Hvala.
Ovim članom 4. zapravo sam predložila da se iza reči: „radnja“ doda zapeta i reči: „kao i pretnja štetnom radnjom ili na drugi način stavljanje u izgled štetne radnje zbog uzbunjivanja ili izražene namere za uzbunjivanjem“. Ne mogu se složiti da je rešenje iz Predloga zakona preciznije i primerenije, odnosno, kako se to kasnije kaže - zabraniti ponašanje dok se isto ne izvrši. Ako ste mislili na protivpravno ponašanje, onda je to trebalo eksplicitno da bude navedeno.
Ako ovaj član ostane ovakav - zabranjeno je preduzimanje štetne radnje, mislim da se upravo time, a ne amandmanom, stvaraju uslovi za široki spektar zloupotreba ovog instituta, odnosno uzbunjivača. Jer, onda se analogno ovome postavlja jedno pitanje – šta ukoliko uzbunjivaču stavite u izgled neku pretnju, a ta pretnja, recimo, bude ozbiljna? Hvala.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu se javljate, gospodine Pavićeviću?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po amandmanu.)
Nemate više pravo, potrošili ste vaših pet minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Dakle, amandman koji je podnela DS u članu 5. tačka 2. menja se i glasi: „2) otkrije informaciju iz člana 2. tačka 1. ovog zakona (u daljem tekstu: informacija), neposredno nakon saznanja za izvršenu radnju zbog koje se vrši uzbunjivanje ili nakon što je proverio podatke bitne za uzbunjivanje, a najkasnije u roku od godinu dana saznanja za radnju i 10 godina od dana izvršenja te radnje“.
Posle tačke 3. mi smo u našem amandmanu predložili tačke 4, 5, 6. i 7.
Tačka 4. glasi: „prema znanju uzbunjivača, informacija nije od ranije poznata poslodavcu, ovlašćenom organu, odnosno javnosti“.
Tačka 5. glasi: „nije tražio za sebe ili drugoga neku korist kako ne bi otkrio informaciju“.
Tačka 6. glasi: „nije stavljao u izgled da će otkriti informaciju ako poslodavac ne učini neku radnju, izuzev kada se traženje odnosi na otklanjanje nezakonitosti ili opasnosti iz člana 2. tačka 1. ovog zakona“.
Tačka 7. glasi: „nije objavio posebno osetljive podatke o ličnosti koji nisu od značaja za otklanjanje nezakonitosti ili opasnosti iz člana 2. tačka 1. ovog zakona“.
Dakle, kratko, mi smo ovde protiv zloupotreba i to je ono što smo imali dosta rasprave i u samom Odboru skupštinskom.
Predloženim amandmanom se omogućava, dakle, poseban mehanizam zakonske zaštite, primene i u slučajevima kada je uzbunjivanje bilo očigledno nesavesno. Na ovaj način smo isključivo želeli da konkretizujemo ove stvari i bojazan kod samog, hajde da kažem predlagača, imali smo priliku da čujemo da je potencijalno i u svetu, da će neko zadržati svoj posao, da će neko steći neku korist, itd, itd.
U tom smislu, mi smo predložili ovaj amandman i da budem potpuno jasan želeli smo da na ovaj način se potpuno, da ovaj predlog bude potpun i da spreči svaku dalju zloupotrebu od strane onih koji bi ovu stvar radili potpuno nesavesno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospodine Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli i ovo je naš treći amandman na član 5. Smatram da i ovo zavređuje pažnju svih narodnih poslanika, jer se u jednom delu tiče i naše načelne primedbe u odnosu na ovaj Predlog zakona.
Naša načelna primedba bila je gospodine Selakoviću, da se ovim Predlogom zakona nudi poluzaštita uzbunjivaču, a čini nam se da na osnovu sadržine člana 5. možemo da sudimo da je zaista reč o poluzaštiti, pa smo onda predložili ovim našim amandmanom da se član 5. dopuni, kako bi se i sadržinom člana 5. obezbedila puna zaštita nekom licu koje postane uzbunjivač.
Vlada je nama odbila ovaj amandman i obrazložila da ne prihvata amandman iz razloga što se amandmanom predlaže uslovljavanje uzbunjivača da mora odmah otkriti informaciju. Pazite, u ovom članu 5. imamo više stavova toga člana. Tako da ne prihvatam ovo obrazloženje da mora. On mora neposredno da saopšti, dakle, da saopšti informaciju neposredno po dešavanju, ali pazite, evo da vam navedem jedan primer neuzbunjivača, ali jednog nasilničkog ponašanja.
Evo na primer, kada jednog profesora, kao što se desilo pre neki dan napadne neko, fizički ga ugrozi. Imamo primer jednog nasilja nad jednim nastavnikom. Šta se očekuje od tog nastavnika? On je to upravo i uradio. Da odmah po izvršavanju tog nedela jedne nasilničke radnje, na primer, ode i prijavi to nedelo. Smatram da je to jedna vrsta očekivanja. Od uzbunjivača, ne vidim zašto se ne bi očekivalo da odmah po saznanju prijavi šta se tu desilo i da dobije to lice odgovarajuću zaštitu, poštovana gospodo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pre svega smatramo da je ovo uslovljavanje uzbunjivača, da mora odmah neposredno da prenese informaciju o korupciji koja se odradila, sada bih postavio pitanje podnosiocu amandmana koji je ujedno i predsednik Gradskog odbora Beograd njegove stranke, u situaciji u kojoj bi neko 2011. godine odmah hteo da prosledi informaciju o aferi npr. Bulevara kralja Aleksandra od šest miliona evra, ili o podzemnim kontejnerima od 10 miliona evra na štetu građana Beograda, ili o kući „Velikog brata“ koja je imala kao prvu namenu utočište za nezbrinutu decu, a posle je to postala kuća „Velikog brata“ od koje je neko zaradio mnogo novca, ili kula od karata od milion evra na Novom Beogradu koju je neko napravio, a predsednik Gradskog odbora je to gledao.
Zamislite sada da je taj zaposleni to prijavio, u takvim okolnostima najverovatnije bi dobio otkaz, bio šikaniran, odradila bi se neka odmazda. Smatram da je važno da bilo koja vrsta korupcije bude, da se sazna za nju onog trenutka kada uzbunjivač smatra da je zaštićen, da to može reći a da ne trpi nikakvu konsekvencu. Zato smo u ovim zakonskim okvirima to definisali na takav način da uzbunjivač sam oseti koje to vreme za njega, a ne da neko vrši pritisak na njega, jer pored uzbunjivača u ovoj zemlji postoje i tužilaštva, i policija, i ostali organi koji se time bave svakodnevno. Uzbunjivač kao hrabar čovek je dužan da predoči na korupciju. Smatram da to ako uradi i za godinu dana ili dve, to će Srbiji svakako značiti, jer će se saznati neko nedelo, kao što je bilo u ovim aferama Bulevar kralja Aleksandra, kupovina stranih autobusa od 65 miliona evra, podzemni kontejneri od 10 miliona evra, most na Adi i mnoge afere koje su pogađale grad Beograd i naše građane. Kad-tad se sazna za to, neko mora odgovarati, kao što smo ušli i u proces da se okrive oni koji su to uradili.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvinite poslaniče, na osnovu čega se javljate?
(Balša Božović, s mesta: Pomenut je predsednik Gradskog odbora, a to sam ja.)
On je to rekao da je bilo u prošlom vremenu, 2011. godine. Koliko znam tada niste bili predsednik.
(Balša Božović, s mesta:Nisam, tada je moja stranka bila na vlasti.)
Nije prvo rekao ni Demokratske stranke, prvo to nije rekao. Druga stvar, rekao je od 2011. godine. Njegova diskusija se odnosila na 2011. godinu.
(Balša Božović, s mesta: Kada je moja stranka bila na vlasti, a ja sam sada predsednik Gradskog odbora.)
Ne možete, možete samo da sačekate da dođe vaš red kao podnosioca, da raspravljate o amandmanu. Znači, nemate pravo na repliku.
(Balša Božović, s mesta: Dakle, vidite raspravljao sam o amandmanu. U jednom trenutku me je pitao šta ja radio.)
Ali, ni po jednom osnovu on vas nije spomenuo, ni vas ni političku stranku, ni funkciju koju obavljate.
(Balša Božović, s mesta: Dakle, molim vas, u jednom momentu je pitao šta se tada desilo.)
U redu, pravo na repliku Balša Božović.

Zahvaljujem gospodine Arsiću. Ne mogu da sakrijem svoje zadovoljstvo kada vi predsedavate, na jedan potpuno drugačiji način se ophodite prema opoziciju u odnosu na svoje kolege.
Ono što sam želeo da kažem gospodinu Jovičiću jeste da mi se čini kao da je nekima ovde prisutnima krivo što nisu u ulozi ubunjivača. Ali, to samo govori da oni jednostavno ne razumeju instituta uzbunjivača. Iz prostog razloga što uzbunjivanje nije paušalno ocenjivanje. To nisu predsedavajući, optužbe po tabloidima, po medijima. To nije upiranje u prstom u nekog ko nije kriv, a onda mu vi uz to date hiljadu i jednu stvar koja zaista ne postoji.
Dakle, mislim da je veoma važno da govorimo o činjenicama. Ovu priliku neću iskoristiti da govorim o dve milijarde koliko je republičkim budžetom predviđeno da se sipa u bankrotirano preduzeće GSP u Beogradu. Ovo vreme ću iskoristiti da govorim o amandmanu zato što mislimo da se ovim amandmanom mnoge stvari definišu, brišu se zloupotrebe i onemogućavaju se zloupotrebe kojih je bilo i kojih će uvek biti, ali koje ne smeju da budu izgovor da se uzbunjivači dodatno ne zaštite.
Mislimo da sa jedne strane predstavnici SNS su skloni optužbama, s druge strane, naravno da se plaše da se to jednog dana i njima ne obije o glavu, ali uvođenjem konkretnih i sveobuhvatnih zakonskih rešenja to ćemo naravno sprečiti. Mi se uvek borimo protiv lažnih optužbi. Protiv onoga što ne postoji ukoliko postoje saznanja, molio bih gospodina Jovičića da ode u policiju i da prijavi ceo slučaj. Dok se ne podignu optužnice da zaista ne optužuje DS za nešto što se nikada nije dogodilo i sa čim ona nema nikakve veze.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Jovičić.