Molim potpredsednicu da ne dobacuje
(Narodni poslanik Gordana Čomić dobacuje s mesta.)
Molim vas, nemojte koristiti izraz da laže poslanik. Molim vas, vi ste jedan od predsedavajućih.

Takođe, da li su čuli za akcioni plan? Ne, nisu i našli su za shodno da danas napadaju jedan zakon koji je pohvalila i Evropska komisija i EU. Očigledno oni iz svog delovanja protiv Evropske komisije ili EU i idu, jer sve što EU pohvali, ili Komisija, oni imaju zamerku, ali nisu čuli za Strategiju koja je usvojena od 2013. do 2018. godine, Strategija koja će, uz sijaset ovakvih zakona, doneti boljitak naše zemlje u ovom pogledu kada govorimo o borbi protiv korupcije.
Ako se setimo, retrospektivu ako napravimo nekih obećanja da će Srbija ući u EU 2007. godine, pa 2010. godine, pa 2012. godine, pa da ćemo od 200.000 nezaposlenih imati 50.000, a došli smo do 400.000 nezaposlenih, da ćemo biti zemlja koja je sprovela sve reforme, od toga nije bilo ništa, toga se niko ne seća, ali znate, sada je problem dva ili tri meseca, ako ovaj zakon nije usvojen na vreme, a znate da je ova zemlja imala velike probleme kada govorimo o poplavama i drugim elementarnim nepogodama, a zemlja se opet na odgovoran i ozbiljan način sa istim suočavala. Zato, svaka vam čast što je ovaj zakon došao na dnevni red.
Sa ponosom kao mlad čovek želim da dignem ruku za ovaj zakon, jer smatram da će doneti boljitak našim i budućim generacijama koje će u ovoj zemlji živeti.
Ako govorimo o samoj primeni, 50% slučajeva malverzacija otkrije se dojavom, ali od toga 60% zaposlenih prijave određenu nepravilnost, ali postoji i onih 40% koji nikada to nisu smeli uraditi da ne bi došli u situaciju da im se smanji plata, dobiju otkaz ili neku drugu vrstu odmazde da trpe. Danas odavde i sa ovog mesta možemo poručiti svim građanima Republike Srbije, svima koji su zaposleni, onima koji će tek biti, a i onima koji volontiraju i uče posao da država stoji iza njih i da i te kako mogu da prijave korupcije, iako im je direktor korumpiran, šef smene ili bilo ko u javnom ili privatnom sektoru ko određene nepravilnosti sprovodi.
Kažu – ima nekih nepravilnosti. Pa pustite taj zakon da praksa pokaže šta je to što je nepravilno. Ne postoji nijedan idealan zakon na svetu. Svaki bi mogao biti bolji, ali vreme mora da pokaže šta je to što možemo unaprediti da bi taj zakon u potpunosti bio primenjen na najbolji mogući način.
Nemojte po difoltu da optužujete nešto što vi niste smeli ni malim prstom da pipnete, a to je korupcija u našoj zemlji, Vladu koja je ušla svom svojom snagom, energijom i punim srcem u obračun sa istom i sada kažete – možda neće baš na najbolji način moći da se primeni ili kasni mesec i dva. To je bezobrazluk.
Posebno sam ponosan što je Ministarstvo izradilo i priručnike koji će omogućiti da se ovaj proces što lakše sprovode, sistem za praćenje zakona na koji način se zakon sprovodi, koliko smo uspeli da ga sprovedemo. Svaki slučaj uzbunjivača će biti zabeležen i pratiće se da li se odgovor dao na vreme ili nije. Znači, postoje ljudi koji misle o tome na koji način da dobijemo povratne informacije kako bismo primenu istog unapredili u narednom periodu.
To nisu stručnjaci koji su malopre izašli iz sale, jer nikada nisu ni pokušali da donesu sličan, ne samo ovaj zakon, nego i Zakon o javnim nabavkama, jer jedino što su znali to je da nameste tender kada govorimo o javnim nabavkama, tako da ta borba protiv korupcije, uzbunjivači, Zakon o javnim nabavkama, sve je to nešto zbog čega se nerviraju kada se to pomene, jer istina boli da je činjenično stanje, da su naša javna preduzeća, naša država uništavana sistematski, a mi sistematski želimo da je oporavimo, da je vratimo na zdrave noge i da omogućimo generacijama koje dolaze da žive u pristojnoj, modernoj, čestitoj i pre svega poštenoj Srbiji. Siguran sam da ćemo na tom putu uspeti.
Hvala vam još jednom, ministre, što ste malopre na jedan odgovoran način obrazložili zašto je ovaj zakon važan za našu zemlju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa. Znači, počinjemo za 60 minuta.
Prvi na listi je narodni poslanik Mirko Čikiriz.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom i prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, gospodine Tomiću, dame i gospodo narodni poslanici, SPO-DHSS su jedva čekali da dođe ovakav zakon u Narodnu skupštinu Republike Srbije. U svojoj diskusiji ja ću na predloženi zakonski tekst dati osvrt iz neka tri ugla. Prvi je - šta je to zahtev trenutka koji je tražio da se donese jedan ovakav zakon? Drugo, šta kaže, po našem mišljenju, koje su one osnovne odredbe i osnovne dobre karakteristike ovog zakona? Treće je - šta očekujemo da bude u budućnosti kod primene ovog zakona?
Mislim da će se i stariji gledaoci setiti jedne, nažalost, pravne institucije koja je ne u tako davnoj prošlosti postojala u našoj zemlji i mnogi će reći – evo ga, Čikiriz opet priča o nekom prošlom vremenu. Ali, u tom vremenu je uzrok i temelj i svega onog lošeg što je krasilo jednu uzdužnu i popreku korupciju, jedno nesnošljivo stanje u našem društvu.
Postojala je pravna institucija u onom periodu, u Titovo vreme, za kojim vremenom mnogi neosnovano žale, kao vreme pravne sigurnosti, zamislite, vreme kada se srećno i sigurno živelo, sve je bilo drugačije, postojala je pravna terminologija – korisna malverzacija, po kojoj samoupravljač, direktor, upravnik, itd, može da prekrši zakon i Ustav uzduž i popreko, ali će ga sud u sudskom postupku osloboditi jer je našao da je on napravio neku korisnu malverzaciju za firmu. To je sistemsko pospešivanje korupcije od strane države. Ništa se nije mnogo daleko odmaklo ni posle 5. oktobra, nažalost.
Mislim da je neumesno da citiramo sami sebe, ali sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije još 2008. godine, kada smo donosili prvi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ispred naše poslaničke grupe rekao da je korupcija u toj meri izgrizla naše društvo da tarife postoje svuda, u svim sferama našeg života, da je to više nesnošljivo stanje i da se svako onaj ko pokuša da izmeni to stanje imaće podršku SPO. Tada smo smatrali da je potreban Srbiji, i danas smatramo, Eliot Nes naših dana, neko ko će biti na vrhu političke piramide i ko će reći onima koji se bore protiv korupcije i kriminala - slobodno radite svoj posao, očistite društvo od ove bolesti, ali su potrebne i sve prateće društvene strukture koje će da pomognu Eliot Nesu naših dana da se taj posao završi.
Ako je personifikacija ove prve ličnosti premijer Vučić, onda mislim da svi treba, ako postoji politička volja, snažno da se izborimo sa korupcijom i kriminalom, da damo doprinos mi, kao Narodna skupština, ali i Ministarstvo pravde u resoru, kao krovno ministarstvo nad kontrolom rada sudova, ali i policija, tužilaštvo, a ovim zakonom i svaki građanin.
Do sada je bilo slučajeva kada su građani ukazivali na korupciju i kriminal. Kakve su posledice bile? O tome je pričalo nekoliko narodnih poslanika. Umesto da odgovara onaj na koga je ukazano da vrši korupciju ili da se bavi nekim sličnim koruptivnim delom, stradao je najčešće građanin. Zbog čega? Zato što nije postojao jedan zakon koji će štititi građanina koji ukazuje na koruptivno krivično delo.
Ono što je dobro za nas, to je što je Ministarstvo prepoznalo i udruženje „Pištaljka“ i druge nevladine organizacije, a i nezavisna regulatorna tela, sa kojima ste kontaktirali, što se mnogi od tih i stručnjaka, a i onih koji su bili zainteresovani, možda nisu stručnjaci u toj oblasti, ali u svakom slučaju, iskazali su dobru nameru, analizirali stanje, pratili uporedno zakonodavstvo, uzeli u radnu grupu i što danas imamo ovaj tekst zakona.
Ono što je, takođe, u političkom smislu važno i što ćemo uvek ukazivati kao poslanička grupa, da kolevka demokratije Amerika ima najbolju zaštitu uzbunjivača, da odličnu zaštitu ima i Velika Britanija i da zaista, bez obzira što je Evropska komisija nebrojeno puta insistirala, a mi doneli u našoj Strategiji za borbu protiv korupcije, da ćemo doneti jedan ovakav zakon, mnoge evropske zemlje nemaju ovaj zakon i dobro je što Srbija u tom delu prednjači.
Ono čega se svi plašimo, s obzirom i na nasleđen mentalitet, to je da li će eventualno sutra biti zloupotreba, ali ako bude zloupotreba, to je, pre svega, na sudu da se izbori sa takvim slučajevima i na organima i organizacijama koje su dužne da svojim aktima ovo što ćemo mi danas doneti urede, pre svega, sa svojim statutima, mislim na privredne organizacije.
Da li je ovo u normativnom delu najbolje što u ovom trenutku može da se pruži? Po našem mišljenju da. Slušajući sve ostale uvažene kolege i one koji su oponirali ovaj zakon, pokušao sam da vidim da li smo i mi možda prevideli neko loše rešenje, pa će nam neko ukazati na neko bolje rešenje, što bismo mi u svakom slučaju podržali, ali to se danas nije dogodilo.
Ono što će budućnost doneti, to je jedno ohrabrenje građana. Čim postoji jedan ovakav institut, čim postoji jedna zakonska zaštita, onda sudije koje će se posebno obučene baviti ovom materijom, biće zaštićeni građani koji ukazuju na korupciju i kroz privremenu meru i kroz naknadu štete itd, i više zaista neće snositi štetne posledice kao ranije.
Sam sam nekoliko puta u vreme kad nismo imali ovaj zakon, kada dođe građanin i ukazuje na korupciju i pita me kao narodnog poslanika – šta vi mislite, verujte mi da je moj najiskreniji odgovor bio – krećete u borbu protiv jednog lošeg sistema u kojem nećete imati podršku.
Ovo je jedan zaista revolucionaran preokret na bolje u borbi protiv korupcije i kriminala. To je još jedna od važnih političkih poruka iz predizborne kampanje koju ostvaruje SNS sa svojim koalicionim partnerima, ali i jedna važna činjenica koju smo mi prepoznali u našem zajedničkom političkom programu, zbog čega smo i zajedno nastupali na izborima.
Znači, ministre, sve što bude išlo u ovom pravcu, imaće našu podršku. Sve što ne bude išlo u ovom pravcu, mi ćemo pokušati, bez obzira na malu političku snagu, da budemo neki primeren glas savesti i da ukazujemo na bolja rešenja da bi nam sutra bilo bolje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je narodni poslanik Zoran Živković.

Ponoviću i ovo je jedan od zakona koji na silu nosi epitet reformski, koji će imati takvu promociju u medijima, a koji naravno nije ni blizu onoga što je moglo i što je trebalo da se uradi po ovoj temi. Naravno, slažem se sa tim da je bilo vremena i ranije, da je to mogla da uradi i prethodna vlast, to znači vlada Ivice Dačića, pa i ona vlast pre te prethodne vlasti. Tu nema nikakve sumnje.
Šta ovde sve ne valja? Ne valja to što će teško ovakav zakon da ohrabri bilo koga da bude uzbunjivač u pravom smislu reči, jer po primedbama koje su došle iz relevantnih institucija, ovaj zakon se bavi samo onim delom koji se tiče procedure i teško da će stvoriti neku novu atmosferu u borbi protiv korupcije u Srbiji. Naravno, potpuno je smešno da tu borbu vodi SNS, ali to je neka druga tema.
Na početku se ministar pozvao i zahvalio Šabiću, Jankoviću, kao poverenicima koji su dali svoj doprinos u kreiranju ovog zakona. Oni su se ogradili o ovaj tekst javno i rekli da ne stoje iza njega, da su bili deo radne grupe na početku kreiranja ovog teksta, ali da ono što je konačni proizvod nema nikakve veze ili nema puno veze sa onim što je bio njihov predlog ili njihovi predlozi. Prema tome, to nije tačno. Znači, ministar nije rekao istinu kada je rekao da oni stoje iza ovog zakona. Naprotiv.
Protiv ovog zakona su, pored poverenika i sajt „Pištaljka“, ali i Agencija za borbu protiv korupcije, sa kojom ministar ima lični problem, odnosno to je ona agencija koja je predložila smenu ministra pravde, koliko se sećam. Agencija za borbu protiv korupcije je državni organ. Prema tome, nije nikakav sajt, nije nikakav tajkunski lobi, nije nikakva zavera istoka, zapada, Amerike, ne znam koga, nego je to jedan državni organ koji treba respektovati.
Šta je suština ovoga? Suština je da je zakon mogao da bude puno bolji, da je to što je on prvi zakon sa tom temom bila dobra prilika da bude i odličan zakon, što je, naravno, kao i u mnogim drugim situacijama propušteno, tako da imamo situaciju da je bilo neophodno intervenisati amandmanima, a i poslanik Pavićević i ja smo napisali 27 amandmana. To su amandmani „Transparentnosti Srbije“ i tu nema nikakve sumnje da to nije samo naš rad, nego naprotiv, to je pre svega rad tog NGO.
Vrlo je važno kada sprovodite neki zakon, kad imate jedan veliki problem, a to jeste korupcija u Srbiji, kad hoćete da ga rešite, kad hoćete da se borite protiv toga, važna je i strategija, važan je i zakon, ali puno je važna kredibilnost ljudi koji bi trebalo da sprovode taj zakon.
Šta mi ovde imamo? Imamo Predlog zakona koji je poslat iz Vlade Srbije, koji je potpisao ministar koga Agencija za borbu protiv korupcije predlaže za smenu, odnosno predlog Vladi je dao ministar pravde, ovde prisutni, koga je, ponavljam, Agencija za borbu protiv korupcije predložila za smenu. Jedan deo tog zakona bi trebalo da sprovodi i MUP, gde imamo samozvanog doktora koji teško da može da se bori sa kredibilitetom, čak i da je ta diploma doktorska, odnosno zvanje ispravno, a očigledno da postoje jaki osnovi da se u to sumnja i, konačno, imamo predsednika Vlade koji, pored ostalih stvari, sebi dozvoljava da se u parlamentu kladi u svoju funkciju, u najviše mesto na političkoj sceni Srbije, da izgubi opkladu i da ne podnese…

Poslaniče, znate šta je na dnevnom redu?

Na dnevnom redu je zakon o uzbunjivačima i vrlo je važno ko će da sprovodi taj zakon, zato vam govorim, a zakon sprovodi Vlada. Oko toga se slažemo.

Da, a mi smo kontrolor.