Ja vidim da bi neko u ovoj sali tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti između njega i gospodina Vučića patuljak i golijat. Ne može da se stavi znak jednakosti, ja znam da bi neko izmislio i slagao i uradi, samo da se stavi znak jednakosti, ali taj znak jednakosti koji nikada neće stati, jer i te znakove između ljudi, između politike, između stranaka daju građani Republike Srbije, a građani Republike Srbije su stavili na izborima legitimno, ne paljenjem ove zgrade, ne očuvanjem 6% u Vojvodini kupovinom, ne takvim stvarima koje su i nelegalne i nelegitimne, već na izborima stavile su prevagu od 50% na golijata, na onoga na koga veruju, koga žele da vodi Vladu i ovu državu i nekoga koga nema na političkoj mapi, ali bi tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti. Pa ne može da se stavi znak jednakosti. Mi ovde imamo samo jednog bivšeg, bivši ministar, bivši premijer, bivši poslanik.
Zahvaljujem vam se gospođo predsednice što držite Pisarnicu otvorenu non-stop, jer se toliko željno očekuje ostavka jednog narodnog poslanika koji je izgubio, ne mogu da kažem opkladu, već jednu džentlmentski pruženu ruku da ukoliko je nešto istina da podnese jedan ostavku, a ukoliko je nešto neistina, da podnese on ostavku koju je izrekao, tu neistinu, ali nema čestitosti. Neću da govorim o akademskoj jer od akademije možda neki prolaz pored akademije, ali ništa drugo. Zahvalan sam vam zato što Pisarnicu držite otvorenu, neophodno je.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pošto ste se prepoznali.

Naravno da sam se prepoznao i naravno da je svima u Srbiji jasno onima koji dobro čuju i onima koji mogu dobro da razmišljaju o onome što čuju, da zadnja stvar na svetu ili poslednja stvar na svetu koja bi mi pala na pamet jeste da se poredim sa Aleksandrom Vučićem.
Ta pozicija golijata u mitologiji je vrlo interesantna. Slažem se sa vama, mogu delimično da se složim sa tom definicijom. Hvala vam ako ste me stavili u poziciju Davida, to je isto jedna dobra pozicija.
Šta je suština ove priče? Suština ove priče je da neko ko završi pravni fakultet u Srbiji, što je jedna časna stvar, ali takvih ljudi u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada, možda i stotine hiljada. Samim tim to nikome ne daje pravo da bilo kome docira ili da ga optužuje za nešto. Neko ko nije sposoban da položi pravosudni ispit, državni ispit, ko nije sposoban da radi ništa drugo nego mu se zbog toga da mesto ministra pravde, ne može nikome da soli pamet.
Sa druge strane ako ministar pravde zna nešto što je nelegalno, a tiče se privatizacije „Lukoila“, Duvanske industrije Niš, Duvanske industrije Vranje, subvencija za neki vinograd na Fruškoj Gori neka to kaže nadležnim organima. Ne treba da se plaši, kao da će biti usvojen ovaj zakon koji će da ga okuraži.
Takvih amatera čiji je prvi posao bio da izigravaju velike, naučne, stručne, patriotske i državne veličine sam se ja i ovaj narod nagledali u zadnjih dvadeset i nešto godina koliko god hoćete. Znamo kuda idu i kako se završava njihova serija.

Hvala gospodine Živkoviću.
Ovo više nije replika, širi se rasprava i ide u ko zna kom pravcu.
Reč ima ministar Selaković.

Pošto nisam pomenut poimence, ali je pomenuta funkcija na kojoj se nalazim, pozivam onoga ko je pomenuo moju funkciju da sednemo i uporedimo naše diplome.
Dakle da sednemo i uporedimo naše diplome, da sednemo i da uporedimo institucije na kojima smo ih stekli, da sednemo i da uporedimo ocene koje smo dobijali, da sednemo i da uporedimo vreme kada sam ja ministar pravde i državne uprave i vreme kada je neko bio nekim nesrećnim, užasnim slučajem okolnosti predsednik Vlade, da se setimo najmračnijeg doba nakon ubistva predsednika Vlade, a onda još mračnijeg doba nečijeg predsednikovanja Vladom nakon ubistva predsednika Vlade, da se setimo recimo izveštaja nekih eminentnih međunarodnih organizacija o stanju ljudskih prava u tom periodu kada je neko bio predsednik te vlade. Da se setimo svega toga i da vidimo koliko je tada mogao da traje pritvor, odnosno zadržavanje u policiji, da vidimo koliko je potrošeno novca na neosnovano lišenje slobode, da ne pričamo o slobodi govora, da ne pričamo o cenzuri medija, ali da se vratimo na ono.
Dakle samo pozivam, ja ću bez problema i svoju diplomu sa osnovnih i svoju diplomu sa postdiplomskih studija sa najstarijeg pravnog fakulteta u zemlji da iznesem, a on neka iznese svoj. Sa tim nemam apsolutno nikakav problem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.    

Hvala uvažena predsedavajuća.
Reklamiram član 107. povreda Poslovnika učinjena je više puta ovde zbog neverovatno iznetih uvreda, ali najpre prema biračima.
Ovde je neko rekao da se birači zaluđuju, a oni biraju ovaj parlament, i to je nešto što je skandalozno vređati narod koji je izabrao ove poslanike ovde. Tim pre što to radi neko ko mrtav, hladan, smejući se svima nama u lice ovde kaže – jeste, ja sam pokrio papirološki moju prevaru vezanu za vinograde i ne možete mi ništa, a vi sada budite tako naivni i ja ću vas sve ovde da vređam. E, to je nešto što je skandalozno i to je nešto što je protivno svim moralnim principima i bili ste dužni da ga opomenete. Hvala vam.

Uvaženi poslaniče, neki put reči same koje su izgovorene su opomena sama po sebi i smatrala sam da je višak da reagujem dodatno još i ja.
Ako smatrate da sam povredila Poslovnik molim vas, mi ćemo glasati. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.
Nema povrede Poslovnika. Da se pozvao na povredu Poslovnika morala bih da dam reč, iako to nerado činim, kao što znate, jer to uvek izazove nešto drugo. U pravu ste. Ne mogu da dam Zoranu Živkoviću na povredu Poslovnika, pa morate nešto …
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Ne tražim na to, nego to što je govorio ministar.)
Ne znam šta znači – to.
Ministar vam je samo odgovorio na vašu repliku i repliku. Stvarno mislim da je ovo mobing ako ja budem morala isto da…
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: To se stalno dešava.)
Ne razumem poslaniče. Možemo da razgovaramo neki drugi put, ali dobacivanje, nisam čest gost mesta gde se dobacuje, zaista.
Puno vam zahvaljujem. Koristim svoje ovlašćenje da zatvorim krug replika. Vrlo interesantne su te replike, ali još je interesantniji i zakon o kome raspravljamo.
Preći ćemo na listu. Sigurno će biti još repliciranja. Ne sumnjam.
Reč ima Marijan Rističević. Uvažimo poslanika koji dugo čeka. Izvolite.
Prozvala sam poslanika. Nije kulturno prekidati poslanika kada dobije reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, nemojte od mog kolege poljoprivrednika u pokušaju da tražite fakultetsku diplomu. Građani Niša traže je 10 godina. Ceo Niš prekopali, ali je nisu našli. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, dužan sam da zaštitim njegovo vinogradarsko delo i vinogradarski kalemarski lik.
Gospodine ministre, ja ću podržati izbor tužilaca, naravno podržaću i u Visokom savetu sudstva izbor sudija, naravno da podržavam i zakon sa BiH o izručenju, naravno podržaću i zakon o uzbunjivačima. Ovom prilikom, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem ponovo uzbunjivač.
Da krenemo redom da prvo porazgovaramo o modelu zakona o uzbunjivačima, ko ga je pravio. U vašem uvodu, gospodine ministre, vi ste rekli da su model pravili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i da su oni oformili neku radnu grupu. Pitam vas – da li je tačno da su tu radnu grupu plaćali Britanci i Holanđani? S obzirom da se radi o licima, a ja neću reći da su oni strani plaćenici, ja ću reći da su oni domaći pretplaćenici zato što imaju platu 350 hiljada dinara i zato što su na tu platu radeći ovaj model zakona o uzbunjivačima, gospodine ministre, vama se obraćam, za 18 meseci naplaćivali na platu od 350 hiljada dinara svakog meseca u narednih godinu i po 600 funti, što je 800 evra, od gore, na onu platu i najverovatnije da su model zakona o uzbunjivačima pravili u radno vreme kada su od države imali platu 3.500 evra.
Ovo vas pitam kao uzbunjivač. Dakle, tražim da mi se odgovori – da li su vrli ovde često spominjani Zaštitnik građana i Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, kao i razna druga nezavisna regulatorna tela i organi, za koje kada ovi iz opozicije, iz ove male stranke nekada vladajuće, pričaju često pomislim da se radi o njihovim stranačkim drugovima. Izginuše za njih. Ljudi tvrde da su oni napravili dobar model.
Gospodine ministre, da li je tačno da je u tom modelu pisalo da poslodavac koji učini prekršaj, to znači onaj koji je izložen mitu, krši propise itd, je trebao po tom modelu Zaštitnika građana da bude opomenut preporukom, a ako ne ispoštuje preporuku tek onda dobija krivičnu prijavu? Ako ispoštuje preporuku i kaže – ja više neću da primam mito, časna reč, onda krivična prijava izostaje. Vi nam dugujete odgovore na ta pitanja s obzirom da su dva pomenuta lica veoma pohvaljeni ovde i nemam razloga ni da ih hvalim, ni da ih kudim, ja iznosim činjenice kao jedan od uzbunjivača.
Da li su pomenuta lica dok su primala tako velike plate od 350 hiljada dinara dobijala dodatno godinu i po dana po 600 funti, odnosno za godinu i po dana 10.800 funti, što je protivvrednost oko 14.000 evra. Na tako visoku platu to je bezobrazno, to je na određeni način sukob interesa i Zaštitnik građana je u stvari samo štitio njihove visoke plate u tim nezavisnim regulatornim telima. To vas pitam kao uzbunjivač koji će podržati ovaj zakon o uzbunjivačima koji će dati dodatnu šansu još hiljadama ljudi da to urade.
Takođe, gospodine ministre, moram da vas pitam – šta je sa protivpravnim izborom, a to ne cenim ja, to ceni Ustavni sud svojim odlukama iz 2004. godine, čini mi se, „Službeni glasnik“ br. 52 i 44/2004. godine, gde je izbor gospodina Bruna Vekarića prvi, ne izbor nego imenovanje od strane Vlade, a sada će ga štititi ovi iz opozicije, jer će pomisliti da je njihov partijski drug, da je imenovan zajedno sa budućim ministrom pravde na mesta zamenika tužioca direktno iz Vlade, da nikada nije prošao izbor u Narodnoj skupštini i da je samim tim protivustavno i protivpravno izabran na najosetljivije mesto u Tužilaštvu za ratne zločine.
Vi nam, gospodine ministre pravde, dugujete odgovor na ovo pitanje tim pre što smo ja i još neke kolege u ovom domu postavljali direktna i indirektna pitanja, a kolega Drecun to zna, i gospodine ministre, nije normalno da nas zbog toga prijavljuje Američkoj ambasadi. Ovde sa sajta „Vikilis“, „nišvilis“, „domen švercos odbundos“ imam i dokaze za to.
Dakle, ovo su dokumenti i ovo govorim kao uzbunjivač…

Poslaniče, da li možete samo malo mikrofon jer reaguju kolege. Samo u mikrofon bliže.