Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, mi smo, da kažem da neću ponavljati primedbe koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SDS i ZZS, Zeleni Srbije će ovde izneti niz ekoloških primera, nekih nedoumica, nekih sumnji koje smo uočili i možda bi bilo dobro da o tome prodiskutujemo.
S obzirom da ću prvo govoriti o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i s obzirom da se poslednje tri godine u Srbiji praktično ne prođe sedmica da se ne desi neka ekološka katastrofa u jednom delu teritorije, s obzirom da stalno tražimo neke poreske prekršaje jureći bogataše ili jureći ljude koji ne rade korektno, za Zelene Srbije je nedopustivo da neko pravi ekološke prekršaje koji se nalaze u Krivičnom zakonu, a da im se traže neke druge greške umesto da budu zatvoreni pre godinu dana, tri godine, pet godina i da im se onemogući rad zato što vrše krivično delo – zagađenja životne sredine opasno po zdravlje ljudi.
Ovde imamo kaznene odredbe u Predlogu zakona i moje pitanje je samo da li one derogiraju krivično zakonodavstvo s obzirom da u članu 58. se pominju privredni prestupi u tačkama 15, 16. i 17, ali su ti pristupi vrlo jasno definisani Krivičnim zakonom i jasno je da tu nema izvrdavanja. Samo da uputite jedno pojašnjenje u vezi sa tim.
Imamo naravno veoma otvoreno pitanje upravljanja sredstvima, korišćenje naknada i nedostajuće rešenje. Možda bi to rešenje moglo da bude jedna institucija fondovskog tipa za zaštitu i unapređenje ribljeg fonda. Time bi bila obezbeđena vidljivost i nenamensko trošenje sredstava.
Sa druge strane, neophodno je vratiti deo sredstava lokalnim samoupravama na ribarskim područjima i ovde se podrazumeva da korišćenje tih sredstava mora biti strogo namensko. Ne možemo govoriti o sopstvenom korišćenju tih fondovskih sredstava bez ikakve kontrole trošenja sredstava. Potrebno je ono što smo čuli i od mojih uvaženih kolega iz SNS da se unapredi saradnja sa ribolovačkim udruženjima. Zeleni Srbije imaju amandmane i smatraju da je potrebno predvideti savete ribolovačkih organizacija da bi se obezbedilo učešće ribolovačkih udruženja i organizacija i pre svega da bi učestvovali u dijalogu i eventualnom partnerstvu sa ministarstvom. Ovim bi se lakše sprovela primena programa predviđenih aktivnosti i nacionalnih akcija koje bi mogle biti opšteg ekološkog karaktera i na taj način bi se otvorio dijalog i udruženja da imaju mogućnost pravu da daju mišljenja i da učestvuju u izradi različitih akata kada je u pitanju ministarstvo.
Imamo član 6. stav 2. tačka 7. da se broj ribočuvara, navede broj ribočuvara koje neko privredno društvo planira da zaposli. Znate šta, kad god nam neko kaže da ima lepu želju da zaposli jedan broj ili jedno lepo obećanje da će da zaposli samo da dobije novac i da može da upravlja, odmah će sutra da zaposli, od toga obično nema nikakvog zapošljavanja nikad više. Imamo za nas, čini nam se, problematično pitanje službenog lica zbog toga što bi možda bez dovoljno jasnih ovlašćenja on možda mogao da napravi neko krivično delo i u stvari na taj način da omogućimo onome ko napravi prekršaj zbog toga što ribočuvar prekorači neka druga ovlašćenja koja su regulisana drugim zakonima uđemo u problem, a u stvari onaj koji je napravio pravi prekršaj se izvuče.

Gospodine Kariću, privodite kraju. Isteklo je vreme predviđeno.

Da li mogu samo još jednu rečenicu?
Kada je u pitanju Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje mi mislimo da novi pristup klimatskim promenama nas uvodi u situaciju da bi možda trebalo da predvidimo katastrofe velikih razmera koje ne možemo da kontrolišemo, te ekološke katastrofe koje nam se dešavaju i da taj rizik možda možemo da uzmemo u obzir, da govorimo, ovo sada nije zamerka nego predlog, o jednom fondu za finansiranje i refinansiranje rizika od prirodnih i ekoloških katastrofa.
Zahvaljujem se. Za protokol o zaštiti od poplava ćemo sigurno glasati za. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i ostali članovi Vlade, sama činjenica da je jedan ovakav zakon došao u skupštinsku proceduru daje nadu svim proizvođačima, pa i nama samima da će nešto novo da se desi u našoj poljoprivredi.
Svi znamo da je poljoprivreda Srbije ruinirana i dovedena na najniže moguće grane. Ko je za to kriv, to neka procene sami građani, a na nama je da učinimo šta možemo.
Mislim da jedan ovakav zakon može popraviti situaciju u našoj poljoprivredi, pogotovo što u ovom trenutku možda i najviše odgovara našim poljoprivrednicima koji su ostali bez sredstava za rad. Znamo da je poljoprivredna mehanizacija maksimalno zastarela. Još jedna stvar je dobra kod ovog zakona, što se donosi na vreme. Nismo čekali zadnji trenutak, pa kada dođemo u situaciju da počinje prolećna setva ne znamo šta ćemo i kuda ćemo.
Na ovaj način finansiranja poljoprivredne proizvodnje izbeći će se situacija u kojoj se sada trenutno nalazi skoro četvrtina poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Srbije. O čemu se radi? Ti poljoprivrednici su uzimali kredite zbog poplava, zbog grada, suše i nisu uspeli te kredite da vrate i oni su stavljeni u pasivan status. Sada ovim zakonom poljoprivrednici će imati priliku da na neki drugi način obezbede sredstva za proizvodnju, a u čitav sistem su uključena i osiguravajuća društva. Država subvencioniše sa 40% to osiguranje. Mislim da je to dobra stvar za naše poljoprivrednike. Neće strepeti da li će sutra njegovo gazdinstvo otići u pasivu kao što su ova gazdinstva koja su već u pasivnom statusu, a mislim da bi morali da nađemo način da i ta domaćinstva vratimo iz pasivnog statusa u aktivan status i na bilo koji način da im pomognemo.
Takođe, dobra stvar u ovome svemu je što smo uključili i prerađivače poljoprivrednih proizvoda. Čini mi se da smo pokušali da shvatimo koliko nam nedostaju zemljoradničke zadruge. Nekada su ovo sve te zadruge pokrivale. Na teritoriji opštine Vladimirci bilo je devet zadruga. Nijedan poljoprivrednik nije morao da razmišlja da li će imati novaca za setvu. Ode, potpiše ugovor u zadruzi, podigne sredstva za proizvodnju i kada se završi ciklus proizvodnje, ta sredstva isplati zadruzi, a ono što mu je ostalo koristi za svoje potrebe.
Mislim da ćete u narednom periodu razmisliti o formiranju zadruga i donošenju zakona o zadrugarstvu. Mislim da će on još više, uz ovaj zakon, popraviti situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji, pogotovo biljnoj proizvodnji na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, ima bih još jedan predlog. Kao što smo u ovom slučaju obezbedili poverioca, hajde da obezbedimo tako i naše poljoprivrednike koji daju svoju robu i na neki način finansiraju velike trgovinske lance. Oni im tu robu isplaćuju za šest meseci ili, kao što je slučaj sa „Šabačkom mlekarom“, ne isplate im ni za nekoliko godina, a ti iznosi su milionski. Zamislite jednog proizvođača mleka, kojem se duguje za dve-tri godine unazad, koji treba da naplati negde oko dva-tri miliona. Takvih je dosta na teritoriji moje opštine Vladimirci, a da ne pričam u celoj Mačvi itd. Predlažem da i te naše proizvođače na neki način obezbedimo ili založnom izjavom ili već na neki drugi način, ali da ih obezbedimo.
Što se tiče Zakona o zaštiti ribljeg fonda, mislim da je odličan, ali ovde nije problem u zakonu, ovde je problem u sprovođenju zakona. Neko je malopre pominjao ribočuvare. Ne mogu ribočuvari da zaštite riblji fond. Recimo, na teritoriji opštine Vladimirci, po našoj teritoriji reka Sava teče 29 kilometara. Tim područjem gazduje, čini mi se, „Kolubara vode“ iz Valjeva, koje je udaljeno od Vladimiraca 70 kilometara. Tamo ribočuvarske službe gotovo i nema. Jedini ko pokušava na neki način to da zaštiti, to su malo ovi pecaroši, ali oni ljudi nemaju nikakvu snagu da nešto učine da zaštite to.
Verujte, to tamo na tom delu Save više nije ribo-krađa, to je kriminal većih razmera. Ljudi su nabavili motore velike snage i ne može im niko ništa. Naši alasi više nemaju razloga da spuštaju mreže u Savu, a plaćaju 110 hiljada dozvole. Oni više nemaju radi čega, sem da operu mreže, a o pecarošima i da ne pričam.
Zato vas molim da prilikom sprovođenja ovog zakona, zakon je dobar, dobre su i kaznene odredbe, dobro je sve, ali hajde da ga sprovedemo do kraja u delo. U ovo se mora uključiti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne samo udruženja pecaroša, ne samo ribočuvarska služba, nego mora i MUP veliki deo posla da pokloni zaštiti ribljeg fonda na teritoriji Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Cvetanović.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, uvaženi pomoćnici i državni sekretari, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, došli smo do zakona koji se tiče poljoprivrede, što za mene kao narodnog poslanika i predstavnika Ujedinjene seljačke stranke jeste najbitnija stvar u našoj Srbiji.
Mislim da ćemo ovim setom zakona imati mogućnost da našim poljoprivrednim proizvođačima, pod broj jedan, potpomognemo da prevaziđu veoma tešku situaciju, za koju oni sami nisu krivi, već je kriv neki raniji period kada su se dešavale stvari koje su bile vrlo loše za poljoprivredu. Taj period, mogu da kažem, je period od osamdeset i neke godine pa sve do današnjeg dana. Poljoprivreda je stavljena u zapećak, ne znam zašto, ali znam, to je sigurno, da su poljoprivreda, selo i seljak u najtežim trenucima naše zemlje Srbije pomogli nama, našoj Srbiji da izađe iz ove teške situacije.
Uvažena ministarko, ja ću govoriti o finansiranju i o ovom zakonu kojim naši poljoprivredni proizvođači mogu sebi na neki način da potpomognu svoj skromni budžet, da prevaziđu tešku situaciju u kojoj se oni nalaze.
Ovaj zakon je možda trebao da se usvoji još ranije. Bio je u predlogu i 2012. godine, ali ne znam zbog čega to nije odrađeno. Verovatno zbog nekih okolnosti na koje ja tada nisam mogao da utičem. Podržaću ovaj Zakon o finansiranju i obezbeđivanju finansija za poljoprivrednu proizvodnju. Mislim da je na ovaj način sada ovim zakonom data mogućnost, i pravno i formalno-pravno, da se naši poljoprivedni proizvođači na neki način zaduže kratkoročno, da li je to kroz novac ili kroz robu koju oni moraju pripremiti.
Ovaj deo oko zaduživanja za mene je vrlo bitan, kao za čoveka koji dolazi iz jedne male opštine, opštine Svrljig, u kojoj mi kao lokalna samouprava veoma veliki akcenat stavljamo na razvoj poljoprivrede, jer smo i u budžetu opštine Svrljig izdvojili blizu 10% budžeta za razvoj poljoprivrede i sela. Ja sam u toj opštini bio i predsednik opštine i na svaki način smo pomagali naše poljoprivredne proizvođače da oni vide da ima neko za njih i da misli.
Ja ću govoriti jezikom koji mogu razumeti najvećim delom moji poljoprivredni proizvođači sa juga, sa jugoistoka Srbije, ali možda me neće razumeti neki u severnom delu Srbije, verovatno zbog jezika i naglaska kako ja govorim. Govoriću o ovom zakonu pozitivno. Mislim da neke članove zakona možemo na neki način promeniti, a to su članovi 6. i 9, ali prethodno ću reći da je ovo zaduživanje naših poljoprivrednih proizvođača veoma bitno. Daću primer.
Recimo, čovek iz Svrljiga, poljoprivrednik koji živi u svom selu, ima sada dve ili tri krave ili desetak ovaca. Sada je došlo vreme prolećne setve i on sada nema sredstva da obezbedi sebi ni seme, ni naftu, ni đubrivo, a mora da se poseje. E, sada dolazimo do ovog zakona. On je do sada, taj moj čovek ili seljak iz mog kraja Svrljiga, ili neke druge male opštine, do sada morao da se zaduži u nekoj banci gde je imao problema da obezbedi sebi neku hipoteku ili tako nešto, i tek onda je mogao da dobije sredstva. Ovim zakonom i formalno-pravno dobijamo da taj čovek može da uzme pozajmicu, da kroz robu koja će narednih pet ili šest meseci, kada se žanje, on će moći tada to da vrati.
Ukoliko nije ovaj zakon, taj naš poljoprivrednik bi morao da proda ili kravu ili tele ili neko jagnje koje je veoma kvalitetno, umatičeno svrljiško jagnje. Kada bi on to prodao, ne bi mogao dalje da se bavi stočarstvom, zato što nema više mogućnosti, zato što nema više sredstava. Zato će sada uzeti ovako pozajmicu, rešiti, zasejati i nadam se, ukoliko ne dođe velika suša, uspeti da požnje i da vrati dug tome koji je dao taj zajam. Normalno, da vrati to sa kamatom.
Na taj deo, tj. član 6, koji sam ja i na Odboru za poljoprivredu rekao i dao primedbu, a to smo govorili i sa našim predsednikom Odbora Marjanom Rističevićem, mi ćemo nešto i putem amandmana pokušati da promenimo, jer ja znam da ukoliko neko daje sredstva, to će najverovatnije biti banke, oni neće raditi bez zarade.
Ukoliko dođe velika suša i taj moj poljoprivredni proizvođač ili seljak iz Svrljiga, dobije 200 hiljada dinara, on određenu kamatu mora da vrati, a desila se velika suša. Predlažem da se tu po ovom članu 6. poštuje Zakon o obligacionim odnosima, gde sutra ukoliko se desi ta neka elementarna nepogoda kao što je suša, on ne može osigurati tu svoju letinu, a svi znamo da osiguravajuća društva vrlo teško osiguravaju od velikih vrućina. Taj moj poljoprivrednik će vratiti glavni dug, ali će teško vratiti kamatu.
U tom delu, u članu 6. ne znam da li možda imamo mogućnosti da se vrati glavni dug, i da ne bude celokupno to zaduženje, celokupna ta kamata, odnosno zarada tog koji daje taj zajam nego da se nađe do 50% od predviđene kamate, odnosno zarade tog ko daje ta sredstva.
Mislim da bi to bilo korektno i pravedno za te naše ljude koji žive na selu, koji teško žive, koji uzimaju ta sredstva, a ukoliko on sada ne vrati taj dug dolazimo do člana 9. Govorili smo i o članu 9. na našem Odboru za poljoprivredu, koji je bio u Bajinoj Bašti, kod našeg prijatelja i narodno poslanika Mladena Lukića, ukoliko on ne vrati taj dug dolazimo do toga da sutra taj poljoprivredni proizvođač, seljak iz Svrljiga ili Bajine Bašte, nije bitno, 5% ne vrati taj dug, taj koji mu je dao zajam, on će doći do Ministarstva poljoprivrede, do vas ministarko, ili vaših kolega, i reći će - ovaj čovek iz Svrljiga ili nekog drugog kraja nije vratio taj dug, a ostao recimo 5%. Taj čovek će biti izbrisan iz aktivnih gazdinstava i ući će u pasivno gazdinstvo gde neće imati šanse sutra da koristi sredstva i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede.
Mislim da ovaj član 6. na neki način ćemo pokušati putem amandmana, to smo dogovorili sa Marijanom da nešto popravimo, ukoliko se, normalno, vi složite, i moji kolege poslanici to podrže, i član 9. što je vrlo bitno, da ti ljudi sutra ne budu izbrisani. Svi moramo da budemo svesni kakva je situacija u malim siromašnim opštinama iz koje ja dolazim, gde se vrlo teško živi, gde se živi od poljoprivrede, ali poljoprivreda se teško obrađuje teško radi.
Zato taj član 6. i član 9. ukoliko možemo nešto da prepravimo, da popravimo da bude dobar. U krajnjem slučaju ovaj zakon je na svom mestu. Ovaj zakon daje mogućnosti malim siromašnim poljoprivrednim proizvođačima da mogu da se pripreme za setvu, da li je to prolećna setva, da li je to jesenja setva.
Šta je još bitno, deo ovog zakona će se primenjivati od marta meseca, što znači da će se primenjivati pre početka prolećne setve. Zašto? Zato što veliki broj ljudi koji žive u opštinama kao što je moja opština su u vrlo teškoj situaciji i njima će ovaj zakon dobro doći da mogu da obezbede sredstva da završe prolećnu setvu, da ne prodaju svoja kvalitetnu telad, da ne prodaju svoju kvalitetnu jagnjad, da bi mogli da odrade prolećnu setvu koja dolazi.
Ovaj zakon ću podržati i kao čovek i kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke, jer želim da u narednom periodu svi zajedno stavimo akcenat na poljoprivredu. Mislim da je poljoprivreda i stočarstvo, a naš premijer je i rekao da je stočarstvo jedna od najozbiljnijih stvari koja može pomoći našoj Srbiji i poljoprivredi da izađe iz ove teške situacije. Na stočarstvo moramo staviti akcenat. Stočarstvu su potrebne mnogo veće subvencije, mnogo veća sredstva, ali znam kakva je situacija kod nas u budžetu Republike Srbije i svestan sam kako to mora da se radi.
Znam i kako je bilo malo ranije do 2012 godine, u tom periodu možda, neke subvencije su bile mnogo jače, ozbiljnije, ali te subvencije su koristili neki ljudi koji su imali možda preko 1000 hektara, dok mali poljoprivredni proizvođači su ta sredstva vrlo malo koristili, jer nisu mogli da prate te uredbe, odnosno podzakonska kata, koja su bila namenjena za te jake i moćne, koji nisu na jugoistoku Srbije, gde živim.
Mislim da ćemo ovim zakonima pomoći u finansiranju poljoprivredne proizvodnje. Siguran sam da, a i nadam se da ćete vi ministarko sa vašim timom, a i premijer je rekao, staviti akcenat na stočarstvo. Voleo bih, a verovatno bi to voleo i veći broj naših građana, naše Srbije, veći broj poljoprivrednih proizvođača koji žive u malim siromašnim opštinama.
Voleo bih kada bi se neka razlika napravila između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja, ne zbog toga što u brdsko-planinskom području mnogo dobro žive ili obrnuto, već zbog toga što je obrađivanje poljoprivrede u brdsko-planinskom području veoma teško, veoma mučno, putevi su loši, u lošem stanju i mi tim ljudima koji ostaju da žive u brdsko-planinskom području moramo izdvojiti mnogo više da bi tamo ostali. Razgovarao sam i sa mojim kolegama poslanicima koji su pored mene, jer područje gde nema njiva koju niko ne obrađuje, neće biti njiva, već će biti to pustoš. Nama su bitni ljudi u tim našim selima, gde je ostalo nekih tridesetak, četrdeset starih ljudi. Mi moramo na neki način njima dati šansu da vide da neko na njih misli.
Govori baš zbog toga što sam kao i predstavnik opštine, i u prethodnom periodu stvarno sam se trudio da poljoprivredi i selu dam veliki značaj, jer da sam kao veterinar na teren, obilazio sam ta sela i video sam kako se ljudi u tim selima mnogo muče. Tako je kod mene, u svrljiškim selima, tako je i u Bajnoj Bašti, i svim delovima Srbije u brdsko-planinskim područjima. Stvarno se nadam da ćemo imati neke nove mere ili program mera koji možemo na neki način dati akcenat na brdsko-planinsko područje i da ti naši poljoprivredni proizvođači koji ostaju i rade u našim selima vide da neko na njih misli. Ujedno se nadam da će imati mogućnost da polako naše poljoprivredne proizvođače i u brdsko-planinskom područjima pripremamo za utakmicu koja nama dolazi, jer svi znamo šta se dešava kada budemo ušli u EU, a mi to želimo svim srcem. Znamo da u EU opstaju samo najjači. U EU jeste da se izdvaja 40% budžeta EU za poljoprivredu, ali ta sredstava uzimaju samo oni najjači.
Apelujem prvo na vas ministarko i vaše kolege da se stavi akcenat na one male farmere, mala gazdinstva, da tim ljudima damo do značaja, jer ti su ljudi podržali Srbiju kada je bilo najteže.
Za ovaj zakon ću glasati svim srcem i voleo bih ukoliko možemo član 6. o kome sam malo pre govorio i član 9, a rekao sam malo pre, mi ćemo sa Marijanom pokušati, mi smo neke amandmane pripremili. Nadam se da te amandmane možete da prihvatite i da ljudima damo snage i mogućnosti da se ne plaše ako uzmu sutra zajam od tog zajmodavca, da sutra budu izbrisani iz registra i da uđu u pasivno gazdinstvo, jer time samo oni gube. Verujte mi, te subvencije i premije koje dobiju naši poljoprivrednici, one održavaju naša sela. To je našim ljudima neka vrsta zarade, da bi sutra mogli da plate struju, da bi mogli da plate, kupe šećer i kafu, jer se to u našim selima kupuje, jer su sela veoma stara.
Ove ostale zakone ću sigurno glasati i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, uvek ću se zalagati za selo i poljoprivredu, jer kao što sam malo pre rekao i naš premijer Vučić je stavio akcenat na poljoprivredu. Ono što je najbitnije mi imamo volju i želju za EU, ali imamo veliko srce i veliku šansu za naše proizvode u Rusiji i Belorusiji.
Dajem podršku svim merama Ministarstva poljoprivrede u kojima će se videti neka razlika između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja. Treba svima, ali je mnogo teže da se živi u krajevima gde ljudi nemaju prilaznog puta, gde imaju slabiji napon struje i gde žive mahom stariji ljudi koji nemaju doktore da ih obilaze. Vraćamo se sada do jednog momenta kada sam govorio o internistima, recimo, moja opština nema internistu i moj seljak ne može da uradi taj pregled nego mora da ode do Niša.
Još jednom se izvinjavam kolegama poslanicima što sam malo odužio. Nemam mnogo mogućnosti da se javim i da govorim i baš zbog toga što dolazim iz poljoprivrede i baš zbog toga ovu temo oko poljoprivrede, uvek ću biti za nju i želim da svi zajedno na čelu sa premijerom Vlade, sa ministarkom poljoprivrede, svi zajedno krenemo u bolje sutra, ali u bolje za poljoprivredu i selo, i seljake koji su očuvali našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite, gospodine Cvetanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Globalna finansijska kriza izazvana strukturalnim poremećajima, iznenadnim nedostatkom kapitala i likvidnih sredstava za redovno održavanje ekonomskih kretanja u svetu, visoko razvijenim zemljama preti rizik dugoročne recesije, u manje razvijenim zemljama, kao što je naša, globalna kriza imala je mnogo veći rizik od opšteg finansijskog kolapsa zbog ograničenih sredstava za brzo prevazilaženje finansijske nesolventnosti.
Za Srbiju izlaz iz finansijske krize leži u bržem pokretanju slobodnih, neiskorišćenih nacionalnih resursa, gde relativno mala investicija, sa novim, svežim kapitalom, može stvoriti nova radna mesta u vrlo kratkom vremenu, rast BDP-a i bržu tržišnu orijentaciju ka novim proizvodima i izvoznim uslugama.
Nova strategija ekonomskog razvoja Srbije zavisi od veštine i brzine primene ogromnih resursa u sektoru poljoprivrede i industrije koji se oslanjaju na sektor poljoprivrede. Postojanje više od 400 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i sa nekoliko hiljada malih i srednjih preduzeća za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i za logističku podršku, predstavljaju pravu priliku za brži izlazak iz krize.
Međutim, raspoloživi resursi u sektoru poljoprivrede i dalje su veoma ograničeni sa asortimanom proizvoda i usluga sa višim stepenom prerade, što bi moglo biti ponuđeno našim tradicionalnim ino-kupcima.
Iako postoje uslovi za razvoj novih izvozno orijentisanih poslovnih poduhvata u Srbiji, postoji nedostatak poslovnih ideja, znanja i veština neophodnih za početak takvog posla. Za pokretanje novih poslovnih poduhvata, stotine dobrih poslovnih planova mora se obezbediti u veoma kratkom roku.
Upravo ovaj zakon o finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje umnogome pruža mogućnost za brži i efikasniji podsticaj za razvoj poljoprivrede, smanjenje stope nezaposlenosti i povećanje BDP.
Opšte je poznato da hiljade hektara od ukupno pet miliona 734 hiljade hektara obradivog zemljišta je godinama neuzorano i totalno neiskorišćeno. Osnovni razlog leži u nedostatku finansijskih sredstava i kratkoročnih pozajmica koje bi se oročile na period od setve do žetve ili do berbe. Upravo taj momenat će ovim zakonom biti značajno promenjen i biće omogućeno kako založnom poveriocu tako i zalogodavcu da pronađu zajednički interes i udruže rad i sredstva u sticanju obostrane koristi.
Hiljade onih koji već godinama čekaju pred šalterima biroa za zapošljavanje, koji zbog svojih skromnih materijalnih mogućnosti nisu u prilici da svoje biznis planove i poslovne ideje vezane za primarnu poljoprivrednu proizvodnju ostvare, dobijaju priliku da na zemljištu na kom su vlasnici ili putem zakupa istog ostvare dobit i sebi egzistencijalno ličnim i preduzetničkim radom pomognu.
Ekonomska migracija naših građana uglavnom u zemlje Zapadne Evrope je iza sebe ostavila pusta sela, hiljade i hiljade neobrađenih oranica, prazne ambare. Generacije koje su otišle ostavile su svoje dedovine na milost i nemilost klimatskim uslovima. Siguran sam da bi ih bez velike nadoknade ustupile onima koji bi ih sa ponosom obrađivali i sticali korist sebi i svojoj porodici. Upravo ovaj zakon će, uveren sam, usrećiti mnoge od njih, i one koji zbog nedostatka finansijskih sredstava nisu bili u prilici da se okrenu sopstvenom radu, kao i one daleko od rodne grude.
Mogućnost da se bez velike doze rizika, u čemu će presudnu ulogu imati osiguravajuća društva kojima takođe ovaj zakon daje podsticaj u razvoju, pokrene sopstveni biznis i razvije dobra finansijska strategija, pri čemu se, uz ovaj veoma afirmativni zakon, stvara mogućnost rasterećenja stope nezaposlenosti, dobija se veoma plodotvorna osnova za povećanjem izvoza poljoprivrednih proizvoda na strana tržišta, što predstavlja jedan od primarnih ciljeva naše ekonomije.
Unapred dogovorena robna razmena, tj. namirenje založnog poverioca u poljoprivrednim proizvodima u periodu berbe ili setve daje ogroman podsticaj zalogodavcu, primarnom poljoprivrednom proizvođaču da pozajmljena sredstva može veoma lako da vrati i da namiri dospela potraživanja.
Siguran sam da će Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje umnogome pospešiti razvoj iste, pružiti razvojnu šansu poljoprivrednom sektoru i rapidno smanjiti nezaposlenost.
Tradicionalno bitan industrijski sektor, proizvodnja poljoprivrednih mašina, će takođe kao nezaobilazan faktor unapređenja poljoprivrede doživeti svoj uspon.
Mislim da je u razvoju poljoprivrede i pospešivanju njenog rasta budućnost opstanka i ekonomskog razvoja Srbije, kao zemlje vekovima okrenute proizvodnji hrane, očuvanju sela, tradicije u proizvodnji, rakije, vina, sireva, voća i povrća.
Ulaganje u poljoprivredu je ulog za izbavljenje Srbije iz krize, ulog u prosperitet i respekt Srbije, ulog u smanjenje nezaposlenosti i povećanje BDP u ono što mi zapravo i treba da budemo – vodeća agrarna zemlja Balkana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.