Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, promenom člana 11, želimo da iz javnih finansija koje sve političke strane primaju, želimo mogućnost da na osnovu domaćinskog raspolaganja tim sredstvima, na osnovu ušteda, na osnovu odvajanja, da političke stranke imaju pravo da kupe prostor, da izgrade prostor za normalno funkcionisanje političkih stranaka.
Želimo prostor gde će mladi ljudi, ljudi koji će nas naslediti u vođenju stranaka, u vođenju države, moći da se edukuju, gde će moći da vežbaju svoje veštine. Želimo da na taj način razmišljamo o budućnosti, da se budući lideri naših stranaka ne bave i ne razmišljaju o tome da li će imati prostor, koliko će koštati taj prostor.
Iskoristiću priliku da repliciram uvaženom kolegi da SNS u ovom trenutku plaćanje centrale, prostor plaća 260 hiljada dinara mesečno. Koliko plaća DS, sa kampovanjem vlasnika ispred same zgrade i da li će taj objekat biti vraćen pravom vlasniku ili neće? SNS od osnivanja, odnosno ovaj prostor u koji smo se preselili, plaćamo 260 hiljada dinara.
Zašto ne razmišljati o budućnosti? Zašto ne raditi za budućnost? Zašto su nam samo deklarativno puna usta budućnosti i mladih, a ništa ne radimo da im omogućimo normalnije bitisanje u političkom sistemu Srbije? Zašto mislimo da u onom trenutku kada se mi više ne budemo bavili politikom – potop, nema veze šta će ostati, nema veze koji će dugovi ostati, nema veze što ništa neće postojati. Znate ko je razmišljao – a posle mene potop? Loše je to.
Razmišljamo da kao ideja, jedan pokret, jedna velika stranka, kao što je SNS, da bitišemo i u budućnosti. I radovaću se kada budem u mojoj Vrnjačkoj banji, u jednom delu Vrnjačke banje koji se zove Lipova, kada budem mogao da pečem rakiju ili da se bavim nekim drugim stvarima, da gledam mlade ljude, kao što je moj kolega Jovičić i ostali, koji imaju potencijala da to rade, kako će voditi i ovu stranku i ovu zemlju. Ali će morati da se edukuju. Moraće da uče i na našim greškama.
Zašto je problem kupiti prostor i ostaviti mlađima? Kažu da čovek bolje i da ne postoji ukoliko nije izgradio kuću i podigao vinograd. Kuću sam gradio. Teško je, znam. Vinograd još nisam podigao. Žao mi je i nadam se da će mi gospod Bog dati priliku da podignem vinograd. Ovo je ta kuća i taj vinograd koji SNS želi da ostavi iza sebe mladim ljudima koji će sutra voditi i našu stranku i našu zemlju. Zbog čega je to problem? Zbog čega je problem gledati u budućnost i onim ljudima koji dolaze, koji su sada među nama i koji će sutra doći, omogućiti jedno lakše, normalnije bavljenje politikom i zašto je to problem? Zašto je neko protiv toga? Zašto je neko protiv mladih? Zašto je neko protiv budućnosti? Zašto je neko protiv normalnog političkog ophođenja? Zašto je neko protiv razvoja?
Srpska napredna stranka ima jasne ideje. Razgovarao sam sa ljudima iz civilnog društva, nevladinog sektora. Ubedio sam ih i jedan amandman je podnesen da se tako nešto ustroži, da se ustroži, ali jedno je podneti amandman i imati dobru volju zato što neko možda ima želju da kupi još jednu kuću od toga. Lider SNS je pokazao kako je normalno i pristojno živeti skromno. Nisu ga privukle ni dedinjske vile na koje ima pravo. I dan danas živi u zgradi na Novom Beogradu. Nije mu falila ni dlaka sa glave i ne želi da menja takav status i takvo ophođenje.
Ali, želimo da mladim ljudima, onima koji nas nasleđuju, onima boljim od nas omogućimo bolje uslove. To je jedna od poruka i poenta ovog zakona.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, dr Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine Babiću, već sam izgubio nadu da ćemo uopšte uspeti mi iz SPS u prepodnevnom delu rada sednice da dođemo do reči, ali dozvolite mi da u ime SPS kažem da ćemo mi podržati usvajanje ovog zakona, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti zato što smatramo da je to logičan odgovor na aktuelnu ekonomsku situaciju, da je to podrška reformskom kursu i merama koje preduzima Vlada i ova skupštinska većina.
U situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi kada se vrši reforma finansijskog sektora, kada se usklađuju prihodi i rashodi budžeta na nivou Republike, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, kada se preduzimaju mere konsolidacije finansijskog sektora i mere štednje, normalno je da i političke partije, pored učešća u rasprava koje se vode u ovom cenjenom domu, glasanju o predlozima zakona koji su deo reformi i ličnim primerom, usvajanjem ovog zakona, pokažu spremnost da delu svoju, ako mogu reći, sudbinu sa celom našom zajednicom.
Suština ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti jeste značajno smanjenje sredstava koje političke stranke dobijaju iz budžeta republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava za svoje političke aktivnosti i redovan rad i izborne aktivnosti. To značajno smanjenje sredstava, koja se obezbeđuju za političku aktivnost političkih stranaka, izvršeno je izmenama i dopunama postojećeg zakona i čl. 16. i 20. Ovo pominjem iz prostog razloga što se svesno ili nesvesno ta činjenica značajnog smanjenja sredstava, koja se dodeljuju strankama iz javnih sredstava, nekako prenebregava, pa druge teme dolaze na dnevni red, ali to je već stvar svakog od nas u odnosu na izlaganje prilikom razmatranje tačke dnevnog reda.
Značajno smanjenje se vrši na dva načina. Smanjenje procenta sredstava iz javnih izvora koji se obezbeđuju za finansiranje rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, odnosno odbornike i koji su na nivou RS prema postojećem zakonu bili 0,105% poreskih prihoda budžeta RS, odnosno poreskih prihoda jedinica lokalne samouprave. Rekao sam da je smanjenje sredstava značajno i da se vrši na dva načina.
Jedan način je smanjenje procentualno, jer ono se smanjuje od 0,15% na 0,105%. Drugi način smanjenja je što se taj procenat ne računa na rashode budžeta, što je veoma važno pomenuti, kao što je to bio slučaj do sada, nego samo na poreske prihode, koji su naravno manji od rashoda budžeta.
Da bi građani mogli razumeti tačno na šta se odnose ove odredbe zakona, pomenuću samo nekoliko numeričkih podataka koji pokazuju crno na belo kako to izgleda u praksi. Ako pogledamo rebalans budžeta RS za 2014. godinu prihodi su 897 milijardi, a rashodi 1.100 milijardi. Deficit je 212. Znači, neće se računati na ukupan budžet nego samo na prihode.
Kada pogledamo neku od lokalnih samouprava, primera radi imamo Bačku Palanku, jednu od opština u našoj autonomnoj pokrajini, u rebalansu budžeta za 2014. godinu ukupni prihodi su 1.398.000.000, a rashodi su 1.587.000.000. Razlika je 188 miliona. Ili grad Kraljevo, za 2014. godinu budžet grada Kraljeva je 3.339.000.000 su prihodi, a 3.528.000.000 su rashodi za nabavku imovine. Razlika je 188 miliona. Mislim da ove cifre same po sebi najbolje govore o novcu i o onome što je suština promene koja je učinjena ovim zakonom.
Potrebno je istaći još nekoliko stvari. To smanjenje se odnosi naravno i na izborne aktivnosti, smanjenje kod iznosnih sredstava za pokriće troškova izbornih aktivnosti sa 0,1% rashoda budžeta Republike, pokrajine i jedinice lokalne samouprave na 0,07% poreskih prihoda za godinu za koju se budžet donosi.
Mislimo da su dobra, mi u SPS, i druga rešenja koja su sadržana u ovom zakonu. Jedno od njih je kupovine imovine iz javnih sredstava. Znate, ako su javna sredstva, ako se koriste za kupovinu nepokretnosti potrebnih za rad političkih stranaka, mi u SPS ne vidimo ništa problematično. Nama se čini to logičnije i poštenije, nego da se sredstva nepokretnosti mogu skrivati prihodom.
Druga rešenja vezano za sredstva za korišćenje izborne kampanje, odnosno pre toga za rad političke aktivnosti, kao što su prevoz i skupovi, to mislimo da je sasvim logično. Partija koja ima svoj život zna da ima takvih aktivnosti tokom godine i da je sasvim logično da se i sredstva koriste za te namene. Da se sredstva mogu koristiti za finansiranje izborne kampanje, ni tu ne vidimo veliki problem. Zašto? Zato što se zna, zakon to uređuje da kada se raspišu izbori mora se otvoriti poseban račun, pa se ta sredstva moraju preneti na poseban račun i ne vidimo razlog za sumnju da se može voditi permanentna kampanja, jer jedna je stvar vrsta političke aktivnosti, a druga je izbornih aktivnosti. Da bi se odvijale izborne aktivnosti neko mora da raspiše izborne aktivnosti i da sa tim činom raspisivanja izbora postoji posebna procedura utvrđena ovim zakonom koja onda stupa na snagu.
Dobro je i ovo rešenje vezano za podnošenje izveštaja Agenciji za borbu protiv korupcije, ali suština celog zakona jeste smanjenje sredstava i ovde, poštovane koleginice i kolege, danas su se mogle čuti različite priče vezano za ne samo tu temu nego generalno za temu suštine postojanja rada političkih stranaka, ali i za naš politički sistem.
Ne mogu a da ne pomenem nešto što nije pomenuto ni od koga danas, a jeste ono što je suština našeg bivstvovanja ovde. Svi smo mi ovde došli zahvaljujući rezultatu koji su postigle stranke koje predstavljamo na izborima koji su organizovani zahvaljujući izbornoj volji građana. Izbornu volju građana ne treba potcenjivati, ali ni rad političkih stranaka.
Pored onih obrazloženja koja su data ovde u obrazloženju zakona, gde se pominju odredbe Ustava, odnosno članovi Ustava Republike Srbije koji su ustavni osnov za donošenje ovog zakona, član 55. i član 18, ja ne mogu a da ne pomenem jedan član Ustava koji nije pomenut, a jako je važan generalno, ne samo za ovu temu, nego i za temu suštine našeg političkog sistema, a to je član 5. Ustava.
Poštovane koleginice i kolege, ja vas podsećam da su političke stranke ustavna kategorija, da se one nalaze u delu Ustava gde se nalaze ustavna načela. Tamo je eksplicitno utvrđeno da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje. O tome treba voditi računa uvek, uvek kada razgovaramo o ovoj veoma važnoj temi.
Inače, ovaj naš zakon i ova naša rešenja ništa ne odstupaju, ili bitno ne odstupaju, ili gotovo ne odstupaju od prakse koja postoji u drugim zemljama. U većini zemalja Evrope takođe je raspodela otprilike 80-20 ili 70-30, vezano za sredstva koja se izdvajaju za sve stranke koje učestvuju u političkom životu i za one koje dobiju glasove, odnosno mandate poslanika i onda proporcionalno učestvuju u raspodeli ovog drugog dela tog iznosa.
Ima i zemalja kao što je Nemačka, gde se finansiraju i one stranke koje nisu u parlamentu, ali samo pod uslovom da osvoje određeni broj glasova. Zašto? Zato što se političke stranke tamo neguju. Zato što se političke stranke tamo doživljavaju kao oblik okupljanja građana i oblik organizovanja građana kojim se jednostavno pomaže da učestvuju u izgradnji i funkcionisanju demokratije u tim društvima. I to nije ništa sporno.
Kada pogledate rešenja vezano za ovaj zakon i druge zemlje, većina zemalja javna sredstva za finansiranje političkih stranaka obezbeđuje iz ukupnog budžeta. Video sam u jednoj analizi koja je napravljena, našao sam podatak da se, primera radi, u Republici Srpskoj, kod naših kolega, pominju ukupni prihodi. Mi pominjemo poreske prihode, a to je još niža kategorija u odnosu na ukupne prihode.
Većina stranaka dobija sredstva, u svetu, u Evropi, od ukupnog budžeta. Ali, možda ono o čemu treba razgovarati jeste - šta posle? Zašto ovo kažem - o čemu treba razgovarati? Znate kako, uvek je bilo i uvek će biti - onaj ko dobije veći broj glasova, logično je da dobije i veći iznos novca. Samo je pitanje da li mu je taj iznos novca dovoljan za one političke aktivnosti koje predstavljaju redovan rad, jer se za izbore dobijaju i druga sredstva. Takođe veoma važan segment učešće političkih stranaka u političkom životu jesu uslovi u kojima se obavljaju političke aktivnosti.
Danas sam čuo od jednog kolege, pominjan je Slobodan Milošević kao kralj. Mi smo po obliku uređenja republika. Znate, kralj je svaki onaj predstavnik građana koji dobije glasove. Podsetiću vas da te teze o cezarističkim ovlašćenjima koje poseduje neko od predsednika traju onoliko dugo dok onaj ko to kritikuje ne postane vlast. Onda se naprasno zaboravlja sve što se govorilo o tome. Devedesetih godina su govorili da je Milošević imao cezaristička ovlašćenja, a posle 2000. godine ispalo je da to nije tako.
Znate kako, ja lično smatram da onaj ko dobije najveći broj glasova na neposrednim izborima, a to su političke stranke koje učestvuju u političkom životu i udruženja građana, logično je da mora Ustavom biti odmerena količina, a možemo i reći ovlašćenja koja obavljaju u ime tih građana, na koje se to odnosi. To se odnosi na predsednika Republike, jer je predsednik Republike takođe neposredno izabran. Mi možemo diskutovati o tome da li u odnosu na način izbora narodni predstavnici ili predsednik Republike ima određena ovlašćenja, ali to je jedna rasprava koja nije danas, možemo je pomenuti, ali nije danas suština. Jer, ako posmatrate sadržaj političkog sistema, kod nas je izvršna vlast podeljena na predsednika i na Vladu. Onaj predsednik koji ima iza sebe Vladu i skupštinsku većinu, on je uvek efikasan predsednik, uvek efikasno vlada i u saglasnosti je sa predsednikom. U drugim slučajevima postoji taj raskorak, pa se verovatno u odnosu na to stvara određena atmosfera ili određene reči.
Svi mi odgovaramo za ono što govorimo ovde i za ono kako se ponašamo. Zašto? Zato što treba voditi računa i o ovoj drugoj dimenziji današnje teme finansiranja političkih stranaka. Da li se u javnosti stvara utisak da mi trošimo neka enormna sredstva? Kada pogledate ove sume, pa kada vidite procenat 0,05% ili 0,07%, onda vidite da je to u praksi potpuno drugačije.
Stvarno ima onih ljudi koji su dobronamerni, govorim o političkim analitičarima, koji govore vrlo korektno i konkretno šta bi mi trebali da menjamo da slika o radu političkih stranaka bude još bolja nego što jeste, da sve bude transparentno, da bude javno, da bude jasno i da se vidi kako se sredstva troše, od koga se dobijaju i na šta se troše. Ali, ne mogu da ne kažem da postoje i oni drugi koji nisu dobronamerni, tzv. stručnjaci koji u stvari kritikom političkih stranaka žele jednostavno da političke stranke ne budu ustavna kategorija i da one ne učestvuju u demokratskom oblikovanju političke volje građana, nego da onda neformalne grupe ili tzv. stručnjaci pojedinci budu neko ko će vršiti vlast, ali ako je moguće bez građana. Zato namerno pominjem ovo: „građana“, jer je volja građana nešto što treba sve nas da opominje kada govorimo ili kada učestvujemo u izvršnoj vlasti, nešto čega treba da se pridržavamo.
Poštovane koleginice i kolege, za nas u Socijalističkoj partiji Srbije ovaj zakon je jako dobar zakon. Mislimo da je predlagač postupio vrlo odgovorno. Mi kao deo vladajuće koalicije ćemo glasati za ovaj zakon i mi preuzimamo deo odgovornosti, sa ovim stavovima i glasanjem za ovaj zakon, za njegov sadržaj. Mislimo da je logično u ovoj situaciji da delimo sudbinu Republike Srbije i građana da izdvajanja za političke stranke budu deo prihoda, a ne rashoda, i da delimo onoliko koliko ima, pa u nekim drugim okolnostima mogu ovi postupci izgledati veći, a mi onda možemo naći i neka nova rešenja. Jer, sasvim je logično da se u Skupštini stvari mogu promeniti, ali donošenjem zakona. Zašto kažem donošenjem zakona? U nekim zemljama nema finansiranja političkih stranaka. U Engleskoj nema direktno, nego indirektno, a izborna kampanja je ista za sve. U nekim zemljama, primera radi, pročitao sam u Češkoj, učešće u medijima u toku izbornog procesa je besplatno, ali zavisi opet od broja kandidata koji se ima. Negde se čak procenjuju izborni rezultati, pa se u odnosu na to daje mogućnost političkim strankama da predstavljaju svoju politiku i program.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Da li se još neko javlja od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika? (Ne)
Prelazimo na listu govornika.
Prvi govornik je Vladimir Marinković, a neka se pripremi Đorđe Milićević.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavniče predlagača, gospodine Babiću, bilo je stvarno divno slušati profesora Obradovića koji je na jedan metodološki i detaljan način objasnio i rekao nam dosta o tome, pogotovo o komparativnoj jednoj analizi kada je u pitanju oblast finansiranja političkih stranaka u regionu, ali i u drugim razvijenim evropskim državama.
Socijaldemokratska partija Srbije i naši poslanici će u Danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, ali moram na početku da napomenem da sam očekivao i da sam bio ubeđen da će izmene i dopune ovog zakona biti stvar i biti tema oko koje će se napraviti jedan širi konsenzus i oko koje će se partije na vlasti, dakle, u vladajućoj koaliciji, sa opozicionim partijama složiti da je nama ovakav zakon potreban i da su nam uštede potrebne na svim nivoima, kako bi ozdravili makroekonomsku situaciju naše zemlje i javne finansije.
Očekivao sam da će na pruženu ruku, uvaženog kolege Babića, biti odgovoreno, upravo na isti način i da ćemo oko ključnih stvari za naše društvo moći da pronađemo taj minimum zajedničkog interesa koji će nam pomoći da se brže i bolje razvijamo i da ispunjavamo strateške ciljeve koja je ova Vlada u svom programu definisala i koje su definisane i u onom ekspozeu premijera koji je održan u aprilu mesecu ove godine.
Izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih partija, prosto su nastavak ekonomske politike Vlade. Nastavak onoga što je definisano u samom rebalansu budžeta. Kroz dva osnovna aspekta javnih politika i ekonomske politike, a to je zaustavljanje zaduživanja i ozdravljenja javnih finansija, radi boljeg i kvalitetnijeg privrednog rasta i radi stvaranja što boljeg i što kvalitetnijeg ambijenta za razvoj svih društvenih aspekata, kada je u pitanju naša zemlja. Ne, samo ekonomije, ali moramo priznati sami sebi da kroz razvoj bruto domaćeg proizvoda i njegovo povećavanje, da kroz razvoj ekonomije samo na taj način možemo da podstaknemo razvoj drugih sektora. Možemo da investiramo u obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, možemo da investiramo u zdravstvu, u blagostanje, u ono za šta se nadam, sve političke partije, opozicione ili one koje su deo vladajuće koalicije žele da stvore kada je u pitanju Srbija i zašta sam lično ubeđen da imamo i potencijale i resurse u svakom mogućem smislu da možemo da takvu jednu politiku ispunimo i da obezbedimo jedan kvalitetan i dobar život za naše građane.
Međutim, sem ovih ušteda i ne bih rekao da su one minorne, ne bih rekao da su one male, napraviću samo jednu komparaciju sa tim da, recimo, izdvajanje za edukaciju javne administracije u skladu sa zakonom su 0,01% od ukupnog iznosa bruto plata zaposlenih u javnoj administraciji što iznosi u krajnjem iznosu nekih 60-70 hiljada eura.
Ovo jesu uštede, ali i ovaj novac koji se može usmeriti upravo na mogućnosti, na projekte, kao što je obrazovanje, ljudi koji rade u javnoj administraciji, na potencijalno osnivanje obrazovnog centra u javnoj administraciji kako bi stvorili uslove i kako bi podigli kapacitete, da naša uprava i da javna administracija bude ono što jeste u razvijenim zemljama, a to je servis privredi, prvenstveno i servis građanima jedne zemlje. Tvrdim da ove uštede nisu male, ali ono što od finansijskih ušteda predstavlja veću vrednost, to je ono što bih nazvao promena „majnseta“, promena svesti. Ali, u tom smislu da smo shvatili i da imamo jasnu strategiju kako ćemo u narednom periodu da se razvijamo i da smo shvatili da ne želimo da živimo drugačije i da živimo mnogo bolje nego što zarađujemo i nego što prihodujemo.
Upravo ovaj zakon ide u prilog tome da naša zemlja, da naši građani, ali pogotovo i naš javni sektor živi u skladu sa našim mogućnostima. Ukoliko želimo više, ukoliko želimo bolje, stvari su jasne. Moramo razviti ambijent za razvoj privatnog sektora, moramo razviti ambijent da bi nam došlo što više kvalitetnih stranih investitora i da na svaki mogući način podstičemo domaće privrednike, domaće preduzetnike, ali naravno, i mlade, i starije ljude koji će imati jednu proaktivnu ulogu kada je u pitanju njihova karijera i traženje posle i mogućnost za razvoj i obezbeđivanje njihove egzistencije.
On što je bilo definisano u zakonu iz 2011. godine, ne mogu da objasnim nikako nego da se prosto nije računalo o ekonomskoj održivosti i finansirati političke stranke iz deficita koji smo i tada imali je prosto bilo neopravdano na bilo koji mogući način, naravno, pogotovo kada govorimo o ekonomskoj opravdanosti. Jer, upravo taj višak novca koji sada želimo da sačuvamo i da uštedimo je mogao da bude upotrebljen za neke druge projekte, za projekte koji su socijalne prirode, humanitarne prirode, a zašto ne i prirode podsticaja određenim investicijama. U svakom slučaju bolje nego što smo iz tog zaduživanja iz duga finansirali rad političkih partija, a videćemo, siguran sam u to nakon godinu, dve, da će na ovaj način političke partije funkcionisati sasvim normalno i da će ovo biti jedan podstrek i podsticaj onima koji vode političke partije i njihovim članovima da rade bolje, da rade više sa svojim članstvom i da naravno u skladu sa mogućnostima i novcem koji imaju, naravno i u skladu sa zakonom da taj novaca raspoređuju na jedna pravi i kvalitetan način.
Socijaldemokratska partija Srbije, nema ništa protiv toga da političke stranke mogu da poseduju nekretnine. Mislim da to ide u prilog tome da razvoju našeg demokratskog sistema i upravo razvoju tih partija, ne samo u smislu razvoja demokratije, političkog sistema i njihovog unutrašnjeg demokratskog uređenja, već na taj način će se dugoročno obezbediti mogućnosti, nastojanja, motivacija ljudi koji se bave politikom da razvijaju svoje političke partije.
Želimo da političke partije koje postoje već više decenija na našoj političkoj sceni, zašto ne, to je i napredna stranka, to je i socijaldemokratska, i socijalistička partija, i demokratska, da žive mnogo dugo i da svoju razvojnu strategiju podrazumevaju i definišu ne na godinu, ne na dve, ne od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa nego na više decenija kako se to radi u razvijenim demokratskim društvima. Tako da smatramo da ovo može da pomogne da političke partije unapređuju svoju demokratičnost i unutrašnje uređenje i da ih motiviše da više sarađuju sa nevladinim sektorom i da u okviru tih nekretnina koje budu imali i koje budu posedovali mogu da ih upotrebljavaju i u humanitarne svrhe i u svrhe razvoja kulture i umetnosti i svih onih aspekata funkcionisanja jednog društva koje pomažu da to društvo bude bolje, da to društvo bude razvijenije i da bude na većem civilizacijskom nivou.
Mislim, da to Srbija definitivno zaslužuje. Mislim da nam izmene i dopune ovog zakona dopuštaju i da imaju upravo multidisciplinarni efekat ne samo na uštede nego na unapređenje demokratije i na unapređenje demokratičnosti samih partija, dakle, iznutra i njihovog članstva, pogotovo i njihovog rukovodstva.
Profesor Obradović je pomenuo jedan veoma dobar primer Savezne Republike Nemačke da i one partije koje ne pređu cenzus na izborima mogu da budu finansirane. To je možda predlog o kome se može razmotriti uz jasan parametar, jasan standard koji je to procenat glasova koji podrazumeva da je to jedna ozbiljan broj građana i čime partije zaslužuju da budu potpomognute od strane budžeta i koji će uticati na demokratski život jedne zemlje, ali to je sada samo jedan predlog i prilika i mogućnost da se o tome razmišlja.
Predlog SDPS, ono što ćemo uvek podržati, jeste kontrola trošenja tih sredstava kao što se za to zalažemo u samoj Skupštini, u radu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Obezbeđivanje i davanje mogućnosti kontrolnog, nezavisnog tela, Agencije za borbu protiv korupcije da ima veće kapacitete i da ima još veće finansijske resurse kako bi mogla na što bolji kvalitetniji način da kontroliše trošenje sredstava koji su namenjeni političkim strankama.
Smatramo da samo postojanje i sama činjenica da kontrola može da bude ozbiljna, da revizija može da bude ozbiljna, jasan je signal rukovodstvu političkih stranaka i svim političkim strankama da u svakom slučaju moraju poštovati zakon i da u skladu sa onim što imaju i mogućnostima, isključivo koje im zakon daje, da svoje partije razvijaju.
Još jednom SDPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, profesor Obradović je u uvodnom izlaganju rekao da poslanički klub SPS naravno, u danu za glasanje, hoće podržati predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, finansiranju političkih aktivnosti. Ja ću, na samom početku, reći da mi danas govorimo o jednom veoma važnom i značajnom zakonskom predlogu i pre nego što krenem da govorim o samom značaju i važnosti predloga koji jeste tema današnjeg zasedanja i, pre nego što još jednom ponovim razloge zbog kojih poslanički klub SPS hoće podržati u danu za glasanje ovaj predlog, želim da vas podsetim da smo, kao poslanički klub, tokom rasprave o rebalansu budžeta za 2014. godinu i setu pratećih zakona, vrlo jasno rekli da mi te zakonske predloge sagledavamo kao neophodne mere, kada je reč o ekonomskoj finansijskoj konsolidaciji i kada je reč o nastavku reformskih procesa u Srbiji, bez kojih neće biti pozitivnih pomaka koje moraju da osete građani Srbije i to jeste naš zajednički krajnji cilj.
Čini mi se, slušajući dosadašnji tok rasprave, da se svi slažemo u jednom, a to je da Srbija mora da se modernizuje, Srbija mora da se reformiše, a to podrazumeva da moraju da se preduzimaju hrabre, da se donose hrabre ekonomske odluke, ali vrlo često da se primenjuju i da se donose političke odluke koje nisu popularne.
To svakako jesu mere koje treba da spasu srpsku ekonomiju i to jesu mere koje se tiču budućnosti Srbije i koje se tiču svakog građanina Srbije. Naravno da je potrebna restriktivna politika, ušteda u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, ali štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema.
Dakle, ušteda na nivou države u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, a da teret krize najmanje osete socijalno odnosno, ne osete socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Kroz set ekonomskih predloga, ekonomskih mera koje je do sada Vlada predložila i dala na razmatranje republičkom parlamentu, može se videti da je Vlada imala i jedan odgovoran, ozbiljan i realan pristup, realističan pristup i mi iz poslaničkog kluba SPS, smatramo da takav pristup treba da imaju i sve političke partije, bez obzira da li su deo vladajuće koalicije trenutno u Srbiji, ili dolaze iz redova opozicije.
Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog. Svakako da političke stranke moraju i treba da štede, jer prilike u državi jesu takve da se mora uštedeti gde god je to moguće, ali ponoviću, ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Slažemo se u potpunosti sa onim što je gospodin Babić, kao predlagač ovog zakonskog predloga rekao da kozmetičke promene nisu dobre i da one neće imati suštinski uticaj na ono što jeste naš cilj, a to je u dugoročnom smislu, stabilizacija javnih finansija u Srbiji.
Tačno je da, ako smo mogli da donesemo odluku koja se odnosi da će oko 39% penzionera, pomoći stabilizaciji javnih finansija, onda bi prosto rečeno, jednostavno rečeno, neprihvatanje ovakvog zakonskog predlog o kojem mi danas govorimo, bilo socijalno neodgovorno od bilo koje političke partije.
Takođe, ono što želim da kažem, kada je reč o izmenama o kojima danas govorimo u ovom zakonskom predlogu u celini, već sam rekao, veoma važan i značajan zakon, značajan je i za građane, značajan je, kolega Marinković je maločas pomenuo i za nezavisna tela, i za kontrolore, značajan je i za političke stranke.
Prva stvar, građani, naravno, treba da znaju na koji se način finansiraju političke stranke i građani, naravno, treba da znaju kako političke stranke koriste i troše svaki dinar koji dobijaju iz republičkog budžeta.
Ovaj zakonski predlog značajan je i za nezavisna kontrolna tela, jer im omogućava, obezbeđuje efikasniji način kontrole rada, finansiranja političkih aktivnosti o onda kada neko postavi pitanje – ima li u političkim partijama crnih tokova novca, da li ima u partijskim kasama, odgovor na to pitanje je jednostavan, to je pitanje za nadležne institucije.
Mi institucionalno rešavamo finansiranje političkih partija, finansiranje aktivnosti, institucionalno rešavamo kontrolu, to je pitanje za nadležne institucije, nezavisna tela i kontrolore čiji rad se obezbeđuje ovim važnim zakonskim predlogom.
Maločas sam rekao, ovaj zakon je važan i za političke stranke. Političke stranke su, nažalost, veoma često na udaru javnosti. Političke stranke upravo zbog toga moraju i same dovoljno da čine da ne dolaze u situaciju da, nažalost, na nekakav najnegativniji način budu predmet javnosti i ovaj predlog zakona o kojem danas govorimo, jeste prilika da se to i praktično demantuje.
Za nas Zakon o finansiranju politički stranaka, aktivnosti u celini znači, kontrolu, znači transparentnost, znači vrlo precizno i jasno definisanje političkih aktivnosti i političkih stranaka.
Naravno, u potpunosti se slažemo, treba onemogućiti da u političkom životu u Srbiji, na bilo koji način neformalni centri moći mogu uticati na donošenje važnih odluka u Srbiji, ali na drugoj strani, ono što mi svi želimo i što jeste naš krajnji cilj da politički život u Srbiji nesmetano funkcioniše, da pod vrlo jasno, precizno definisanim uslovima političke stranke stiču sredstva za svoje redovne aktivnosti i za izborne kampanje.
Transparentne javne finansije čine jedno društvo i demokratskim i odgovornim, a transparentno finansiranje političkih stranaka, treba po našem mišljenju da bude još jedan korak dalje, još jedan korak napred, ka još odgovornijoj državi, ali i učesnicima u političkom životu u Srbiji.
Tačno je da ovim izmenama i dopunama zakona jeste predviđeno da se sredstva za redovno finansiranje političkih subjekata koriste i za troškove izborne kampanje, ali naravno, maločas je rečeno i to je takođe vrlo jasno, precizno definisano zakonom, izborna kampanja kreće onog trenutka kada se izbori i formalno raspišu, nikako ranije, jer tu je vrlo jasno i precizno definisano postojećim zakonima.
Mi u ovoj odredbi zaista, apsolutno ne vidimo nikakav problem. Smatramo da je vreme kada je možda ishod izbora mogao zavisiti od bilborda, od medijskih kampanja, od marketinga, i za nas i da, danas birač, građanin daje svoje poverenje isključivo po vidljivim i prepoznatljivim rezultatima.
Ali, zarad nekog konsenzusa i o tome je govorio i profesor Obradović u uvodnom izlaganju, zarad nekog konsenzusa koji na političkoj sceni Srbije, po ovom pitanju, po našem mišljenju jeste bitan i važan, smatramo da možda u nekom budućem vremenskom periodu treba sagledati i praksu drugih država, napraviti određena poređenja, uzeti ono što jeste pozitivno i možda razmišljati u narednom periodu o recimo, načinu kako se u Slovačkoj finansiraju političke aktivnosti.
Istaći ću samo jedan segment, da stranke imaju pravo na posebna finansiranja iz javnih izvora, kao i na besplatan pristup medijima a vreme emitovanja na televiziji je jednako za sve političke partije. Možda u nekom periodu ovo jeste pitanje oko kojeg se može postići konsenzus među svim relevantnim političkim činiocima na političkoj sceni Srbije.
Tačno je i to da ovim izmenama jeste predviđeno da politička stranka može steći nepokretnu imovinu i da može kupovati nepokretnosti iz javnih izvora.
Još jednom želim da ponovim ono o čemu je govorio prof. Obradović, pa mi zaista u tome ne vidimo apsolutno nikakav problem. Veći problem bi bio to da se nepokretnost stiče iz privatnih izvora, onda bi se moglo postaviti pitanje.
Možda, takođe u nekom periodu ovu odredbu treba dodatno precizirati time da ta nepokretnost može služiti kako je to gospodin Babić rekao, za edukaciju, za političke aktivnosti, prosto precizirati namenu nepokretnosti koja se kupuje iz javnih sredstava. Ali, zaista u tome ne vidimo problem, ponoviću, pa veći problem bi bio da stranka može kupiti nepokretnost iz privatnih sredstava. Onda se može postaviti pitanje motiva zašto neko ulaže, iz čijih privatnih sredstava, iz kojih privatnih sredstava?
Danas se između ostalog govorilo i u prepodnevnom delu rasprave o održivom, da je Srbiji potreban održiv politički sistem, da nam je potrebna izmena izbornog zakonodavstva. Znate šta, mi se u svemu slažemo. Tačno je da Srbiji jeste potrebna suštinska izmena izbornog zakonodavstva, ali je tačno i to da treba poštovati nekakav redosled prioriteta, a prioritet u ovom trenutku jeste ekonomski oporavak države, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija, jeste nastavak suštinskih i reformskih procesa u Srbiji bez kojih neće građani moći da osete boljitak i pozitivan pomak.
Ponavljam, slažemo se u potpunosti da Srbiji jeste potrebna suštinska reforma izbornog zakonodavstva, ali isto tako želim da dodam da ovo za nas nije dnevno-politička tema, da je ovo veoma važno i značajno pitanje oko kojeg je važno postići konsenzus, što širi konsenzus relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije.
Želim da podsetim da je poslanički klub prilikom usvajanja poslednjih izmena i dopuna zakona u republičkom parlamentu 2010. godine, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, rekao da taj predlog sagledava kao nužno neophodno i prelazno rešenje i da mi hoćemo dati odgovor na tri ključna zahteva i EU i Ustavnog suda i stručne javnosti, ali da nećemo da rešimo ono što jesu, po našem mišljenju, suštinska i ključna pitanja na političkoj sceni Srbije, a suštinsko i ključno pitanje je, kao što ste gospodine Babiću i maločas govorili, ono što se desilo u AP Vojvodine, kako da sprečimo političku trgovinu na političkoj sceni Srbije. Socijalistička partija Srbije, ne želim da se vraćam u prošlost, ali je imala to gorko iskustvo 2002. ili 2003. godine. To je za nas ključno pitanje kada je reč o reformi izbornog zakonodavstva u Srbiji.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS hoće, naravno, podržati predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.