Konačno, SNS kao politička stranka je napravila sajt koji se zove „snsborbaprotivkorupcije.rs“, na kome stoji, ovo je naslovna strana. Na toj strani, ovde se pozivaju građani Srbije da ako znaju nešto o nekoj korupciji da to prijave SNS. Time SNS dovodi ljude u zabludu koja može da dođe do toga da oni krše zakon. Ako neko zna za neko krivično delo ne javlja se SNS, nego nadležnim organima. Hvala vam na ovom sečenju.

Hvala vam. Ne sečem ja nikoga, taman posla. Vaše kolege insistiraju da se govori o temi i u vremenu, ali svako ima prava 10 sekundi da probije termin.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Podsetio bih prethodnog govornika, ali i sve kolege koje su zaboravile da je Strategija o borbi protiv korupcije postojala od 2005. do 2010. godine, da je u vreme bivšeg režima od 2010. godine, čak ih nije ni zanimalo da donesu Strategiju o borbi protiv korupcije. Toliko o njihovim pogledima na borbu protiv korupcije, ali to prethodnom govorniku nije smetalo da sa tim ljudima bude na istoj listi, da im pomogne da pređu cenzus, da podeli te vrednosti u ne borbi protiv korupcije, da prihvati to što smo bili na začelju u Evropi po svim merilima u borbi protiv korupcije, deleći taj sistem vrednosti. Tako da o Strategiji o borbi protiv korupcije, bolje da ne govorim.
Ne bih se složio sa još jednom iznesenom tvrdnjom da ovaj zakon neće nikoga stimulisati, ni motivisati, niti ohrabriti da prijavi korupciju. Mislim da je sama najava donošenja ovog zakona o uzbunjivačima ohrabrila kolegu Marijana Rističevića, pa je on javno iznosio i govorio o nekim mahinacijama, o nekim kombinacijama, o nekim vinogradima na Fruškoj Gori. Da nije bilo najave tog zakona, možda čovek ne bi smeo to da uradi, ali to ga je motivisalo i ohrabrilo. Ja verujem da će gospodin Rističević u narednom obraćanju pričati i govoriti o tome.
Što se tiče tih nekih stvari koje su iznesene na račun gospodina Stefanovića i na račun gospodina Selakovića, verujem da su one produkt političke mržnje i mržnje prema rezultatima koji su postignuti, i to prema onim ljudima koji su bili uvaženi članovi našeg društva, kao, recimo, Ljubiša Buha Čume, koji je sada tamo gde je odavno trebao da bude, a u vreme nekih režima, drugih vlasti on je bio zaštićen i poštovani član našeg društva.

Vreme.

Možemo da govorimo o mnogim drugim stvarima i o onome šta je postignuto u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Hvala na ova dodatna dva minuta.
Recimo, oko ministra Selakovića, ovde prisutnog, šta sam ja to izneo, a da nije tačno? Da li u Srbiji postoji Agencija za borbu protiv korupcije? Da li postoji? Postoji, naravno. Da li je ta Agencija za borbu protiv korupcije podnela predlog Vladi da se ministar Selaković smeni? Jeste. Šta je tu netačno? Naravno, sve je tačno.
Jako je lepo što niste ni pokušali da branite bivšeg predsednika Vlade, ali to je potpuno razumljivo. Cenim to vaše shvatanje realnosti i čini mi se da idete u dobrom smeru.
Što se tiče kuraži koju će neko da dobije ovim zakonom, da priča o vinogradima, o Fruškoj Gori, o prirodnim lepotama Vojvodine, AP Vojvodine u sastavu Srbije, je jako lepo, ali teško da je zakon pisan sa tom intencijom. Trebali su nadležni organi, već nekoliko puta, da provere te navode o toj Fruškoj Gori, o tim vinogradima, i to se i dešavalo. Naravno, da treba to da provere još jednom i, ako to uveseljava vas preko puta, još jednom, ali to nema nikakve veze sa borbom protiv korupcije, niti sa borbom protiv kriminala.
To je zaluđivanje još onih par desetina hiljada ljudi koji veruju u ono za šta su glasali pre šest-sedam meseci. Ali, generalno ovaj zakon je loš. Kao što znate gospodin Pavićević i ja smo nekoliko puta glasali za dobre predloge zakona, bez bilo kakve sumnje. Nije naše ponašanje takvo da moramo po svaku cenu da budemo protiv. Naprotiv, ovde je propuštena šansa, a o kredibilitetu ljudi koji treba da sprovode zakone neću više da pričam, to Srbija već zna.

Hvala.
Replika, Zoran Babić, a i replika ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče moj veliki prijatelji i uvaženi profesor Marko Atlagić malopre kada sam odgovarao jednom narodnom poslaniku – poluistina je mnogo opasnija od neistine. Tako su i ovde izrečene neke stvari koje su obrazovanom čoveku ili pravniku potpune neistine, a nekome ko to nije su poluistine.
Rečena je samo jedna stvar istinita, dakle, istina je da postoji Agencija za borbu protiv korupcije, ali nije istina da je ta ista agencija podnela Vladi predlog za smenu ministra pravde. Prvo, ta ista agencija za onoga ko ume da čita zakon, ne može da podnosi predlog ni za čiju smenu, ona može da da preporuku.
Drugo, ona tu preporuku daje onome ko ministra bira, a to nije Vlada.
Treće, kada je reč o još nekim neistinama koje su rečene, koga interesuje može da uzme ili moj govor u pisanoj verziji ili transkript, pa da vidi da ja jednom jedinom rečju nisam rekao da iza ovog predloga zakona stoje Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti informacija od javnog značaja, niti Zaštitnik građana, ni jednom jedinom rečju.
Dakle, treća po redu neistina ako se ne varam, i četvrta stvar koju zaista moram da kažem, pomenuo je i kolega uvaženi Babić, ali ne do kraja, šteta što ovakav zakon nije postojao kada se privatizovao „Beopetrol“, ili kada se privatizovala Duvanska industrija Niš, ili kada su dodeljivana podsticajna sredstva ili subvencije za neke poljoprivredne delatnosti, velika šteta, jer da su postojali ovakvi zakoni tada, mnoge stvari ne bi izgledale kao što izgledaju sada.

Replika, narodni poslanik Zoran Babić.